{"id":367996,"date":"2023-04-13T07:33:32","date_gmt":"2023-04-13T05:33:32","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=367996"},"modified":"2023-04-13T07:33:32","modified_gmt":"2023-04-13T05:33:32","slug":"novinarstvo-i-aktivizam","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2023\/04\/13\/novinarstvo-i-aktivizam\/","title":{"rendered":"Novinarstvo i aktivizam"},"content":{"rendered":"
\n
\n
Pi\u0161e: Jan-Werner M\u00fcller<\/strong><\/div>\n<\/blockquote>\n<\/div>\n
\n
\n
\n
\n

Da li novinari treba da govore i pi\u0161u ono \u0161to misle? Nedavne kontroverze ponovo su otvorile<\/a> staro pitanje o profesionalnoj etici novinara i njihovoj politi\u010dkoj funkciji u demokratiji.<\/p>\n

Sudski postupak koji je u toku pokazao je kako su \u2013 i koliko \u010desto \u2013 voditelji kanala Fox News lagali<\/a> svoje gledaoce tvrde\u0107i da su predsedni\u010dki izbori u Sjedinjenim Dr\u017eavama 2020. godine bili \u201eukradeni\u201c. Gary Lineker, nekada\u0161nja fudbalska zvezda, a sada sportski komentator, suspendovan<\/a> je na BBC-u zbog tvitova u kojima je kritikovao imigracionu politiku britanske vlade, \u0161to se navodno kosi sa tradicionalnim standardima nepristrasnog izve\u0161tavanja u ovoj medijskoj ku\u0107i. Na sve strane novinari debatuju<\/a> o tome da li zauzimanjem odre\u0111ene politi\u010dke pozicije prelaze neku opasnu crvenu liniju koja novinarstvo deli od aktivizma.<\/p>\n

Ali konvencionalna distinkcija izme\u0111u novinara i aktiviste je pogre\u0161no postavljena, jer u poslu koji novinari obavljaju za dobro dru\u0161tva nikada nije bilo ni\u010dega pasivnog. U vreme kada autokrati konsoliduju<\/a> svoju mo\u0107 napadaju\u0107i medije (ili odbacuju poku\u0161aje kriti\u010dkog izve\u0161tavanja kao la\u017ene vesti), uzdr\u017eavanje od kritike takvog pona\u0161anja vodi nas u tolerisanje uspona autoritarizma. \u0106utanje novinara nije neutralno.<\/p>\n

Kao \u0161to su mnogi medijski kriti\u010dari ve\u0107 pokazali, tradicionalna praksa mehani\u010dkog preno\u0161enja stavova obe strane u politi\u010dkom sporu \u010desto vodi iskrivljenom vi\u0111enju stvarnosti. Otuda naslov objavljen<\/a> u magazinu The Atlantic<\/em> 2014: \u201eDa, polarizacija je asimetri\u010dna, ali konzervativci jesu mnogo gori\u201c. U me\u0111uvremenu se trampifikovana Republikanska partija okrenula protiv demokratije kao takve. Prikazivanje takvih asimetri\u010dnih situacija kao simetri\u010dnih mo\u017eda stvara privid tradicionalne novinarske objektivnosti, ali to se \u010dini<\/a> nau\u0161trb istine.<\/p>\n

Po mi\u0161ljenju kriti\u010dara medija Jay Rosena, imperativ prikazivanja obe strane manje je motivisan profesionalnom etikom objektivnosti, a vi\u0161e strahom novinara da \u0107e biti optu\u017eeni za partijsku opredeljenost. Ono \u0161to oni tra\u017ee<\/a>, dok se skrivaju iza maske neutralnosti, zapravo nije istina ve\u0107 sigurno uto\u010di\u0161te.<\/p>\n

Novinar koji proglasi sebe za pripadnika pokreta demokratskog otpora mo\u017ee izgubiti kredibilitet, ako se taj otpor manifestuje izno\u0161enjem<\/a> stavova o pitanjima kao \u0161to je potreban iznos beneficija za nezaposlene. To pitanje jeste va\u017eno, ali ne \u010dini samo jezgro demokratije kao takve. Po\u0161to u demokratijama uvek postoji mno\u0161tvo spornih pitanja koja treba re\u0161avati, uvo\u0111enje politi\u010dke agende u ba\u0161 svaku novinarsku pri\u010du \u2013 bilo da je ta agenda progresivna ili konzervativna \u2013 proizvodi posledice mnogo pogubnije od samo lo\u0161eg novinarstva. Takav pristup implicira prezir prema sugra\u0111anima, jer polazi od stava da im se ne mo\u017ee prepustiti da sami razmisle i donesu odluku. \u010cesto se pi\u0161e<\/a> o gubitku poverenja javnosti u medije, ali izgleda da je gubitak poverenja obostran.<\/p>\n

Umesto da postavljamo problem kao pitanje izbora izme\u0111u novinarstva i aktivizma, korisnija bi bila distinkcija izme\u0111u izve\u0161tavanja i zastupanja (\u0161to nije isto \u0161to i novinarstvo mi\u0161ljenja, kakvo nude kolumnisti i komentatori). Oba pristupa se oslanjaju na \u010dinjenice i pozivaju \u010ditaoce da im pristupe otvorenog uma. Dok je kod novinara naglasak na informisanju, zastupnici odre\u0111enog stava rade na reformisanju; <\/em>tako definisan cilj ne zna\u010di da se ne moraju baviti istra\u017eiva\u010dkim radom \u2013 naprotiv, upravo istra\u017eivanje daje snagu njihovim tekstovima.<\/p>\n

Kriti\u010dari takvog pristupa prikazuju<\/a> ga kao alternativu vernom izve\u0161tavanju bez navijanja. Ali dobar zagovornik odre\u0111ene pozicije uvek \u0107e te\u017eiti onome \u0161to je Carl Bernstein opisivao<\/a> kao \u201enajbolju raspolo\u017eivu verziju istine\u201c. Dovoljno je da se setimo primera Ide B. Wells, koja je rizikovala \u017eivot izve\u0161tavaju\u0107i<\/a> o lin\u010dovanju na ameri\u010dkom jugu. Pa\u017eljivo i precizno izve\u0161tavanje bilo je temelj njene kampanje, a ne obratno.<\/p>\n

Ono \u0161to zastupanje razlikuje od izve\u0161tavanja jeste to \u0161to advokati odre\u0111ene pozicije idu korak dalje od prikazivanja \u010dinjenica i na taj na\u010din grade zajednicu sledbenika. Odr\u017eavanje kontinuirane komunikacije u ime i za dobro odre\u0111enog cilja uvek je bilo najbolji na\u010din da se proizvede i mobili\u0161e podr\u0161ka. Dokle god je transparentan, takav proces ne mora biti u sukobu sa profesionalnom etikom.<\/p>\n

Su\u0161tina Fox News skandala nije u tome \u0161to se pokazalo da je Fox otvoreno podr\u017eavao<\/a> jednu partiju; skandal je u tome \u0161to su zvezde ove mre\u017ee i njeni producenti znali da su tvrdnje o \u201ekra\u0111i\u201c izbora la\u017ene. Uprkos tome odlu\u010dili su da im daju prostor i poja\u010daju ih. Gledanost i profit odneli su prevagu nad \u010dinjenicama. Takav redosled prioriteta bio je o\u010digledan i na vrhuncu pandemijske krize: dok su voditelji Foxa tra\u017eili slobodu i otvaranje ekonomije, kancelarije Foxa bile su zatvorene<\/a>, a zaposleni su radili od ku\u0107e.<\/p>\n

Profesionalne medijske ku\u0107e (kategorija kojoj Fox o\u010digledno ne pripada<\/a>) mogu se baviti i zastupanjem i izve\u0161tavanjem. Va\u017eno je da publika mo\u017ee da proceni<\/a> \u0161ta je u pitanju \u2013 kako ku\u0107a donosi uredni\u010dke odluke i kako zara\u0111uje. Ove kriterijume je lak\u0161e zadovoljiti ako medijske organizacije imaju neku vrstu ombudsmana<\/a>, za\u0161titnika interesa \u010ditalaca, koji komunicira s javno\u0161\u0107u i ozbiljno pristupa njenim zahtevima, uve\u0107avaju\u0107i tako poverenje u medije.<\/p>\n

Da ne bude zabune, kao \u0161to Pippa Norris sa Harvarda prime\u0107uje<\/a>, poverenje nije dobro po sebi. Mnogo je ljudi verovalo stru\u010dnjacima koji su poricali pandemiju usred pandemije, a mnogi jo\u0161 koriste<\/a> dokazano beskorisne lekove kao \u0161to je ivermektin, jer su Trump i Bolsonaro govorili<\/a> da su ti lekovi efikasni. Poverenje gra\u0111ana u demokratiji uvek mora biti skepti\u010dno i zasnovano<\/a> na dokazima o kompetentnosti i integritetu institucija, a ne na cini\u010dnom nepoverenju ili lakovernosti.<\/p>\n

Anga\u017eovanjem javnosti i transparentnim zastupanjem i izve\u0161tavanjem medijske organizacije mogu uve\u0107ati poverenje koje im se ukazuje, pokazuju\u0107i da su ga dostojne. Novinari i advokati \u2013 kao i kolumnisti i frilenseri poput Linekera \u2013 moraju biti objektivni i te\u017eiti ta\u010dnosti. Zastupanje odre\u0111enog stava i izgradnja zajednice koja \u0107e ga podr\u017eavati nije isto \u0161to i navija\u010dko izve\u0161tavanje. Tako\u0111e, u trenutku kada su sloboda govora i medija pod neprestanim napadima autokrata, vrlina nepristrasnosti ubrzano postaje mana.<\/p>\n

Project Syndicate\/<\/a><\/p>\n

Preveo \u0110or\u0111e Tomi\u0107<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Konvencionalna distinkcija izme\u0111u novinara i aktiviste je pogre\u0161no postavljena, jer u poslu koji novinari obavljaju za dobro dru\u0161tva nikada nije bilo ni\u010dega pasivnog<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":277558,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[3229,1982],"class_list":["post-367996","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","tag-aktivizam","tag-novinarstvo"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/367996","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=367996"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/367996\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":367997,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/367996\/revisions\/367997"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/277558"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=367996"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=367996"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=367996"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}