{"id":369476,"date":"2023-05-11T07:27:00","date_gmt":"2023-05-11T05:27:00","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=369476"},"modified":"2023-05-11T07:27:00","modified_gmt":"2023-05-11T05:27:00","slug":"neobicna-smrt-liberalne-individue","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2023\/05\/11\/neobicna-smrt-liberalne-individue\/","title":{"rendered":"Neobi\u010dna smrt liberalne individue"},"content":{"rendered":"

Autor: Yanis Varoufakis<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Moj otac je bio otelovljenje liberalnog pojedinca. Ironija je u tome \u0161to je bio i do\u017eivotni marksista. Da bi \u017eiveo, morao je da prodaje svoj rad \u0161efovima \u010deli\u010dane u Eleusini. Ali svaku pauzu za ru\u010dak provodio je lutaju\u0107i kroz otvoreno dvori\u0161te Arheolo\u0161kog muzeja, u\u017eivaju\u0107i u novootkrivenim drevnim stelama koje su pokazivale da su anti\u010dke tehnologije bile mnogo naprednije nego \u0161to se mislilo.<\/p>\n

S posla se vra\u0107ao oko 5, i posle kra\u0107e popodnevne sijeste bio je spreman da se uklju\u010di u na\u0161 porodi\u010dni \u017eivot ili se posveti bele\u0161kama iz akademskih \u010dlanaka i knjiga koje je \u010ditao. Ukratko, njegov \u017eivot u fabrici bio je jasno odvojen od privatnog \u017eivota.<\/p>\n

To je vreme kada su levi\u010dari poput nas bili spremni da priznaju da nam je kapitalizam, ako ni\u0161ta drugo, bar osigurao li\u010dni suverenitet, dodu\u0161e unutar jasno postavljenih granica. Koliko god da je bilo naporno raditi za \u0161efove, \u010dovek je mogao odvojiti deo sopstvenog \u017eivota samo za sebe i u njemu ostati autonoman, donositi sopstvene odluke, biti slobodan. Znali smo da jedino bogati zaista imaju slobodu izbora, dok su siroma\u0161ni slobodni samo da gube. Znali smo i da je najgora vrsta ropstva ona u kojoj robovi nau\u010de da vole svoje lance. Ali umeli smo da cenimo to ograni\u010deno pravo na posedovanje sopstvenog \u017eivota.<\/p>\n

Dana\u0161njim mladim ljudima uskra\u0107ena je i ta mala uteha. Od trenutka kada prohodaju, implicitno ih podu\u010davamo da treba da posmatraju sebe kao brend, i to brend koji \u0107e se ocenjivati na osnovu percipirane autenti\u010dnosti. (\u0160to obuhvata i potencijalne poslodavce: \u201eNiko mi ne\u0107e ponuditi posao\u201c, rekao mi je jednom jedan diplomac, \u201edok ne prona\u0111em svoje autenti\u010dno ja\u201c.) U savremenom onlajn dru\u0161tvu, marketing sopstvenog identiteta se jednostavno ne mo\u017ee zaobi\u0107i. Javno pokazivanje privatnog \u017eivota jedan je od najva\u017enijih zadataka dana\u0161njih mladih ljudi.<\/p>\n

Pre objavljivanja slike ili video snimka, pre ocenjivanja filma, deljenja fotografije ili tvita, oni se moraju zapitati koga \u0107e u\u010dinjenim izborom privu\u0107i, a koga odbiti. Moraju otkriti koji od njihovih potencijalnih \u201eautenti\u010dnih identiteta\u201c je najprivla\u010dniji, neprestano testiraju\u0107i granice sopstvenog mi\u0161ljenja u odnosu na ono za \u0161ta veruju da bi moglo biti prose\u010dno mi\u0161ljenje kreatora javnog onlajn mnjenja. Po\u0161to je danas svako iskustvo mogu\u0107e zabele\u017eiti i podeliti, neprestano su opsednuti pitanjem treba li to i da u\u010dine. Ako prilika za deljenje iskustava nema, one se mogu zami\u0161ljati, \u0161to se i \u010dini. Svaki na\u0161 izbor, sa ili bez svedoka, jo\u0161 jedan je korak u procesu pa\u017eljive izgradnje identiteta.<\/p>\n

\u010covek ne mora biti levi\u010dar da bi primetio da je pravo na deo dana kada nismo na prodaju prakti\u010dno nestalo. Ironija je u tome \u0161to za slom liberalne individue nisu zaslu\u017eni fa\u0161isti\u010dki crnoko\u0161ulja\u0161i ili staljinisti\u010dki komesari. Pad se dogodio onda kada je novi oblik kapitala pozvao mlade da odgovore na najliberalniju zapovest od svih: da budu svoji. Od svih modifikacija ljudskog pona\u0161anja koje je kapital u oblaku uspeo da sprovede i monetizuje, to je verovatno najimpresivnije, krunsko dostignu\u0107e.<\/p>\n

Posesivni individualizam nikada nije bio dobar za du\u0161evno zdravlje. Tehno-feudalno dru\u0161tvo, kakvo je kapital u oblaku stvorio, \u010dini ga jo\u0161 pogubnijim, jer je sru\u0161ena ona ograda koje je liberalnoj individui pru\u017eala uto\u010di\u0161te, mogu\u0107nost da se povu\u010de s tr\u017ei\u0161ta rada. Kapital u oblaku je rasuo individuu u mno\u0161tvo fragmentiranih podataka, pretvorio ju je u identitet sa\u010dinjen od izbora izra\u017eenih klikovima kojima algoritmi manipuli\u0161u na na\u010dine koje ne mo\u017eemo da pojmimo. Tako smo dobili individue koje nisu toliko posesivne koliko su zaposednute; ili bi trebalo re\u0107i, individue koje nemaju kapaciteta za samoposedovanje. Sposobnost fokusiranja je umanjena kooptiranjem pa\u017enje.<\/p>\n

Nismo izgubili snagu volje. Ne, na\u0161u pa\u017enju je kidnapovala nova vladaju\u0107a klasa. A po\u0161to je poznato da algoritmi kapitala u oblaku u\u010dvr\u0161\u0107uju patrijarhat, najgore stereotipe i ve\u0107 postoje\u0107e represivne odnose, najvi\u0161e stradaju oni koji su najranjiviji \u2013 \u017eene, mentalno oboleli, marginalizovani i siroma\u0161ni.<\/p>\n

Ako smo iz primera fa\u0161izma izvukli neku korisnu pouku, onda je to razumevanje \u010dovekove podlo\u017enosti demonizuju\u0107im stereotipima, kao i ru\u017ene privla\u010dnosti (i mo\u0107i) emocija kao \u0161to su strah, zavist i prezir koje takvi stereotipi izazivaju u nama. U aktuelnoj dru\u0161tvenoj stvarnosti, oblak nas postavlja o\u010di u o\u010di sa stra\u0161nim i prezrenim \u201edrugim\u201c. Budu\u0107i da u onlajn nasilju naizgled nema krvi i bola, spremniji smo da na \u201edrugo\u201c odgovorimo izaziva\u010dkim, podsmevaju\u0107im jezikom i besom. Tehno-feudalizam je ponudio bigoteriju kao emocionalnu kompenzaciju za anksioznost i frustracije koje proisti\u010du iz te\u0161ko\u0107a u fokusiranju i izgradnji identiteta.<\/p>\n

Moderatori sadr\u017eaja i propisi o govoru mr\u017enje ovde nisu od pomo\u0107i, jer je opisani mehanizam imanentan kapitalu u oblaku i algoritmima optimizovanim da rentijerske prilive velikih tehno kompanija uve\u0107avaju koriste\u0107i upravo mr\u017enju i nezadovoljstvo. Zakonodavci ne mogu regulisati algoritme koje je usavr\u0161ila ve\u0161ta\u010dka inteligencija koju ni njeni tvorci ne razumeju. Da bi sloboda imali izgleda za opstanak, kapital u oblaku se mora socijalizovati.<\/p>\n

Moj otac je verovao da je pronala\u017eenje bezvremene lepote na koju \u0107emo se fokusirati, kao \u0161to je on \u010dinio u dvori\u0161tu muzeja u Eleusini, jedina odbrana od demona koji kru\u017ee oko \u010dovekove du\u0161e. Godinama sam i s\u00e2m poku\u0161avao da radim to na svoj na\u010din. Ali u doba tehno feudalizma, izolovani individualni napori ne\u0107e biti od velike pomo\u0107i. Re\u0161enje nije ni odbacivanje interneta, isklju\u010divanje telefona i pla\u0107anje gotovinom umesto karticom. Ako se ne udru\u017eimo, nikada ne\u0107emo uspeti da kapital u oblaku civilizujemo i socijalizujemo \u2013 i najzad oslobodimo umove ljudi njegovog stiska.<\/p>\n

Tu nas \u010deka velika kontradikcija: utemeljuju\u0107a liberalna ideja o slobodi kao samoposedovanju mo\u017ee se sa\u010duvati jedino temeljnom rekonfiguracijom vlasni\u010dkih prava nad sredstvima proizvodnje, distribucije, saradnje i komunikacije koja su preseljena u oblak. O\u017eivljavanje liberalne individue tra\u017ei upravo ono \u0161to liberali preziru: novu revoluciju.<\/p>\n

Preveo \u0110or\u0111e Tomi\u0107<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a>\/Project Syndicate<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Posesivni individualizam nikada nije bio dobar za du\u0161evno zdravlje. Tehno-feudalno dru\u0161tvo, kakvo je kapital u oblaku stvorio, \u010dini ga jo\u0161 pogubnijim, jer je sru\u0161ena ona ograda koje je liberalnoj individui pru\u017eala uto\u010di\u0161te, mogu\u0107nost da se povu\u010de s tr\u017ei\u0161ta rada<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":281624,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-369476","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/369476","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=369476"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/369476\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":369477,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/369476\/revisions\/369477"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/281624"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=369476"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=369476"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=369476"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}