{"id":368550,"date":"2023-04-24T07:10:23","date_gmt":"2023-04-24T05:10:23","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=368550"},"modified":"2023-04-24T07:10:23","modified_gmt":"2023-04-24T05:10:23","slug":"ko-su-danas-nasi-stvarni-gospodari","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2023\/04\/24\/ko-su-danas-nasi-stvarni-gospodari\/","title":{"rendered":"Ko su danas na\u0161i stvarni gospodari?"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Zorana Stojiljkovi\u0107a<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Svet je u poslednjoj deceniji suo\u010den sa \u0161est velikih izazova \u2013 megapretnji (Rubini) koji su uzajamno uvezani i tra\u017ee jedinstveni odgovor.<\/p>\n

1. Sve je ve\u0107i rizik od izbijanja sukoba izme\u0111u velikih sila koji lako mo\u017ee prerasti u nuklearni rat. Agresija Rusije na Ukrajinu mo\u017ee eskalirati u nekonvencionalni sukob uz (in)direktno u\u010de\u0161\u0107e NATO.<\/p>\n

Uz dalju konsolidaciju autoritarne vladavine kineskog predsednika Si \u0110inpinga i poja\u010davanje restriktivnih trgovinskih mera protiv Kine, novi hladni rat izme\u0111u Amerike i Kine mo\u017ee prerasti u pravi oru\u017eani sukob. Izme\u0111u kolektivnog, politi\u010dkog Zapada i revizionisti\u010dkih sila svakodnevno se vodi hibridni rat, dok mnoge zemlje zauzimaju stav nesvrstavanja u odnosu na sankcije koje Rusiji uvodi zapad.<\/p>\n

Pored ostalog, zato \u0161to dobro pamte u\u010dinke njegovog \u201edemokratskog imperijalizma\u201c.<\/p>\n

2. Geopoliti\u010dki sukobi i razlozi nacionalne bezbednosti podsti\u010du trgovinske, finansijske i tehnolo\u0161ke ratove i ubrzavaju proces deglobalizacije. Povratak protekcionizma vodi u balkanizaciju i fragmentaciju globalne ekonomije, lanaca snabdevanja i tr\u017ei\u0161ta.<\/p>\n

Nekada\u0161nji offshoring i slobodnu trgovinu zamenili su novi slogani \u2013 friend shoring i bezbedna i pravedna trgovina.<\/p>\n

NOVE PRETNJE I RIZICI<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

3. \u010cak i ako se zanemari rizik nuklearnog Armagedona, pretnja ekolo\u0161ke Apokalipse je sve ozbiljnija. Zelena inflacija je u punom zamahu. Naime, pokazalo se da su za proizvodnju metala u koli\u010dinama potrebnim za tranziciju neophodne ogromne koli\u010dine skupe energije.<\/p>\n

Nu\u017ean zaokret ka zelenoj ekonomiji podrazumeva ogromna ulaganja i rizike unutar o\u010dekivanih javno-privatnih partnerstava u kojima se, po pravilu, dobici privatizuju a gubici socijalizuju.<\/p>\n

Za siroma\u0161ne zemlje taj zaokret mo\u017ee zna\u010diti i klimatsku nepravdu \u2013 rizi\u010dnu, energetski neizvesnu kombinaciju brzog prelaska na skupe nove tehnologije, uz pretnju pla\u0107anja penala za kori\u0161\u0107enje prekomernih koli\u010dina zaga\u0111uju\u0107e energije.<\/p>\n

4. U porastu je i rizik od novih pandemija koje \u0107e biti poput biblijske kuge. Zbog otapanja ledenog pokriva\u010da mo\u017eemo upoznati opasne viruse i bakterije koji su spavali hiljadama godina.<\/p>\n

Biopoliti\u010dki re\u017eimi kontrole i nadzora su prisutni jo\u0161 od logike vanrednog stanja i kriznih \u0161tabova u vreme pandemije. Ili jo\u0161 ranije \u2013 od uvo\u0111enja antiteroristi\u010dkih procedura i sveprisutnih nadzornih kamera.<\/p>\n

5. U isto vreme, proboji u razvoju ve\u0161ta\u010dke inteligencije zatvara\u0107e sve vi\u0161e radnih mesta.<\/p>\n

Ograni\u010davanje imigracije i insistiranje na doma\u0107oj proizvodnji u naprednim ekonomijama, \u010dije stanovni\u0161tvo ubrzano stari, podsti\u010de kompanije da se okre\u0107u tehnologijama koje elimini\u0161u ljudski rad. Rutinski poslovi su najugro\u017eeniji, ali u opasnosti su i kognitivni i kreativni poslovi.<\/p>\n

Jezi\u010dki AI sistemi kao \u0161to je GPT-3 ve\u0107 pi\u0161u bolje nego ve\u0107ina ljudi i nema sumnje da \u0107e mnogi ostati bez posla i prihoda. \u010cak i ako se, kako to predvi\u0111a Juvel Noa Harari, li\u0161imo velikih ratova i gladi i budemo, kroz regenerativnu medicinu, mladi i u sedamdesetim, \u0161ta je alternativa za Hakslijev vrli novi svet razdragane otupelosti za one koji su progla\u0161eni za prekobrojne?<\/p>\n

Ekonomski problemi \u0107e se produbljivati, nejednakost nastaviti da raste, a sve vi\u0161e radnika ostajati bez posla.<\/p>\n

6. Makroekonomska situacija nije ni\u0161ta bolja na \u0161ta su uticali faktori i na strani ponude i na strani tra\u017enje, ali su prvi (ponuda) odigrali klju\u010dnu ulogu.<\/p>\n

Inflacija izazvana negativnim \u0161okovima na strani ponude deluje stagflatorno i uve\u0107ava rizik da zatezanje monetarne politike dovede do tvrdog prizemljenja (rasta nezaposlenosti i mogu\u0107e recesije). Recesija ne\u0107e biti kratka i blaga: \u010deka nas savr\u0161ena oluja du\u017eni\u010dke krize zbog ogromnog zadu\u017eivanja javnog i privatnog sektora u nekoliko poslednjih decenija.<\/p>\n

Ovoga puta \u0161okovi na strani ponude koincidirali su sa koeficijentima zadu\u017eenosti koji su ve\u0107i od onih u doba globalne finansijske krize. Inflatorni pritisci primoravaju zato centralne banke da zate\u017eu monetarne politike uprkos tome \u0161to ulazimo u recesiju.<\/p>\n

Treba da se pripremimo za veliku stagflacijsku du\u017eni\u010dku krizu. Oni koji mogu da se zadu\u017euju u sopstvenoj valuti sve vi\u0161e \u0107e koristiti inflacijski porez u nadi da \u0107e nagli rast cena zbrisati dugoro\u010dne nominalne obaveze sa fiksnim kamatama.<\/p>\n

Godine i decenije pred nama obele\u017ei\u0107e stagflatorna du\u017eni\u010dka kriza i povezane megapretnje \u2013 rat, pandemije, klimatske promene, ve\u0161ta\u010dka inteligencija koja zamenjuje ljude i deglobalizacija \u2013 a to \u0107e biti veoma lo\u0161e za radna mesta, ekonomije, tr\u017ei\u0161ta, mir i prosperitet (Rubini).<\/p>\n

Odgovorno vo\u0111stvo u javnom i privatnom sektoru i me\u0111unarodna saradnja izme\u0111u velikih sila neophodni su da bi se spre\u010dila dolaze\u0107a Apokalipsa. A to danas ne izgleda verovatno.<\/p>\n

ALTERNATIVE<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Krize su prostor borbe za du\u0161e. Pitanje je, recimo, imaju li demokratija i socijalna pravda ikakve realne \u0161anse u uslovima ve\u0107 perverznih nejednakosti i kontrole nad mo\u0107i uverevanja i mo\u0107i prinude?<\/p>\n

Primera radi, dok polovina ljudi ne poseduje nikavu u\u0161ete\u0111evinu, svetom vlada 2.300 multimilijardera, odnosno njih desetak mega bogatih i isto toliko investicionih fondova poput Blek roka i Vangarda.<\/p>\n

Kakvu sudbinu imaju obi\u010dni u vizijama Vorena Bafeta, za koga su njegovi ve\u0107 pobedili u klasnoj borbi, Ilona Maska ili Bila Gejtsa, odnosno populizatora i tuma\u010da Velikog reseta poput Klausa \u0160vaba i Davosa? Reseta nakon koga \u0107emo \u201ebiti sre\u0107ni jer ne\u0107emo imati ni\u0161ta\u201c.<\/p>\n

\u0160ta ostaje izvan ove pri\u010de o \u0161minkanju kapitalizma, alijas klimatiziranog Rimskog carstva ili tehnofeudalizma (Varufakis) u kome nas platforme posredstvom influensera izru\u010duju kompanijama?<\/p>\n

Ostaje narativ o njegovom kro\u0107enju kroz alternativne politike rada i zapo\u0161ljavanja i poreske i svojinske reforme. Ako \u017eelimo da \u017eivimo u svetu u kome su zadovoljene sva\u010dije potrebe, svetu bez oskudice, neophodna je transformacija rada \u2013 njegova preraspodela i smanjenje broja radnih sati na dvadesetak sati sedmi\u010dno, \u0161to bi podrazumevalo prekvalifikaciju i upotrebu tehnologije na bolji na\u010din kako bi se smanjio obim posla.<\/p>\n

Potrebna je, po Aronu Benavanu, redistribucija, redukovanje i transformacija rada. Ljudi ne rade isklju\u010divo kako bi platili ra\u010dune, nego jo\u0161 uvek tra\u017ee svrhu u tome \u0161to rade.<\/p>\n

Ko su danas na\u0161i stvarni gospodari?<\/p>\n

Kakav izbor je mogu\u0107 izme\u0111u plutokratskih i autokratskih poredaka a da to nije stranputica populizma kao autoimune bolesti demokratije (Kin). Dilema je zapravo oko mere realnosti socijalnog i politi\u010dkog bloka koji objedinjuje deprivilegovane i redukuje nejednakosti unutar prostora podru\u0161tvljene demokratije?<\/p>\n

Vratimo se demokratiji \u2013 koliko nejednakosti i gubitka slobodne volje mo\u017ee podneti liberalno demokratski okvir?<\/p>\n

Pitanje je \u010demu jo\u0161 slu\u017ee medijska, stru\u010dna i akademska javnost i \u0161ta su njeni istra\u017eiva\u010dki dosezi, autonomija i intelektualno po\u0161tenje?<\/p>\n

Razorna kombinacija ograni\u010denog intelekta i neograni\u010denog interneta je logi\u010dna posledica ograni\u010denog pristupa kvalitetnom obrazovanju i kulturi dijaloga.<\/p>\n

To nas ponovo vra\u0107a sopstvenim skromnim demokratskim kapacitetima da proizvedemo kompetentne i odgovorne elite umesto kleptokratije (vladavine lopova) i kakiokratije (vladavine najgorih, olo\u0161a) i sebe kao gra\u0111ane a ne podanike.<\/p>\n

Prvi korak je da utvrdimo \u0161ta nam se, po kojoj ceni i sa kojim garancijama nudi.<\/p>\n

Autor je politi\u010dki sociolog<\/p><\/blockquote>\n

Danas<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kakav izbor je mogu\u0107 izme\u0111u plutokratskih i autokratskih poredaka a da to nije stranputica populizma kao autoimune bolesti demokratije (Kin). Dilema je zapravo oko mere realnosti socijalnog i politi\u010dkog bloka koji objedinjuje deprivilegovane i redukuje nejednakosti unutar prostora podru\u0161tvljene demokratije?<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":323569,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5,12],"tags":[1476],"class_list":["post-368550","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","category-prica-dana","tag-zoran-stojiljkovic"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/368550","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=368550"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/368550\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":368552,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/368550\/revisions\/368552"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/323569"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=368550"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=368550"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=368550"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}