{"id":368707,"date":"2023-04-26T07:58:07","date_gmt":"2023-04-26T05:58:07","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=368707"},"modified":"2023-04-26T07:58:22","modified_gmt":"2023-04-26T05:58:22","slug":"sodoma-i-gomora-latinice-i-rodnoosetljivog-jezika","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2023\/04\/26\/sodoma-i-gomora-latinice-i-rodnoosetljivog-jezika\/","title":{"rendered":"Sodoma i Gomora latinice i rodnoosetljivog jezika"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Marija Mandi\u0107<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Iz patrijarhove Uskr\u0161nje poslanice sledi da od latinice i rodno osetljivog jezika, u ovom trenutku, nema ve\u0107ih opasnosti po jevan\u0111eoski duh na\u0161eg naroda:<\/p>\n

\u201ePosebno pozivamo na o\u010duvanje srpskog jezika i \u0107irili\u010dnog pisma na kojima je izgra\u0111ena srpska kultura. Apelujemo da se normira upotreba \u0107irili\u010dnog pisma u javnom prostoru, kao i da se obustavi nasilje nad srpskim jezikom i ukinu odredbe zakon\u00e2 koji to nasilje name\u0107u, naro\u010dito kroz protivustavni zakon koji name\u0107e takozvani rodno osetljivi jezik iza koga se krije borba protiv braka i porodice kao bogoustanovljenih svetinja i prirodnih oblika \u010dovekovog li\u010dnog i sabornog \u017eivota\u201c. (Uskr\u0161nja poslanica patrijarha Porfirija, 2023)<\/p>\n

O\u010dekivala bih, recimo, da se u Uskr\u0161njoj poslanici na\u0111u osude: duhovne zapu\u0161tenosti dru\u0161tva \u010diji je javni prostor uzurpiran i zatrovan agresivnim jezikom tabloida i rijalitija, koji upravo koriste porodicu kao izvor za produkciju skandala i pove\u0107anje tira\u017ea; nasilja u porodici i posebno femicida, jer je od po\u010detka 2023. godine u Srbiji od porodi\u010dnog i partnerskog nasilja ve\u0107 stradalo vi\u0161e od 10 \u017eena; vr\u0161nja\u010dkog nasilja, pred kojim stojimo nemo\u0107ni da ga razumemo i obuzdamo. Iako verujem da i Crkvu brinu ove dru\u0161tvene pojave, ipak, dakle, ni destrukcija morala u rijalitijima, ni femicid, ni vr\u0161nja\u010dko nasilje nisu, ali latinica i rodno osetljivi jezik jesu, Sodoma i Gomora.<\/p>\n

Krenimo od \u0107irilice. Da li je \u0107irilica zaista jedino autenti\u010dno pismo na kome se temelji na\u0161a kultura? Da li je \u0107irilica stvarno (toliko) ugro\u017eena? Odgovori na oba pitanja su odri\u010dni. Najstarije slovensko i srpsko pismo, prema saznanjima nauke, bila bi, ipak, glagoljica, koju je kreirao Solunjanin \u0106irilo u 9. veku, kako bi pomogao \u0161irenje hri\u0161\u0107anstva me\u0111u Slovenima. I neki od najstarijih srpskih spomenika iz 11. veka su ispisani glagoljicom (npr. Marijino jevan\u0111elje). Staroslovenska \u0107irilica pak nastaje u bugarskom gradu Preslavu u 10. veku, a sastavljaju je \u0106irilovi sledbenici. Glagoljica i \u0107irilica, obe sastavljene po uzoru na gr\u010dki alfabet, zatim se koriste naporedo nekoliko narednih vekova, da bi u sredinama pod uticajem Vizantije od 12. veka, me\u0111u njima i srpskoj, prevladala \u0107irilica. Staroslovenska \u0107irilica, dakle sastavljena u bugarskom Preslavu, bi\u0107e, uz male promene, pismo srpske kulture sve do prve polovine 19. veka, kada je reformi\u0161u srpski filolozi Savo Mrkalj (1810) i Vuk Karad\u017ei\u0107 (1818), opet pod uticajem nema\u010dkog filologa Johana Kristofa Adelunga (1732-1806), koji proklamuje princip \u201epi\u0161i kao \u0161to govori\u0161, a \u010ditaj kao \u0161to je napisano\u201c (\u201eSchreibe, wie Du sprichst!\u201c). I tako dobijamo modernu verziju srpske \u0107irilice.<\/p>\n

Opet, i latinica je pismo slovenske i srpske pismenosti. Ispo\u010detka, Sloveni koriste razne verzije latinice, preuzimaju\u0107i re\u0161enja iz nema\u010dkog, italijanskog i ma\u0111arskog za svoje specifi\u010dne slovenske glasove, da bi prvi slovenski reformator latinice, \u010de\u0161ki propovednik i ideolog \u010de\u0161ke reformacije, Jan Hus, po\u010detkom 15. veka reformisao klasi\u010dnu latinicu uvode\u0107i dijakriti\u010dke oznake za specifi\u010dne slovenske foneme \u010de\u0161kog jezika. Po uzoru na reformisanu \u010de\u0161ku latinicu, nasta\u0107e i druge verzije slovenskih latinica. Na\u0161a verzija latinice nastaje u 19. veku reformom hrvatskog pisca Ljudevita Gaja (1830, 1835), koji je prevashodno inspirisan prethodnim radovima Vuka Karad\u017ei\u0107a, i uz saradnju slova\u010dkih filologa Pavela Jozefa \u0160af\u00e1rika i Jana Kolara, te srpskog filologa \u0110ure Dani\u010di\u0107a (zaslu\u017enog za izgled latini\u010dne grafeme \u201e\u0111\u201c), kreirao dana\u0161nji izgled latini\u010dnog pisma.<\/p>\n

Dakle, moderne verzije \u0107irilice i latinice koje danas koristimo nastale su u pribli\u017eno isto vreme, u 19. veku, samo je \u0107irilica reformisana koju deceniju ranije. Oba pisma su plod saradnje raznih \u0161kola, tradicija i filologa razli\u010ditog etni\u010dkog porekla. Ni po poreklu ni po upotrebi \u0107irilica nije samo srpska i pravoslavna, jer koristili su je, na primer, i bosanski franjevci sve do 18. veka kao svoje glavno pismo. U Dubrova\u010dkoj republici koristili su se, na primer, glagoljica, \u0107irilica i latinica, a tek od 15. veka latinica postaje dominantna. Tako\u0111e, ni po poreklu ni po upotrebi latinica nije samo hrvatska, jer koristili su je svi govornici slovenskog juga bliski zapadnim hri\u0161\u0107anskim centrima. I \u0107irilica i latinica su bile ravnopravne u slu\u017ebenoj upotrebi u Srbiji u okviru obe Jugoslavije, pa se stoga oba pisma mogu smatrati obele\u017ejem srpske modernosti i temeljem identiteta.<\/p>\n

Prema istra\u017eivanjima u zastupljenosti oba pisma, koje je sproveo Vasilije Kleftakis (i sam duboko zabrinut za sudbinu \u0107irilice), knjige i \u010dasopisi objavljeni u Srbiji koristili su dominanto \u0107irilicu (vi\u0161e od 90% u Kraljevini Srbiji, vi\u0161e od 80% u Kraljevini Jugoslaviji). Od Socijalisti\u010dke Jugoslavije do dana\u0161njih dana upotreba \u0107irilice u odnosu na latini\u010dno pismo jeste u opadanju, ali opet taj odnos i u periodima najnepovoljnijim po \u0107irilicu ne dose\u017ee manje od 50% ukupne produkcije u odnosu na latinicu. Ustavom Republike Srbije (2006), zatim Zakonom o upotrebi jezika i pisma (2010) \u0107irilica je po prvi put, nakon skoro 100 godina, progla\u0161ena jedinim slu\u017ebenim pismom Republike Srbije, dok je upotreba latinice dozvoljena u nekim specifi\u010dnim slu\u010dajevima, i to samo pored obavezne \u0107irilice (npr. na saobra\u0107ajnim znacima). Kona\u010dno, Zakonom o upotrebi srpskog jezika u javnom \u017eivotu i za\u0161titi i o\u010duvanju \u0107irili\u010dnog pisma (2021) normira se obavezna upotreba \u0107irilice u svim privrednim i drugim organizacijama koje imaju ve\u0107insko u\u010de\u0161\u0107e javnog kapitala, te profesionalnim i strukovnim udru\u017eenjima koja predstavljaju svoju oblast na nacionalnom i me\u0111unarodnom nivou, kao i u dr\u017eavnim medijskim ustanovama. Zakon \u010dak predvi\u0111a kaznene odredbe ukoliko se ove mere ne po\u0161tuju.<\/p>\n

Na osnovu svega, moglo bi se re\u0107i da je \u0107irilica prili\u010dno za\u0161ti\u0107ena, a da bi, ukoliko \u017eelimo njeno dodatno osna\u017eivanje i konkurentnost latinici, trebalo poraditi na razvoju modernih tehnologija za upotrebu \u0107irilice u virtuelnom svetu elektronske komunikacije. Ipak, daleko od toga da ona kao ugro\u017eena zavre\u0111uje mesto u Uskr\u0161njoj poslanici i konzervativno nastrojenim diskursima. Pre bi se mogla primetiti svojevrsna hajka na latinicu i stalni poku\u0161aji njenog nasilnog izop\u0161tenja iz srpske kulture.<\/p>\n

Kad smo kod nasilja, name\u0107e se pitanje rodnoosetljivog jezika. I tu se mo\u017ee postaviti pitanje: da li se radi o mrskom zapadnom ili je i rodno inkluzivni jezik zapravo obele\u017eje na\u0161eg identiteta? Srpski jezik, kao i ostali slovenski jezici, u promenljivim re\u010dima (imenice, zamenice, pridevi, brojevi, glagoli) razlikuje kategoriju roda, odnosno ima posebna jezi\u010dka sredstva (nastavke i sufikse) kojima obele\u017eava rod. U gramatici postoji i poseban termin za sufikse koji slu\u017ee samo za to da obele\u017ee kategoriju roda \u2013 mocioni sufiksi. Od po\u010detka srpske pismenosti, kori\u0161\u0107eni su mocioni sufiksi za izra\u017eavanje kategorije roda kada se za to ukazala potreba, pa tako i za \u017eene u nekoj dru\u0161tvenoj ulozi, sa zvanjem i titulom; svi na primer znamo za mironosnice, mu\u010denice, svetiteljke, monahinje, spisateljke, pesnikinje, vezilje, vladarke i kneginje, carice, jo\u0161 iz jevan\u0111eoske i srednjovekovne knji\u017eevnosti. Iz epike znamo i za \u017eene ratnice \u2013 deliju devojku.<\/p>\n

I kasnije, kako su se javljale \u017eene u odre\u0111enim dru\u0161tvenim ulogama i profesijama, tako se i jezik menjao koriste\u0107i svoja izra\u017eajna sredstva da obele\u017ei kategoriju roda. Kada se pojavljuju prve lekarke, u\u010diteljice, profesorke, glumice od 19. veka \u2013 jezik je to registrovao. Jezik je naravno jo\u0161 ranije registrovao i \u017eene u manje presti\u017enim zanimanjima \u2013 sprema\u010dice, slu\u0161kinje, kuvarice, kr\u010dmarice, pralje itd. Kada se javlja problem? Otpori zapravo nastaju u vezi sa imenicama za ozna\u010davanje novih zanimanja i titula koje se odnose na \u017eene, tzv. socijalni feminitivi. Zna\u010di, otpori su modernog porekla i imaju ideolo\u0161ku pozadinu, kao \u0161to uostalom Uskr\u0161nja poslanica poru\u010duje. Povezani su zapravo sa otporima feministi\u010dkim pokretima koji se bore za ravnopravnost \u017eena i unapre\u0111enje u\u010de\u0161\u0107a i vidljivosti \u017eena u javnom \u017eivotu i diskursu.<\/p>\n

U ovom tekstu nema prostora da se ulazi u detalje, ali mo\u017eemo se podsetiti da je, na primer, tek nakon 1945. \u017eenama u Srbiji omogu\u0107eno pravo da glasaju i pravo ravnopravnog nasle\u0111ivanja sa mu\u0161kim naslednicima. Verovatno je i tada mnogima to izgledalo kao zapadna novotarija koja preti da uru\u0161i brak i porodicu. Ipak, ta modernizacija i demokratizacija prava je samo donela pravdu za bra\u010dne i supru\u017eni\u010dke odnose. \u201eOzlogla\u0161eni\u201c Zakon o rodnoj ravnopravnosti (2021) uvodi obavezu kori\u0161\u0107enja rodnog osetljivog jezika, tj. upotrebe imenica koje ozna\u010davaju zanimanja, zvanja i titule u \u017eenskom rodu u slu\u017ebenoj komunikaciji, te predvi\u0111a kazne za medije i institucije. Protiv Zakona su istupile skoro sve ustanove koje predstavljaju srbisti\u010dku struku, smatraju\u0107i da imenice koje ozna\u010davaju titule i zanimanja i kada se odnose na \u017eene \u2013 npr. akademkinja, pilotkinja, kosmonautkinja, advokatica, filozofkinja itd. \u2013 treba da ostanu gramati\u010dkog mu\u0161kog roda, koji ima generi\u010dko zna\u010denje jer podrazumeva \u201eprirodni mu\u0161ki i \u017eenski rod lica na koje se odnose\u201c (Odbor za standardizaciju SANU).<\/p>\n

Odbor za standardizaciju srpskog jezika SANU je nove socijalne feminitive okarakterisao kao \u201erogobatne hrvatske kovanice\u201c i \u201ejezi\u010dki in\u017eenjering\u201d, iako su mnoge sporne imenice za \u017eenske profesije ve\u0107 normirane u Re\u010dniku srpskohrvatskoga knji\u017eevnog jezika iz 1967. godine, i u Re\u010dniku srpskoga jezika iz 2011. godine. U saop\u0161tenju Matice srpske se pak ne osporava potreba za imenicama \u017eenskog roda za zvanja i profesije, ali se osporava kaznena politika zakona, i poziva da se zakonom dopuste obe jezi\u010dke prakse: i upotreba mu\u0161kog roda kao neutralnog, generi\u010dkog i upotreba rodno senzitivnog jezika, odnosno da se govornicima, pa i ustanovama, dozvoli sloboda u izboru. I neke feministi\u010dki orijentisane nau\u010dnice kritikovale su Zakon; npr. Jelena Lalatovi\u0107, autorka Priru\u010dnika za upotrebu rodno osetljivog jezika, zagovara upotrebu rodno osetljivog jezika, ali osporava autoritarna zakonska re\u0161enja \u201ekoja ja\u010daju mo\u0107 dr\u017eave naspram pojedinke ili pojedinca\u201c.<\/p>\n

Mnogi su pak povodom ovog zakona zaklju\u010dili da \u0107e, kao mnogi drugi zakoni, pa i Zakon o za\u0161titi \u0107irilice, biti samo \u201emrtvo slovo na papiru\u201c (Ranko Bugarski), odnosno \u201eperformans \u0161tikliranja po\u017eeljnih ku\u0107ica\u201c (Tanja Petrovi\u0107) u upitnicima za pribli\u017eavanje Evropskoj uniji. I s pravom, jer pored tolike zabrinutosti zbog \u201enasilja\u201c rodno osetljivog jezika, Filolo\u0161ki fakultet Univerziteta u Beogradu, na primer, a verujem i ve\u0107ina drugih dr\u017eavnih ustanova, jo\u0161 uvek izdaje svoje diplome i zvani\u010dna dokumenta koriste\u0107i isklju\u010divo mu\u0161ki rod, iako ima znatno vi\u0161e studentkinja nego studenata. Dakle, i ova zabrinutost koja je na\u0161la svoje mesto u Uskr\u0161njoj poslanici nije utemeljena.<\/p>\n

\u017dao mi je, i \u0107irilica i latinica i rodno osetljivi jezik su duboko ukorenjeni u na\u0161em identitetu. Krivce za razaranje moralnih, porodi\u010dnih i jevan\u0111eoskih vrednosti, molim, potra\u017eite na drugom mestu.<\/p>\n

* Autorka je vi\u0161a nau\u010dna saradnica Instituta za filozofiju i dru\u0161tvenu teoriju Univerziteta u Beogradu.<\/p><\/blockquote>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u017dao mi je, i \u0107irilica i latinica i rodno osetljivi jezik su duboko ukorenjeni u na\u0161em identitetu. Krivce za razaranje moralnih, porodi\u010dnih i jevan\u0111eoskih vrednosti, molim, potra\u017eite na drugom mestu<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":368708,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5,12],"tags":[3300,3302,3303,3301],"class_list":["post-368707","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","category-prica-dana","tag-latinica","tag-patrijarh","tag-poslanica","tag-rodno-osetljiv-jezik"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/368707","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=368707"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/368707\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":368709,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/368707\/revisions\/368709"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/368708"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=368707"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=368707"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=368707"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}