{"id":367671,"date":"2023-04-06T19:15:13","date_gmt":"2023-04-06T17:15:13","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=367671"},"modified":"2023-04-06T19:16:47","modified_gmt":"2023-04-06T17:16:47","slug":"evropski-sud-za-ljudska-prava-odbacio-predstavku-zrtava-deportacije-zbog-nenadleznosti","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2023\/04\/06\/evropski-sud-za-ljudska-prava-odbacio-predstavku-zrtava-deportacije-zbog-nenadleznosti\/","title":{"rendered":"Evropski sud za ljudska prava odbacio predstavku \u017ertava deportacije zbog nenadle\u017enosti"},"content":{"rendered":"

Autor: Akcija za ljudska prava<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Evropski sud za ljudska prava je danas donio odluku kojom je odbacio predstavku devet \u017eena, majki, supruga, sestara i k\u0107eri \u0161estorice stradalih izbjeglica, koje su dr\u017eavni slu\u017ebenici Crne Gore u maju 1992. godine nezakonito uhapsili i izru\u010dili njima neprijateljskoj vojsci bosanskih Srba u Bosni i Hercegovini, da im poslu\u017ee kao taoci. Ubrzo po izru\u010denju su ubijeni u logoru Fo\u010da i na drugoj nepoznatoj lokaciji.<\/p>\n

Podnositeljke predstavke su tvrdile da je Crna Gora odgovorna za kr\u0161enje \u010dlanova 2 (pravo na \u017eivot) i 3 (zabrana torture) Evropske konvencije o ljudskim pravima jer nije sprovela djelotvornu istragu, u koju spada i djelotvorno procesuiranje i ka\u017enjavanje odgovornih za nezakonito hap\u0161enje i izru\u010denje njihovih najbli\u017eih neprijateljskoj vojsci na teritoriji druge dr\u017eave, koja ih je li\u0161ila \u017eivota.<\/p>\n

\u201eNadle\u017eni dr\u017eavni organi Crne Gore nijesu na odgovaraju\u0107i na\u010din kvalifikovali taj zlo\u010din niti su kaznili ikoga za taj zlo\u010din, uklju\u010duju\u0107i nalogodavce, koje nijesu ni istra\u017eivali. Istragom koja je vo\u0111ena nijesu bile obuhva\u0107ene sve osobe koje su bile odgovorne za povredu prava o\u0161te\u0107enih, a naro\u010dito ne one najodgovornije, bez \u010dijeg znanja, saglasnosti i podr\u0161ke akcija u kojoj su o\u0161te\u0107eni stradali nije mogla biti izvedena. Radnje izvr\u0161enja zlo\u010dina nad sinom podnositeljke predstavke nikada nisu bile kvalifikovane kao akti ubistva, mu\u010denja i ne\u010dovje\u010dnog i poni\u017eavaju\u0107eg postupanja i procesuirane u skladu s tim, \u0161to bi bilo u skladu sa pravilima me\u0111unarodnog krivi\u010dnog prava, a naro\u010dito praksom MKTJ – u sli\u010dnom slu\u010daju (Mrk\u0161i\u0107 i \u0160ljivan\u010danin), Me\u0111unarodni krivi\u010dni tribunal za biv\u0161u Jugoslaviju je osobe koje su zarobljenike predale snagama koje nisu kontrolisale i koje su ih kasnije zlostavljale, pa ubile, smatrao odgovornim i za ubistva i za mu\u010denje i okrutno postupanje\u2026\u201c.<\/p>\n

Podnositeljke su zahtijevale od Suda samo da utvrdi kr\u0161enje prava. Nijesu tra\u017eile naknadu \u0161tete ni tro\u0161kova.<\/p>\n

Predstavka je podnijeta 2013. godine, po prijemu pravosna\u017ene presude, kojom su svi okrivljeni za zlo\u010din deportacije oslobo\u0111eni.<\/p>\n

Na odluku se \u010dekalo gotovo deset godina. Od podno\u0161enja predstavke su preminule dvije \u017eene, \u0160evala Buljuba\u0161i\u0107 i nedavno Ramiza Bi\u010do.<\/p>\n

Su\u0111enje je bilo zatvoreno za javnost na zahtjev dr\u017eave.<\/p>\n

Podnositeljke predstavke je zastupala Tea Gorjanc Prelevi\u0107, izvr\u0161na direktorica NVO Akcija za ljudska prava.<\/p>\n

Sud je zaklju\u010dio u posljednjem stavu odluke:<\/p>\n

\u201e146. Imaju\u0107i u vidu sva ova razmatranja \u2013 posebno \u010dinjenicu da su:<\/p>\n

a) doma\u0107i organi pre\u0107utno priznali kr\u0161enje Konvencije i u krivi\u010dnom i u gra\u0111anskom postupku;<\/p>\n

b) doma\u0107i organi podnosiocima predstavke obezbijedili obe\u0161te\u0107enje u vidu naknade \u0161tete u ukupnom iznosu od 165 hiljada eura (\u0161to u velikoj mjeri odgovara iznosima koje je Sud dosudio u sli\u010dnim predmetima), nakon \u010dega su podnosioci predstavke potvrdili da su time u potpunosti obe\u0161te\u0107eni za svu \u0161tetu koja im je uzrokovana smr\u0107u njihovog najbli\u017eeg srodnika i odrekli se svih drugih mogu\u0107ih budu\u0107ih zahtjeva za naknadu \u0161tete po tim osnovama; i<\/p>\n

c) kako u krivi\u010dnom tako i u gra\u0111anskom postupku, prije nego \u0161to je gra\u0111anski postupak zaklju\u010den prijateljskim poravnanjem, sudovi razjasnili okolnosti u vezi sa otmicom i izru\u010denjem ro\u0111aka podnosioca predstavke, i time ispunili procesnu obavezu iz \u010dlana 2 da istra\u017ee slu\u010daj \u2013 Sud zaklju\u010duje da se vi\u0161e ne mo\u017ee smatrati da podnosioci predstavke imaju status \u017ertve (nasuprot tome, mutatis mutandis, Jeronovi\u010ds protiv Letonija [GC], br. 44898\/10, \u00a7 124, 5. jul 2016, u kojem je Sud odbacio prigovor Vlade da podnosilac predstavke nema status \u017ertve s obzirom na stalnu obavezu tu\u017eene dr\u017eave da sprovede efikasnu istragu; vidi tako\u0111e, mutatis mutandis, G\u00f6ktepe i drugi protiv Turske (odluka), br. 64731\/01, 26. april 2005, i Martinovi\u0107 protiv Crne Gore (odluka) [Komitet], br. 44993\/18, 11. mart 2021, iako u kontekstu \u010dlana 3).<\/p>\n

Shodno tome, ostatak predstavke je nespojiv ratione personae sa odredbama Konvencije u smislu \u010dlana 35 \u00a7 3 (a) i mora se odbaciti, u skladu sa \u010dlanom 35 \u00a7 4. S obzirom na navedeno, nije potrebno ispitivati preostale primjedbe Vlade u vezi sa neiscrpljivanjem doma\u0107ih pravnih ljekova, nepo\u0161tovanjem roka od \u0161est mjeseci i navodne zloupotrebe prava na prijavu.\u201c<\/p>\n

Evropski sud za ljudska prava je donio odluku, a ne presudu, \u010dime je onemogu\u0107io podnositeljke predstavke da se \u017eale Velikom vije\u0107u tog suda.<\/p>\n

Komentar zastupnice podnositeljki predstavke, Tee Gorjanc Prelevi\u0107:<\/p>\n

\u201eRazo\u010darana sam i veoma zabrinuta, jer ova odluka Evropskog suda za ljudska prava olako dozvoljava neka\u017enjivost kr\u0161enja prava na \u017eivot.<\/p>\n

Ispostavilo se da ako izbjeglice kao taoce izru\u010dite njihovim neprijateljima u drugoj dr\u017eavi, koji ih onda ubiju, to opet ne zna\u010di da ste im \u201enamjerno\u201c ugrozili \u017eivot, pa ne morate ni da sprovodite djelotvornu istragu\u2026<\/p>\n

Ispostavilo se da dr\u017eava isplatom naknade \u0161tete mo\u017ee da \u201eotkupi\u201c krivi\u010dnu odgovornost svojih slu\u017ebenika, samo ako uz to izre\u017eira krivi\u010dni postupak protiv njih, koji se zavr\u0161i osloba\u0111aju\u0107om presudom, iako je ta presuda protivna standardima me\u0111unarodnog humanitarnog prava.<\/p>\n

Sud je, bez dovoljno obrazlo\u017eenja, zauzeo veoma ozbiljne i odlu\u010duju\u0107e stavove o tome da je dr\u017eava ispunila svoju procesnu obavezu iz \u010dlana 2 Konvencije da \u201eistra\u017ei\u201c slu\u010daj i to u parni\u010dnom postupku, u kome se ina\u010de ne utvr\u0111uje krivi\u010dna odgovornost, i utvr\u0111enjem u krivi\u010dnom postupku da su prava izbjeglica prekr\u0161ena, iako pritom ne utvrdi ni\u010diju odgovornost.<\/p>\n

Najvi\u0161e razo\u010darava procjena sudskog vije\u0107a da ne donese presudu, ve\u0107 odluku, koja podnositeljke predstavke uskra\u0107uje za mogu\u0107nost \u017ealbe Velikom vije\u0107u. Tako da sada ovaj slu\u010daj ostaje kao jedno uputstvo evropskim dr\u017eavama kako da obezbijede neka\u017enjivost najte\u017eih kr\u0161enja ljudskih prava.<\/p>\n

Detaljno \u0107emo analizirati odluku da bismo na nju blagovremeno upozorili sve zainteresovane.<\/p>\n

Predmet je utemeljen u slu\u010daju poznatom kao \u201cDeportacija izbjeglica\u201d. Crnogorska policija je u maju 1992. godine, prema dostupnoj dokumentaciji, nezakonito uhapsila najmanje 66, a po nekim podacima i preko stotinu civila starosti od 18 do 66 godina, koji su u Crnu Goru izbjegli od rata u Bosni i Hercegovini, i kao taoce predala vojsci bosanskih Srba pod vo\u0111stvom Radovana Karad\u017ei\u0107a i Ratka Mladi\u0107a da im poslu\u017ee za razmjenu ratnih zarobljenika. O ovome svjedo\u010de potpisana i pe\u010datirana dokumenta crnogorskih zvani\u010dnika.<\/p>\n

Svi izru\u010deni iz Herceg-Novog 27. maja 1992. su neposredno nakon toga ubijeni, dok je druga grupa 25. maja 1992. upu\u0107ena u koncentracioni logor u Fo\u010du (KPD), i od njih je samo nekolicina pre\u017eivjela. Jo\u0161 uvijek nisu prona\u0111ena tijela svih \u017ertava deportovanih iz Herceg-Novog 27. maja 1992. godine, niti se pouzdano zna mjesto na kome su stradali.<\/p>\n

Crna Gora je za 200 \u010dlanova porodica \u017ertava posle \u010detvorogodi\u0161njeg su\u0111enja na osnovu poravnanja platila naknadu \u0161tete zbog nezakonitog djelovanja crnogorske policije koje je dovelo do tragi\u010dnih posljedica. Da su nezakonito uhap\u0161eni i izru\u010deni kao taoci utvr\u0111eno je \u010dak i pravosna\u017enom krivi\u010dnom presudom u Crnoj Gori, kao i presudom Ha\u0161kog tribunala u predmetu Krnojelac (upravnik logora u Fo\u010di). Me\u0111utim, u krivi\u010dnom postupku vo\u0111enom u Crnoj Gori niko nije ka\u017enjen, jer je nadle\u017eni sud proizvoljno uveo zahtjev da su optu\u017eeni “morali pripadati organizaciji strane u sukobu ili postupati u slu\u017ebi strane u sukobu da bi bili odgovorni za ratni zlo\u010din”, pri \u010demu je zaklju\u010deno da Crna Gora nije bila strana u sukobu u Bosni i Hercegovini. Detaljnije u publikaciji \u201cSu\u0111enja za ratne zlo\u010dine u Crnoj Gori 2009-2015\u201d.<\/p>\n

Predstavku su podnijele:<\/p>\n

Sejda Krd\u017ealija, majka Sanina Krd\u017ealije;<\/p>\n

Ramiza Bi\u010do, majka Enesa Bi\u010da;<\/p>\n

Hikmeta Prelo, majka Amera Prela i sestra Himza \u010cengi\u0107a;<\/p>\n

Hizreta Hasanbegovi\u0107, supruga stradalog Smaila Hasanbegovi\u0107a, sestra Himza \u010cengi\u0107a;<\/p>\n

Fikreta Had\u017ei\u0107 i Mirzeta Ho\u0161o, sestre Himza \u010cengi\u0107a;<\/p>\n

Admira Dru\u0161tinac, Sabina Dolovac i Elmedina Selimovi\u0107 su \u0107erke Safeta Buljuba\u0161i\u0107a. One su preuzele predstavku po smrti njihove majke \u0160evale Buljuba\u0161i\u0107 2014. godine.<\/p><\/blockquote>\n

Sud u Strazburu proglasio neprihvatljivom tu\u017ebu za deportaciju<\/a><\/p><\/blockquote>\n