Najva\u017enije je uneti u organizam dovoljnu koli\u010dinu te\u010dnosti, jer je hidratacija tokom leta avionom veoma va\u017ena za zdravlje.<\/p>\n
Mnogi putnici zaborave da piju vodu, a to je veoma va\u017ena navika, naro\u010dito na dugim putovanjima avionom. Uglavnom poku\u0161avaju da \u201eubiju\u201c vreme \u2013 neki spavaju, neki razgovaraju ili gledaju filmove.<\/p>\n
Oni koji se pla\u0161e leta avionom popiju neki alkohol, ali satima ne piju vodu. Zbog toga dolazi do dehidratacije organizma, javlja se ose\u0107aj \u201esuvog\u201d grla i nosa i \u2013\u00a0\u0161to je let du\u017ei \u2013 rizik od dehidratacije je ve\u0107i.<\/p>\n
Ben Vatman, menad\u017eer usluga na letovima Kompanije “Er Novi Zeland”, objasnio je za\u0161to je va\u017eno odr\u017eavati hidrataciju tela u avionu:<\/p>\n
\u201eTokom leta na dugim relacijama, najva\u017enije je da se ose\u0107ate udobno i bezbedno, naro\u010dito na letovima koji traju preko 10 sati.\u00a0Zbog recirkulisanog vazduha u avionu, grlo, nos i ko\u017ea se su\u0161e, a telo mo\u017ee da izgubi i do dva litra vode. Zbog toga je va\u017eno piti vodu i pre ulaska u avion.”<\/p>\n
U avionu je vla\u017enost vazduha ni\u017ea nego u vazduhu koji, ina\u010de, di\u0161emo. Razlog je uglavnom to \u0161to vazduh koji cirkuli\u0161e kroz avionsku kabinu dolazi iz atmosfere, a u njemu, na velikim visinama, nema mnogo vlage. Zbog toga Udru\u017eenje za vazduhoplovstvo (AsMA) preporu\u010duje da se na svakih sat vremena popije po \u010da\u0161a vode.<\/p>\n
\u201eNe postoji rizik po zdravlje, ali niska vla\u017enost u avionskoj kabini mo\u017ee da izazove blagu nelagodu, posebno suvu ko\u017eu i iritaciju o\u010diju. Preporuka je da se ne pije alkohol, smanji unos kafe i \u010daja, jer doprinose gubitku te\u010dnosti u organizmu.\u00a0Malo ljudi zna je da \u0107e nizak pritisak dovesti do toga da va\u0161a krv apsorbuje manje kiseonika, do\u017eive\u0107ete pad krvnog pritiska (zbog manje zapremine krvi). Tada se javlja ose\u0107aj umora u telu, a mogu se javiti letargija i nervoza\u201c, navode iz AsMA.<\/p>\n
\u201eVoda je osnovna komponenta glikogena, skladi\u0161ta glukoze za na\u0161e mi\u0161i\u0107e. Posle nekoliko sati bez vode, \u010dak i hodanje do toaleta \u0107e biti ote\u017eano. To je tako\u0111e razlog za\u0161to putnici moraju da se kre\u0107u po kabini iako avion mo\u017eda nije mesto za postizanje zadatog broja koraka. Kada ste sme\u0161teni na malo sedi\u0161te u avionu, va\u0161em telu je te\u0161ko da pumpa krv iz nogu nazad u srce da bi se odr\u017eala cirkulacija\u201c, rekao je za Si-En-En\u00a0dr Aron Adej, kardiolog bostonske bolnice.<\/p>\n
\u201eKada hodate, va\u0161i mi\u0161i\u0107i u listovima na nogama pumpaju krv nazad do srca. Ako ne \u017eelite da stalno nervirate osobu koja sedi pored vas, ve\u017ebajte na svom sedi\u0161tu tako \u0161to \u0107ete savijati i opu\u0161tati mi\u0161i\u0107e listova i stopala.Ne postoji istra\u017eivanje koje propisuje koliko vremena je potrebno provesti u pokretu u avionu da bi se smanjio rizik od duboke venske tromboze, ali je korisno \u0161etati prolazom izme\u0111u sedi\u0161ta u avionu na svakih sat vremena”, navodi dr Aron Adej.<\/p>\n
Va\u017eno je pridr\u017eavati se saveta koje\u00a0 putnicima daju avio-kompanije. (Izvor: RTS, news. com. au, CNN)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Tokom leta avionom ljudsko tijelo prolazi kroz razli\u010dite procese i stanja, naro\u010dito na dugiim letovima, pri polijetanju i slijetanju.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-368901","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/368901","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=368901"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/368901\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":368902,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/368901\/revisions\/368902"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=368901"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=368901"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=368901"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}