{"id":368751,"date":"2023-04-27T06:48:19","date_gmt":"2023-04-27T04:48:19","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=368751"},"modified":"2023-04-27T06:48:19","modified_gmt":"2023-04-27T04:48:19","slug":"internacionalizam-je-dnk-levice","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2023\/04\/27\/internacionalizam-je-dnk-levice\/","title":{"rendered":"Internacionalizam je DNK levice"},"content":{"rendered":"

Autor: Andr\u00e1s Juh\u00e1sz<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Andrej Konstantin Hunko je nema\u010dki politi\u010dar i \u010dlan politi\u010dke partije Levica (Die Linke). Poslanik je u nema\u010dkom parlamentu od 2009. godine, a od 2010. je \u010dlan Parlamentarne skup\u0161tine Saveta Evrope.<\/p>\n

Tokom svojih prvih godina u Bundestagu i Savetu Evrope, kritikovao je tada dominantnu politiku \u0161tednje kao na\u010din da se reaguje na ekonomsku krizu. Hunko je izradio i Parlamentarnoj skup\u0161tini Saveta Evrope predstavio izve\u0161taj \u201e\u0160tednja \u2013 opasnost za demokratiju i socijalna prava\u201c, a prate\u0107a rezolucija je usvojena velikom ve\u0107inom.<\/p>\n

Hunko je posmatrao mnoge inostrane izbore, a nakon \u0161to je kritikovao ustavni referendum u Turskoj 2017. \u010dije je izglasavanje pove\u0107alo koncentraciju mo\u0107i u rukama Red\u017eepa Tajipa Erdogana, turski predsednik i njegov ministar spoljnih poslova Mevlut \u010cavu\u0161oglu optu\u017eili su ga da je pristalica Radni\u010dke partije Kurdistana, revolucionarnog gerilskog pokreta, koju Turska, SAD i NATO klasifikuju kao teroristi\u010dku organizaciju.<\/p>\n

Andrej Hunko je posetio Beograd kako bi podr\u017eao kurdskog politi\u010dkog aktivistu Ed\u017eevita Piroglua, biv\u0161eg direktora ogranka Udru\u017eenja za ljudska prava u turskom gradu Izmir i \u010dlana centralnog komiteta Socijalisti\u010dke demokratske partije, koga turske vlasti optu\u017euju da je \u010dlan oru\u017eane teroristi\u010dke organizacije. Mnogi kriti\u010dari Erdoganovog re\u017eima, uklju\u010duju\u0107i Hunka, vide Pirogluov slu\u010daj kao jo\u0161 jedan primer sve o\u0161trijeg obra\u010duna autoritarnog re\u017eima sa ljudima i organizacijama koji mu se protive.<\/p>\n

Do\u0161li ste u Beograd da podr\u017eite Ed\u017eevita Piroglua koji je dve godine u zatvoru u Srbiji, a turska vlast, koja ga optu\u017euje za terorizam, tra\u017ei njegovo izru\u010denje. Koji faktori idu u prilog kurdskom politi\u010dkom aktivisti?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Moj cilj je da u\u010dinim njegov slu\u010daj vidljivijim. Prema srpskom zakonu, Ed\u017eevit Piroglu bi trebalo da bude oslobo\u0111en, a prema me\u0111unarodnim konvencijama ne bi smeo biti izru\u010den. Do sada je proveo dve godine u zatvoru u Srbiji, a sve zbog Interpolove crvene poternice. Optu\u017een je da je terorista, kao i mnogi levi\u010darski opozicioni aktivisti u Turskoj.<\/p>\n

Prema srpskom zakonu, on ne mo\u017ee da bude u pritvoru du\u017ee od godinu dana u slu\u010daju zahteva za ekstradicijom. Pu\u0161ten je u januaru i ponovo uhap\u0161en za \u010detiri dana. Optu\u017een je da ima falsifikovan paso\u0161. U stvari, paso\u0161 nije falsifikovan, Piroglu ga nije koristio i nije po\u010dinio nikakvo krivi\u010dno delo.<\/p>\n

Ovo je politi\u010dki slu\u010daj. Turski ministar spoljnih poslova posetio je Srbiju i zatra\u017eio izru\u010denje Ed\u017eevita Piroglua. Turska ponovo zloupotrebljava me\u0111unarodne strukture poput Interpola, kao \u0161to je to \u010dinila u drugim slu\u010dajevima. Moja stranka, Levica, radi sa turskom levi\u010darskom opozicionom strankom, Narodnom demokratskom partijom, da podr\u017ei Piroglua, a mi \u0107emo tako\u0111e izneti njegov slu\u010daj Parlamentarnoj skup\u0161tini Saveta Evrope, koja se bavi pitanjima ljudskih prava i vladavine prava.<\/p>\n

Nakon poku\u0161aja pu\u010da 2016. godine, Erdogan je zapo\u010deo ne\u0161to \u0161to se \u010dini kao trajni progon opozicionih aktera, posebno onih iz kurdske i levi\u010darske opozicije. \u0160ta mo\u017eemo o\u010dekivati od turskih izbora u maju? Da li je mogu\u0107e da \u0107emo videti pad Erdoganove autoritarne vladavine?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Izbori u maju su veoma, veoma va\u017eni. Oni su i predsedni\u010dki i parlamentarni. Postoje dobre \u0161anse da se promeni vlast, da se dobije novi predsednik i druga\u010diji sastav parlamenta.<\/p>\n

Od poku\u0161aja dr\u017eavnog udara 2016. godine, turska vlada sve slobodnije i \u010de\u0161\u0107e koristi optu\u017ebe za terorizam protiv pripadnika opozicije. Politi\u010dari visokog profila su zatvoreni, a Turska ignori\u0161e presudu Evropskog suda za ljudska prava prema kojima ljude poput Osmana Kavale, osu\u0111enog na do\u017eivotnu robiju zbog u\u010de\u0161\u0107a u protestima u Gezi parku, ili biv\u0161eg kopredsednika Narodne demokratske partije Selahatina Demirta\u0161a, treba pustiti na slobodu.<\/p>\n

I dalje je u toku sudski proces protiv tre\u0107e najve\u0107e stranke u Turskoj, Narodne demokratske partije, hiljade njenih \u010dlanova su u zatvoru i mogu\u0107e je da bi stranka mogla biti zabranjena pre izbora.<\/p>\n

Turska je potpisnica Evropske konvencije o ljudskim pravima, kojom prihvata presude Suda u Strazburu kao obavezuju\u0107e. Ako odbije da postupi u skladu sa tim, Turska bi mogla biti izba\u010dena iz Saveta Evrope. Ljudi su sve nezadovoljniji na\u010dinom na koji Erdogan upravlja dr\u017eavom i postoje dobre \u0161anse za promenu. Va\u017eno je osigurati da izbori u maju ne budu izmanipulisani.<\/p>\n

Me\u0111unarodne prilike nisu naklonjene levi\u010darskoj politici. Internacionalizam posle Drugog svetskog rata nije uspeo da obezbedi mir i jednakost koji bi oslobodili dru\u0161tva globalnog juga od kolonijalnog bremena. Dana\u0161nji politi\u010dki diskurs preplavljen je skepticizmom ili otvorenim neprijateljstvom prema transnacionalnim kosmopolitskim pogledima na svet koji su nekada bili neodvojivi od leve politike. \u0160ta mislite kako levi\u010darske partije treba da pristupe internacionalizmu?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Internacionalizam je, kako ga vidim, neka vrsta DNK levice. Ali stvar je komplikovana. Problem koji danas imamo je taj da se glavne socijalne za\u0161tite koje radni\u010dka klasa ima obezbe\u0111uju unutar granica nacionalne dr\u017eave, kao \u0161to je i demokratsko u\u010de\u0161\u0107e radni\u010dke klase ograni\u010deno na nacionalnu dr\u017eavu.<\/p>\n

Obrazovanje, zdravstvenu za\u0161titu i penzije ne obezbe\u0111uju me\u0111unarodne strukture. To olak\u0161ava krajnjoj desnici da pridobije simpatije bira\u010da iz radni\u010dke klase kada ose\u0107aju da ih me\u0111unarodni faktori ugro\u017eavaju.<\/p>\n

Istovremeno, svi se sla\u017eu da nam je potrebna me\u0111unarodna saradnja za re\u0161avanje velikih problema, kao \u0161to je klimatska kriza, ali, ujedno, idemo ka svetu novih blokovskih sukoba.<\/p>\n

SAD ne biraju put saradnje sa Kinom, a raste polarizacija po pitanju rata u Ukrajini. Kao levi\u010dari, treba da budemo internacionalisti, da gradimo sopstvene me\u0111unarodne strukture, ali i da unapre\u0111ujemo saradnju me\u0111u dr\u017eavama, jer postoje hitni problemi koje mo\u017eemo re\u0161iti samo zajedno.<\/p>\n

Treba da se borimo protiv svih poku\u0161aja izazivanja neprijateljstva me\u0111u nacijama i etni\u010dkim zajednicama. Ali u na\u0161em politi\u010dkom razmi\u0161ljanju tako\u0111e moramo biti svesni da ne mo\u017eemo jednostavno ukinuti nacionalnu dr\u017eavu bez da imamo neku drugu strukturu koja obezbe\u0111uje socijalnu za\u0161titu i demokratsko u\u010de\u0161\u0107e.<\/p>\n

masina.rs<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Andrej Konstantin Hunko: Treba da se borimo protiv svih poku\u0161aja izazivanja neprijateljstva me\u0111u nacijama i etni\u010dkim zajednicama. Ali u na\u0161em politi\u010dkom razmi\u0161ljanju tako\u0111e moramo biti svesni da ne mo\u017eemo jednostavno ukinuti nacionalnu dr\u017eavu bez da imamo neku drugu strukturu koja obezbe\u0111uje socijalnu za\u0161titu i demokratsko u\u010de\u0161\u0107e<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":368752,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[3308,3309,620],"class_list":["post-368751","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","tag-andrej-konstantin-hunko","tag-internacionalizam","tag-ljevica"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/368751","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=368751"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/368751\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":368753,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/368751\/revisions\/368753"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/368752"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=368751"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=368751"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=368751"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}