Osobe \u010diji je BMI 30 i vi\u0161e smatraju se gojaznim. Vi\u0161ak kilograma, posebno zbog telesne masnoc\u0301e, mo\u017ee dovesti do zdravstvenih problema. Skidanje kilograma mo\u017ee spre\u010diti, usporiti ili \u010dak preokrenuti mnoge od njih.<\/p>\n
Kada se masnoc\u0301a nakuplja u c\u0301elijama jetre, mo\u017ee da je o\u0161teti, a zatim da dovede do stvaranja o\u017eiljaka (stanje poznato kao ciroza) koji na kraju mogu potpuno da zatvore jetru. Simptomi se mo\u017eda nec\u0301e pojaviti dok se ne bude kasno. Lekari ne znaju ta\u010dno \u0161ta uzrokuje bolest masne jetre, ali gojaznost je jedan od faktora rizika koji 2-3 puta pove\u0107ava verovatnoc\u0301u za nastanak ovog obojenja. Rana dijagnoza i le\u010denje mogu da pomognu da se promene na jetri povuku.<\/p>\n
Prekomerna te\u017eina dodatno opterec\u0301uje zglobove i hrskavicu koja \u0161titi krajeve kostiju, uzrokujuc\u0301i bol i uko\u010denost. Vi\u0161e telesne masti tako\u0111e izaziva vi\u0161e upale. Gubitak samo 5 odsto telesne te\u017eine smanji\u0107e pritisak sa kukova, donjeg dela le\u0111a i kolena. Ve\u017ebanje je ne\u0161to najbolje \u0161to mo\u017eemo da uradimo ako imamo problem sa artritisom. Sa lekarom treba da se posavetujemo koje ve\u017ebe i u kojoj meri mogu da nam pomognu.<\/p>\n
Visok holesterol<\/p>\n
Ne\u0161i geni sigurno imaju odre\u0111eni uticaj, ali i ono \u0161to jedemo i koliko ve\u017ebamo tako\u0111e ima zna\u010daja. Nezdrava hrana mo\u017ee povec\u0301ati na\u0161u te\u017einu i nivo \u201elo\u0161eg\u201d LDL holesterola i triglicerida. Gojaznost je glavni faktor rizika za sr\u010dane bolesti od kojih svake godine umire veliki broj ljudi. Hrana sa rastvorljivim vlaknima, kao \u0161to su ovas i druge cele \u017eitarice, pasulj, jabuke, gro\u017e\u0111e, jagode, patlid\u017eane i bamije, pomoc\u0301i c\u0301e da snizimo holesterol, kao i da se zasitimo kako bismo unosili manje kalorija.<\/p>\n
Dijabetes tipa 2 \u010de\u0161\u0107i kod gojaznih<\/p>\n
Salo na stomaku povezano je sa insulinskom rezistencijom, kada telo proizvodi insulin, ali c\u0301elije ne mogu pravilno da ga iskoriste da izvuku glukozu iz krvi. Kod ljudi koji pate od gojaznosti oko 10 puta je vec\u0301a verovatnoc\u0301a da imaju visok \u0161ec\u0301er u krvi. Oko 9 od 10 ljudi koji dobiju dijabetes tipa 2 imaju prekomernu te\u017einu. Ne postoji lek za dijabetes kada ga ve\u0107 imamo, ali gubitak te\u017eine mo\u017ee pomoc\u0301i u smanjenju nivoa glukoze u krvi, a to dalje mo\u017ee da pomogne u spre\u010davanju komplikacija dijabetesa.<\/p>\n
Giht<\/p>\n
Nagomilana mokrac\u0301na kiselina u telu mo\u017ee da formira igli\u010daste kristale zbog kojih bole zglobovi poput palca na nozi, sko\u010dnog zgloba ili kolena. Verovatnoc\u0301a zapaljenja raste sa brojem kilograma, a mo\u017ee da bude povezana i sa insulinskom rezistencijom. Program mr\u0161avljenja deo je le\u010denja gihta kod ljudi sa gojazno\u0161c\u0301u. Ishrana koja je zdrava za srce i navike ve\u017ebanja mogu pomoc\u0301i da se smanji nivo mokrac\u0301ne kiseline, kao i telesna te\u017eina.<\/p>\n
Visok krvni pritisak<\/p>\n
Gojaznost zna\u010di da na\u0161e srce mora ja\u010de da pumpa da bi krv dovela do svih na\u0161ih c\u0301elija, \u0161to opterec\u0301uje na\u0161e srce. Ta sila vr\u0161i pritisak na zidove arterija i mo\u017ee ih o\u0161tetiti, povec\u0301avajuc\u0301i rizik od sr\u010danih bolesti i mo\u017edanog udara. Otprilike tri od \u010detiri pacijenta sa visokim krvnim pritiskom imaju gojaznost. Lekar c\u0301e nam verovatno preporu\u010diti da \u0161to \u010de\u0161\u0107e ve\u017ebamo 20-30 minuta, ograni\u010dimo unos soli na 1.500 miligrama dnevno i da ne pu\u0161imo. \u010cak i gubitak od 4,5 kilograma mo\u017ee smanjiti krvni pritisak.<\/p>\n
Krute arterije<\/p>\n
Gojaznost \u2013 i dijabetes, visok krvni pritisak, visok holesterol i zapaljenja s tim povezana \u2013 mogu da dovedu do toga da se arterije istro\u0161e i zbog toga o\u010dvrsnu, tako da njihovi zidovi umesto da budu elasti\u010dni postaju \u010dvrsti i sli\u010dni cevima. Ova kombinacija stanja ponekad se naziva metaboli\u010dki sindrom i mo\u017ee se le\u010diti. Uski sudovi ne mogu da dovedu dovoljno krvi do c\u0301elija u na\u0161im organima i tkivima. Iako u po\u010detku mo\u017eda nec\u0301ete imati nikakve simptome, ova lo\u0161a cirkulacija mo\u017ee na kraju dovesti do sr\u010danog udara, sr\u010dane insuficijencije ili mo\u017edanog udara.<\/p>\n
Oboljenje bubrega<\/p>\n
Visok krvni pritisak i dijabetes su dva najvec\u0301a uzroka bolesti bubrega. Bubrezi filtriraju krv i poma\u017eu u kontroli krvnog pritiska. Ali ne mogu da rade svoj posao kada su o\u0161tec\u0301eni zbog stanja povezanih sa gojazno\u0161c\u0301u. To mo\u017ee dovesti do opasnog nakupljanja otpadnih materija u na\u0161em organizmu.<\/p>\n
Apneja u snu kao posledica gojaznosti<\/p>\n
Vi\u0161i BMI mo\u017ee biti faktor rizika za opstruktivnu apneju u snu, su\u017eavanje disajnih puteva tokom spavanja, \u0161to ote\u017eava disanje noc\u0301u. Mo\u017ee da se desi da glasno hr\u010demo ili prestanemo da di\u0161ete nekoliko sekundi nekoliko puta u toku sna. Kada se to dogodi, nec\u0301emo imati miran san koji nam je potreban. Zbog toga mo\u017eemo da ose\u0107amo umor i iznemoglost \u0161to dovodi do promene raspolo\u017eenja, remeti pamc\u0301enje i stvara sr\u010dane probleme kao \u0161to je atrijalna fibrilacija.<\/p>\n
Gojazne budu\u0107e mame i problemi u trudno\u0107i<\/p>\n
Buduc\u0301e mame koje imaju prekomernu te\u017einu imaju vec\u0301u verovatnoc\u0301u da dobiju gestacijski dijabetes i preeklampsiju, opasno visok krvni pritisak koji mo\u017ee na\u0161koditi i njima i njihovoj bebi. Vec\u0301a je \u0161ansa da c\u0301e im biti potreban carski rez prilikom poro\u0111aja, kao i da bi beba mogla da se rodi prerano, da bude mrtvoro\u0111ena ili da ima problema sa mozgom ili ki\u010dmenom mo\u017edinom. Trudnice treba da se savetuju sa svojim lekarom da bi svoju te\u017einu dr\u017eale pod kontrolom. (Izvor: eklinika)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Gojaznost je hroni\u010dna metaboli\u010dka bolest, koja se generalno defini\u0161e indeksom telesne mase \u2013 BMI.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-369686","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/369686","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=369686"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/369686\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":369687,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/369686\/revisions\/369687"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=369686"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=369686"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=369686"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}