{"id":367274,"date":"2023-04-02T07:54:54","date_gmt":"2023-04-02T05:54:54","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=367274"},"modified":"2023-04-02T07:54:54","modified_gmt":"2023-04-02T05:54:54","slug":"novcem-u-sad-upravljaju-ne-bas-najbistriji-ljudi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2023\/04\/02\/novcem-u-sad-upravljaju-ne-bas-najbistriji-ljudi\/","title":{"rendered":"‘Novcem u SAD upravljaju ne ba\u0161 najbistriji ljudi’"},"content":{"rendered":"
\n
\n
\n
\n

Vulf ka\u017ee da se najve\u0107i deo \u201ekomplikovane galame\u201c odgovornih eksperata (executives, regulators<\/em>) koja zaglu\u0161uje medije, i pravi da bi ljudi odustali od razumevanja navodno suvi\u0161e komplikovanih a u stvari jednostavnih \u010dinjenica. Osim toga, on tvrdi da ljudi koji rukovode bankama nisu ba\u0161 me\u0111u najbistrijima i najsposobnijima na svetu (not the sharpest knifes in a drawer<\/em>). Uzmimo na primer argument koji je radi usvajanja Zakona Dod-Frank<\/a> u Kongresu svojevremeno izneo predsednik SVB banke Greg Beker: \u201eUzimaju\u0107i u obzir malu rizi\u010dnost na\u0161ih aktivnosti\u2026\u201c\u2026 ta \u201emala rizi\u010dnost\u201c dovela je do kolapsa banke pro\u0161log vikenda.<\/p>\n

Evo u \u010demu je stvar: komercijalne banke uzimaju depozite od pravnih i fizi\u010dkih lica, zauzvrat ne daju\u0107i skoro nikakvu naknadu, prosto vam \u010duvaju novac \u201ena sigurnom\u201c. Ali onda uzmu taj novac i pozajmljuju ga po najve\u0107oj mogu\u0107oj kamati, biznisima, pojedincima, i \u017eive od toga. Najvi\u0161e kupuju dr\u017eavne obveznice (vlade SAD). To je godinama radila i SVB banka i zara\u0111ivala pri tom ogroman novac ali je pre nekoliko meseci hi-tech <\/em>sektor (kome pripada najve\u0107i deo start-up<\/em>-ova kojima je banka davala kredite) zapao u te\u0161ko\u0107e i otpustio stotine hiljada ljudi, posebno u Silikonskoj dolini. Nije vi\u0161e bilo profita, nije bilo dobrih plata, tako da su depoziti po\u010deli da se smanjuju a ljudi i preduze\u0107a su po\u010deli i da ih povla\u010de. Da bi banka mogla da ih isplati, morala je da po\u010dne da prodaje obveznice. Ali, kako je u me\u0111uvremenu kamatna stopa pove\u0107ana radi smanjenja inflacije, cena obveznica je po\u010dela da pada, tako da banka nije mogla da sakupi dovoljno novca. Onda na scenu stupaju oni ne ba\u0161 najbistriji i najsposobniji na svetu i izlaze na tr\u017ei\u0161te sa ve\u0161\u0107u da im je potreban novac, dodatan kapital, nude\u0107i akcije banke radi dokapitalizacije. Tu se de\u0161ava ono \u0161to su oni trebali da znaju da \u0107e se desiti \u2013 bolje obave\u0161teni ljudi shvataju da stvar propada i povla\u010de novac iz banke. Depoziti preduze\u0107a ne mogu biti osigurani po FDIC<\/a> osnovu kao privatni ulozi, pa su prvo po\u010dela preduze\u0107a da ih povla\u010de a onda i gra\u0111ani-\u0161tedi\u0161e pa banka to nije mogla da izdr\u017ei. Vrednost njenih investicija nije pokrivala vrednost depozita koje je koristila, nije se zna\u010di dr\u017eala poslovnih na\u010dela u smislu odgovornog postupanja sa depozitima koji su joj povereni (feduciary duty<\/em>), to je klasi\u010dni na\u010din propasti banaka.<\/p>\n

Novac slu\u017ei odr\u017eanju kapitalisti\u010dkog dru\u0161tva, svi zavisimo od toga. Ali enormni uticaj na politiku novca je poveren privatnim bankama, \u010diji je glavni cilj profit a ne ono \u0161to je dru\u0161tvu potrebno. Oni se dakle bave privatnim interesom, zaradom svoje banke na primer, i sa bilo kim ko vam ka\u017ee da svi treba samo da jurimo svoju zaradu i da \u0107e to sve magijski da se uskladi i funkcioni\u0161e, treba da imate \u0161to kra\u0107u konverzaciju jer su to ludaci. A oni koji pominju Adama Smita, zaboravljaju da je upravo on uporno upozoravao da \u0107e vas kapitalista uni\u0161titi samo ako mu date priliku. Ako poverite bankarskom funkcioneru svoje finansijske poslove, on \u0107e u\u010diniti ono \u0161to je dobro za banku, po tom osnovu je i nagra\u0111ivan i ka\u017enjavan. Kao na primer ovaj \u010dlan izvr\u0161nog odbora SVB banke, pomenuti Beker<\/a>, koji je zaradio milione dolara. A kad zabrljaju tako da ugroze celo dru\u0161tvo, dr\u017eava uska\u010de i spasava ih, kao \u0161to je to Nuriel Rubini lepo rekao: \u201eU na\u0161em sistemu, profiti su privatizovani a tro\u0161kovi socijalizovani\u201c. Evo, i sada se vlada pojavljuje, spasava obe ove banke i izlazi sa zaista bizarnim saop\u0161tenjem, da \u0107e obezbediti bilo koju koli\u010dinu novca za bilo koju banku koja nije u mogu\u0107nosti da vrati depozite. Dakle, mi smo u sistemu koji ka\u017ee: imamo problem sa inflacijom, a re\u0161i\u0107emo ga emitovanjem neograni\u010dene emisije novca, dakle, ba\u0161 kao ga\u0161enje vatre kerozinom.\u201c<\/p>\n

Predsednik Bajden pri tom tvrdi da nije u pitanju novac poreskih obveznika, me\u0111utim FDIC \u0107e naterati banke da podignu likvidnost \u0161to \u0107e one naravno preneti na komintente, dakle, obi\u010dne gra\u0111ane, poreske obveznike. Drugo, inflacija \u0107e ili porasti ili \u0107e du\u017ee trajati, \u0161to \u0107e tako\u0111e ugroziti ljude. Osim toga, predsednik ne zna kao \u0161to ni mi ne znamo, koje su sve mogu\u0107e posledice ovih doga\u0111anja, srednje banke su u velikoj krizi, ljudi povla\u010de novac iz njih, prebacuju ga u velike banke, niko vi\u0161e ne veruje vladi, i to dovoljno govori o situaciji. Bu\u0161 nas je isto tako tokom 2007. i 2008. uveravao da je sve ok.<\/p>\n

Postavlja se pitanje za\u0161to odgovorni slu\u017ebenici banke nisu upozoravali na opasnost? E pa, zato \u0161to to nije profitabilno. A za\u0161to zakonska regulativa nije reagovala? Evo vam prvog zakona regulacije: ona ne funkcioni\u0161e. Kapitalisti zahvaljuju\u0107i deregulaciji prisvajaju dru\u0161tveno bogatstvo i imaju svaki razlog da blokiraju reforme koje ih ometaju u profitiranju. Kada se regulativne reforme ipak nekako proguraju, obi\u010dno posle krize kao \u0161to je ova, oni ih prvo oslabe jo\u0161 prilikom pripreme, a onda na razne na\u010dine izbegavaju i miniraju. Zakon Glas-Stigl<\/a> donesen je jo\u0161 posle Velike depresije 1929, a njegovo ukidanje je potpisao Bil Klinton 1999, dakle nisu samo republikanci zainteresovani za deregulaciju. Posle sloma 2008. donesen je zakon Dod-Frank a njegovo ukidanje je potpisao Donald Tramp.<\/p>\n

Pitanje je samo za\u0161to ina\u010de inteligentni i odgovorni ljudi ne \u017eele sve to da vide? U pitanju je dakle poricanje (denial<\/em>), ljudi ne \u017eele da vide izvore krize jer opravdano strahuju od dubine problema i suo\u010davanja sa uzrocima. Ali to izbegavanje vodi samodestrukciji.<\/p>\n

Ceo intervju mo\u017eete slu\u0161ati na ovom linku<\/a> . ili na videu ispod\u2193<\/p>\n

Prepri\u010dala Crvena podr\u0161ka, tajna inicijativa prevo\u0111enje\/prepri\u010davanje emancipuju\u0107ih tekstova, stripova, podcasta, konferencija, tra\u010deva, Fb rasprava i nau\u010dnih radova\u2026 a ovom prilikom \u010dasti \u010ditaoce i starim dobrim Ni\u010deom: \u201eSvaka pre\u0107utana istina je otrovna\u201c<\/em><\/p>\n

Novi plamen<\/a><\/p>\n