{"id":367741,"date":"2023-04-08T06:48:24","date_gmt":"2023-04-08T04:48:24","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=367741"},"modified":"2023-04-08T06:48:24","modified_gmt":"2023-04-08T04:48:24","slug":"stetni-narativi-dekonstrukcija-je-duznost-novinara-i-medija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2023\/04\/08\/stetni-narativi-dekonstrukcija-je-duznost-novinara-i-medija\/","title":{"rendered":"\u0160tetni narativi: Dekonstrukcija je du\u017enost novinara i medija"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Nedim Sejdinovi\u0107<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Pre desetak dana tzv. afera Mauricijus, koja je potresala Srbiju poslednje dve godine, dobila je epilog zahvaljuju\u0107i radu istra\u017eiva\u010dkih novinara<\/a> iz me\u0111unarodne mre\u017ee OCCRP. O \u010demu se radi? Da bi valjda na neki na\u010din skrenuo pa\u017enju sa, o\u010digledno iznu\u0111enog, hap\u0161enja kriminalne grupe Veljka Belivuka, poznate po surovim zlodelima i saradnji sa njegovom strankom \u2013 predsednik Srbije Aleksandar Vu\u010di\u0107 je 2021. godine li\u010dno lansirao informaciju kako njegov politi\u010dki oponent Dragan \u0110ilas, predsednik Stranke slobode i pravde, ima tajne i prenapu\u010dene bankovne ra\u010dune u ostrvskoj zemlji Mauricijus, kao i u \u0160vajcarskoj. Usledila ja \u201emoralna panika\u201c u srbijanskim prore\u017eimskim medijima, koji su danima i mesecima pri\u010du vrteli u udarnim vestima i na naslovnim stranicama, sa ciljem da se \u2013 osim skretanja pa\u017enje sa Belivukove kriminalne organizacije \u2013 \u0110ilas diskredituje i stavi na stub srama. Prednja\u010dio je u kampanji dnevnik \u201eVe\u010dernje novosti\u201c, \u010diji je ina\u010de urednik Milorad Vu\u010deli\u0107, svojevremeno glavni ratni propagandista biv\u0161eg predsednika Srbije Slobodana Milo\u0161evi\u0107a. One su objavile desetine tekstova pod zajedni\u010dkim naslovom \u201ePapiri sa Mauricijusa\u201c, la\u017eiraju\u0107i zapravo istra\u017eiva\u010dko novinarstvo i aludiraju\u0107i na velika internacionalna novinarska otkri\u0107a kao \u0161to su, recimo, \u201ePanamski papiri\u201c, koje je prezentovalo brojnu nedvosmisleno autenti\u010dnu dokumentaciju u kojoj se vidi kako su politi\u010dari, kriminalci i razni \u201ekontroverzni biznismeni\u201c ispumpavali novac, pre svega gra\u0111ana, iz raznih zemalja sveta, koji je zavr\u0161avao na tzv. rajskim ostrvima, odnosno u privatnim d\u017eepovima.<\/p>\n

OCCRP je otkrio da je celokupna afera Mauricijus \u2013 falsifikovana, da je produkovana u Izraelu, u propagandisti\u010dkoj ku\u0107i koju predvodi zloglasni Tal Hanan \u201eHorhe\u201c \u2013 a koja je poznata kao fabrika \u201ela\u017enih vesti\u201c koja pru\u017ea usluge mnogim politi\u010dkim liderima diljem sveta. Poma\u017ee im da beskrupulozno diskredituju politi\u010dke protivnike, osvoje i zadr\u017ee vlast, koriste\u0107i pritom internetske potencijale. Ra\u010duni na Mauricijusu i u \u0160vajcarskoj jednostavno nisu postojali. Politi\u010dar i biznismen \u0110ilas, koji je u jednom periodu prepoznat kao glavni Vu\u010di\u0107ev protivnik, i ranije je prozivan kao \u201elopov\u201c koji je navodno oplja\u010dkao gra\u0111ane Srbije za milione evra iako nikada protiv njega niti jedan sudski postupak tim povodom nije pokrenut. Aferom Mauricijus, narativ o njegovom \u201elopovluku\u201c je zaokru\u017een i cementiran.<\/p>\n

Papiri o \u0110ilasovim stranim ra\u010dunima, kojima je na televizijama mahao ministar finansija Sini\u0161a Mali, skoro su identi\u010dni papirima kojima se politi\u010dki vitlalo u Mongoliji, u kojoj \u201eHorhe\u201c tako\u0111e ima klijente. Navodno, dezinformacione usluge izraelske ku\u0107e Vu\u010di\u0107 koristi godinama, a ona je bila aktivna u \u010dak 33 izborna procesa u svetu, od kojih je, kako sami tvrde, u 27 slu\u010daja pobedila. Pojednostavljeno re\u010deno, dezinformacije i manipulacije su pobedile u vi\u0161e od 80 odsto izbornih procesa u kojima je ova firma u\u010destvovala.<\/p>\n

Falsifikat je otkriven i detaljno dekonstruisan, o njemu su izve\u0161tavali mediji u Evropi, malobrojna nezavisna glasila u Srbiji koja imaju ograni\u010den uticaj, ali ne i oni koji su aferu plasirali i beskrajno reprodukovali. Elem, ve\u0107ina gra\u0111ana Srbije i dalje veruje u postojanje \u0110ilasovih tajnih milionskih ra\u010duna, a afera je svakako uticala na rezultate izbora koji su se odr\u017eali u aprilu pro\u0161le godine. \u201eMauricijus\u201c je i dalje op\u0161te mesto u koje mnogi bespogovorno veruju i ne dovode ga u sumnju. Ali, to ne umanjuje vrednost ogromnog posla koji su novinari OCCRP obavili na raskrinkavanju jedne besprizorne politi\u010dko-medijske kampanje.<\/p>\n

\n

Aktuelan i indikativan slu\u010daj<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Slu\u010daj Mauricijus nije samo aktuelan nego je i indikativan, iz \u010ditavog niza razloga. Jo\u0161 jednom dokazuje da su toksi\u010dni medijski narativi, pod kojim podrazumevamo sistematsko \u0161irenje dezinformacija, propagandisti\u010dko izve\u0161tavanje, diskreditaciju politi\u010dkih protivnika, govor mr\u017enje, diseminaciju teorija zavera i, generalno, diskurse koji imaju za cilj da nanesu \u0161tetu odre\u0111enoj grupi ili pojedincima a da \u201eobi\u010dne\u201c gra\u0111ane dr\u017ee u stanju obmane \u2013 postale ozbiljan globalni biznis koji itekako uti\u010de na politi\u010dke i dru\u0161tvene procese \u0161irom sveta, te predstavlja ozbiljnu pretnju po kvalitet \u017eivota, bezbednost, stabilnost i zdrav razum. Izraelska kompanija je samo jedna od brojnih firmi koji se bave proizvodnjom manipulacija i njihovom trgovinom, a \u010dini se da svet novih medija i komunikacionih tehnologija nema adekvatan odgovor na \u0161tetne sadr\u017eaje, a pogotovo se to odnosi na zemlje sa demokratskim deficitima, manjkom sloboda i niskim nivoom medijske, politi\u010dke i druge pismenosti.<\/p>\n

Nedvosmisleno se pokazalo, u slu\u010daju izbora u Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama ili Brexita, da su i gra\u0111ani najrazvijenijih zemalja skloni da donose va\u017ene odluke na osnovu dezinformacija, teorija zavere, pa \u010dak i govora mr\u017enje. Dodu\u0161e, u ovim i ovakvim zemljama ipak postoji sna\u017enija brana pogubnim narativima, u pogledu razu\u0111enog i razvijenog institucionalnog sistema, vi\u0161eg nivoa obrazovanja i postojanja istinske javne debate. Naravno, zahvaljuju\u0107i i vi\u0161em nivou medijskog profesionalizma, odnosno mnogim novinarima i medijima koji rade onako kako bi trebalo \u2013 u javnom interesu. S obzirom da su \u0161tetni narativi prepoznati kao ozbiljna pretnja po demokratiju, kroz razne me\u0111unarodne, dr\u017eavne i privatne fondove podr\u017eavaju se projekti koji za cilj imaju njihovu dekonstrukciju.<\/p>\n

Slu\u010daj Mauricijus kazuje da u zemljama u kojima ne postoje medijske slobode, odnosno u kojima su mediji zarobljeni od politi\u010dkih i drugih elita, temeljno razotkrivanje la\u017enih informacija i manipulacija ne mora da ima \u2013 pozitivne posledice. Ve\u0107 smo rekli da gra\u0111ani, i pored postignu\u0107a me\u0111unarodnog konzorcijuma novinara, i dalje veruje da Dragan \u0110ilas ima milionske ra\u010dune na Mauricijusu, iz prostog razloga jer je informacija pre\u0107utana u ogromnoj ve\u0107ini medija. Ukoliko bi i do\u0161li u dodir sa ovim istra\u017eivanjem, oni bi bili skepti\u010dni prema njemu, jer su ga objavili mediji koji su unapred \u017eigosani, odnosno diskreditovani kao \u201eizdajni\u010dki\u201c, kao \u0161to je to recimo portal \u201eKrik\u201c, koji je u razotkrivanju afere i u\u010destvovao. Osim toga, razne analize pokazuju da gra\u0111ani veruju onim medijima koji \u201egovore ono \u0161to oni misle\u201c, ne reflektuju\u0107i kako su zapravo do sopstvenih stavova do\u0161li, a to nije ovda\u0161nji endem. Tako\u0111e, ovaj slu\u010daj pokazuje da su tvorci toksi\u010dnih medijskih sadr\u017eaja veoma \u010desto politi\u010dke elite, a da su mediji samo njihova transmisija, \u0161to opet nije karakteristika samo ovih prostora.<\/p>\n

S obzirom da produkcija afere predstavlja i zakonski prekr\u0161aj, Dragan \u0110ilas je podneo krivi\u010dnu prijavu protiv Vu\u010di\u0107a i Malog za \u201efalsifikovanje dokumenata\u201c, ali je tu\u017eila\u0161tvo prijavu odbacilo. Novinarka koja je objavila seriju tekstova o la\u017enoj aferi pozvala se na tajnost izvora. To pokazuje da u zemljama sa demokratskim deficitom, odnosno pravosu\u0111em koje je pod kontrolom izvr\u0161ne vlasti, postoje brojne prepreke da sud bude jedno od mesta gde se mo\u017ee voditi borba protiv \u0161tetnih narativa koji su u suprotnosti sa zakonima.<\/p>\n

Spomenuli smo \u201ePanamske papire\u201c. Da bi suzbili uticaj ovog internacionalnog novinarskog otkri\u0107a, u kojem se spominju i imena nekih va\u017enih ljudi iz piramide Vu\u010di\u0107eve vlasti, mediji bliski njegovom re\u017eimu ovo su globalno istra\u017eivanje proglasili \u201ekriminalnim aktom\u201c koji poti\u010de iz \u201epaklene kuhinje\u201c onih koji ni Srbiji ni svetu ne misle ni\u0161ta dobro.<\/p>\n

\n

Infodemija, \u0161tetni narativi i uloga profesionalnih medija i istra\u017eiva\u010da<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Pandemija korona virusa veoma je slikovito, jasno i precizno iskazala koliko pogubne mogu da budu posledice dezinformacija, teorija zavera, manipulacija i propagandnih diskursa. Tako\u0111e se pokazalo koliko dr\u017eave imaju ograni\u010denu mo\u0107 da institucionalno suzbiju \u0161tetne narative, makar koristile i represivna sredstva, a da pritom ozbiljno ne ugroze osnovna demokratska na\u010dela. Za razliku od toksi\u010dnih sadr\u017eaja koje nose politi\u010dku pozadinu, oni koji se odnose na javno zdravlje imaju evidentne konsekvence \u2013 promptno i direktno ugro\u017eavaju ljudske \u017eivote; u slu\u010daju pandemije, kroz \u0161irenje neistina o nastanku virusa i efikasnosti i nuspojavama covid-vakcinacije. Stru\u010dnjaci ka\u017eu da se, kao nikada ranije, u ovom slu\u010daju pokazala prijem\u010divost gra\u0111ana ka teorijama zavera i neistinama \u2013 i da je ona posledica generalne krize liberalne demokratije i pove\u0107ane sumnje u institucionalni poredak, donosioce odluka, dru\u0161tvene elite, uklju\u010duju\u0107i i mainstream medije. Neke analize su pokazale da su u procesu proizvodnje problemati\u010dnih sadr\u017eaja, zarad svojih politi\u010dkih interesa, u\u010destvovale i Rusija i Kina. No, nezavisno od toga, evidentna je i sumnja u samu nauku, po\u0161to se smatra da ona vi\u0161e nije u slu\u017ebi istine i napretka \u010dove\u010danstva ve\u0107 prebogatih kompanija i pojedinaca kojima je jedino profit bitan. Dakle, infodemija je pala na plodno tle.<\/p>\n

Istra\u017eivanje Centra za pra\u0107enje mr\u017enje na internetu (CCDH) pokazalo je da iza 65 odsto dezinformacija i teorija zavere o covid-vakcinaciji stoji samo 12 osoba. Oni su produkovali neistine ili poluistine iz raznih razloga: neki su u tome prepoznali \u0161ansu za biznis i prodaju alternativnih lekova, neki su iskoristili priliku da postanu javne li\u010dnosti, a neki su jednostavno neuravnote\u017eeni, osobe sa ozbiljnim psihi\u010dkim poreme\u0107ajima. Problem je u tome \u0161to su se, generalno, me\u0111u onima koji su \u0161irili \u0161tetne sadr\u017eaje nalazili i sami lekari, \u0161to je dovelo do jo\u0161 ja\u010de konfuzije kod gra\u0111ana, ali i sami mediji, koji su na taj na\u010din dosezali \u010ditanost, gledanost ili share.<\/p>\n

Zapadne dr\u017eave su reagovale izme\u0111u ostalog i tako \u0161to su podr\u017eale veliki broj projekata koji su imale za cilj dekonstrukciju \u0161tetnih narativa, u poku\u0161aju da umanje ozbiljne posledice koje dezinformacije i teorije zavere u ovom slu\u010daju mogu imati. U borbu protiv infodemije uklju\u010dile su se i dru\u0161tvene mre\u017ee. Uporedo sa eksplozijom \u0161tetnih narativa, imali smo i bezbroj raznih novinarskih i drugih istra\u017eivanja, na globalnom, regionalnim i lokalnom nivou, koja su temeljno prou\u010davali infodemiju, dekonstruisali je, nasuprot proizvoljnih nudili nau\u010dno utemeljena tuma\u010denja konsultuju\u0107i vrhunske stru\u010dnjake, ukazivali na pogre\u0161ne interpretacije pojedinih istra\u017eivanja ili jednostavno potpune neistine koje su zamotane u nau\u010dnu oblandu… Pandemija je pokazala izuzetnu mo\u0107 dezinformacija i teorija zavere, \u0161to se videlo po nezadovoljavaju\u0107im procentima vakcinisanih. Verovatno bi \u0161teta bila mnogo ve\u0107a da, sa druge strane, one nisu dekonstruisane.<\/p>\n

U iznudici je, mnogo jasnije nego ranije, zaklju\u010deno da su profesionalni mediji i novinari, kao i medijski istra\u017eiva\u010di, najefikasniji na\u010din da se protiv pojava kao \u0161to je infodemija\/toksi\u010dni sadr\u017eaji bori. U svetu novih medija, bezobalne diversifikacije izvora informisanja, profesionalni novinari i mediji treba da budu neka vrsta pouzdanog vodi\u010da kroz kompleksni svet u kojem \u017eivimo, i u kojem nas o\u010dekuju razne \u201enagazne mine\u201c manipulacija.<\/p>\n

Tu postoji, me\u0111utim, dva klju\u010dna problema. Prvi je: kako da gra\u0111ani prepoznaju novinare i medije koje rade u javnom interesu i dr\u017ee do kodeksa profesije. To se re\u0161ava uve\u0107anjem medijske pismenosti, i to je dug i mukotrpan proces. Drugo je: kako vratiti poverenje gra\u0111ana u profesionalne medije, s obzirom da su mnogi od njih \u201eizdali\u201c profesiju i kodeks zarad profita ili politi\u010dke agende. Dakle, nije uop\u0161te pitanje kakva \u0107e biti uloga novinara i medija u odlu\u010duju\u0107oj borbi protiv pogubnih narativa pred kojim se celo \u010dove\u010danstvo nalazi ukoliko ne \u017eeli da sve ode dovraga \u2013 ona je ogromna i nezamenjiva. Pitanje je, me\u0111utim, kako da bude \u0161to efikasnija.<\/p>\n

\n

Izbori \u2013 Bosna i Hercegovina<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Sarajevski Mediacentar izdao je kapitalni zbornik medijskih istra\u017eivanja u kontekstu op\u0161tih izbora u Bosni i Hercegovini (BiH) 2022. godine. U knjizi pod nazivom \u201e\u0160tetni narativi tokom izbora: Kampanje diskreditacije, rodni stereotipi i narativi mr\u017enje\u201c dat je opse\u017ean pregled i analiza uticaja medijskih sadr\u017eaja na gra\u0111ane, odnosno mehanizama kako mediji uti\u010du na izborne rezultate koriste\u0107i se dezinformacijama, govorom mr\u017enje, propagandom, diskreditovanjem politi\u010dkih oponenata i realitivizacijom nedavne pro\u0161losti, odnosno negiranjem ratnih zlo\u010dina i veli\u010danjem osoba koji su osu\u0111eni za najstra\u0161nija dela protiv \u010dove\u010dnosti, \u0161to je u BiH dakako veoma va\u017ena i bolna tema. Analiziralo se i kako izve\u0161tavanje medija iz susednih zemalja uti\u010de na izborni proces u BiH. Bez obzira na specifi\u010dnosti ove dr\u017eave, zbornik mo\u017ee da bude veoma koristan i u drugim zemljama regiona, pa i \u0161ire, jer je u pitanju sistemska i opse\u017ena dekonstrukcija \u0161tetnih sadr\u017eaja, koji \u2013 uza sve razlike \u2013 veoma sli\u010dno funkcioni\u0161u i drugde, bar kada se radi o obrascima narativa i njihovim efektima.<\/p>\n

Rezultati analize nisu ohrabruju\u0107i: utvr\u0111eno je da politi\u010dke elite kreiraju narative koje imaju za cilj da manipuli\u0161u ose\u0107anjima gra\u0111ana, pre svega strahom, a opet u svrhu politi\u010dke i nacionalne homogenizacije i mobilizacije. Gra\u0111ani, naime, nemaju kvalitetne informacije na osnovu kojih mogu doneti va\u017ene \u017eivotne odluke, kakva je svakako ona \u2013 koga zaokru\u017eiti na glasa\u010dkom listi\u0107u. Umesto javne debate, promovi\u0161e se \u201esudbinski konflikt\u201c, koji u drugi plan stavlja kvalitet \u017eivota. Na nedavnim predsedni\u010dkim izborima u Crnoj Gori videli smo da od sli\u010dnih problema pati ceo region Zapadnog Balkana, i da se za sada ne zna kada \u0107emo ili da li \u0107emo iz te opasne javno-medijske klopke iza\u0107i. Klopke u kojoj profitira politi\u010dka elita, a na gubitku su dru\u0161tvo i gra\u0111ani. Ponavljamo, uloga medija je u tome klju\u010dna, ali pod uslovom da se vrate pravilima profesije, iza\u0111u iz \u0161aka politi\u010dara i ponovno osvoje poverenje.<\/p>\n

Ali, u pitanju je za\u010darani krug iz koga je te\u0161ko iza\u0107i. Kada bismo imali bolje medije, imali bismo obave\u0161tenije gra\u0111ane koji bi birali odgovornije politi\u010dare na va\u017ene funkcije. Ali bolje medije ne mo\u017eemo da imamo uz sada\u0161nju politi\u010dku elitu, koja ne kani da se menja, i uz ovako nizak nivo medijske pismenosti. Pitanje od milion dolara je kako medije i\u0161upati iz ruku politi\u010dara i vratiti ih profesionalcima.<\/p>\n

\n

Umesto zaklju\u010dka<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Temeljni dokument novinarske profesije jeste eti\u010dki kodeks, koji je manje-vi\u0161e sli\u010dan ili \u010dak identi\u010dan u svim demokratskim zemljama ili zemljama koje plediraju da budu demokratske. Ne nala\u017ee on novinarima samo da izve\u0161tavaju napristrasno i istinito, da ne \u0161ire la\u017ene informacije i stereotipe, da ne budu u funkciji politi\u010dara ili drugih mo\u0107nika, da ne koriste govor mr\u017enje, da se ne bave propagandom, i tako dalje. Kodeks naime od novinara zahteva da se aktivno suprotstave svim narativima koji se zasnivaju na la\u017eima, kr\u0161enju ljudskih prava, podsticanju diskriminacije ili pozivanju na nasilje. Kao za\u0161titnik javnog interesa, novinar je du\u017ean da ukazuje na manipulativne i toksi\u010dne medijske sadr\u017eaje na koje nailazi, te da ih po mogu\u0107nosti dekonstrui\u0161e, smanjuju\u0107i njihov \u0161tetan uticaj. Za sprovo\u0111enje eti\u010dkih kodeksa \u0161irom sveta su zadu\u017eena tzv. samoregulatorna tela, koja bi, osna\u017eena, mogla da budu jedna od va\u017enih brana \u0161tetnim narativima.<\/p>\n

Konstatovali smo da su mnogi gra\u0111ani, i to ne samo oni u slabije razvijenim zemljama sa lo\u0161om medijskom scenom, u dobroj meri izgubili poverenje u medije, za \u0161ta su mnoga javna glasila sama kriva, jer su u mnogo navrata pokazala da ne rade u javnom ve\u0107 u partikularnom interesu. U inflaciji produkcije medijskih sadr\u017eaja gra\u0111ani veoma te\u0161ko razlikuju kvalitetne i profesionalne sadr\u017eaje od onih propagandnih i manipulativnih. To govori da bi dr\u017eava, ako ni\u0161ta ono u svrhu samoza\u0161tite, morala da podsti\u010de uve\u0107anje nivoa medijske pismenosti, i to ne samo kroz obrazovni sistem. U svemu tome bi va\u017enu ulogu morali imati javni medijski servisi. Zamislite kada bi u udarnom terminu javni servisi imali emisije u kojima bi se dekonstruisali toksi\u010dni sadr\u017eaji i aktuelne dezinfomacije. Takve emisije, ukoliko bi bile valjano producirane, imale bi visoku gledanost i bile bi veliki \u010das medijske pismenosti.<\/p>\n

Svakako da je izuzetno va\u017ena i legislativa, pre svega regulatorna tela za elektronske medije koja bi morale da se sna\u017enije uklju\u010de u procese koji podrazumevaju sprovo\u0111enje zakona i podzakonskih akata i za\u0161titu javnosti od \u0161tetnih medijskih sadr\u017eaja. Zahvaljuju\u0107i pre svega prisustvu me\u0111unarodnih organizacija, medijska legislativa u zemljama Zapadnog Balkana je, ako ne savr\u0161ena, ona relativno dobra i mo\u017ee se lako unaprediti i osavremeniti. Pogotovo kada se radi o online sferi.<\/p>\n

Naravno da je, u svrhu ve\u0107e medijske osve\u0161\u0107enosti gra\u0111ana, neophodno omogu\u0107iti recipijentima da imaju sve potrebne informacije o medijima. Koliko je va\u017ena transparentnost vlasni\u0161tva, toliko je va\u017eno i finansiranje, pogotovo onom iz javnih prihoda. U medijskoj sferi va\u017ei pravilo kao u detektivskim romanima i filmovima \u2013 \u201euvek prati trag novca\u201c. To bi se gra\u0111anima moglo lako objasniti i omogu\u0107iti im da i sami ponekad dekonstrui\u0161u neki sadr\u017eaj.<\/p>\n

Uvek je problemati\u010dno kada su sudovi mesto u kojima se odre\u0111uju granice slobode izra\u017eavanja, ali oni treba da budu jo\u0161 jedno mesto na kojem \u0107e se, u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava, dru\u0161tvo \u0161tititi od \u0161tetnih sadr\u017eaja, koji su protivzakoniti i koji mogu imati ozbiljne negativne posledice.<\/p>\n

Dolazimo i do ozbiljnijih istra\u017eivanja kakvo je ovo koje je radio Mediacentar Sarajevo. U pitanju je potreba da se medijski uposlenici neprestano edukuju, ali i ukupna javnost, a pogotovo donosioci odluka.<\/p>\n

\n

Jedan neobi\u010dan uspeh dekonstrukcije<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Ali, hajde da za kraj teksta zabele\u017eimo, u kontekstu lo\u0161ih vesti, jednu malu, simboli\u010dnu pobedu dekonstrukcije medijskog sadr\u017eaja, kada je re\u010d o BiH i ratnim zlo\u010dinima devedesetih. Radi se o masakru na sarajevskim Markalama, za koje ve\u0107ina gra\u0111ana Srbije jo\u0161 uvek veruje da predstavlja kolektivno samoubistvo a ne samo jednu od brojnih jezivih posledica vi\u0161egodi\u0161njeg granatiranja glavnog grada BiH sa polo\u017eaja Vojske Republike Srpske. Mnogi gra\u0111ani Srbije \u0107e strasno braniti svoja \u201ebremenita znanja\u201c o \u201esamoubistvu\u201c, ali ne\u0107e recimo znati ordinarnu \u010dinjenicu \u2013 da su se zapravo desila dva stravi\u010dna zlo\u010dina na Markalama, jedan 1994., a drugi 1995. godine.<\/p>\n

Nedavno je portal beogradskog tabloida \u201eInformer\u201c na 29. godi\u0161njicu granatiranja Markala (1994.) objavio tvit predsednika bosanskohercegova\u010dkog entiteta Republika Srpska (RS) Milorada Dodika koji je napisao da \u201ene postoje dokazi da su pripadnici Vojske RS po\u010dinili taj zlo\u010din\u201c. Portali Raskrinkavanje.ba i Istinomjer.ba ocenili su da je u pitanju \u201epreno\u0161enje la\u017enih vesti\u201c. \u201eInformer\u201c je nekim \u010dudom preneo analize ovih portala, koji podse\u0107aju da je presudama Ha\u0161kog tribunala nedvosmisleno utvr\u0111eno da su pripadnici Vojske RS odgovorni za Markale. Portal ispravku neta\u010dnog navoda zavr\u0161ava ovim re\u010dima: \u201eU ovom \u010dlanku ranije je objavljena neta\u010dna informacija da su pripadnici Vojske RS za ovaj zlo\u010din optu\u017eeni bez dokaza, a koja je uklonjena, kao i svi narativi u vezi iste\u201c.<\/p>\n

Nije jasno za\u0161to je ovaj list, poznat po proizvodnji toksi\u010dnih narativa, ovako postupio, ali je \u2013 kako bilo \u2013 u pitanju dobra vest. Mo\u017eemo samo zamisliti kakve bi okrepljuju\u0107e efekte imao ovakav postupak ukoliko bi postao uobi\u010dajen, a ne incidentan.<\/p>\n

Media centar.ba<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Slu\u010daj Mauricijus nije samo aktuelan nego je i indikativan, iz \u010ditavog niza razloga. Jo\u0161 jednom dokazuje da su toksi\u010dni medijski narativi, pod kojim podrazumevamo sistematsko \u0161irenje dezinformacija, propagandisti\u010dko izve\u0161tavanje, diskreditaciju politi\u010dkih protivnika, govor mr\u017enje, diseminaciju teorija zavera i, generalno, diskurse koji imaju za cilj da nanesu \u0161tetu odre\u0111enoj grupi ili pojedincima a da \u201eobi\u010dne\u201c gra\u0111ane dr\u017ee u stanju obmane \u2013 postale ozbiljan globalni biznis koji itekako uti\u010de na politi\u010dke i dru\u0161tvene procese \u0161irom sveta, te predstavlja ozbiljnu pretnju po kvalitet \u017eivota, bezbednost, stabilnost i zdrav razum<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":290694,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-367741","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/367741","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=367741"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/367741\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":367744,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/367741\/revisions\/367744"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/290694"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=367741"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=367741"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=367741"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}