{"id":369001,"date":"2023-05-02T07:34:00","date_gmt":"2023-05-02T05:34:00","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=369001"},"modified":"2023-05-02T07:34:00","modified_gmt":"2023-05-02T05:34:00","slug":"radnicki-pokret-kao-put-ka-emancipaciji-quo-vadimus-herman","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2023\/05\/02\/radnicki-pokret-kao-put-ka-emancipaciji-quo-vadimus-herman\/","title":{"rendered":"Radni\u010dki pokret kao put ka emancipaciji: Quo vadimus, Herman?"},"content":{"rendered":"

Autorica: Vida Kne\u017eevi\u0107<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Povodom nove knjige izdava\u010dke ku\u0107e Mostart Jugoslavija, \u201eHerman, Quo vadimus\u201c posve\u0107ene me\u0111uratnom marksisti, radni\u010dkom intelektualcu, \u010dlanu Komunisti\u010dke partije Jugoslavije, Bogomiru Hermanu, ilegalnog imena \u201eMi\u0161kec\u201c, razgovaramo sa istori\u010darem Stefanom Gu\u017evicom, ko-urednikom knjige i autorom jednog od tekstova u knjizi pod nazivom \u201eBogomir Herman: kriti\u010dka misao radni\u010dkog intelektualca\u201c.<\/p>\n

Ova izvanredna knjiga, koja obiluje memoarskom i arhivskom gra\u0111om, pru\u017ea uvid ne samo u \u017eivot i rad njenog glavnog protagoniste, \u010duvenog \u201eA.B.C. \/ B.H.M.\u201c u sukobu na (knji\u017eevnoj) levici, ve\u0107 nas vra\u0107a u kompleksan i pregnantan svet radni\u010dkog pokreta i njegove bogate me\u0111uratne istorije. Kako i sam Gu\u017evica nagla\u0161ava, cilj ove knjige je svojevrsna istorijska i intelektualna rehabilitacija Hermana, ali i medotolo\u0161ka smernica \u201eza povratak na materijalisti\u010dki pogled na dru\u0161tvo kakav je marksizam nudio na svom vrhuncu\u201c.<\/p>\n

Sa Stefanom Gu\u017evicom smo razgovarali o namerama koje stoje iza objavljivanja ove knjige, o tome ko je bio Bogomir Herman i zbog \u010dega je va\u017eno sagledati njegovo mesto i ulogu u me\u0111uratnom radni\u010dkom pokretu, zbog \u010dega je on va\u017ena figura u \u010duvenom \u201esukobu na knji\u017eevnoj levici\u201c, te za\u0161to i na koji na\u010din treba ponovo i\u0161\u010ditati njegov rad i iznova valorizovati njegov celokupan doprinos marksisti\u010dkoj misli u Jugoslaviji.<\/p>\n

Za po\u010detak bi mogao da nam ka\u017ee\u0161 odakle ideja za ovu knjigu, \u010dija je inicijativa bila i kako ste do\u0161li do memoarske i arhivske gra\u0111e?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Dakle, sa jedne strane inicijativa je Dragana Stojkovi\u0107a, urednika i vlasnika izdava\u010dke ku\u0107e Mostart Jugoslavija. Sa druge, Maje Herman Sekuli\u0107, \u0107erke Bogomira Hermana, budu\u0107i da je ona ve\u0107 neko vreme tra\u017eila izdava\u010da za memoarski rukopis njene majke posve\u0107en Bogomiru.<\/p>\n

Dragan je do\u0161ao kod mene znaju\u0107i da imamo zajedni\u010dke interese za marksizam i marksisti\u010dku misao u vezi sa me\u0111uratnim periodom. Pitao me je: \u201eDa li ti zna\u010di ne\u0161to ime Bogomir Herman?\u201c, i ja sam se odmah odu\u0161evio. Tako da sam ve\u0107 bio otvoren za sve. Po\u010detna ideja je bila da to budu materijali koje je prikupila Maja, se\u0107anje Ljiljanino (Hermanove supruge, prim.ured.), Bogomirovi dokumenti, njegova partijska autobiografija koju pi\u0161e u oslobo\u0111enom Oto\u010dcu, kao i njegov tekst \u201eQuo vadis, Krle\u017ea\u201c. Draganu sam tada rekao: \u201eTo je super, ali hajde da vidimo \u0161ta je on jo\u0161 pisao\u201c.<\/p>\n

Jer, ne treba ga svesti \u2013 i to je najve\u0107i problem, \u0161to je do sada u istoriografiji svo\u0111en samo na antagonistu u sukobu na levici \u2013 ve\u0107 je potrebno da \u0161ire sagledamo njegovu misao i napravimo intelektualnu rehabilitaciju njega, ali kroz njega i osnovicu rehabilitacije me\u0111uratne marksisti\u010dke misli.<\/p>\n

Za na\u0161e \u010ditaoce i \u010ditateljke, kako bi se uputili u kompleksni svet diskusija koje su se vodile oko \u201esukoba na levici\u201c, volela bih da nam ukratko predstavi\u0161 ko je bio Bogomir Herman?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Bogomir Herman je bio komunista iz Vukovara. Bio je, kako ga nazivam u biografskom \u010dlanku koji sam pisao u knjizi \u2013 \u201eradni\u010dki intelektualac\u201c, \u010dovek koji je zavr\u0161io \u010detiri razreda osnovne \u0161kole i odmah bio primoran da radi, \u0161to je opet bitan detalj koji izostaje iz se\u0107anja na monarhije do 1945. godine \u2013 da su deca \u010desto vrlo rano po\u010dinjala da rade, pa tako i on.<\/p>\n

Herman je zapravo bio me\u0111u sre\u0107nijima, jer nije poslat u fabriku ve\u0107 je radio kao pisar kod advokata. Bio je o\u010digledno inteligentan i talentovan, i to se vrlo rano prepoznalo. Nemamo neke naznake da je bio ne\u0161to politi\u010dki aktivan do Prvog svetskog rata. U ovom ratu je mobilisan, na\u0161ao se na Isto\u010dnom frontu, gde je prihvatio ideje bolj\u0161evizma. Poput desetine hiljada zarobljenika sa podru\u010dja Austro-ugarske, koji su potreseni posledicama Prvog svetskog rata, postao je komunista. Dakle, to je bio jedan sveop\u0161ti dru\u0161tveni proces. Poslati su u rat sa la\u017enim obe\u0107anjem da \u0107e to biti rat koji \u0107e okon\u010dati sve ratove. Shvatili su da su u klanici, i onda su se priklonili ideji koja je trebalo zapravo da okon\u010da sve ratove, time \u0161to \u0107e okon\u010dati klasne tenzije, i imperijalisti\u010dko nadmetanje me\u0111u dr\u017eavama.<\/p>\n

U kom pravcu se, potom, razvija Hermanov \u017eivot?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Dolazi u Vukovar vrlo brzo, ve\u0107 1918. nakon zaklju\u010divanja mira u Brest-Litovsku. Postaje jedan od partijskih prvaka, jedno vreme \u010dak i urednik vukovarskih novina KPJ. U tom trenutku Vukovar je jedno od mesta u Jugoslaviji gde je komunisti\u010dki pokret najja\u010di, tako da imaju polovinu mesta u gradskom ve\u0107u. Pokret je i ina\u010de bio jak u urbanim sredinama. Ne dobijaju mesto gradona\u010delnika samo iz razloga \u0161to dr\u017eava to ne da. Bogomirov brat je, tako\u0111e, \u010dlan gradskog ve\u0107a. U to vreme Bogomir ve\u0107 po\u010dinje da se bavi ozbiljnijim intelektualnim radom. Pi\u0161e propagandne \u010dlanke ali i \u010dlanke koji na jednostavan na\u010din poku\u0161avaju da objasne globalnu situaciju radni\u0161tvu.<\/p>\n

Nakon zabrane partije, tokom dvadesetih, on je deo legalnog krila partije. On u\u010destvuje u izbornoj kampanji koju sprovodi Nezavisna radni\u010dka partija Jugoslavije, koja funkcioni\u0161e legalno neko vreme, ali njega konstantno hapse i proganjaju. U to vreme on postaje deo tzv. \u201edesne\u201d frakcije KPJ, \u0161to zna\u010di da je on protivnik prava naroda na samoopredeljenje do ocepljenja, \u0161to je za komuniste bio nekako most ka selja\u010dkom pokretu. On smatra da se potenciranjem prava na samoopredeljenje ne privla\u010di selja\u0161tvo nego se cela javna sfera okre\u0107e vi\u0161e ka nacionalizmu i da \u0107e to \u0161koditi klasnoj borbi. Kao pristalica desne frakcije se i udaljava od partije krajem dvadesetih godina, kada je pobedila tzv. \u201eantifrakcijska\u201d linija, i vo\u0111a desne frakcije, koji je bio njegov bliski saradnik, Sima Markovi\u0107, je izba\u010den iz partije.<\/p>\n

Tokom tridesetih se sve vi\u0161e posve\u0107uje intelektualnom radu, tada dobija stalno zaposlenje, i to je ono \u0161to stalno nagla\u0161ava, to mu je omogu\u0107ilo da se posveti intelektualnom radu; odlazi za Beograd, postaje blizak prijatelj Pavlu Bihaliju i krugu oko Nolita. Tokom tridesetih njega kao i druge iz Nolita po\u010dinje da bije glas da je trockista, da bi \u010detrdesetih, nakon Rezolucije Informbiroa, zavr\u0161io na Golom otoku, kao staljinista. I te dve stvari su glavni razlog za\u0161to malo ljudi zna za njega danas.<\/p>\n

Ipak, poenta je u tome da on nije bio ni trockista ni staljinista, bio je protivnik staljinisti\u010dkih \u010distki.<\/p>\n

U pomenutom biografskom tekstu koji si pisao Bogomira Hermana defini\u0161e\u0161 kao \u201eproleterskog kosmopolitu\u201c ali i kao gram\u0161ijevskog \u201eorganskog intelektualca\u201d. Zbog \u010dega?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Prvi izraz koji koristim, \u201eproleterski kosmopolita\u201c, koji preuzimam od istori\u010dara radni\u010dkog pokreta iz Amerike, D\u017eejmsa Bereta, sli\u010dan je Gram\u0161ijevoj ideji \u201eorganskog intelektualca\u201c. Proleterski kosmopolita podrazumeva \u010doveka koji poti\u010de iz jedne periferne sredine, ali kroz povezanost sa radni\u010dkim pokretom uspeva ne samo da stekne\u00a0 vrhunsko obrazovanje, nego i jedan veoma \u0161irok pogled na svet. Zna\u010di, proleterski kosmopoliti kroz u\u010de\u0161\u0107e u radni\u010dkom pokretu povezuju svoju situaciju, svoje probleme koje imaju na radnim mestima, sa globalnim de\u0161avanjima. Oni prate i borbe u Rusiji, i Nema\u010dkoj, i generalno \u0161irom sveta. Kasnije po\u010dinju aktivnije da prate i kolonijalne borbe i njihovi horizonti se jednostavno \u0161ire.<\/p>\n

Sa druge strane, Gram\u0161ijev organski intelektualac podrazumeva nekog ko poti\u010de iz radni\u010dke klase i postaje na neki na\u010din tribun svoje klase. Tokom dvadesetih Herman je ba\u0161 to. On je \u010dovek koji agituje, dr\u017ei govore po selima, i koji na kraju krajeva pri\u010da tim jezikom. Njegovo znanje i iskustvo je neposredno. On sam je iz radni\u010dke porodice, on razume te probleme i nalazi na\u010din da ih iskomunicira. I upravo u tome le\u017ei velika popularnost i njega kao li\u010dnosti u tom kraju tokom dvadesetih, ali i komunisti\u010dke ideje kao takve, jer je partija u tom trenutku prepuna proleterskih kosmopolita i organskih intelektualaca.<\/p>\n

Iz savremene perspektive to je te\u0161ko zamisliva situacija. Na koji je na\u010din tada\u0161nji radni\u010dki pokret ne samo njemu, nego mnogima, omogu\u0107io takvo emancipovanje?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Tada\u0161nji radni\u010dki pokret je obuhvatao niz paralelnih institucija u dru\u0161tvu koje je u velikoj meri onemogu\u0107avalo dru\u0161tveno napredovanje. I danas imamo dru\u0161tvo koje nije meritokratsko, ali tada su strukturne prepreke bile jo\u0161 intenzivnije. Po\u010dev\u0161i od toga da neko zavr\u0161i u fabrici sa dvanaest godina, do toga da je u Kraljevini Jugoslaviji \u0111acima tehni\u010dkih \u0161kola bilo zabranjeno da upisuju fakultete. Samo deca koja su i\u0161la u gimnaziju su mogla da upi\u0161u fakultet, a to su bila deca iz gra\u0111anskih porodica. Dakle, klasne nejednakosti su bile ogromne, ali je postojao i radni\u010dki pokret kao put ka emancipaciji.<\/p>\n

Treba dodati i da je tada\u0161nji radni\u010dki pokret imao ozbiljnu infrastrukturu, svoje \u201eneformalne\u201d \u0161kole, biblioteke, politi\u010dke edukatore i organizatore.\u00a0<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Ta\u010dno tako. U Vukovaru je i dan danas jedna od dominantnijih zgrada u centru grada Radni\u010dki dom, u kojem je osnovana Komunisti\u010dka partija Jugoslavije. Prvo, to je jedna velelepna zgrada koja je pre toga bila hotel. Sama \u010dinjenica da je radni\u010dki pokret mogao da priu\u0161ti takvu zgradu nije mala stvar. Pokret nije imao jednog bogatog mecenu, ve\u0107 ljude koji su se sami skupili, dali pare, i pretvorili taj biv\u0161i hotel u Radni\u010dki dom. Isto tako su oni prikupljali knjige, organizovali \u0161kole\u2026 Na kraju krajeva, neko poput Hermana je posredno dolazio do toga da ne samo da mo\u017ee da u\u010di u takvim mestima, ve\u0107 i da sam mo\u017ee da bude predava\u010d.<\/p>\n

Ovde je, recimo, zanimljivo pomenuti slu\u010daj Tita za kojeg su bile vezane razli\u010dite teorije (zavere) da je bio plemi\u0107, da je bio ovo, da je bio ono. Takve pri\u010de poti\u010du upravo od te elitisti\u010dke predrasude da radnik ne mo\u017ee da se emancipuje. A imamo milion takvih slu\u010dajeva. Recimo, Blagoje Parovi\u0107 koji je bio obu\u0107ar, njegova izabrana dela su jo\u0161 u Jugoslaviji objavljena, bio je veoma kvalitetan mislilac, imao je \u010dak izlaganje o sindikalnom pitanju na kongresu Kominterne; Dragi\u0161a Lap\u010devi\u0107, koji je bio za\u010detnik marksizma kod nas, bio je pekarski pomo\u0107nik po zanimanju; Milka \u017dicina, jedna od najzna\u010dajnijih knji\u017eevnica me\u0111uratnog perioda, pripadnica feministi\u010dke socijalne literature, bila je sobarica i sprema\u010dica, kasnije daktilografkinja i sindikalna radnica. Dakle, Tito nije uop\u0161te izvanredan po tome. Jeste izvanredna li\u010dnost \u2013 imao je organizacijske sposobnosti, politi\u010dki je bio veoma sposoban, ali \u010dinjenica je da radnik koji stekne sofisticirana znanja o svetu u tom trenutku uop\u0161te nije jedna neobi\u010dna stvar. \u0160tavi\u0161e, to je jedna jako \u010desta i jako opasna stvar za vlast u tom trenutku, i zato postoji tako ra\u0161irena represija nad radni\u010dkim pokretom.<\/p>\n

Ipak, Herman je \u0161iroj javnosti isklju\u010divo poznat po tom famoznom sukobu sa Miroslavom Krle\u017eom, kako ka\u017ee\u0161, kao \u201eglavni negativac\u201c. Tu je problem i posleratne revizije istorije Komunisti\u010dke partije Jugoslavije, o \u010demu i sam pi\u0161e\u0161?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

To je dosta zanimljiva pri\u010da. U ve\u0107ini \u010dlanaka nakon 1945. godine on jeste glavni negativac. Mislim, potpuno nevezano za to \u0161to je bio na Golom otoku, ve\u0107 zbog \u010dinjenice da je Krle\u017ea imao taj polo\u017eaj koji je imao u jugoslovenskom dru\u0161tvu. Autori Krle\u017eu smatraju za neki standard, i svakog ko se usudio da kritikuje Krle\u017eu smatraju za dogmatu koji napada iz neopravdanih razloga.<\/p>\n

Pored toga mislim da je tu dosta bitan momenat i svojevrsni trijumf humanisti\u010dkog marksizma u Jugoslaviji koji na mnoge na\u010dine napu\u0161ta materijalisti\u010dku analizu zarad humanisti\u010dke, i samim tim i Krle\u017ea koji prolazi kroz isti taj proces tokom tridesetih, mnogima od tih autora je kao njihov predak i idejni za\u010detnik. I onda kada neko poput Hermana napi\u0161e kritiku Krle\u017ee, koja je ve\u0107 tada do\u010dekana kao jako o\u0161tra kritika, on deluje kao neki dogmatski staljinisti\u010dki \u201e\u017edanovljevac\u201c.<\/p>\n

I \u010ditava poenta ove rehabilitacije Hermana je da se poka\u017ee da on nije bio nikakav jugoslovenski \u017ddanov, \u0161tavi\u0161e, da nije bio staljinista, nego je jednostavno poku\u0161avao da knji\u017eevnost postavi na jednu materijalisti\u010dku osnovu, i to je ra\u0111eno u skladu sa Kongresom proleterskih pisaca u Harkovu, 1930. godine. Ono \u0161to je bitno naglasiti je da, iako se on odr\u017eava u Harkovu, to nije jednostavno nametanje od tada rastu\u0107eg staljinizma u SSSR-u, to je tada jedan globalni trend. Ideja socijalne knji\u017eevnosti kao takve je trend koji je paralelno postojao i u Nema\u010dkoj, Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama, u Francuskoj. Svi ti pisci dolaze u Harkov da bi zajedno napisali taj manifest. Od jugoslovena je tu i Oto Bihalji Merin. Tako da Herman pi\u0161e na talasu te borbe za socijalnu knji\u017eevnost, u momentu kada misli da sam Krle\u017ea odlazi od svoje ranije tendencije ka socijalnoj knji\u017eevnosti i prelazi u svojevrsni larpurlartizam.<\/p>\n

No, oni koji se iole bave ovom temom, kada danas pro\u010ditaju Hermanov polemi\u010dki tekst \u201eQuo vadis, Krle\u017ea?\u201c, napisan kao reakciju na Krle\u017ein \u010duveni tekst \u201ePredgovor Podravskim motivima Krste Hegedu\u0161i\u0107a\u201c, mogu uvideti \u0161irinu njegovog znanja, kao i precizno i argumentovano seciranje Krle\u017einih, za\u010du\u0111uju\u0107e opskurnih bur\u017eoaskih stavova o umetnosti i njenoj dru\u0161tvenoj funkciji?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Bez sumnje Herman je vrlo o\u0161tar prema Krle\u017ei u tom tekstu. Istovremeno, to je njegov polemi\u010dki stil. Zato smo objavili u knjizi i druge njegove tekstove koji pokazuju upravo to, on jednako o\u0161tro kritikuje recimo Milana Durmana, sa kojim ostaje prijatelj nakon toga i uprkos tome. Isto tako kritikuje mnoge druge autore. Sigurno neprijateljski kritikuje Milo\u0161a Crnjanskog, recimo. Ali kriti\u010dka o\u0161trica je tu i takav na\u010din polemike je tu bez obzira da li on kritikuje nekog za koga smatra da mu je veoma blizak, poput Durmana, nekoga za koga misli da mu je ranije bio blizak, a vi\u0161e nije, poput Krle\u017ee, i nekog ko mu je politi\u010dki protivnik poput Crnjanskog. Tako da tek kroz \u010ditanje drugih tekstova mi mo\u017eemo da uvidimo da on nije jednostavno neki pretenciozni lik koji se pojavljuje niotkud da izvre\u0111a Krle\u017eu i onda nestaje.<\/p>\n

Istovremeno, Herman u tekstu nagla\u0161ava i podse\u0107a na zna\u010daj Krle\u017einog rada u razvoju \u201eprogresivnih snaga na\u0161e sredine\u201c i ne zaboravlja \u201e\u0161ta je Krle\u017eino pero u\u010dinilo na na\u0161em knji\u017eevnom polju\u201c.<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Ta\u010dno tako. Zapravo, Hermanova polemika dosta podse\u0107a generalno na marksisti\u010dke polemike tog doba, \u010dak iz doba Druge internacionale. Recimo, kada se \u010ditaju polemike Lenjina i Roze Luksemburg, one isto tako zvu\u010de: najgore kritike jedno drugom upute, i onda u zadnja dva, tri pasusa nahvale tu osobu. To isto radi Herman s Krle\u017eom. Nekako se i javila percepcija da on na kraju reda radi hvali Krle\u017eu, ali mislim da nije slu\u010dajno \u0161to je odlu\u010dio ba\u0161 na kraju u zaklju\u010dku da ka\u017ee koliko je Krle\u017ea bitan i da nije poenta u tome da socijalna knji\u017eevnost mo\u017ee bez Krle\u017ee ve\u0107 da je socijalna knji\u017eevnost na gubitku ukoliko joj se Krle\u017ea ne pridru\u017ei. Na kraju krajeva, on je ta generacija. Meni \u201eHrvatski bog Mars\u201c odmah pada na pamet, ne znam da li je to Herman \u010ditao, pretpostavljam da jeste, ali cela ta njegova generacija koja je pro\u0161la Prvi svetski rat i koja se okrenula marksizmu, njima je to bilo kao lektira.<\/p>\n

Krle\u017ea je i sam pro\u0161ao strahote Prvog svetskog rata, kao i Herman?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Da, i to je upravo i ono \u0161to je Herman \u017eeleo od knji\u017eevnosti. Onaj koji je pro\u0161ao kroz ta iskustva daje glas milionima koji su pro\u0161li kroz sli\u010dna iskustva. I upravo je to trebalo da bude poenta socijalne knji\u017eevnosti, ne samo za rat, nego i za polo\u017eaj radni\u0161tva u fabrikama, polo\u017eaj selja\u0161tva i tako dalje. A njemu se \u010dini da Krle\u017ea tokom tridesetih od toga di\u017ee ruke. I upravo zbog toga on ima problem s Krle\u017eom i zato ka\u017ee: \u201eSa Krle\u017eom ili bez Krle\u017ee, a ako ustreba i protiv njega!\u201c. Jer je on i dalje krle\u017eijanac iz dvadesetih a ne krle\u017eijanac iz 1934.<\/p>\n

U prou\u010davanju sukoba na \u201eknji\u017eevnoj\u201c levici, \u010desto se previ\u0111a politi\u010dka pozadina sukoba, naro\u010dito izme\u0111u Krle\u017ee i partijskog vrha. Reci nam ne\u0161to o tome.<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Da, to je drugi deo problema. Bila su, na neki na\u010din, dva sukoba na levici koji su bili deo istog procesa. Jedan sukob, koji otvara, neko bi rekao, ve\u0107 Krle\u017ea sa \u201ePodravskim motivima\u201c, ali i Herman 1933. sa tekstom \u201eQuo vadis, Krle\u017ea\u201d se odnosio na pitanje socijalne knji\u017eevnosti, da bi \u010detiri-pet godina kasnije sukob bio zapravo oko staljinovih \u010distki koje Partija brani i mora da ih brani. A Krle\u017ea, kojem li\u010dni prijatelji iz detinjstva, poput \u0110ure Cviji\u0107a i Kamila Horvatina, umiru u SSSR to jednostavno ne mo\u017ee da odbrani, njemu je to neodbranjivo.<\/p>\n

Me\u0111utim, izme\u0111u ta dva sukoba, i tokom oba sukoba, Partija poku\u0161ava da zadr\u017ei Krle\u017eu na svojoj strani, upravo zbog toga \u0161to je njegova reputacija toliko velika i bitna. I tu, na neki na\u010din, ve\u0107 1934\/35. Herman postaje svojevrsni \u017ertveni jarac. Zato \u0161to sama partija, to jest, Milan Gorki\u0107, potpisan kao \u201eGrupa ljubitelja socijalne literature\u201d pi\u0161e \u010dlanak koji je na neki na\u010din damage control. Zna\u010di, on poku\u0161ava da ubla\u017ei ono \u0161to je Herman rekao i da ka\u017ee da ne treba toliko o\u0161tro napadati Krle\u017eu, on je ipak drug.<\/p>\n

To je ono \u0161to se vodi kroz cele tridesete. I u jeku \u010distki, Tito, koji tada postaje generalni sekretar KPJ (1938\/39.) se sastaje sa Krle\u017eom, kao poznatim javnim kriti\u010darem moskovskih procesa i Tito ne krije to. Njegovi izve\u0161taji Komunisti\u010dkoj internacionali su eksplicitni o tome da se on sastaje sa njim, i to je ne\u0161to \u0161to Kominterna ohrabruje. Zato \u0161to je poenta da Krle\u017eu ne treba otu\u0111iti, ve\u0107 ga treba, kako znamo i umemo, sa\u010duvati za komunisti\u010dki pokret. I kada god poku\u0161avaju da se pribli\u017ee Krle\u017ei, koriste Hermana kao negativni primer. \u201eDa, mi Krle\u017eu i dalje kritikujemo, ali on je i dalje drug, a evo kako ne treba\u201c.<\/p>\n

Tome dodatno doprinosi \u010dinjenica da Herman, privatno, ne javno, tako\u0111e po\u010dinje da kritikuje moskovske procese, te dobija epitet trockiste.<\/p>\n

Herman je u tom sukobu optu\u017eivan za dogmatizam, \u201e\u017edanovizam\u201c, \u201estaljinizam\u201c kao \u0161to si i sam ve\u0107 pomenuo. Ipak ova knjiga pokazuje da je on bio jedan od retkih \u010dlanova partije koji se ve\u0107 krajem dvadesetih i po\u010detkom tridesetih usprotivio Staljinovoj politici i \u010distkama.<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

To je opet deo Hermanovog \u017eivota kao proleterskog kosmopolite. On prati sva ta de\u0161avanja i vidi da ne\u0161to o\u010digledno nije u redu sa Komunisti\u010dkom internacionalom, i da ona sve vi\u0161e i vi\u0161e postaje oru\u0111e spoljnopoliti\u010dkih interesa sovjetskog saveza umesto da bude \u0161tab svetske revolucije. Tako da se on sigurno ne bi distancirao od partije dvadesetih, ali po\u010detkom tridesetih uvi\u0111a da postoje ozbiljni problemi u na\u010dinu funkcionisanja KPJ i Kominterne kao celine.<\/p>\n

Ipak, njegova kritika je i dalje uvek marksisti\u010dka. Dakle, ono \u0161to njemu smeta je ubistvo one stare garde KPJ i bolj\u0161evi\u010dke partije i zapravo Komunisti\u010dke internacionale. I to je momenat gde on pravi najozbiljniji raskid sa partijom i to postaje jedan od ve\u0107ih momenata traume za komuniste tog perioda. Me\u0111utim, vrlo malo njih je napustilo komunizam u tom periodu. Pa i sam Herman pominje da je poku\u0161ao da se domogne \u0160panije, kao dobrovoljac, da u\u010destvuje u \u0161panskom gra\u0111anskom ratu, zajedno sa suprugom. \u010cinjenica da on to radi bez pominjanja partije govori da je od partije digao ruke, ali nije od revolucije niti od antifa\u0161izma. On je definitivno neko ko je u tom trenutku marksista, poku\u0161ava da odr\u017ei kriti\u010dku o\u0161tricu marksizma, u momentu u kom vidi da marksizam u SSSR-u pada u dogmu. Dakle on sam ne mo\u017ee biti smatran za dogmatu.<\/p>\n

Hermana su optu\u017eivali i za njegov trockizam. Svoj tekst posve\u0107uje\u0161 i demistifikovanju tih optu\u017ebi?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Herman je definitivno bio upoznat sa mi\u0161lju Trockog. Jedan golooto\u010danin, Dimitrije Stanisavljevi\u0107 Krka, ka\u017ee da su trockisti\u010dke ideje do Hermana zapravo do\u0161le preko Ota Bihaljija. Me\u0111utim, sam Bihalji opet nikad ne izlazi javno sa tim idejama. \u0160tavi\u0161e, radi u frontovskoj organizaciji Kominterne u Parizu, polovinom tridesetih. Ali, definitivno, Herman je jedan od tih ljudi koji je, \u010dak i kad se razo\u010darao u Staljina, poku\u0161avao da odr\u017ei marksisti\u010dku kritiku onoga \u0161to se de\u0161ava.<\/p>\n

Tako da, po svemu sude\u0107i, on nije nu\u017eno bio povezan sa ionako malim trockisti\u010dkim grupama u Jugoslaviji. Video je da ne\u0161to nije u redu u Sovjetskom Savezu, ali nije smatrao da je smisleno i\u0107i protiv, u tom trenutku, jedine radni\u010dke dr\u017eave na svetu, jer je mislio da\u00a0 bi tako ne\u0161to bilo pogubno i za budu\u0107u revoluciju i za borbu protiv fa\u0161izma.<\/p>\n

Me\u0111utim, ono gde se zaista vidi da je on bio upoznat sa trockisti\u010dkim kritikama je njegova autobiografija pisana u oslobo\u0111enom Oto\u010dcu kada je pre\u0161ao u partizane, gde on u su\u0161tini iznosi trockisti\u010dku kritiku narodnog fronta, kao klasne saradnje sa bur\u017eoazijom. Me\u0111utim, on dolazi na slobodnu teritoriju, ka\u017ee, \u010ditao sam neke proglase, kada sam do\u0161ao do nekih letaka i to mi je sve delovalo kao da se svi borimo protiv fa\u0161izma, ali posle rata \u0107e biti isti sistem, i to me je jako razo\u010daralo. \u201eAli onda sam do\u0161ao u Oto\u010dac i \u0161ta vidim, vidim sovjete\u201c, misle\u0107i na radni\u010dka ve\u0107a, konkretno na narodnooslobodila\u010dke odbore kao privremene organe vlasti. I on ka\u017ee to, definitivno, na oslobo\u0111enim teritorijama se gradi novi svet u smislu organizacije ekonomskog \u017eivota, preuzimanja fabrika, davanja stanova sirotinji, ljudima koji su ostali bez krova nad glavom, i u smislu kulturnog \u017eivota, propagande. Tako da je on, svojim dolaskom na slobodnu teritoriju, odu\u0161evljen linijom Komunisti\u010dke partije Jugoslavije, za koju je smatrao da je bila manje revolucionarna nego \u0161to je zapravo bila. Za \u0161ta bih \u010dak rekao i da je povezano sa sukobom Tita i Staljina, na jednom makro nivou, zato \u0161to je generalno tokom Drugog svetskog rata u Jugoslaviji problem u komunikaciji na liniji Vrhovni \u0161tab \u2013 Moskva upravo u tome \u0161to Vrhovni \u0161tab uvek gura revolucionarniju politiku od one koju Moskva zahteva na terenu.<\/p>\n

Reci nam ne\u0161to i o njegovoj zna\u010dajnoj saradnji sa bra\u0107om Bihali, koja je bila njegova uloga u izgradnji i razvoju Nolita?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Velika je \u0161teta \u0161to nema nekih izvora o tome kako oni stupaju u kontakt, makar ja nisam mogao da ih prona\u0111em, a to me jako zanima. Ipak, u velikom broju publikacija o Pavlu Bihaliju konkretno se spominje da je Herman bio jedan od njegovih najbli\u017eih prijatelja, \u010dak i svojevrsni mentor. Tako da, politi\u010dki, Pavle Bihali se u velikoj meri ravnao prema onome \u0161to je zaklju\u010divao u svojim diskusijama sa Hermanom.<\/p>\n

Herman je od samog po\u010detka izgradnje Nolita uklju\u010den u te procese, na kraju se, po\u010detkom tridesetih, i seli u Beograd. Izme\u0111u ostalog, radi i kao prevodilac za Nolit. Na\u017ealost, nismo nai\u0161li ni na kakvu knji\u017eevnost koju je pisao, ali je o\u010digledno mnogo prevodio i bavio se pitanjima, recimo, kako bi trebalo da izgleda jedan savremeni socijalni roman. To je jedan od glavnih izvora afiniteta izme\u0111u njega i Pavla Bihalija.<\/p>\n

Tako\u0111e me zanima i kakav je bio odnos Hermana i Oto Bihalji Merina. Oto je bio prvo u Berlinu, pa u Parizu, tamo je povezan i sa Vilijem Micenbergom, nema\u010dkim komunistom i izdava\u010dem,\u00a0 koji \u0107e na sli\u010dan na\u010din kao i Herman, samo javno, raskinuti sa komunisti\u010dkim pokretom zbog \u010distki. A o\u010digledno je i pre toga imao ozbiljne sumnje u ispravnost linije. Tako da tu postoji jo\u0161 mesta za istra\u017eivanje te tematike, mislim da se radi o jednoj o\u010digledno transnacionalnoj intelektualnoj i knji\u017eevnoj mre\u017ei u kojoj su bra\u0107a Bihali i Herman bitan deo. Ali svakako jedna od bitnih ideja ove knjige je da nije na sve odgovoreno, i da se nadamo da \u0107emo podsta\u0107i ljude na dalja istra\u017eivanja.<\/p>\n

Nakon povla\u010denja iz politi\u010dkog \u017eivota bavio se, izme\u0111u ostalog, i prevo\u0111enjem. Njegova \u017eena Ljiljana (Lily), \u010diji su memoari napisani 1989. godine, i koji su sastavni deo ove knjige, govori o simboli\u010dkoj vezi sa knjigama koje je prevodio a koje su obele\u017eile po\u010detak i kraj njegove prevodila\u010dke aktivnosti. Radi se o romanima \u201eSama\u201d poznate ameri\u010dke komunistkinje, knji\u017eevnice i novinarke, Agnes Smedli (Agnes Smedley) i Kafkinom \u201eProcesu\u201c, koji on prevodi nakon povratka sa Golog otoka.<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

To je na neki na\u010din jako lepa iako tragi\u010dna simbolika. Ovde se ulazi ve\u0107 u polje kontradikcije jugoslovenske poststaljinisti\u010dke modernizacije, gde, nakon pu\u0161tanja sa Golog otoka, taj \u010dovek je, na neki na\u010din, relativno govore\u0107i, dru\u0161tveno rehabilitovan. Sigurno da je on recimo hteo da predaje na Univerzitetu, to mu ne bi dozvolili, ali je sa tim kvalitetima mogao u nekom trenutku da dobije posao na nekom nau\u010dnom institutu, \u0161to se i desilo nekim golooto\u010danima. Me\u0111utim, njegovo psihi\u010dko i fizi\u010dko zdravlje je po\u010delo dosta naglo da se pogor\u0161ava, i sve vi\u0161e se povla\u010dio. Pri kraju \u017eivota se \u010dak vratio u Vukovar.<\/p>\n

Zbog \u010dega biva procesuiran i poslat na Goli otok?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Poku\u0161ao sam da do\u0111em do nekih detaljnijih dokumenata o tome u fondu BIA u Arhivu Srbije. Na\u017ealost, nisam na\u0161ao puno, jer je dosta gra\u0111e tamo jo\u0161 uvek nesre\u0111eno. A dosta i nedostupno. Me\u0111utim, ono \u0161to se spominje u ve\u0107ini memoarskih zapisa je da ga je zapravo kontaktirao Ljuba Radovanovi\u0107, koji je bio profesor po struci, i koji je sa njim bio blizak jo\u0161 od ranih dvadesetih, i bio je jedan od vi\u0111enijih \u010dlanova desne frakcije, sa Simom Markovi\u0107em. I oni su, kada je po\u010dela represija starih \u010dlanova partije, uradili ono \u0161to su radili i ranije, tokom dvadesetih. I \u0161to je i tada bilo opasno. A to je, da za uhap\u0161ene drugove i drugarice revolucionare skupljaju crvenu pomo\u0107, odnosno, nov\u010dane priloge za porodicu, hranu, potrep\u0161tine, itd. Izgleda da su Ljuba Radovanovi\u0107 i Herman po\u010deli to da rade i za uhap\u0161ene golooto\u010dane, te su zbog toga pali pod sumnju da su oni sami pristalice Rezolucije Informbiroa. Tako je Herman zavr\u0161io na Golom otoku.<\/p>\n

Jo\u0161 jedan aspekt njegovih aktivnosti i rada je zaboravljen a vredan pa\u017enje: njegovo znanje u vezi sa ekonomskim pitanjima. Njegova supruga pominje da su ga i Kidri\u010d i Kardelj nakon rata konsultovali i tra\u017eili od njega da napravi studiju o nacionalizaciji i agrarnoj reformi?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Da, on prevodi i ekonomsku istoriju i druga teorijska dela vezana za marksizam. Tako je preveo i poneka od dela Lenjina na srpskohrvatski, kao i neke radove Filipa Filipovi\u0107a pisane na ruskom jeziku, koji \u0107e se potom, osamdesetih, na\u0107i u njegovim sabranim delima. A prevodi i \u201eOp\u0161tu privrednu istoriju\u201c Hajnriha Kunova. I tu zapravo po\u010dinju stvari koje nam fale i za koje se nadamo da \u0107emo ih videti u budu\u0107nosti, da \u0107e ugledati svetlost dana. Sada nije bilo vremena da se po arhivama u Ljubljani tra\u017ei, ili u Arhivu Jugoslavije. Pitanje ostaje da li se tu nalazi nekakav Memorandum Bogomira Hermana o ekonomskim pitanjima upu\u0107enim Kardelju i Kidri\u010du.<\/p>\n

Pored toga, postoji jo\u0161 nekoliko stvari, recimo, se\u0107anje nije samo Ljiljanino. U jednom trenutku ona citira izvod iz njegovih se\u0107anja na Vukovar pod okupacijom i vukovarski slikar Brane Crlenjak spominje da su se ona \u010duvala u Gradskom muzeju u Vukovaru. Njih smo kontaktirali, oni ne znaju gde je to danas i da li je to uop\u0161te pre\u017eivelo opsadu Vukovara \u201991. godine.<\/p>\n

Objavljeni Hermanov pogovor \u201eOp\u0161toj privrednoj istoriji\u201c trebalo je zapravo da bude predgovor od vi\u0161e od sto strana, da bi zbog prostora uz knjigu objavili svega desetak. Hermanu je bilo jako krivo zbog toga, jer je njegova motivacija bila da ponovo polemi\u010dki brani marksizam. Kunov je bio socijaldemokrata, i bitan ekonomski mislilac, a dok je prevodio, Herman je paralelno pravio marksisti\u010dku kritiku Kunova, i hteo je da ta marksisti\u010dka kritika ide uz delo, kako jugoslovenski \u010ditaoci ne bi, na neki na\u010din, zalutali i nekriti\u010dki prihvatili reformisti\u010dku privrednu istoriju.<\/p>\n

Kako Ljiljana opisuje u pomenutim memoarima, a i ti spominje\u0161 taj doga\u0111aj \u2013 Krle\u017ea i Herman se sre\u0107u nakon rata, dolazi do \u201epomirenja\u201c izme\u0111u njih dvojice. Tome je posredovao Hugo Klajn?\u00a0<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Mislim da je Krle\u017ea bio duboko uvre\u0111en i povre\u0111en tim Hermanovim tekstom. Na kraju krajeva on je tada napadan sa svih strana, napadali su ga klerikalci i liberali, i odjednom u toj situaciji do\u017eivi i kritiku s leva. Pritom, kao neko ko je svestan reputacije i dru\u0161tvene uloge koje ima, sigurno mu nije bilo pravo. Istovremeno, gleda na Hermana paternalisti\u010dki, ali i saose\u0107ajno, jer vidi da ga, iako je dobio dr\u017eavnu slu\u017ebu i bio u partizanima, ne tretiraju nu\u017eno mnogo bolje nego njega samog koji je rat proveo u Zagrebu i nije se usudio da ode u partizane. Mislim da koristi metaforu \u201ebrodolomnika\u201c za obojicu, i tu vidimo izvesno saose\u0107anje ali ne i \u017eelju da postane prijatelj s Hermanom.<\/p>\n

Dodatno, \u010dini se da Krle\u017ea ima ipak ve\u0107e razumevanje za nekog ko ga je kritikovao na polju socijalne knji\u017eevnosti, nego za nekoga ko ga je kritikovao pet godina kasnije a po partijskim direktivama i zbog odbrane staljinizma.<\/p>\n

Za kraj, govori\u0161 da novo \u010ditanje politi\u010dkih pozicija i aktivnosti Hermana mogu da nam donesu novu perspektivu \u201eodozdo\u201c o istoriji levice, Komunisti\u010dke partije Jugoslavije, te generalno nove istorije radni\u010dkog pokreta u me\u0111uratnom periodu \u2013 kao, kako ka\u017ee\u0161 \u201eputokaza za budu\u0107nost\u201c?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

To smatram prvenstveno zato \u0161to je marksizam metod. I jedna negativna tendencija koja je po\u010dela da se razvija ve\u0107 u Sovjetskom savezu, malo nakon Lenjinove smrti je bila da se marksizam pretvara u skoro kvaziteolo\u0161ku dogmu, gde se istinitost ili neta\u010dnost tvrdnje utvr\u0111uje referiranjem na pisanja odabranog autoriteta. U klasi\u010dno doba to su bili Lenjin i Staljin, u dana\u0161njim organizacijama koje sebe smatraju marksisti\u010dkim to mogu biti Trocki i Mao, ali bez razumevanja. \u010citaju\u0107i te tekstove, mi moramo shvatiti kontekst u kojem su oni nastali i na\u010din na koji je tekst u tom trenutku interpretiran. Jer taj na\u010din na koji je on interpretiran nam daje alate za dana\u0161nju interpretaciju savremenog sveta. Dakle, ne ponavljanje njihovih slogana, niti ponavljanje njihovih gledi\u0161ta iz pro\u0161losti, nego naprotiv, razumevanje metoda i kroz metod shvatanje kako bismo danas pravilno marksisti\u010dki, dakle, nau\u010dno, interpretirali dru\u0161tvo.<\/p>\n

Ako mogu da iskoristim jedan primer za to, koji nije potpuno vezan za Hermana. Recimo, debata Lenjina i Roze Luksemburg o nacionalnom pitanju. Kada se radi o 1917\/18. godini, kada oni polemi\u0161u, Lenjin je u pravu, a kada se radi o savremenom svetu, Luksemburg je u pravu. Zato \u0161to su se materijalne okolnosti jednostavno promenile. I kada Lenjin pi\u0161e o nacionalnom pitanju, on ima ideju samoopredeljenja kao platforme koja je zapravo izraz klasnog interesa selja\u0161tva u nerazvijenim dr\u017eavama. Danas takva, klasna, osnova nacionalnog pitanja iz Lenjinovog vremena ne postoji.<\/p>\n

Marksizam mora biti alat za razumevanje dru\u0161tva, a ne set parola niti sekularna sholastika. Njegov uspeh u prvoj polovini 20. veka proiza\u0161ao je upravo iz takvog pristupa, a Herman je jedna od mnogih izuzetnih li\u010dnosti tog doba koje su oli\u010davale kriti\u010dki marksisti\u010dki pristup. Zapravo, prvi nacrt mog rada opisivao ga je kao \u201ekriti\u010dkog marksistu\u201c, ali smo se Dragan i ja slo\u017eili da je to pleonazam. Uprkos tome, nakon iskustva dvadesetog veka i proteklih trideset godina lutanja levice, neophodno je iznova podse\u0107ati na kriti\u010dku o\u0161tricu marksizma. Knjiga o Hermanu je doprinos obnovi marksizma i podsetnik na, od marksizma nerazdvojnu, nu\u017enost kriti\u010dke misli.<\/p>\n

Masina.rs<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Marksizam mora biti alat za razumevanje dru\u0161tva, a ne set parola niti sekularna sholastika. Njegov uspeh u prvoj polovini 20. veka proiza\u0161ao je upravo iz takvog pristupa, a Herman je jedna od mnogih izuzetnih li\u010dnosti tog doba koje su oli\u010davale kriti\u010dki marksisti\u010dki pristup<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":369002,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[3328,3327,3326,3325],"class_list":["post-369001","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","tag-guzvica","tag-herman","tag-marksizam","tag-radnicki-pkret"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/369001","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=369001"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/369001\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":369003,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/369001\/revisions\/369003"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/369002"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=369001"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=369001"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=369001"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}