{"id":369253,"date":"2023-05-06T06:55:38","date_gmt":"2023-05-06T04:55:38","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=369253"},"modified":"2023-05-06T06:55:38","modified_gmt":"2023-05-06T04:55:38","slug":"virus-zla-i-prostote-probio-sve-barijere","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2023\/05\/06\/virus-zla-i-prostote-probio-sve-barijere\/","title":{"rendered":"Virus zla i prostote probio sve barijere"},"content":{"rendered":"

Autor: Radi\u0161a Dragi\u0107evi\u0107<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Stoletni hrast na brdu iznad ku\u0107e bio je moje prvo uto\u010di\u0161te. Mesto pod njegovom \u0161irokom i gustom kro\u0161njom, mesto gde su se u korenu spajala dva dela u stablo i \u010dinila privid skrovite drvene pe\u0107ine; mesto gde su igra\u010dke od kamen\u010di\u0107a, drvaca i \u017eireva preostalih iza zime pomagali u gradnji sveta jedne male detinje ma\u0161te.<\/p>\n

Od dana kada sunce otopi duboke snegove, do dana kad slede\u0107a zima zatvori prilaz tom malom svetu sigurnosti i spokojstva, svetu ma\u0161te iz koga me je odvodio samo maj\u010din poziv za ru\u010dak.<\/p>\n

I docnije, u godinama i gradovima, gde sam se zbog \u0161kolovanja \u201erelocirao\u201c, postojala su neka takva mesta: u kutku iznajmljenih sobi\u010daka prizemlju\u0161a, u kojima se odvijao moj ulazak u \u201eveliki\u201c svet; na skrajnutoj klupi varo\u0161kog parka; u sama\u010dkim sobama rudarske varo\u0161i \u2013 pa i u ovom stanu u kome sam se (kona\u010dno) ustalio postoji takvo mesto.<\/p>\n

Verovali ili ne, i svaki \u017eivi stvor ima takvo mesto \u2013 mesto uto\u010di\u0161ta, sigurnosti i spokoja, a da nije boravi\u0161na rupa u zemlji, \u0161upljina u drvetu, nedostupno mesto na litici ili u gustom granju.<\/p>\n

To je mesto do koga vam, ako to ne \u017eelite, ako ne dopustite, ne mo\u017ee dopreti niko ko mo\u017ee da naru\u0161i va\u0161 mir, provali u va\u0161u intimu, okrnji va\u0161u du\u0161u. To je mesto va\u0161e odstupnice, du\u0161evne i telesne \u2013 mesto sabiranja i odbrane, mesto predaha; to je poslednji pedalj slobode i intimnosti, iz koga, ako vam ga naru\u0161e, ako vam ga oduzmu, gubite kona\u010dno; bivate isterani na \u010distinu, nebranjeni i slabi.<\/p>\n

Bojim se da nam se, ve\u0107ini, upravo to i de\u0161ava. Da je virus zla i prostote upravo probio sve barijere i udomio se ne samo u na\u0161e ku\u0107e, u intimne kutke, ve\u0107 svom silinom preti da posedne na\u0161a tela i umove, da ih slomi i podjarmi. I nefunkcionalan je bilo kakav oblik zatvaranja (kao pred kovidom) i izolovanja jer je virus nezaustavljiv u svojoj agresiji i snazi. Kao ku\u017eni miris kablovske plastike koju lopovi (kradenu iz rudni\u010dkih postrojenja, skladi\u0161ta i otpadnih odlagali\u0161ta) pale iza nadvo\u017enjaka na kraju ove ulice, ne bi li do\u0161li do \u010distog bakarnog dela; miris koji se, i pored dihtuju\u0107ih prozora, useli u sobe i ne mo\u017eete ga odstraniti \u2013 a ako otvorite prozor jurnu\u0107e svom silinom smrada.<\/p>\n

Tako vam odsvuda, po\u010dev od visokih naka\u010denih odurnih bilborda, \u0161tampe koja vam truje mozak i srce; radija, koga ste mo\u017eda ve\u0107 davno u\u0107utkali i ekrana sa likom koji \u2013 sa svojim (pored svih ostalih) govornim manama (niko jo\u0161 nije ukazao na ovo sem Njega samog) izra\u017eenim u izgovoru vi\u0161e od polovine suglasnika koji su prema zvu\u010dnosti bezvu\u010dni, po mestu tvorbe zubni, a po na\u010dinu tvorbe frikativni \u2013 i zbog toga ga je jo\u0161 mu\u010dnije slu\u0161ati dok, kao iz grotla, bljuje u\u017earenu teku\u0107inu i zasipa sve \u017eivu\u0107e.<\/p>\n

Na sre\u0107u, u jednom postoji efikasna odbrana od ove napasti. Ranije je bila u obliku crvenog dugmeta ugra\u0111enog obi\u010dno na desnoj strani televizora, u skorijem kao dugme na daljinskom, i pritiskom na njega. Ovo mo\u017ee jednostavno u netrag nestati iz va\u0161eg vida i sluha; mogu da nestanu i ostali zaperci tog gorkog stabla: od parlamentarnog \u201emoderatora\u201c sa prezimenom u zna\u010denju nedoraslog grabljivca, do lika kakav se ne sre\u0107e ni iza pono\u0107nog fajronta u bircuzima srpskih bespu\u0107a, oli\u010denog u \u0161efu najbrojnije skup\u0161tinske mase.<\/p>\n

Ali, na na\u0161u nesre\u0107u jo\u0161 nije zami\u0161ljeno dugme koje \u0107e nas isklju\u010diti kada se odmaknemo od tih kutija trova\u010dnica, kutija za \u0161irenje virusa mentalne retardacije. Kada sa si\u0111emo u svet kojim nas je Ovo okru\u017eilo \u2013 kao nasred pe\u0161a\u010dkog prelaza na kome niko od suludih voza\u010da ne obra\u0107a pa\u017enju na slobodu prelaza, a mi stanemo zamrznuti \u010dekaju\u0107i da nas neki od tih bolida, koji vetrovito prole\u0107u oko nas doti\u010du\u0107i nam nogavice i pe\u0161eve, na sjajno ugla\u010danoj haubi ponese u svetlu budu\u0107nost.<\/p>\n

Ne znam da li postoji nau\u010dna ustanova (\u201estru\u010dnjaci\u201c, kako ih Ovo posprdno naziva), da li postoji relevantna grana nauke koja bi mogla da objasni pesmu u leskova\u010dkoj hali (i u ostalim halama), taj dirigovani navija\u010dki huk opijene mase, tu interakcijsku igru pastira i razblejanog stada, taj obostrani suicidni odnos u koji obe strane (slave\u0107i jedna drugu) hrle \u2013 jer je svr\u0161etak za obe nestajanje.<\/p>\n

Bojim se da napi\u0161em i sumnju kuda vode putevi tih na silu ili na namamu (na sitan novac i sitan zalogaj) prepunjenih autobusa; ti barjaci i slavoluci, ti prazni urlici, te zakletve imaginarnom i pogre\u0161nom kultu. Bojim se da napi\u0161em kraj ove pri\u010de, naslu\u0107ivan od njene prve tragikomi\u010dne pojave, ali njena tragika ne\u0107e biti od pouke jer ne\u0107e ostati niko ko bi mogao da je iz ove stra\u0161ne pri\u010de izvu\u010de.<\/p>\n

Uvek se vra\u0107am na pitanje koje je, u na\u0161oj prepisci, postavio jedan izuzetno uman i obrazovan \u010dovek \u2013 \u010dovek erudita: Kako nam se ovo moglo dogoditi? Sve vreme, od tog dana, pli\u0107i od njegovog soja, ipak poku\u0161avam da na to pitanje (bar za sebe) formuli\u0161em bilo kakav, makar nagove\u0161tavaju\u0107i odgovor. I, ne uspev\u0161i u tome, po\u010deo sam i sam da samo ponavljam to pitanje: Kako nam se ovo moglo dogoditi?<\/p>\n

Ne, preformulisa\u0107u ga: Kako nam se Ovo moglo dogoditi?<\/p>\n

I kako se doga\u0111a da, idu\u0107i iz gre\u0161ke u gre\u0161ku, iz prestupa u prestup, iz \u0161tete u \u0161tetu, iz poraza u poraz (a porazi nisu Njegovi ve\u0107 dr\u017eavni i na\u0161i, ne samo oko Kosova), Ovo ostaje neokrnjeno i opstaje, uprkos tome \u0161to je (pokaza\u0107e vreme i istorijska nauka) nepobitno steklo epitet na\u0161e najve\u0107e po\u0161asti, i \u0161to nikada u na\u0161oj istoriji (preobratljivoj i neutemeljenoj na istini ve\u0107 zasnovanoj na mitovima) niko nije izazivao takav odijum i prezir umnih (ali i divljenje drugih); niko nije takvim ume\u0107em (da li i snagom) misle\u0107em delu oduzeo re\u010di (mo\u017eda i misli) i delovanje.<\/p>\n

Zato, nepravdom i bezna\u0111em terani, svi mladi i umni (za naciju vredni) potomci odlaze bez povratka od Ovoga, daleko. Tamo, gde normalnosti i u\u010denosti ima mesta. Ma koliko ih bolelo.<\/p>\n

Za mene (i druge starce \u2013 zar smo ve\u0107 za\u0161li u tu kategoriju?), ostaje mogu\u0107nost da opet potra\u017eim onaj hrast na brdu nad ku\u0107om; neke su mu se grane u me\u0111uvremenu osu\u0161ile i prete padom. Ona drvca je zasigurno odavno pojela trule\u017e, i mo\u017eda \u017eirevi vi\u0161e na padaju pod kro\u0161nju. Ali \u0161arene kamen\u010di\u0107e nije razneo vetar.<\/p>\n

Autor je knji\u017eevnik iz Bora<\/p>\n

Danas<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Zato, nepravdom i bezna\u0111em terani, svi mladi i umni (za naciju vredni) potomci odlaze bez povratka od Ovoga, daleko. Tamo, gde normalnosti i u\u010denosti ima mesta. Ma koliko ih bolelo.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":369254,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-369253","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/369253","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=369253"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/369253\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":369255,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/369253\/revisions\/369255"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/369254"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=369253"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=369253"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=369253"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}