{"id":368098,"date":"2023-04-14T19:29:21","date_gmt":"2023-04-14T17:29:21","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=368098"},"modified":"2023-04-14T19:29:21","modified_gmt":"2023-04-14T17:29:21","slug":"srpska-i-ruska-dezinformacija-pretnja-demokratskim-procesima-na-kosovu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2023\/04\/14\/srpska-i-ruska-dezinformacija-pretnja-demokratskim-procesima-na-kosovu\/","title":{"rendered":"Srpska i ruska dezinformacija, pretnja demokratskim procesima na Kosovu"},"content":{"rendered":"

Dezinformacije<\/a> danas u EU predstavljaju ozbiljnu pretnju za normalno funkcionisanje demokratije, politi\u010dkog sistema, dru\u0161tva i privrede. U slu\u010daju Kosova, propaganda pra\u0107ena dezinformacijama koju koordiniraju spoljni akteri poku\u0161ava da se iskoristi kao adut geopoliti\u010dkog uticaja.<\/p>\n

Glavni izbor<\/a> dezinformacija kada je Kosovo u pitanju je Srbija uz podr\u0161ku Rusije, koja uglavnom cilja na zone\/op\u0161tine naseljene Srbima. Kosovo je izrazilo nepokolebljivu nameru za \u010dlanstvo u Evropskoj uniji, preuzimaju\u0107i obaveze jedinog trenutno postoje\u0107eg aktivnog sporazuma –\u00a0Sporazuma o stabilizaciji i pridru\u017eivanju (SSP).<\/a><\/p>\n

Ali, verodostojni izve\u0161taji<\/a> potvr\u0111uju da je percepcija koja je godinama postojala o gra\u0111anima Kosova kao najproevropskije orijentisanim po\u010dela da se koleba. To je zbog ka\u0161njenja u liberalizaciji viznog re\u017eima, neizvesnosti u procesu integracije zbog nepriznavanja Kosova od strane pet zemalja \u010dlanica EU, kao i pristupa dijalogu sa Srbijom.<\/p>\n

\n

Pad podr\u0161ke eurointegracijama<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Uprkos “status quo” o pitanjima koja blokiraju pristup Kosova EU, ispitanici<\/a> sigurnosnog barometra Zapadnog Balkana (WBSB) i dalje sna\u017eno podr\u017eavaju integraciju Kosova u EU. 92 odsto ispitanika podr\u017eava \u010dlanstvo Kosova u EU. Samo 4 procenta ne podr\u017eava integraciju, dok ostali nemaju stav o tome. Iako Kosovari ve\u0107inom podr\u017eavaju integraciju u EU, postoji skepsa da bi se to moglo dogoditi uskoro. Na pitanje da li je EU spremna da prihvati Kosovo kao dr\u017eavu \u010dlanicu, 75 odsto je odgovorilo pozitivno, ali ve\u0107ina (41 odsto) veruje da do \u010dlanstva ne\u0107e do\u0107i u bliskoj budu\u0107nosti. S druge strane, 20 odsto ispitanika smatra da EU nije spremna da prihvati Kosovo kao \u010dlanicu.<\/p>\n

Regionalna saradnja je jedan od glavnih preduslova na putu ka integraciji u Evropsku uniju. Ali dileme u dr\u017eavama \u010dlanicama EU u vezi sa politikom pro\u0161irenja sa zemljama zapadnog Balkana \u010desto su donosile razo\u010daranje<\/a> u region. Kao rezultat toga, preduzete su akcije i inicijative koje su izazvale podele \u010dak i unutar zemalja regiona, kao \u0161to je inicijativa \u201eOtvoreni Balkan\u201c, koja je krenula iz Novog Sada u Srbiji, prvobitno pod nazivom \u201eBalkanski mini \u0160engen\u201c. Kosovski zvani\u010dnici koji su do sada odbijali da se priklju\u010de ovoj inicijativi, koju su \u010dak\u00a0opisali<\/a>\u00a0kao projekat Rusije i Srbije i protiv vrednosti koje promovi\u0161e Evropska unija. Ovakav narativ se intenzivirao nakon izjave ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, koji je na jednom od samita odr\u017eanih u Ohridu izjavio<\/a> da podr\u017eava inicijativu \u201eOtvoreni Balkan\u201c.<\/p>\n

Nesuglasice me\u0111u zemljama Zapadnog Balkana o inicijativama poput \u201eOtvorenog Balkana\u201c i praznine nastale kao rezultat neizvjesnosti procesa evropskih integracija, stvaraju teren za spoljne aktere poput Srbije, Rusije i Kine da guraju svoje planove destabilizacije. Naro\u010dito, poku\u0161aj Rusije da pro\u0161iri svoj uticaj na Balkanu se nastavlja paralelno sa agresijom na Ukrajinu.<\/p>\n

Shodno tome, Kosovo od po\u010detka invazije u februaru 2022. nije bilo imuno na ruski hibridni rat. Kosovo je postalo meta izjava visokih ruskih zvani\u010dnika, koji su u nekim slu\u010dajevima optu\u017eili<\/a> da su navodno regrutovani pla\u0107enici sa Kosova, zajedno sa onima iz Albanije i Bosne i Hercegovine, uklju\u010deni u rat u Ukrajini.<\/p>\n

Me\u0111utim, kosovske institucije su ovu informaciju demantovale<\/a>, opisuju\u0107i je kao zlu rusku kampanju protiv Kosova i drugih zemalja Zapadnog Balkana, \u010diji je cilj stvaranje tenzija i ometanje puta ka integraciji u Evropsku uniju.<\/p>\n

\n

\u201cOtvoreni Balkan\u201d za dezinformacije<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Kako bi se suprotstavile ruskoj propagandi, koja se uglavnom javlja stvaranjem negativnih narativa o Kosovu, prikazuju\u0107i ga kao zemlju koja kr\u0161i prava Srba, kosovske vlasti su preduzele nekoliko mera. One se sastoje od zabrane<\/a> medija i onlajn platformi koje poti\u010du iz Rusije koje proizvode la\u017ene informacije o Kosovu.<\/p>\n

Pored toga, Vlada Kosova u skladu sa Evropskom unijom i Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama uvela je sankcije Rusiji, uklju\u010duju\u0107i zamrzavanje ruske imovine na Kosovu, zabranu putovanja na teritoriju Kosova za lica pod sankcijama, kao i blokiranje subjekata i kompanija koje prenose finansijska sredstva, direktno ili indirektno, ka\u017enjenim pojedincima i subjektima.<\/p>\n

Paralelno sa geopoliti\u010dkim de\u0161avanjima i ratom u Ukrajini, Kosovo je tako\u0111e poku\u0161alo da iskoristi zamah stvoren za \u010dlanstvo u me\u0111unarodnim organizacijama, koje je odre\u0111eno vreme bilo na \u010dekanju kao rezultat Va\u0161ingtonskog sporazuma<\/a>.<\/p>\n

Kako bi Kosovo nastavilo na svom utvr\u0111enom proevropskom putu, Skup\u0161tina je rezolucijom<\/a> zadu\u017eila Vladu da preduzme sve neophodne aktivnosti za podno\u0161enje aplikacije za \u010dlanstvo u NATO-u, Evropskoj uniji, Savetu Evrope i drugim me\u0111unarodnim organizacijama.<\/p>\n

Tako je Kosovo podnelo zahtev Savetu Evrope, podnelo zahtev za status zemlje kandidata u EU i osnovalo radnu grupu za pripremu\u00a0aplikacije<\/a>\u00a0za \u010dlanstvo u NATO.<\/p>\n

Ali iako ve\u0107ina dr\u017eava \u010dlanica EU deklarativno podr\u017eava te\u017enje Kosova za \u010dlanstvo u evroatlantskim strukturama, to je usko povezano sa napretkom<\/a> u dijalogu Kosova i Srbije.<\/p>\n

Uprkos \u010dinjenici da su anga\u017eovani i fokusirani na situaciju u Ukrajini, SAD i EU su vratile fokus i pa\u017enju na Zapadni Balkan, a njihov glavni zahtev je pre svega da se okon\u010da \u201cstatus quo\u201d<\/a> u odnosima Kosova i Kosova. Srbija. Od po\u010detka rata u Ukrajini, pored dijaloga sa Kosovom, EU je sve glasnije tra\u017eila da se Srbija pridru\u017ei zapadnim zemljama u uvo\u0111enju sankcija Rusiji, \u0161to je do sada odbijala da u\u010dini.<\/p>\n

Me\u0111utim, dijalog je nastavljen uprkos tome \u0161to je povremeno bio u senci tenzija<\/a> na severu sa srpskom ve\u0107inom, koje su kulminirale pro\u0161log decembra postavljanjem barikada na putevima koji vode do grani\u010dnih prelaza sa Srbijom.<\/p>\n

\n

La\u017ena transparentnost i volja za suradnjom<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Tokom tih napetih sedmica i mjeseci, neprestano se izvje\u0161tavala o tvrdnjama Srbije o navodnom protjerivanju Srba sa Kosova, povla\u010de\u0107i analogiju sa mogu\u0107im protjerivanjem Rusa iz isto\u010dnog regiona Ukrajine. Oni su bili podstaknuti odlukama Vlade Kosova da primenjuju reciprocitet za registarske tablice vozila i li\u010dne karte. Srbija je pokrenula \u017eestoku kampanju dezinformacija nakon odluke kosovske vlade da uzvra\u0107a registarske tablice i li\u010dne karte. Beograd je Kurtijevu odluku opisao kao antievropsku “jer \u0107e srpske li\u010dne karte navodno biti oduzete na granici, \u0161to \u0107e prethoditi kona\u010dnom protjerivanju Srba sa Kosova”.<\/p>\n

 <\/p>\n

Ali ovo je bila la\u017ena vest<\/a>, jer nije planirano oduzimanje dokumenata, a Kosovo je sprovelo upravo ono \u0161to Srbija radi vi\u0161e od decenije svim gra\u0111anima Republike Kosovo. Tako, da bi pre\u0161ao granicu sa Srbijom, do pro\u0161le godine svakom gra\u0111aninu Kosova na granici morao da bude obezbe\u0111en dodatni dokument koji je izdavala dr\u017eava Srbije.<\/p>\n

Ukidanje ove mjere na jednom od sastanaka<\/a> u Briselu i pronala\u017eenje privremenog rje\u0161enja za pitanje registarskih tablica, natjeralo je EU da se vrati naporima za postizanje sveobuhvatnog sporazuma.<\/p>\n

Nakon intenzivnog dijaloga uz posredovanje Brisela, koji je kulminirao sastankom u Ohridu 18. marta, visoki predstavnik EU D\u017eozef Borel saop\u0161tio je da su se kosovski premijer Aljbin Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vu\u010di\u0107 saglasili o dokumentu<\/a> koji je predlo\u017eila EU, poznatom kao francusko-njema\u010dki plan. Me\u0111utim, ovaj dokument i aneks<\/a> implementacije nisu ozvani\u010deni potpisima obe strane zbog odbijanja predsednika Srbije Vu\u010di\u0107a. Vu\u010di\u0107 insistira na hitnom uspostavljanju Zajednice op\u0161tina sa srpskom ve\u0107inom, \u0161to je pitanje kojim se dokument bavi u okviru implementacije ranijih sporazuma.<\/p>\n

Dva \u010dlana sporazuma, koja se odnose na \u010dlanstvo Kosova u me\u0111unarodnim organizacijama i Evropskoj uniji, tako\u0111e su smatrana va\u017enim aspektom sporazuma. Ali samo dva dana nakon sporazuma, predsednik Srbije Vu\u010di\u0107 je izjavio<\/a> da nikada ne\u0107e dozvoliti da Kosovo postane deo Ujedinjenih nacija. Ovakav stav je pove\u0107ao skepticizam da se sada\u0161nji pristup mo\u017ee nastaviti, u slu\u010daju da strane ne sprovode svoje obaveze.<\/p>\n

U nedostatku re\u0161avanja otvorenih problema, Kosovo i region Zapadnog Balkana \u0107e i dalje biti plodno tlo za spoljne aktere poput Rusije i Kine, koji ne\u0107e prestati da spre\u010davaju integraciju zemalja regiona u Evropska unija i druge evroatlantske strukture.<\/p>\n

Kona\u010dno, kako bi se sprije\u010dio uticaj zlonamjernih aktera, EU mora biti aktivnija u odnosu na zemlje zapadnog Balkana u smislu ubrzavanja puta integracije u porodicu demokratskih zemalja.<\/p>\n

Tekst je nastao u sklopu izdanja \u201c<\/em><\/strong>Pri\u010da iz regije<\/em><\/strong><\/a>\u201d kojeg realizuje <\/em><\/strong>Res Publica<\/em><\/strong><\/a>\u00a0i\u00a0<\/em><\/strong>Institut za komunikacijske studije<\/em><\/strong><\/a>, u saradnji s partnerima iz Crna Gora (<\/em><\/strong>PCNEN<\/em><\/strong><\/a>), Kosova (<\/em><\/strong>Sbunker<\/em><\/strong><\/a>), Srbije (<\/em><\/strong>Autonomija<\/em><\/strong><\/a>), Bosne i Hercegovine (<\/em><\/strong>Analiziraj.ba<\/em><\/strong><\/a>), i Albaniji (<\/em><\/strong>Exit News<\/em><\/strong><\/a>), u okviru projekta “Kori\u0161\u0107enje novinarstva zasnovanog na \u010dinjenicama za podizanje svijesti i suprotstavljanje dezinformacijama u medijskom prostoru” uz podr\u0161ku Britanske ambasade u Skoplju.<\/em><\/strong><\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Zbog unutra\u0161njih previranja u vezi sa nere\u0161enim pitanjem sa Srbijom, Kosovo je privla\u010dna meta za destruktivne spoljne aktere koji nastoje da potkopaju demokratske procese. Stoga je kosovsko dru\u0161tvo izuzetno osetljivo na vesti i dezinformacije koje dolaze od spoljnih faktora. (Foto: slobodenpecat.mk)<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":368099,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[546],"tags":[],"class_list":["post-368098","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-feature"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/368098","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=368098"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/368098\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":368100,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/368098\/revisions\/368100"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/368099"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=368098"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=368098"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=368098"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}