{"id":370128,"date":"2023-05-21T06:14:17","date_gmt":"2023-05-21T04:14:17","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=370128"},"modified":"2023-05-21T06:14:42","modified_gmt":"2023-05-21T04:14:42","slug":"mocnik-funkcija-intelektualca-je-biti-profesionalni-ideolog-koje-klase-to-je-otvoreno-pitanje","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2023\/05\/21\/mocnik-funkcija-intelektualca-je-biti-profesionalni-ideolog-koje-klase-to-je-otvoreno-pitanje\/","title":{"rendered":"Mo\u010dnik: Funkcija intelektualca je biti profesionalni ideolog, koje klase – to je otvoreno pitanje"},"content":{"rendered":"

Razgovarao: Minel Abaz<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Rastko Mo\u010dnik<\/strong> (1944) jedan je od vode\u0107ih slovena\u010dkih i jugoslavenskih sociologa i semioti\u010dara. Umirovljeni je profesor Univerziteta u Ljubljani, a trenutno radi kao gostuju\u0107i profesor na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu. Gostuju\u0107i predava\u010d je bio na sveu\u010dili\u0161tima u Francuskoj, Rusiji i Bugarskoj. Plovdivski univerzitet Pajsij Hilendarski dodijelio mu je po\u010dasni doktorat 2005. godine. Objavio je vi\u0161e knjiga iz podru\u010dja humanisti\u010dkih i dru\u0161tvenih znanosti od kojih izdvajamo: Beseda besedo, 1985; Extravagantia, 1994; Extravagantia II – Koliko fa\u0161izma?, 1995; Alterkacije, 1998; Teorija sa ideologijom, 2019; Spisi o suvremenom kapitalizmu, 2016.<\/p>\n

U sklopu me\u0111unarodnog akademskog programa “Rat i revolucija: Razumijevanje 1989. u kontekstu umjetnosti jugoisto\u010dne i centralne Evrope” Rastko Mo\u010dnik je 22. marta 2023. u Sarajevu odr\u017eao predavanje na temu “Kapitalizam i rat\u201d. Iskoristili smo ovu priliku da s njim porazgovaramo o Jugoslaviji i socijalizmu, (post)kapitalizmu, politikama Evropske unije, obrazovanju, fa\u0161izmu, agresiji Rusije na Ukrajinu, politi\u010dkom (samo)organizovanju. Pred vama je drugi dio razgovora, prvi dio je objavljen 20. aprila i mo\u017eete ga pro\u010ditati ovdje.<\/p>\n

\n

Fa\u0161izam<\/h2>\n

Minel Abaz, Prometej.ba: 1995. godine, tokom agresije na Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu, pi\u0161ete knjigu u kojoj se ne pitate da li ima fa\u0161izma, ve\u0107 \u201cKoliko fa\u0161izma?\u201d. Smatrate li da se i\u0161ta promijenilo od 1995. godine? Da li se fa\u0161izam pobijedio, i ako nije, mo\u017ee li se pobijediti 2023. godine?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Rastko Mo\u010dnik:<\/strong> Ovu knjigu sam napisao u slovena\u010dkom kontekstu. Polemi\u010dki protiv politike DEMOS-a, antikomunisti\u010dke koalicije koja je pobijedila na prvim bur\u017eoasko-parlamentarnim izborima u Sloveniji. U toj grupaciji je bio jedan, tada se jo\u0161 malo krio, belogardejski element. Taj zaista historijski lokalni fa\u0161izam bio je neki novi fa\u0161isoidni spontani element koji je stvarao ono \u0161to je danas ekstremna desnica. Ja mislim da je ta paralela mo\u017eda bila u ono vrijeme dobra, jer ja sam htio da postignem politi\u010dke u\u010dinke koje nisam postigao u Sloveniji nego u Hrvatskoj. Tamo su bolje razumjeli moju knjigu a preveli su je na inicijativu Borisa Budena. Ja mislim da je ta analogija postala sada ve\u0107 epistemolo\u0161ka prepreka, jer postoje neke analogije, naravno, ali je kompozicija nova. Kompozicija je nova i zato to nije recikliranje jednog starog politi\u010dkog pokreta, stare politi\u010dke formule nego je to ne\u0161to novo i po\u0161to je novo, mnogo je opasnije. Te\u017ee je prepoznatljivo jer ima demago\u0161ki u\u010dinak. Obi\u010dno su mnogo popularniji ti postfa\u0161izmi nego lijeve agitacije. Zato ih nazivaju populizam, \u0161to je ja mislim vrlo opasna gre\u0161ka.<\/p>\n

Gre\u0161ka koja je opasna zbog nenazivanja stvari pravim imenom?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Ta\u010dno. Jer je pretpostavka je da je populizam ne\u0161to negativno, da nije politika za narod, da je za specijaliste. To je tehnokratska liberalna ideologija, gdje se liberalna politika suprotstavlja fa\u0161izmu u ime elitisti\u010dkog profesionalizma, \u0161to zna\u010di partitokraciju. To je jedna nova kompozicija, neki novi kola\u017e koji kao i uvijek iskori\u0161tava dezorijentaciju i siroma\u0161tvo \u0161irokih narodnih masa. Tu \u010dak neke klasi\u010dne marksisti\u010dke analize dolaze u obzir. Klasi\u010dne analize tipa Clara Zetkin, Dimitrov, Trocki imaju zapravo paradoksalan po\u010detak. Oni po\u010dinju sa konstatacijom – fa\u0161izam je rezultat klasnog rastroja, dekompozicije radni\u010dke klase i dekompozicije bur\u017eoaske klase. Zna\u010di obje osnovne klase kapitalizma se raspadaju, ali bur\u017eoazija prona\u0111e novi na\u010din vladanja dok je ovima tu koji su ispod te\u017ee da se sastave u klasnu formaciju i oni to ne uspijevaju. I zbog frakciona\u0161tva i zbog slabe teorije i zbog toga \u0161to partije ne vole teoriju. Danas su sve partije pragmati\u010dne u parlamentarnim intrigama, \u0161to je vrlo opasno, zatvarati se u parlament, to vas uni\u0161ti. To se doga\u0111a Die Linke i Levici u Sloveniji i to se doga\u0111a komunistima odnosno postkomunistima u Italiji. Ove parlamentarne intrige su smrt za lijevu politiku jer je to elitisti\u010dko dogovaranje; koncesija tu, koncesija tamo i to vas izbacuje van iz neke konzistentne politi\u010dke platforme, konzistentne politike. Dok je me\u0111utim ova savremena ekstremna desnica sposobna da radi i van parlamenta. Naprimjer francuski Le Rassemblement National – ne\u0161to kao HDZ – oni imaju \u010dak formulu: socijala \u0161to se ti\u010de dru\u0161tva, a liberalizam \u0161to se ti\u010de ekonomije. To je zapravo ta\u010dna formula. Oni su svi neoliberali i \u0161to se ti\u010de njihove socijale, ja mislim da je to problemati\u010dno. Treba pogledati i Poljsku i Ma\u0111arsku, to su dva interesantna primjera i liberalne i neokonzervativne desnice. Orban predaje svoje vlastite radnice i radnike nemilosrdnom iskori\u0161tavanju transnacionalnih kompanija i jo\u0161 gorem iskori\u0161tavanju od strane doma\u0107eg kapitala. Tako da su radnice i radnici koji rade za multinacionalke zadovoljni jer su ovi koji rade za lokalce u jo\u0161 gorem polo\u017eaju. Tu imate dvije frakcije, a nemate dobrih sindikata da to udru\u017ee. Na drugoj strani imate Poljake sa katolicizmom, gdje je katolicizam jak element – kao \u0161to je protestantizam, odnosno kr\u0161\u0107anstvo, jak element u CDU – tako da oni onda kompenziraju tu brutalnost neoliberalnog zavisnog perifernog kapitalizma sa podr\u0161kom porodicama sa vi\u0161e djece. To se pla\u0107a patrijarhalnim zakonima, napadom na abortus, podre\u0111ivanjem \u017eena uop\u0161te, podre\u0111ivanjem omladine, represijom i tako dalje. Ali ako gledate op\u0161te rezultate, poljski sistem je ipak socijalniji nego ma\u0111arski. Jer ma\u0111arski je lai\u010dan, a ovaj tu je kr\u0161\u0107anski. Mi sada govorimo tu o ne\u010dem \u0161to je zaista slabo i ne\u010dem \u0161to je mo\u017eda manje slabo, a sve u svemu ipak je to depresija i tragedija za narode koji su u toj situaciji.<\/p>\n

Naro\u010dito za \u017eene.<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Apsolutno.<\/p>\n

Da li su, i na koji na\u010din, reformisane komunisti\u010dke stranke, mislim na socijaldemokratske, tako\u0111er u\u010destvovale u desnoj radikalizaciji slojeva stanovni\u0161tva?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Socijaldemokrati su i u Njema\u010dkoj i u Francuskoj uveli radikalnije oblike neoliberalizma. Kad konzervativci rade neoliberalne reforme sindikati se di\u017eu pa onda brane i odbrane. A sa socijaldemokratima su oni u hiljadu nekih veza, personalnih, tradicionalnih, historijskih, i sindikati uvijek misle da ne\u0107e biti tako stra\u0161no kao \u0161to izgleda. Tako klasi\u010dni socijaldemokrati prave reforme u Francuskoj. Kad je kona\u010dno do\u0161la ujedinjena ljevica na vlast u Francuskoj, Mitterrand obr\u0107e orijentaciju i prvi uvodi neoliberalne reforme i \u0161tednju u ranim osamdesetim godinama. Kad sam ja bio u Parizu, slu\u010dajno su bile demonstracije i parola je bila A bas l'aust\u00e9rit\u00e9, ce n'est pas pour \u00e7a qu'on va voter. Dole \u0161tednja, nismo glasali za to. Tako da je odgovornost ove oficijelne socijaldemokratije ogromna. S druge strane postkomunisti, to je na\u0161a pri\u010da i to je u nekom smislu paradoks pri\u010da. S jedne strane imali smo Savez komunista koji je bio sasvim odvojen od radni\u0161tva i masovnog stanovni\u0161tva. To je bila birokratska struktura koja je \u017eivjela sama sa sobom i koja je prije ili kasnije postala republi\u010dka birokratija koja se nije znala dogovoriti sa drugim republi\u010dkim birokratijama. \u0160to zna\u010di, oni nisu vi\u0161e bili komunisti jer nisu bili sposobni da formiraju i formuliraju jedan politi\u010dki projekat koji bi prevazilazio nu\u017ene objektivne razlike koje su postojale u Jugoslaviji i koje postoje u Italiji jo\u0161 i danas. Ako odete na Siciliju ili u Milano, vidje\u0107ete kako to izgleda, to su dva razli\u010dita svijeta komunizma. Upravo su to znali uraditi poslije revolucije, poslije 1945. su imali taj futuristi\u010dki projekat, Kidri\u010dev model. Oni nisu bili na ni\u010dijoj strani, oni su bili dr\u017eavna politi\u010dka birokratija pojedinih federalnih republika koja je bila sasvim odvojena od masa, a s druge strane oni su imali mnogo ja\u010du podr\u0161ku, barem u Sloveniji, sa strane masa pa i drugdje. Ljudi su im vjerovali, i kad su ovi u Sloveniji rekli odcjepljenje, masa glasa za odcjepljenje jer je Ku\u010dan tako rekao, jer su komunisti tako rekli. I komunisti kao pojedina\u010dna stranka pobje\u0111uju prve izbore, oni su dobili tada vi\u0161e od 20%, niko drugi nije dobio toliko. Drugi su bili omladinci, budu\u0107a liberalna stranka koja je dobila negdje oko 18%. Kasnije je bila LDS. S jedne strane oni su bili totalno odvojeni, oni su \u017eivjeli po svojoj logici, logici birokratije. S druge strane ljudi su njima vjerovali, a te birokrate to nisu znale. Oni su to zloupotrijebili kad je trebalo razbijati socijalizam i federaciju, tako da je odgovornost na\u0161ih komunista stra\u0161na. Ja tako\u0111er mislim da jo\u0161 uvijek postoje komunisti\u010dki elementi unutar na\u0161ih postkomunisti\u010dkih socijaldemokrata. No se to ne vidi zbog partijske discipline. Ali jo\u0161 uvijek postoji ta tradicija, taj kontinuitet na koji se \u017eali Jan\u0161a, ali to nema politi\u010dki efekat, to je tragedija. Mi malo pr\u010dkamo okolo, ali sada bez velikog uspjeha.<\/p>\n

A koliko su u radikalizaciji u\u010destvovali intelektualci i mediji? Je li moglo i moralo druga\u010dije?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Ovo pitanje intelektualaca je toliko, da ne ka\u017eem traumati\u010dno, ali nezgodno. Nije nu\u017eno da su intelektualci uvijek bili na strani naroda. Za njih va\u017ei ona primjedba iz \u201cNjema\u010dke ideologije\u201d koja ka\u017ee da intelektualni radnici vladaju\u0107e klase ne mogu u teoriji preko granica preko kojih prakti\u010dki ne mogu u praksi. Tako da je ta historija tu\u017ena. Naime, mi zaboravljamo Gramscija, da su svi ljudi intelektualci, samo svi ne obavljaju funkciju intelektualca. A funkcija intelektualca je profesionalni ideolog. Sad koje klase \u2013 to je otvoreno pitanje. Ne nu\u017eno vladaju\u0107e klase, ali su institucije aparati koji podr\u017eavaju intelektualni lanac, umjetni\u010dki, nau\u010dni, esejisti\u010dki, literarni i medijski, te institucije su postavljene od strane vladaju\u0107e, ne nu\u017eno klase, ali grupe u socijalizmu, ali i klase u kapitalizmu ili u feudalizmu. Zna\u010di oni rade unutar aparata, oni \u017eive unutar aparata koji su klasno ve\u0107 opredijeljeni i oni su pla\u0107eni od vi\u0161ka vrijednosti koji prisvaja vladaju\u0107a klasa. Vrlo nezgodna pozicija za intelektualce, za radnike u toj poziciji. I ono \u0161to je za Jugoslaviju interesantno je to da je na\u0161a socijalisti\u010dka revolucija u isto vrijeme i narodno-oslobodila\u010dki rat, antiimperijalisti\u010dki rat koji historijski emancipira neke nacije, neke narode. Emancipacija makedonskog naroda, makedonske nacije, bo\u0161nja\u010dke nacije koja je potrajala. I onda vi vidite da je taj narodnooslobodila\u010dki momenat bio zna\u010dajan i logika je da je to tako i trebalo. Naprimjer, u socijalisti\u010dkoj Jugoslaviji prvo se stvaraju univerziteti, intelektualne institucije u republikama gdje tih univerziteta nije bilo, u Titogradu, Podgorici, Sarajevu i u Skoplju. Onda se stvaraju nacionalne akademije nauka i umjetnosti, onda do\u0111u Vojvodina i Pri\u0161tina, autonomne pokrajine, zatim dolaze regionalni centri, Rijeka, Novi Sad, Split i tako dalje. Tu je bila jedna logi\u010dna politika koja je bila historijski vrlo dobro utemeljena, ali i koja je sprije\u010dila da bi se, kao u Sovjetskom Savezu, stvarale komunisti\u010dka akademija, proleterska visoka \u0161kola, kao ona u Vitebsku gdje su neko vrijeme bili i Bakhtin, Chagall, i Malevich. Gdje je svako mogao da do\u0111e i postane student i studentski proces je i\u0161ao samoupravno. To su bile te rane godine revolucije i iz toga je proiza\u0161la proleterska avangarda. Nije bilo tih klasnih institucija, revolucionarnih, nego su bile nacionalno-emancipatorne, ali tu je proces stao. I onda su te velike institucije zapravo postale gaji\u0161ta nacionalizma i konzervativizma. \u0160to nije bilo nu\u017eno, ali se tako desilo! I intelektualci su u jugoslavenskim ratovima odigrali jednu negativnu ulogu i sva\u0111a je po\u010dela kod pisaca. Prvo je propalo udru\u017eenje pisaca Jugoslavije, pa onda filozofsko udru\u017eenje i tako dalje. To je jedan proces koji jo\u0161 treba istra\u017eiti.<\/p>\n

Kad ste rekli, prvo je po\u010delo sa piscima, referi\u0161ete li se pri tom na period demonstracija 1968. godine, kad je Dobrica \u0106osi\u0107 bio ili je taj proces koji opisujete do\u0161ao poslije?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Ne, ne, ja govorim o kasnim 80-im. Kad su se raspala federacijska udru\u017eenja i to na desnim i konzervativnim, ako ne reakcionarnim platformama. Nije to bilo zbog toga \u0161to su neki bili progresivniji od drugih, nego ba\u0161 zatvaranje, provincijalizam.<\/p>\n

Jesu li na\u0161a dru\u0161tva, i dru\u0161tva generalno govore\u0107i, mogu\u0107a bez fa\u0161izma?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Odgovor je jednostavan, u kapitalizmu je fa\u0161izam stalna prijetnja. A mi smo \u017eivjeli u dru\u0161tvu gdje fa\u0161izam nije bio mogu\u0107. U dru\u0161tvu koji ima socijalisti\u010dki projekat, koje je kontradiktorno, represivno, to sve znamo, ali ima projekat. Fa\u0161isti\u010dka opozicija je anahrona, deplasirana, nema objektivni oslonac. Dok se ja naprimjer sje\u0107am kakav je odnos prema siroma\u0161tvu u socijalizmu. Studentska organizacija u Ljubljani je napravila anketu oko materijalnog statusa studenata. Ako ste u Ljubljani, onda dohoci va\u0161ih roditelja ne uti\u010du na mogu\u0107nost studiranja. Ako niste iz Ljubljane, onda je ovo odlu\u010duju\u0107i faktor, jer ako ste siroma\u0161ni, vrlo te\u0161ko do\u0111ete u mjesto gdje je univerzitet. Tada je univerzitet bio samo u Ljubljani, onda se kasnije otvorio u Mariboru. \u0160to zna\u010di da kad ste u Kopru, u \u010crnomlju, za vas je to problem. To je bilo nevjerovatno jer se studentska organizacija zaista anga\u017eirala i na tome napravila politi\u010dku kampanju. Odgovor vlasti je bio ne samo pozitivan nego sistematski: pove\u0107anje stipendija, gradnja novih studentskih domova. Oni su u vrlo kratkom vremenu pozitivno reagovali na ne\u0161to \u0161to je bio jedan opasan dru\u0161tveni proces raslojavanja dru\u0161tva, pogotovo van metropole, van glavnog grada.<\/p>\n

\n

Rusija, Ukrajina i Balkan<\/h2>\n

Re\u0107i \u0107u da ste ve\u0107 1995. godine ta\u010dno \u201cpredvidjeli\u201d da su te\u017enje u Rusiji ambicija za me\u0111unarodnom ulogom uz istovremeni unutra\u0161nji autoritarizam i militarizam. Vi\u0161e od godinu dana nakon agresije Rusije na Ukrajinu, kako vidite daljnji razvoj de\u0161avanja u Rusiji, i kakav bi utjecaj to moglo imati na Evropu, a naro\u010dito na evropsku periferiju?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Ja mislim da se Rusija sada prestrojava i da \u0107e ona u\u0107i u kineski svjetski subsistem, da tako ka\u017eem. Rusija sada nije sposobna da bude rukovode\u0107a u nekom \u0161irem sistemu kao \u0161to je to bio Sovjetski Savez u Isto\u010dnom bloku. Dok je Kina u usponu i ima jasne ambicije, \u010dak deklarirane ambicije da u isto vrijeme preuzme ulogu rukovodioca bloka protiv zapada i zastupnika tre\u0107eg svijeta, to \u0161to su nekada bili Nesvrstani. Ja mislim da je to jedna proturje\u010dna pozicija koja mo\u017ee sada na po\u010detku da se brani, da se \u010dak u\u010dvr\u0161\u0107uje, ali prije ili kasnije \u0107e postati problemati\u010dna. I Rusija \u0107e u\u0107i u to kao podre\u0111eni partner. Kao liferant energenata i sirovina koji su potrebni Kini. Istu ulogu koju su oni dugo htjeli da odigraju prema zapadu, pogotovo prema Evropskoj uniji i Njema\u010dkoj, sada \u0107e vr\u0161iti na istoku. Ja ne mislim da \u0107e u Rusiji do\u0107i do nekih dramati\u010dnih politi\u010dkih promjena jer je Rusija uklopljena u sistem bur\u017eoaskih dr\u017eava kao sve na\u0161e, i u tim dr\u017eavama imate jednu ili dvije partije koje se mijenjaju na vlasti i koje zapravo furaju istu politiku. Onda imate malo parlamentarnog folklora gdje se svrstavaju ljevica i ekstremna desnica, a nikad nemaju \u0161ansu da preuzmu vlast, samo ako do\u0111e do krize partijskog dualizma. Taj sistem imate i u Rusiji, i ja mislim da je to bliska budu\u0107nost, da \u0107emo imati dva bloka od kojih \u0107e Kina preuzeti hegemoniju, a hegemonija zna\u010di da podre\u0111eni profitiraju od podre\u0111enosti, to je bitno. To je zapadna Evropa u odnosu na SAD poslije 1945. godine. Ono \u0161to je zaista problemati\u010dno je Evropska unija koja je sada zapravo postala podre\u0111eni partner, da ne ka\u017eem kolonija SAD-a. Evropska politika je potpuno otkazana, nema vi\u0161e evropske politike. Politiku diktiraju NATO pakt i SAD i privredno-gospodarski se Evropa prestrojila prema SAD-u. Kupuje mnogo skuplje energente, ima probleme sa sirovinama i tako dalje. Njema\u010dka je imala ve\u0107 vrlo lijepi, klasi\u010dni imperijalisti\u010dki odnos prema Ruskoj Federaciji. Energenti i sirovine iz Rusije, a visoka tehnologija iz Njema\u010dke. I Evropska unija je bila u sli\u010dnoj situaciji i neki \u010dak ka\u017eu da je ovaj rat koji se vodi u Ukrajini, zapravo rat prema Evropskoj uniji jer Amerikanci preuveli\u010davaju mo\u0107 Evropske unije. Ako vi gledate statistike, naravno da je Evropska unija prili\u010dno jaka i transatlantske razmjene su vrlo jake iako Kina svoje mre\u017ee vrlo brzo izgra\u0111uje. Na osnovu statistika Evropska unija izgleda jaka, ali politi\u010dki nije i to je ko\u010di, unutar te kapitalisti\u010dke ekonomije i sistema. I jaka nije zbog toga \u0161to je, da tako ka\u017eem, plan B Evropske unije neokolonijalizam sjeverozapada u odnosu sa jugom i jugoistokom. Mi smo na jugoistoku, tako da mi smo zavisne zemlje jednog hegemona – barem hegemona za na\u0161e vladaju\u0107e grupe – koji je u krizi. Ja mislim da treba izmisliti ne\u0161to novo. Ba\u0161 mi nekada\u0161nji Jugosloveni treba da izmislimo ne\u0161to novo jer \u0107e Evropska unija postati sve opasnija, odnosno sve brutalnija u iskori\u0161tavanju juga. Mi smo vidjeli \u0161ta se desilo sa Gr\u010dkom. To treba da bude lekcija za sve nas i tu bi trebalo po\u010deti stvarati neki savez ju\u017ene Evrope ili barem Balkana, prvo politikom a onda mo\u017eda i nekim konkretnijim privrednim, dru\u0161tvenim i kulturnim ugovorima, a na\u0161i politi\u010dari to ne rade. Oni su kompradorske bur\u017eoazije. Ja mislim da je interes Evropske unije upravo da dr\u017ei na vlasti one koje mo\u017ee u svakom slu\u010daju, u svakom trenutku da kritizira da nisu demokratski jer su korumpirani, i dr\u017ei ih na kratkom koncu. Ali u interesu EU je da ne do\u0111e na vlast neko ko bi imao alternativan projekat. \u010cak je Orban opasan za njih iako on nema nikakvog plana da iza\u0111e iz Evropske unije, on samo stvara svoj mali kapitalizam unutar nacije, ma\u0111arske dr\u017eave i ve\u0107 je opasan. A u EU ne vole jake vlade. Oni ne vole Vu\u010di\u0107a u Srbiji jer ima parlament pod kontrolom, ne vole poljsku vladu jer dr\u017ei parlament a ni Orbana jer isto tako dr\u017ei parlament. Oni ne vole vlade koje bi bile sposobne da imaju neke svoje planove. Rje\u0161enje za evropski jug je upravo da se povezuje, da bi mogao odbraniti svoje interese, \u010dak i unutar kapitalizma. Nije nu\u017eno \u010dekati socijalisti\u010dku revoluciju, za koju ne znamo da li \u0107e uop\u0161te do\u0107i, ve\u0107 unutar datog sistema, jug treba da se brani od subimperijalizma ili neokolonijalizma sjevera i sjeverozapada Evropske unije. Bosna ima tu strate\u0161ku poziciju. Problemi unutar Bosne su kao problemi izme\u0111u dr\u017eava na Balkanu. Ako bi u Bosni neke stranke uspjele prona\u0107i politi\u010dku formulu, kojim bi iza\u0161li iz dejtonsko-etni\u010dkog \u0107orsokaka u koji je sada sistemski zatvorena, ako bi se probilo to – \u010dak i bez promjene Ustava – onda bi to mogla biti formula za Balkan, ili \u010dak i za ju\u017enu Evropu. Kao \u0161to je rekao Krle\u017ea: ako uspije Bosna, uspje\u0107e i Jugoslavija. Sada bih rekao, ako uspije Bosna, uspje\u0107e i Balkan, i ju\u017ena Evropa.<\/p>\n

To iskustvo koje vi imate, koje je depresivno, koje se vu\u010de, koje se reproducira u istom sve vrijeme, mo\u017ee se shvatiti kao pozitivno, u smislu: \u0161ta ne treba da se radi. Izmi\u0161ljanje, tra\u017eenja socijalno-politi\u010dkom imaginacijom, tra\u017eenja novih formula, \u0161to se ve\u0107 s vremena na vrijeme de\u0161ava. Neki pokreti su bili prili\u010dno jaki \u0161irom Bosne i Hercegovine. Ja nisam toliki pesimista, jer smo ipak na dnu.<\/p>\n

Kad ste ve\u0107 spominjali pravljenje saveza, neko \u0107e mo\u017eda pomisliti na projekt \u201cOtvorenog Balkana\u201d. Kako gledate na taj projekt, da li je on eufemizam za \u201csrpski svet\u201d?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

To je problem lokalnih bur\u017eoazija. Kad se one povezuju, to nikad nije ravnopravno. Ta inicijativa ne mo\u017ee do\u0107i od strane kompradorske bur\u017eoazije koja je sada na vlasti u svim, ne samo balkanskim, ve\u0107 i ju\u017enoevropskim dr\u017eavama. To bi trebala biti neka nova formacija, koja bi mogla biti sasvim umjereno reformisti\u010dka. Ja ne vidim to povezivanje nu\u017eno na ustavno-konstitucionalnoj razini, sa mijenjanjem Ustava, sa nekim savezima, kao \u0161to su poku\u0161aji u arapskom svijetu, to su poku\u0161aji odozgo prema dole. Ja se vi\u0161e zala\u017eem za poku\u0161aj odozdo prema gore, jer je to solidnije, to su \u010dvr\u0161\u0107a povezivanja, manje provokativna i manje kontroverzna, jer mogu da poka\u017eu da svi profitiraju vrlo brzo.<\/p>\n

\n

Civilnodru\u0161tveni odgovor<\/h2>\n

Da li nam je civilnodru\u0161tveni odgovor danas potrebniji i sposobniji za odgovor nego liberalna i socijaldemokratska politika, u smislu intelektualne mo\u0107i i politi\u010dke invencije? Da li me\u0111u ovaj civilnodru\u0161tveni odgovor potpada biv\u0161a Autonomna Tovarna Rog (sada i novi prostor, ljubljanski PLAC) i recimo sli\u010dan prostor u Sarajevu, Dru\u0161tveno kulturni centar Sarajevo (DKC Sarajevo)?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Ja mislim da su takve autonomne zone, kao \u0161to ih nazivaju u Italiji, vrlo zna\u010dajne. S jedne strane, to su otoci unutar mora koje je neprijateljski raspolo\u017eeno prema njima. Oni vrlo \u010desto padaju pod nasiljem lokalnih vlasti. S druge strane, one su nevjerovatno zna\u010dajne za politi\u010dku izgradnju ljudi koji u\u010destvuju u tome, i za prosvje\u0107ivanje ljudi koji su samo posmatra\u010di, koji mo\u017eda ne uzimaju aktivnu ulogu u tome, jer su u akcije obi\u010dno uklju\u010deni mla\u0111i ljudi. Ali se time mijenja javno mnijenje. Naprimjer, javno mnijenje prema Rogu u Ljubljani je bilo podijeljeno. Ali PLAC mijenja jedna ubjedljiva ve\u0107ina stanovni\u0161ta Ljubljane. I PLAC \u0107e se mo\u017eda odr\u017eati upravo zbog te podr\u0161ke, jer vlasti ne\u0107e mo\u0107i da ga brutalno uni\u0161te, kao \u0161to su uni\u0161tile Rog. A Rog je za to zaslu\u017ean, jer je Rog pokazao da postoje alternativne praske, od alternativne kulture do migranata. Migranti su jedino tamo imali mjesto gdje su se sakupljali, gdje su mogli da do\u0111u u jedan prisni – ne birokratski, administrativni – kontakt sa slovena\u010dkim dru\u0161tvom u cjelini. To su socijalizacijske zone, i alternativne prakse dru\u0161tva. Mi smo u 80-im to nazivali alternativni prostori dru\u0161tvenosti. To je stra\u0161no dragocjeno, to treba podr\u017eati, to treba multiplicirati. Kao \u0161to je rekao Che Guevara, stvorimo dva-tri Vijetnama, ja bih rekao, stvorimo dvije-tri autonomne zone. Nikada ne znamo \u0161ta \u0107e iz toga proiza\u0107i, mo\u017eda \u0107e do\u0107i do kvalitativnog preskoka. To je jedna od realno postoje\u0107ih praksi, u kojima ja vidim budu\u0107nost.<\/p>\n

Jesu li prakse prostora kao \u0161to su Rog, PLAC i DKC Sarajevo, tj. na\u010din na koji aktivistkinje i aktivisti utjelovljuju i kreiraju, kao dio svog aktivizma, dru\u0161tvene zajednice i prakse koje \u017eele vidjeti u budu\u0107nosti i u \u0161irem dru\u0161tvu, “prefigurativna politika” na koju se anarhisti\u010dki antropolog David Graeber pozivao u svojim djelima? U smislu, da provode\u0107i anarhisti\u010dki moto “\u010dinimo ne\u0161to ovdje i sada”, umjesto da \u010dekaju neku daleku, budu\u0107u utopiju, predstavljaju protumo\u0107 dr\u017eavi (“counter-power” o kojoj je pisala Naomi Klein), dokazuju\u0107i da je druga\u010diji svijet mogu\u0107.<\/p>\n

To je ne samo prezentacija mogu\u0107nosti, ve\u0107 i realizacija mogu\u0107nosti druga\u010dijeg svijeta. Ja ne vjerujem da te prakse stvaraju protumo\u0107, one su krhke i to je preambiciozno. Ali treba stvoriti okru\u017eenje koje \u0107e simpatizirati s njima, iako ne\u0107e nu\u017eno participirati. Politi\u010dko zna\u010denje je vi\u0161eslojno. Ljudi koji tamo u\u010destvuju zaista stvaraju jedan novi svijet, dok je za one koji su samo posmatra\u010di, to edukacijski, i proces politi\u010dkog sazrijevanja, i mijenjanja predrasuda. Kad je bio Rog, govorilo se da \u0107e tamo biti drogera\u0161i, \u0161to je bio kli\u0161e vladaju\u0107e ideologije, ali to se razvilo praksom, saradnjom, svakodnevnim kontaktom. Ja bih bio skroman, ali mislim da sada nema druge nego da smo skromni. Kad se to umno\u017eava, kad se to vremenski produ\u017eava, ja mislim da \u0107e to imati efekta i u\u010dinka koji \u0107e prelaziti sada\u0161nju ograni\u010denost tih inicijativa.<\/p>\n

\n

Slovenija<\/h2>\n

Slovenija je nakon vi\u0161e godina vladavine Jan\u0161e, dobila novog premijera, Roberta Goloba, a na predsjedni\u010dkim izborima je izabrana prva predsjednica, Nata\u0161a Pirc Musar. Promijenila se \u010ditava izvr\u0161na vlast, Jan\u0161a nije premijer, a ni Pahor nije predsjednik. Kako gledate na ovu promjenu, da li je to pomak za slovena\u010dko dru\u0161tvo i kakvi bi mogli biti odnosi sa Hrvatskom, Italijom, Bosnom i Hercegovinom?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Smjena na vlasti je intreresantna, jer je to posljedica onog \u0161to ja nazivam virtualna stranka u Sloveniji. U Sloveniji imate samo jednu konstantnu dr\u017eavnu partiju, i to je Jan\u0161ina. Oni \u010dak pove\u0107avaju broj zastupnika u parlamentu, \u0161to je interesantno, jer su oni relativno radikalna desnica. Radikalna desnica rijetko dobija izbornu podr\u0161ku, oni vi\u0161e ra\u010dunaju na vanredne okolnosti, na krizu vladaju\u0107e konstelacije, a Jan\u0161a je konstantno izme\u0111u 20 – 24%. Ja se nadam da je to njegov limit, ali je on tu konstantno. Ono \u0161to je fascinantno za bira\u010dko tijelo, ali nije pohvalno za establishment, barem lijevi, je to da postoji virtualna opozicija Jan\u0161i, odnosno ekstremnoj desnici, koja je ve\u0107inska. I koja nastupa u svim izbornim ciklusima, ali pod drugim imenom, pod drugim rukovodstvom. De\u0161ava se ovo, poslije sloma LDS-a, koja je imala hegemoniju 90-ih godina, do 2004., postoji virtualna ljevica koja prije izbora pani\u010dno stvara alternativu. I narod je bira da ne bi Jan\u0161a do\u0161ao na vlast. A zatim se razo\u010dara. Prvo, jer su to vrlo heterogene formacije, jer su ad hoc. Drugo, to su ljudi koji nisu bili u prvim redovima politike. Rukovodstvo je obi\u010dno nepoznato lice iz drugog, tre\u0107eg reda, koje je bilo ve\u0107 u establishmentu, ali nije bilo vidljivo op\u0161toj javnosti, tako da izgleda novo. I naravno, ne mo\u017ee ispuniti velika o\u010dekivanja, tako da te stranke redovno propadaju na sljede\u0107im izborima, a onda se stvara nova realizacija te virtualne lijevo-liberalne stranke, i taj ciklus se ponavlja. Golob je u\u0161ao u silaznu liniju rano, jer je on menad\u017eer, a menad\u017eeri su autoritarci. Njegov stil je nepodno\u0161ljiv za onu javnost koja ga je izabrala. On naravno nije autoritarac zaista, u prakti\u010dnoj politici, jer ne mo\u017ee da bude, on ipak zavisi od socijaldemokrata i Ljevice, ali retorika je ta direktorska, autoritarna i to ljudi ne vole.<\/p>\n

I sada\u0161nja predsjednica je iz istog kruga. Ona je koketirala sa civilnim dru\u0161tvom, NVO-ima, ali ipak je to vi\u0161e-manje druga, tre\u0107a razina establishmenta. Ona bi mogla biti mo\u017eda neko osvje\u017eenje \u0161to se diskursa ti\u010de, mo\u017eda je senzibilna za pravnu dr\u017eavu, za gender ravnopravnost, za lijevo-liberalne programe. Vjerovatno \u0107e biti bolja – i ve\u0107 jeste – nego Pahor, \u0161to nije te\u0161ko. U vanjskoj politici je sasvim podre\u0111ena NATO paktu i Evropskoj uniji, \u0161to je veliko razo\u010darenje, jer ne treba da se petlja u te stvari, da bude ratoborna, ali jeste. Tu nije neka inovacija. Na nekim frontovima mo\u017eda \u0107e biti to jedno osvje\u017eenje. Za balkanske odnose, tu treba jedna ja\u010da politika, i ja\u010da pretvorba. Tu ne mo\u017eete i\u0107i velikim programom, nego malim koracima, i to je mogu\u0107e samo ako vi imate jednu jasnu predstavu \u0161ta ho\u0107ete da postignete, i to mo\u017eete posti\u0107i nekim parcijalnim, na po\u010detku nepovezanim uspjesima, i onda iz toga proiza\u0111e ne\u0161to. To je lenjinizam, treba da imate jednu jasnu platformu, dobru teorijsku podr\u0161ku, da ste sposobni reagovati na nepredvi\u0111ene doga\u0111aje kao \u0161to je rat u Ukrajini, ili ekscese etni\u010dke politike na Balkanu. Treba imati mnogo \u0161iru i solidniju pozadinu, a sada ne vidim takvu snagu. Ja sam se nadao da \u0107e Levica biti u tom smislu, ali su oni u\u0161li previ\u0161e u parlament, van parlamenta nisu aktivni. \u0160to se mo\u017ee razumjeti, mala stranka, malo kadrova. Objektivno je da \u0107e oni vjerovatno posti\u0107i neke parcijalne uspjehe, unutar datog okvira.<\/p>\n

Levica je u prethodnom mandatu pru\u017eila podr\u0161ku Vladi, ali bez svog u\u010de\u0161\u0107a u istoj?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Da, ja mislim da je to vrlo dobra formula. To je formula koja je cini\u010dna – vi mo\u017eete da iznu\u0111ujete vladu, jer joj garantirate ve\u0107inu u parlamentu – ali mnogo bolja, jer ne preuzimate odgovornost za gre\u0161ke koje pravi ve\u0107ina, i oni koji su ja\u010di od vas. Kad ste u ovoj situaciji, da ste u vladi manjina, onda je tendencija onih ja\u010dih da prebacuju odgovornost za proma\u0161aje na vas. Jan\u0161a je genij u tome. On je uni\u0161tio sve koji su u\u0161li u vladu sa njim, na sljede\u0107im izborima su propali ili \u010dak ispali iz parlamenta.<\/p>\n

Ja smatram da je to jedna tendencija. Pisao sam o tome u kontekstu Bosne i Hercegovine, za koaliciju koja se zove Trojka i koja je sastavljena od konzervativne desnice, socijaldemokrata i socijal-liberala. Mi\u0161ljenja sam, po\u0161to je tu najja\u010da konzervativna desnica, da \u0107e njihova tendencija biti ja\u010danje na ra\u010dun socijaldemokrata i socijal-liberala, kako bi ih onda, kada dosegnu ve\u0107inu, odbacili kad im ne budu trebali.<\/p>\n

To je logika bur\u017eoaskog parlamentarizma, ja\u010di \u0107e postajati sve ja\u010di. Rje\u0161enje je ono \u0161to je Lenjin govorio. Parlament je samo platforma za na\u0161u propagandu, a pravi rad je me\u0111u masama. Nekada su \u010dak i socijaldemokrati imali to pravilo, da vi ne mo\u017eete postati politi\u010dar dr\u017eavnog formata, dok niste uspje\u0161no radili na terenu. \u010cak i francuski, mislim i austrijski socijalisti, su imali to pravilo. To je jedno zdravo pravilo, jer vi na taj na\u010din u\u0111ete u narod, kako je kazao Mao, u\u010dite od naroda. Birokrata na vrhu mo\u017eete postati tek kasnije.<\/p>\n

Ovo pravilo je napu\u0161teno, jer je sada to prirodan logi\u010dan birokratski proces. \u0160to se vi\u0161e birokratizuju stranke, to je vi\u0161e sasvim odvojenih birokrata, profesionalnih politi\u010dara, koji \u017eive u drugom svijetu nego ljudi koje oni kao reprezentiraju.<\/p>\n

Prometej.ba<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ja mislim da se Rusija sada prestrojava i da \u0107e ona u\u0107i u kineski svjetski subsistem, da tako ka\u017eem. Rusija sada nije sposobna da bude rukovode\u0107a u nekom \u0161irem sistemu kao \u0161to je to bio Sovjetski Savez u Isto\u010dnom bloku. Dok je Kina u usponu i ima jasne ambicije, \u010dak deklarirane ambicije da u isto vrijeme preuzme ulogu rukovodioca bloka protiv zapada i zastupnika tre\u0107eg svijeta, to \u0161to su nekada bili Nesvrstani. Ja mislim da je to jedna proturje\u010dna pozicija koja mo\u017ee sada na po\u010detku da se brani, da se \u010dak u\u010dvr\u0161\u0107uje, ali prije ili kasnije \u0107e postati problemati\u010dna<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5,12],"tags":[],"class_list":["post-370128","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu","category-prica-dana"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/370128","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=370128"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/370128\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":370129,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/370128\/revisions\/370129"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=370128"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=370128"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=370128"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}