{"id":369283,"date":"2023-05-07T09:06:10","date_gmt":"2023-05-07T07:06:10","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=369283"},"modified":"2023-05-07T09:06:10","modified_gmt":"2023-05-07T07:06:10","slug":"ukrajinska-ofanziva-slobode-i-rodoljublja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2023\/05\/07\/ukrajinska-ofanziva-slobode-i-rodoljublja\/","title":{"rendered":"Ukrajinska ofanziva slobode i rodoljublja"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Nikola Luni\u0107<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Iako isfrustrirana optere\u0107uju\u0107im ratnim vestima koje odaju utisak apokalipti\u010dnog beskraja, javnost je u i\u0161\u010dekivanju predstoje\u0107e ukrajinske ofanzive koja ima potencijala da ispi\u0161e nove stranice vojne istorije. Mnogi svetski analiti\u010dari i novinari poku\u0161avaju da urade predikciju vremena i mesta osnovnog udara ukrajinske vojske, ali to za sada ostaje tajna. Ipak, ukoliko poku\u0161amo definisati vojne ciljeve Ukrajine i uslove na boji\u0161tu, mo\u017eemo do\u0107i do zaklju\u010dka o optimalnom i najverovatnijem operativnom pravcu napada.<\/p>\n

Cilj ukrajinske ofanzive jeste da uz ograni\u010dene resurse ostvare operativni prodor i oslobode \u0161to je mogu\u0107e ve\u0107u teritoriju. Proboj fortifikovane ruske odbrane i prekid linija snabdevanja i komunikacija mo\u017ee biti realna opcija uz koncentraciju optimalnih ukrajinskih snaga, odr\u017eivu logistiku, obave\u0161tajno-izvi\u0111a\u010dku podr\u0161ku, ali i kreiranje defetizma u ruskoj vojsci koji bi doprineo njihovom haoti\u010dnom povla\u010denju. Za uspeh operacije je klju\u010dni faktor vreme u astronomskom i meteorolo\u0161kom kontekstu. Vreme po\u010detka operacije bi za rusku stranu trebalo predstavljati bar takti\u010dko iznena\u0111enje, dok za ukrajinske snage optimalan trenutak spremnosti svih ofanzivnih segmenata. U meteorolo\u0161kom smislu, uslovi za prodor te\u0161kih oklopnih borbenih sistema su ve\u0107 povoljni za ofanzivna dejstva na ju\u017enom delu fronta, a do polovine maja \u0107e to biti na celoj liniji dodira uklju\u010duju\u0107i i krajnji sever.<\/p>\n

Bez obzira na ukrajinske napade u Bahmutu i formiranju odr\u017eivog mostobrana u blizini Ole\u0161kog na levoj obali reke Dnjepar, osnovni operativni pravac prodora bi sa visokom verovatno\u0107om mogao biti prema Melitopolu. To znaju i Rusi koji se posve\u0107eno pripremaju za odbrambene zadatke upravo na tom pravcu fortifikuju\u0107i linije odbrane zapre\u010davanjem, miniranjem i ukopavanjem. Uspe\u0161ni ofanzivni prodor bi na tom pravcu oslobodio deo okupirane teritorije, ali i uslovio povla\u010denje ruskih snaga sa cele leve obale reke Dnjepar koje bi se na\u0161le u besmislenoj odbrambenoj poziciji sa prekinutim linijama snabdevanja i mogu\u0107im potpunim opkoljavanjem.<\/p>\n

Pored osnovnog, realno je o\u010dekivati jedan ili dva pomo\u0107na operativna pravca koji nekad mogu generisati velika iznena\u0111enja brzinom prodora. Zato se u ovom trenutku pojavljuje mno\u0161tvo medijskih analiza, obave\u0161tajnih informacija i takti\u010dkih napada u cilju dezinformisanja i posledi\u010dno, mogu\u0107ih lo\u0161ih odbrambenih odluka ruskih snaga. Treba naglasiti da je strate\u0161ko iznena\u0111enje uvek predstavljalo jedan od najva\u017enijih faktora pobede i zato nas ne trebaju iznenaditi i neka druga re\u0161enja za pravac napada. Ipak, me\u0111unarodna javnost \u0107e uspeh ove ofanzive najvi\u0161e ceniti po izlasku ukrajinskih snaga\u00a0 na obalu Azovskog mora presecaju\u0107i tako kopneni koridor prema Krimu i uvla\u010de\u0107i to poluostrvo u takti\u010dke artiljerijske domete.<\/p>\n

Uz nespornu va\u017enost vojnih ciljeva, politi\u010dki benefit predstavlja strate\u0161ki imperativ. Pored neophodne i uvek dobrodo\u0161le dodatne patriotske motivacije Ukrajinaca u ovom iscrpljuju\u0107em ratu, neophodno je pokazati javnosti Zapada da su im investicije kapitalizovane i uveriti ih da svaki ulo\u017eeni cent doprinosi vojnoj pobedi i osvojenoj slobodi. U suprotnom, zapadna podr\u0161ka bi mogla da oslabi pod pritiskom nepopularne recesije, neizbe\u017ene inflacije i straha od eskalacije sukoba, a Kijev bi se mogao na\u0107i pred sve ve\u0107im pritiskom da u\u0111e u mirovne pregovore uz nezaobilazne koncesije agresoru.<\/p>\n

Ukrajina je za predstoje\u0107u ofanzivu pripremila tri nova korpusa sa 18 borbenih brigada i pripadaju\u0107om artiljerijskom, in\u017eenjerijskom i protivvazduhoplovnom podr\u0161kom. U prvom e\u0161alonu bi trebalo o\u010dekivati najmanje \u0161est manevarskih brigada uz podr\u0161ku prate\u0107ih sposobnosti, a sve pod direktnom hijerarhijskom komandom i podr\u0161kom \u0161tabova korpusa. Pored tih snaga, u operaciju \u0107e biti uklju\u010deno i devet mehanizovanih brigada Nacionalne garde sa zadatkom obezbe\u0111enja linija snabdevanja i neutralisanja ostataka otpora. Iako su korpusi manje standardizovani od drugih jedinica, u proseku im je brojno stanje od 40.000 do 60.000 pripadnika. Novi ukrajinski korpusi \u0107e se sa jedinicama podr\u0161ke sasvim sigurno uklopiti u klasi\u010dnu strukturu korpusne organizacije.<\/p>\n

U dosada\u0161njim ratnim dejstvima, ukrajinska vojska je za organizacionu osnovu imala brigade koje nisu imale vi\u0161i \u0161tabni hijerarhijski nivo poput divizija ili korpusa. Vitalna logisti\u010dka i borbena podr\u0161ka se sprovodila preko \u010detiri ukrajinske regionalne komande koje su se uz teoretsku sinergiju koristili za bezbednost linija komunikacije, dinami\u010dno manevrisanje, organizaciju takti\u010dkih kontraudara i redovnu rotaciju jedinica. Me\u0111utim, ve\u0107 du\u017ee vreme se pokazuje nedostatak operativnih \u0161tabova koji bi efikasno integrisali vazdu\u0161ni prostor, logistiku, obave\u0161tajnu podr\u0161ku, dejstva po dubini neprijatelja i komandno kontrolnu funkciju. Zbog toga se uveliko razmi\u0161lja da se pored namenskog formiranja tri korpusa, i regionalne komande transformi\u0161u u korpusni model organizacije sa dve do tri divizije u svom sastavu.<\/p>\n

Prednost korpusne organizacije u odnosu na regionalne komande je u fleksibilnom prebacivanju operativnih dejstava i preko regionalnih granica, ali i u ravnopravnom odnosu prema pot\u010dinjenim jedinicama u kontekstu logistike, snabdevanja, obuke i komunikacije. Treba naglasiti da korpusi mogu predstavljati i opstrukciju ukoliko imaju previ\u0161e direktno pot\u010dinjenih sastava \u2013 od brigada do samostalnih bataljona i \u010deta. Zato se kao logi\u010dno re\u0161enje name\u0107e formiranje i divizija preko kojih bi se lak\u0161e realizovale operativne zamisli i sinhronizovali planovi korpusnih \u0161tabova. Idealno bi bilo da u svakom korpusu ima dve do \u010detiri divizije koje bi se sastojale od 10.000 do 15.000 pripadnika.<\/p>\n

Dosada\u0161nja borbena dejstva u Ukrajini su pokazala da je za uspeh dubokih prodora ili operacija manevara ve\u0107ih obima, neophodna organizacija koja podrazumeva divizije, korpuse, pa mo\u017eda \u010dak i armije. Bez obzira na naprednu vojnu teoriju Zapada, nekada se uslovi na rati\u0161tu pokazuju neprikladni kontekstu rata i realnosti na boji\u0161tu. Vi\u0161i nivoi \u0161tabova bi u situacijama op\u0161teg rata trebali imati krucijalnu ulogu u standardizaciji podr\u0161ke jedinicama na frontu. Predstoje\u0107a de\u0161avanja u ratu u Ukrajini \u0107e pokazati ispravnost pristupa hijerarhijskog organizovanja i ne treba sumnjati da \u0107e mnoge zemlje to primeniti. Srbija bi mogla biti posebno zainteresovana za takva iskustva u stvarnim ratnim uslovima s obzirom na sopstvenu brigadnu osnovu organizacije.<\/p>\n

Ne treba sumnjati da \u0107e Ukrajina u predstoje\u0107oj ofanzivi ostvariti deo svojih vojnih i politi\u010dkih ciljeva, ali im se protokom vremena gomila breme nerealnih o\u010dekivanja. Ipak, verovatan ishod \u0107e biti osloba\u0111anje dela teritorije i zastoj na nekim novim linijama dodira. Nakon zavr\u0161etka ofanzive i stabilizacije novog fronta, minimalne su \u0161anse da Zapad donacijama u kratkom vremenskom periodu ponovo kreira ofanzivne sposobnosti za naredni napad. Period relativne bezbednosti nakon Hladnog rata su mnoge dr\u017eave iskoristile za privredni napredak zapu\u0161taju\u0107i kapacitete odbrambenih industrija i minimizuju\u0107i svoje vojne bud\u017eete. Sada su se suo\u010dili sa globalnom nestabilno\u0161\u0107u koja name\u0107e brzo obnavljanje proizvodnih i unapre\u0111enje vojnih sposobnosti. Kao dobar primer mo\u017ee poslu\u017eiti upotreba preciznih raketa GMLRS za ukupno 33 isporu\u010dena ukrajinska vi\u0161ecevna lansera raketa HIMARS i M270. Cena jedne takve rakete je 168.000 $, a pod pretpostavkom da se svakog dana ispali bar jedno punjenje lansera, utro\u0161ak je 275 raketa vrednih 46 miliona $. To bi posledi\u010dno zna\u010dilo da ukrajinskoj vojsci treba preko 100.000 raketa na godi\u0161njem nivou, ali ukupna godi\u0161nja proizvodnja kompanije Lockheed Martin za sve korisnike sveta iznosi samo 4.600 raketa. Ovaj primer dovoljno ilustruje neophodnost unapre\u0111enja kapaciteta odbrambenih industrija mnogih zemalja \u0161to \u0107e se zasigurno menjati u narednom periodu.<\/p>\n

Trenutno su \u010dak i najve\u0107i optimisti na Zapadu svesni da su nerealna o\u010dekivanja da ukrajinske snage u potpunosti oslobode svoju zemlju i tako nanesu ruskoj vojsci kona\u010dan poraz. U ovom trenutku, neophodan je kontinuitet vojne pomo\u0107i i diplomatske podr\u0161ke Ukrajini kako bi se Rusija suo\u010dila sa gubitkom ofanzivnih sposobnosti i nedostatkom vojnih opcija \u0161to bi Moskvu stimulisalo da razmotri i politi\u010dko re\u0161enje. Ne prekidaju\u0107i podr\u0161ku Ukrajini, Zapad bi ve\u0107 sada trebao da osmisli diplomatsku inicijativu za prekid sukoba koja bi formalno predstavljala zavr\u0161etak krvavog rata. Takav sporazum se ve\u0107 tradicionalno dogovara tako da obe strane pristanu na prekid vatre, povla\u010denje trupa i te\u0161kog naoru\u017eanja sa linije dodira, formiranje demilitarizovane zone, razmenu ratnih zarobljenika, a u okviru dokumenta bi se ovlastila i organizacija za nadzor i kontrolu ispunjavanja svih sporazumno dogovorenih uslova. U tom procesu bi mogli o\u010dekivati i zapadnu ponudu relaksacije sankcija Rusiji u zamenu za pridr\u017eavanje uslova za prekid vatre i proaktivnu saradnju za pronalaskom dugotrajnog mirnog re\u0161enja.<\/p>\n

Nakon stabilizacije prekida sukoba, trebalo bi organizovati mirovne pregovore kako bi se postavili temelji za pouzdani mir i odr\u017eivu evropsku bezbednosnu arhitekturu. Uspeh takvih pregovora se sada \u010dini neostvarivim jer bi potencijalni zahtevi pregovara\u010dkih strana bili preambiciozni. Ne bi predstavljalo iznena\u0111enje ukoliko bi se do\u0161lo do diplomatskog zastoja u mirovnom procesu \u0161to bi generisalo zamrznuti konflikt i kontinuum nestabilnosti celog regiona.<\/p>\n

Ne treba se zavaravati da \u0107e biti lako uveriti \u010dak i Kijev u neophodnost mirovnog re\u0161enja koje ne\u0107e podrazumevati promptno osloba\u0111anje celokupne teritorije Ukrajine. Ali nakon velikih \u017ertava i zapanjuju\u0107ih uspeha na rati\u0161tu, od Ukrajine \u0107e se o\u010dekivati odgovoran pristup i svest o sopstvenim ograni\u010denjima resursa \u2013 od ljudskih, preko materijalnih, do finansijskih. Zato bi za Kijev osnovna stimulacija trebala da budu bezbednosne garancije koje ne\u0107e verovatno biti u vidu potpune integracije u NATO, ali bi se one mogle o\u010dekivati kroz bilateralne aran\u017emane sa vi\u0161e NATO zemalja. Kona\u010dno, mirovno re\u0161enje bi trebalo da je na tragu po\u0161tovanja potpunog teritorijalnog integriteta Ukrajine uz odga\u0111anje potpunog suvereniteta nad okupiranim delom zemlje. Dr\u017eavna granica mora biti pod kontrolom Kijeva, ali bi se Ukrajina verovatno obavezala na odre\u0111enu samoupravu ili posebni status pojedinim oblastima.<\/p>\n

Srbija je sada u situaciji da u bezbednosnom kontekstu pomno prati odvijanje ovog sukoba, te da na tim iskustvima, primenjuje nau\u010dene lekcije u praksi. Nakon poslednjeg napada lutaju\u0107om municijom (kolokvijalno dronom kamikazom) na rezidenciju predsednika Rusije, brojne su me\u0111usobne optu\u017ebe za ukrajinski teroristi\u010dki akt ili ruski la\u017eirani napad prema kojima treba imati rezervu u vreme agresivnog propagandnog rata. Sigurno je samo da se Rusija u predve\u010derje proslave Dana pobede, te\u0161ko mo\u017ee ose\u0107ati pobednikom. Ovakva dejstva nam name\u0107u zaklju\u010dak da je u vreme sofisticiranih bezbednosnih pretnji veoma te\u0161ko otkriti opasnost, jo\u0161 te\u017ee otkloniti je, a gotovo nemogu\u0107e sa sigurno\u0161\u0107u znati ko vam je neprijatelj. Setimo se da je vinovnik sabota\u017ee na Severnom toku i dalje nepoznat.<\/p>\n

U spoljnopoliti\u010dkom kontekstu, o\u010digledno je do\u0161lo vreme da se jasno i eksplicitno ka\u017ee dr\u017eavljanima Srbije da li nam je vojna neutralnost odr\u017eiva i od koga nas ona mo\u017ee odbraniti. Ukoliko to nije slu\u010daj, vreme je da se menja Strategija nacionalne bezbednosti ili politi\u010dari koji nisu sposobni da evoluiraju u svom geopoliti\u010dkom razmi\u0161ljanju.<\/p>\n

Autor je izvr\u0161ni direktor Saveta za strate\u0161ke politike<\/p>\n

Media centar<\/a><\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ne treba sumnjati da \u0107e Ukrajina u predstoje\u0107oj ofanzivi ostvariti deo svojih vojnih i politi\u010dkih ciljeva, ali im se protokom vremena gomila breme nerealnih o\u010dekivanja<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":339283,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-369283","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/369283","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=369283"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/369283\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":369284,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/369283\/revisions\/369284"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/339283"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=369283"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=369283"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=369283"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}