{"id":367092,"date":"2023-03-30T08:21:37","date_gmt":"2023-03-30T06:21:37","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=367092"},"modified":"2023-03-30T08:21:37","modified_gmt":"2023-03-30T06:21:37","slug":"nijemci-naprijed","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2023\/03\/30\/nijemci-naprijed\/","title":{"rendered":"‘Nijemci, naprijed!’"},"content":{"rendered":"

Autor: Wolfgang Streeck<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Prema Hofstadterovom zakonu, koji se o\u010digledno oslanja na Marfijev zakon, \u201esve traje du\u017ee nego \u0161to ste o\u010dekivali\u201c. Pro\u0161le godine prvi se sa tim pravilom suo\u010dio ruski gospodar rata Putin, koji je, naravno, mogao da sebe po\u0161tedi muka da je sledio primer Trockog i Mao Cedunga i proveo neko vreme \u010ditajuc\u0301i Klauzevica. Po\u0161to specijalnom vojnom operacijom nije uspio da zauzme Kijev za nedelju ili dve, kao \u0161to je bilo planirano, i da tako jednom zauvek bude stavljena ta\u010dka na ukrajinski endogeni fa\u0161izam i egzogeno zapadnja\u0161tvo \u2013 Putin je morao da se suo\u010di sa neprijatnom perspektivom pravog rata neograni\u010denog trajanja, ne samo s Ukrajinom vec\u0301 i, u ovom ili onom obliku, sa Sjedinjenim Dr\u017eavama.<\/p>\n

Manje od godinu dana kasnije u sli\u010dnoj situaciji na\u0161ao se Putinov ameri\u010dki kolega Bajden. Ukrajinska pobeda nije na vidiku, a serije ekonomskih sankcija protiv Rusije i Putinovih oligarha nanele su zapanjujuc\u0301e malu \u0161tetu ruskoj sposobnosti da zadr\u017ei Donbas i poluostrvo Krim. Me\u0111uizbori u novembru 2022. godine, na kojima su demokrate izgubile vec\u0301inu u Predstavni\u010dkom domu, nepogre\u0161ivo su ukazali na to da je spremnost ameri\u010dkog bira\u010dkog tela da finansira avanturu Bajden-Blinken-Salivan-Nuland daleko od bezgrani\u010dne. Rat iscrpljivanja kome se ne nazire kraj, sve vi\u0161e postaje potencijalno optere\u0107uju\u0107i na predsedni\u010dkim izborima 2024. godine.<\/p>\n

Jo\u0161 jedno povla\u010denje poput avganistanskog ne dolazi u obzir budu\u0107i da ono iz 2021. jo\u0161 nije zaboravila \u010dak ni ozlogla\u0161eno zaboravna ameri\u010dka javnost. Putin nema izbora, on mora da nastavi sa onim \u0161to je zapo\u010deo ili da bude proklet. Sada je na Bajdenovoj administraciji da odlu\u010di kako c\u0301e se rat razvijati. Po\u010detkom marta 2023. izgledalo je da Sjedinjene Dr\u017eave moraju da biraju izme\u0111u dve \u0161iroke alternative, i to brzo. Prvu mo\u017eemo nazvati Kineski izlaz. Od \u0160olcove jednodnevne posete Pekingu 4. novembra, Kina i Si li\u010dno su vi\u0161e puta istakli da se upotreba nuklearnog oru\u017eja, uklju\u010dujuc\u0301i i takti\u010dko na ograni\u010denom rati\u0161tu, mora isklju\u010diti pod svim okolnostima. Iz o\u010diglednih razloga, ovo se vi\u0161e ticalo Rusije nego SAD ili Ukrajine, s obzirom na sada lako vidljive nedostatke ruskih konvencionalnih snaga. Sa vojnim bud\u017eetom koji je jedva vec\u0301i od nema\u010dkog \u2013 koji se smatra prili\u010dno neadekvatnim iz perspektive Zeitenwende (nema\u010dka prekretnica \u2013 naziv govora u Bundestagu kancelara Olafa \u0160olca 27. februara 2022. povodom ruskog napada na Ukrajinu, prim. prev). Rusija, za razliku od Nema\u010dke, mora da odr\u017eava nuklearni arsenal, uklju\u010dujuc\u0301i strate\u0161ki interkontinentalni, jednak kapacitetu Sjedinjenih Dr\u017eava. Zbog toga preostaje nedovoljno sredstava za ruske konvencionalne vojne snage. Posledice su postale evidentne kada se ruska vojska pokazala nesposobnom da zauzme Kijev, koji se nalazi oko 300 kilometara od rusko-ukrajinske granice.<\/p>\n

Signalizirajuc\u0301i Rusiji, koja zavisi od Kine kao najbli\u017eeg i najmoc\u0301nijeg saveznika, da nuklearni odgovor na ukrajinsko napredovanje uz upotrebu ameri\u010dkog naoru\u017eanja nec\u0301e biti prihva\u0107en, Kina je u\u010dinila Sjedinjenim Dr\u017eavama i NATO-u va\u017enu uslugu, dovoljno va\u017enu da je malo verovatno da je to u\u010dinjeno bez neke protivusluge. Postoje indicije da su zauzvrat Sjedinjene Dr\u017eave morale da se obave\u017eu da c\u0301e zadr\u017eati vojnu snagu Ukrajine na nivou na kome ona ne mo\u017ee da Rusiju dovede u situaciju da mora da pribegne nuklearnom oru\u017eju. Rezultat ovakvog dogovora, ako on zaista postoji, \u0161to se \u010dini verovatnim, bio bi u su\u0161tini \u201ezamrzavanje\u201c rata: zaustavljanje dve vojske na sada\u0161njim teritorijalnim polo\u017eajima koje bi moglo da traje godinama.<\/p>\n

\u0160tavi\u0161e, ako bi Sjedinjene Dr\u017eave bile voljne, diplomatija ove vrste pod okriljem Kine mogla bi da se nastavi. Nije dug put od prekida vatre do ne\u010dega poput mirovnog sporazuma, \u010dak i ako se ispostavi da je nestabilan kao u Bosni ili na Kosovu. Sjedinjene Dr\u017eave bi morale da obuzdaju radikalizam ukrajinske vlade, \u0161to ne bi trebalo da bude previ\u0161e te\u0161ko s obzirom na to da su SAD pomogle da se ona dovede na vlast: \u201eBog dao, bog uzeo, neka je blagosloveno ime bo\u017eije.\u201d Me\u0111utim, iz ameri\u010dke perspektive, va\u017ena mana u ovoj vrsti re\u0161enja sukoba bila bi to \u0161to bi Kinezi, u zamenu za svoje dobre usluge i, ustvari, njihovu pomoc\u0301 oko Bajdenovog reizbora, mogli da o\u010dekuju ustupak u Aziji koji bi Bajdenu ote\u017eao da uradi ono \u0161to on o\u010digledno \u017eeli da u\u010dini nakon Ukrajine \u2013 da napadne Kinu, na ovaj ili onaj na\u010din. Tako bi on izbegao ono \u0161to se u aktuelnim ameri\u010dkim strate\u0161kim debatama naziva \u201eTukididova zamka\u201d \u2013 sada\u0161nji hegemon mora da napadne rivala koji je u usponu dovoljno rano da bi bio siguran da c\u0301e pobediti.<\/p>\n

Koliko god bila primamljiva perspektiva izlaska iz ukrajinskog blata, postoje znaci da Sjedinjene Dr\u017eave naginju ka drugom, alternativnom pristupu, koji bismo mogli nazvati evropeizacijom, pa \u010dak i germanizacijom rata. Setite se vijetnamizacije? Iako je ta strategija bila neuspe\u0161na jer su na kraju Sjedinjene Dr\u017eave bile pora\u017eene, a ne njihov regionalni saveznik \u2013 koji nikada nije bio ni\u0161ta vi\u0161e od ploda ameri\u010dke ma\u0161te \u2013 ipak je ona obezbedila predah za SAD. Tako\u0111e, omogu\u0107ila je propagandnoj ma\u0161ineriji da ameri\u010dkoj javnosti proda verziju o \u010dasnom povla\u010denju sa bojnog polja, koje je u najboljoj nameri dalju borbu prepustilo politi\u010dki pouzdanom i vojno sposobnom savezniku. Nije bilo takvog saveznika u jugoisto\u010dnoj Aziji 1960-ih, ali u Evropi 2020-ih stvari bi mo\u017eda mogle biti druga\u010dije. Za razliku od Avganistana, Sjedinjene Dr\u017eave bi mogle uspeti da se polako izvuku od operativnog vo\u0111enja Ukrajinskog rata, umesto da ga vode. One bi mogle da materijalnu podr\u0161ku, takti\u010dke odluke i saop\u0161tavanje lo\u0161ih vesti ukrajinskoj vladi prepuste lokalnom potkomandantu koji bi, ako bi stvari krenule naopako, mogao da poslu\u017ei kao \u017ertveni jarac i de\u017eurni krivac.<\/p>\n

Ko bi mogao da uradi taj posao? Evropska unija sigurno ne. Sada\u0161nja predsednica Komisije, Ursula fon der Lajen, dok je bila ministar odbrane Nema\u010dke pre nego \u0161to se preselila u Brisel, smatrana je nekompetentnom, a samo je za dlaku izbegla parlamentarnu istragu zbog njenog jadnog u\u010dinka. \u0160to je jo\u0161 va\u017enije, EU nema pravog novca, a ko u Briselu odlu\u010duje, o \u010demu i sa kim, misterija je \u010dak i za insajdere. To obi\u010dno dovodi do sporih, dvosmislenih i neodgovornih odluka \u2013 koje nisu korisne u ratu. Taj posao se ne mo\u017ee dodeliti ni Ujedinjenom Kraljevstvu, koje se bregzitom odvojilo od zakonodavne ma\u0161inerije EU. Tako\u0111e, Velika Britanija vec\u0301 slu\u017ei kao globalni a\u0111utant za Sjedinjene Dr\u017eave, poma\u017euc\u0301i im da izgrade svetski front protiv Kine, potencijalno sledec\u0301eg cilja ameri\u010dkog ve\u010ditog rata. Podjednako ne dolazi u obzir i \u010duveni francusko-nema\u010dki \u201etandem\u201c, za koji niko sa sigurno\u0161c\u0301u ne zna da li je i\u0161ta vi\u0161e od novinarske ili diplomatske himere.<\/p>\n

Ostaje samo Nema\u010dka. Gledajuc\u0301i unazad, \u010dini nam se da su je SAD vec\u0301 neko vreme pripremale kao svog poru\u010dnika za ukrajinski deo globalnog rata za \u201ezapadne vrednosti\u201c. Germanizacija sukoba bi po\u0161tedela Bajdenovu administraciju od obaveze da daje ustupke Kinezima jer su joj pomogli da se povu\u010de iz rata koji preti da u SAD-u postane nepopularan. Napori da se Nemci regrutuju kao evropske pomoc\u0301ne jedinice mogu se oslanjati na nasle\u0111e Drugog svetskog rata, koje uklju\u010duje sna\u017eno ameri\u010dko vojno prisustvo u Nema\u010dkoj, koje je i dalje delom pravno zasnovano na bezuslovnoj kapitualciji 1945. Trenutno je oko 35.000 ameri\u010dkih vojnika stacionirano u Nema\u010dkoj, sa 25.000 \u010dlanova porodica i 17.000 zaposlenih civila, vi\u0161e nego bilo gde drugde u svetu osim, \u200b\u200bkako se \u010dini, na Okinavi. Sjedinjene Dr\u017eave imaju 181 vojnu bazu koje su raspore\u0111ene po celoj zemlji, od kojih su najvec\u0301e Ram\u0161tajn u pokrajini Rajna-Palatinat i Grafenver u Bavarskoj. Ram\u0161tajn je slu\u017eio kao operativni \u0161tab u Ratu protiv terorizma \u2013 izme\u0111u ostalog i za koordinaciju transporta zatvorenika iz celog sveta u Gvantanamo \u2013 i nastavlja da bude komandno mesto za ameri\u010dke intervencije na Bliskom istoku. U ameri\u010dkim bazama u Nema\u010dkoj nalazi se nepoznat broj nuklearnih bojevih glava, od kojih bi neke trebalo da upotrebi nema\u010dko vazduhoplovstvo za napade na ciljeve koje su odredile SAD upotrebom bombardera sa ameri\u010dkim sertifikatom (pod okriljem onoga \u0161to se zove \u201enuklearno u\u010de\u0161c\u0301e\u201c).<\/p>\n

Bilo je trenutaka u posleratnoj eri kada su nema\u010dke vlade poku\u0161avale da razviju sopstvenu politiku nacionalne bezbednosti \u2013 poput detanta Vilija Branta, na koji su Nikson i Kisind\u017eer gledali sa sumnjom. Tu spada i \u0160rederovo odbijanje, zajedno sa \u0160irakom, da se pridru\u017ei koaliciji zapadnih dr\u017eava u neuspe\u0161noj potrazi za oru\u017ejem za masovno uni\u0161tavaanje u Iraku; Merkelova je 2008, zajedno sa Sarkozijem, ulo\u017eila veto na prijem Ukrajine u NATO; Merkelova je sa Olandom poku\u0161ala da posreduje u nekoj vrsti nagodbe izme\u0111u Rusije i Ukrajine \u0161to je dovelo da sporazuma iz Minska, I i II; Nema\u010dka kancelarka je tvrdoglavo odbijala da prihvati zahtev NATO-a o bud\u017eetu za odbranu od 2% BDP-a. Do 2022. godine, me\u0111utim, slabljenje Socijaldemokratske partije i uspon Zelenih oslabili su nema\u010dki kapacitet i \u017eelju za malo strate\u0161ke autonomije. O tome je dva dana nakon rata svjedo\u010dio \u0160olcov govor Zeitenwende u Bundestagu, koji je predstavljao obec\u0301anje Sjedinjenim Dr\u017eavama da se nec\u0301e ponoviti neposlu\u0161nost Branta, \u0160redera i Merkelove.<\/p>\n

\u0160olc se mo\u017eda nadao da c\u0301e specijalni fond od 100 milijardi evra (Sonderverm\u00f6gen) izdvojen za unapre\u0111enje Bundesvera, koji se finansira zadu\u017eivanjem i stoga je nevidljiv u standardnim fiskalnim ra\u010dunima, ubla\u017eiti sve preostale sumnje u nema\u010dku neposlu\u0161nost. Umesto toga, prva godina Ukrajinskog rata dovela je do niza testova prave iskrenosti nema\u010dkog preobrac\u0301enja od posleratnog pacifizma u anglo-ameri\u010dko zapadnja\u0161tvo. Kada su ne vi\u0161e od nekoliko nedelja nakon govora Zeitenwende, skepti\u010dni posmatra\u010di primetili da tro\u0161enje fonda od 100 milijardi evra nije ni po\u010delo, nema\u010dkoj vladi nije bilo dovoljno da istakne da nova vojna oprema mora biti prvo naru\u010dena pa onda pla\u0107ena, ve\u0107 i da pre toga ona mora biti izabrana. Dakle, da bi pokazala svoju dobru volju, Nema\u010dka je po\u017eurila da potpi\u0161e ugovor za 35 borbenih aviona F-35 sa vladom Sjedinjenih Dr\u017eava \u2013 a ne, kako se moglo o\u010dekivati, sa proizvo\u0111a\u010dima, Lokid Martinom i Nortrop Grumanom. Avion, koji je dugo bio predmet \u017eelje ministra spoljnih poslova Zelenih, trebalo bi da zameni navodno zastarelu flotu aviona Tornado koju Nema\u010dka odr\u017eava za svoje \u201enuklearno u\u010de\u0161c\u0301e\u201c. Za procenjenu cenu od 8 milijardi dolara, uklju\u010dujuc\u0301i popravku i odr\u017eavanje, obec\u0301ano je da c\u0301e avioni F-35 biti isporu\u010deni do kraja decenije, uz jedinstvenu odredbu da ameri\u010dka vlada mo\u017ee jednostrano da povec\u0301a cenu ako smatra da je to svrsishodno.<\/p>\n

Kako se ispostavilo, posao sa F-35 Nemcima nije doneo ni\u0161ta vi\u0161e od kratkog predaha. Dok su se slu\u017ebe i lobisti iz Nema\u010dke i \u0161ire borili oko toga na \u0161ta bi se ostatak fonda najbolje potro\u0161io, \u0160olc je, da smiri ameri\u010dko nestrpljenje, otpustio ministarku odbrane Kristinu Lambreht, starog partijskog juri\u0161nika SPD-a koja je na taj polo\u017eaj postavljena protiv njene volje da bi se zadovoljili tobo\u017enji javni zahtevi za rodnim paritetom. Neposredno pre njenog razre\u0161enja, jedna od pretendentkinja na taj resor, koja je obavljala funkciju ombudsmana Bundesvera, zahtevala je da se fond od 100 milijardi evra povec\u0301a na 300 milijardi evra. Nekoliko dana kasnije polo\u017eaj je pripao Borisu Pistorijusu, dotada\u0161njem ministru unutra\u0161njih poslova dr\u017eave Donja Saksonija, \u010doveku koji tako\u0111e nije imao vojnog iskustva, ali je zra\u010dio ne\u010dim poput svestrane menad\u017eerske kompetencije. Jedna od prvih stvari koje on je uradio bila je da je razre\u0161io do tada pa\u017eljivo negovanu nejasnoc\u0301u u govoru Zeitenwende, a to je da li c\u0301e redovni bud\u017eet za odbranu povec\u0301ati sa 100 milijardi evra za 2 posto, kako je tra\u017eio NATO, ili c\u0301e to biti dodatak na 2 posto, kao nov\u010dana kazna za raniji nemar. Prema Pistorijusu, u pitanju je ovo drugo, tako da bi redovna potro\u0161nja za odbranu morala da raste za 10 milijardi evra svake godine, nekoliko godina, iznad i izvan onoga \u0161to se tro\u0161i na Sonderverm\u00f6gen. \u0160tavi\u0161e, kada je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg stavio je do znanja da je 2 posto samo minimum, Pistorijus se me\u0111u prvima saglasio. Stoltenbergova izjava do\u0161la je u momentu kada je saop\u0161teno da \u0107e on biti slede\u0107i guverner centralne banke Norve\u0161ke. Ako je ikada postojala sinekura, onda je to.<\/p>\n

U septembru 2022. godine, sledec\u0301i test, opet te\u017eak, bio je uni\u0161tenje gasovoda Severni tok 1 i 2, prema re\u010dima Simora Her\u0161a, od strane ameri\u010dko-norve\u0161kog udarnog odreda. U vezi s tim zadatak nema\u010dke vlade bio da se pretvara da nema pojma ko je to uradio, da c\u0301uti o tome i da natera \u0161tampu ili da u\u010dini isto ili da saop\u0161ti javnosti da je krivac Putin. Ovaj ispit je briljantno polo\u017een. Kada je \u010dlanica Bundestaga iz partije Linke \u2013 jedina od 709 poslanika \u2013 nekoliko nedelja nakon doga\u0111aja pitala vladu \u0161ta zna o tome, re\u010deno joj je da zbog Staatswhl \u2013 dr\u017eavnog razloga \u2013 na takva pitanja nec\u0301e biti odgovoreno \u2013 ni sada, ni u buduc\u0301nosti. (Dan nakon \u0161to je Her\u0161 objavio svoje nalaze, Frankfurter algemajne je o tome izvestio\u00a0 pod naslovom Kreml: USA haben Pipelines besch\u00e4digt (Kremlj: SAD o\u0161tetile gasovode).<\/p>\n

Jo\u0161 jedan ispit lojalnosti, dugotrajniji i kumulativniji, vo\u0111en uporedo sa bitkom za bud\u017eet, odnosio se na isporuku oru\u017eja i municije ukrajinskoj vojsci. Ukrajina je od 2014. imala daleko najvec\u0301e godi\u0161nje povec\u0301anje potro\u0161nje na odbranu, koje nisu plac\u0301ali njeni oligarsi, vec\u0301 Sjedinjene Dr\u017eave, u potrazi za takozvanom \u201cinteroperabilno\u0161\u0107u\u201d izme\u0111u ukrajinske vojske i NATO-a (zvani\u010dno je najvljeno da \u0107e biti postignuta 2020.). Verovatno je to bio razlog za zabrinutost me\u0111u ruskim generalima \u2013 koji su sigurno bili svesni da \u0107e njihove konvencionale snage biti zapostavljene nakon Putinove odluke da ruski nuklerani arsenal prati modernizaciju ameri\u010dkih nuklearnih snaga. Od prvog dana ruskog napada NATO je od dr\u017eava \u010dlanica tra\u017eioo da po\u0161alju sve mo\u0107nije oru\u017eje u Ukrajinu i u sve vec\u0301em broju. Kako je postalo o\u010digledno da Ukrajina nec\u0301e moc\u0301i da se odr\u017ei bez stalnog priliva materijalne podr\u0161ke od o\u017eivljenog Zapada, SAD su insistirale da evropske zemlje nose sve vec\u0301i deo tereta, posebno one koje su krive za zanemarivanje svoje vojske, pre svega Nema\u010dka.<\/p>\n

Ubrzo se, me\u0111utim, pokazalo da nacionalne armije nisu bile odu\u0161evljene zbog toga \u0161to c\u0301e morati da predaju deo svoje najdragocenije i najpresti\u017enije opreme Ukrajini, uz tvrdnju da bi to umanjilo njihovu sposobnost da brane sopstvene zemlje. U osnovi njihovog oklevanja mo\u017eda je bio strah da bi oru\u017eje isporu\u010deno Ukrajincima moglo pasti u ruke neprijatelja, biti o\u0161tec\u0301eno u borbama bez mogu\u0107nosti popravke ili prodato na me\u0111unarodnom crnom tr\u017ei\u0161tu \u2013 bez izgleda za nadoknadu \u010dak i kada je u pitanju oprema koja je formalno bila samo pozajmljena. Druga zabrinutost odnosila se na izglede za ponovno naoru\u017eavanje kada se rat zavr\u0161i i na obnovu Ukrajine. Iz Brisela je neumorno najvljivano da je \u201cEvropa\u201d za tako ne\u0161to sposobnija nego ikad. Postojala je i zabrinutost, koju obi\u010dno u javnosti iznose penzionisani visoki vojni oficiri, zbog toga \u0161to su evropske zemlje uvu\u010dene u rat, a prepustile su Ukrajincima da odlu\u010duju o ratnim ciljevima i na\u010dinu vo\u0111enja rata \u2013 \u0161to su su zahtevale Sjedinjene Dr\u017eave i javno mnenje. \u010cini se da postoji i zabrinutost da bi, ako bi se rat iznenada zavr\u0161io, Ukrajina imala najvec\u0301e i najbolje opremljene kopnene snage u Evropi.<\/p>\n

Opet je Nema\u010dka, ubedljivo najvec\u0301a zapadnoevropska dr\u017eava, morala vi\u0161e od svih drugih da doka\u017ee, pod budnim okom Sjedinjenih Dr\u017eava i me\u0111unarodnih medija, svoju spremnost da \u201estane uz Ukrajinu\u201c. U po\u010detku je tada\u0161nji nema\u010dki ministar odbrane ponudio 5.000 \u0161lemova i pancira za ukrajinsku vojsku, zbog \u010dega su se saveznici, a sve vi\u0161e i javnost, rugali Nema\u010dkoj. U narednim mesecima je tra\u017eeno i isporu\u010deno sve moc\u0301nije oru\u017eje, uklju\u010dujuc\u0301i rakete protivvazdu\u0161ne odbrane poput sistema Iris-T koji nema ni nema\u010dka vojska i haubice (Panzerhaubitze 2000). Svaki put je \u0160olcova vlada povukla crvenu liniju i bila je prinu\u0111ena da je pre\u0111e pod pritiskom svojih saveznika, kao i dva manja koaliciona partnera, Zeleni i Liberali \u2013 prvi kontroli\u0161u ministarstvo spoljnih poslova, a drugi odbor za odbranu Bundestaga, kojim predsedava poslanik FDP iz Diseldorfa, gde se nalazi sedi\u0161te kompanije Rajnmetal, jednog od najvec\u0301ih proizvo\u0111a\u010da oru\u017eja u Evropi i \u0161ire.<\/p>\n

U zimu 2022. debata o naoru\u017eavanju Ukrajine po\u010dela je da se fokusira na tenkove. Konkretno, Nema\u010dka je gurana korak po korak ka sve mo\u0107nijim modelima naoru\u017eanja, od oklopnih transportera do \u010duvenog borbenog tenka, Leopard 2, globalnog izvoznog uspeha koji proizvodi konzorcijum predvo\u0111en Rajnmetalom. (Oko 3.600 najnaprednijih Leoparda 2A5-plus prodato je \u0161irom sveta, uklju\u010duju\u0107i i tako entuzijasti\u010dke pristalice zapadnih vrednosti kao \u0161to je Saudijska Arabija, kako bi joj se pomoglo u njenim neumornim naporima da donese mir Jemenu.) Delimi\u010dno zbog toga \u0161to nema\u010dki tenkovi zauzimaju istaknuto mesto u ruskom istorijskom pamc\u0301enju, ali i zbog toga \u0161to nije bilo znakova da c\u0301e se Nema\u010dka pitati o tome za \u0161ta c\u0301e se njeni tenkovi koristiti (od ukrajinske granice do Moskve nema vi\u0161e od 500 kilometara), \u0160olc je u po\u010detku, kao i obi\u010dno, iznosio razloge za\u0161to Leopard 2, na \u017ealost, nije mogu\u0107e isporu\u010diti. Kao odgovor, neki od saveznika Nema\u010dke, posebno Poljska, Holandija i Portugal, dali su do znanja da su voljni da doniraju svoje Leoparde, \u010dak i ako Nema\u010dka nije spremna da to u\u010dini. Poljska je \u010dak najavila da c\u0301e poslati Leoparde u Ukrajinu, ako bude potrebno, bez nema\u010dke dozvole \u2013 \u0161to je zakonski uslov nema\u010dke politike izvoza oru\u017eja.<\/p>\n

Na\u010din na koji se ova pri\u010da odigrala mo\u017eda je bio od formativnog zna\u010daja za buduc\u0301i tok doga\u0111aja. Saterana od strane svojih evropskih saveznika, Nema\u010dka se vi\u0161e nije protivila slanju Leoparda u Ukrajinu, pod uslovom da Sjedinjene Dr\u017eave tako\u0111e pristanu da isporu\u010de njihov glavni borbeni tenk, M1 Abrams (jo\u0161 jedan svetski izvozni hit, sa ukupnom proizvodnjom do sada od 9.000 komada). Kao \u201eprvi korak\u201c Nema\u010dka je obec\u0301ala da c\u0301e obezbediti 14 od svojih 320 Leoparda, koji c\u0301e biti predati Ukrajini u roku od tri meseca. Potom bi bila formirana dva tenkovska bataljona, sa po 44 tenka Leopard 2, od sopstvenih Leoparda i onih koji se o\u010dekuju od evropskih partnera \u2013 uklju\u010dujuc\u0301i obuku, rezervne delove i municiju \u2013 koji bi bili isporu\u010deni ukrajinskoj vojsci I spremni za borbenu upotrebu. (Prema procenama stru\u010dnjaka, Ukrajini je potrebno oko 100 najnaprednijih Leoparda za zna\u010dajno pobolj\u0161anje njenih vojnih kapaciteta.)<\/p>\n

U tom trenutku, me\u0111utim, u vreme odr\u017eavanja Minhenske bezbednosne konferencije, usledila su dva neprijatna iznena\u0111enja. Prvo, nema\u010dki evropski saveznici, kada je nema\u010dki otpor bio savladan, po\u010deli su da iznose razloga zbog kojih ne mogu da isporu\u010de svoje Leoparde, prepu\u0161tajuc\u0301i snabdevanje borbenih tenkova u su\u0161tini Nemcima. (Sve u svemu, NATO raspola\u017ee sa oko 2.100 Leoparda 1 i 2.) Drugo, ameri\u010dki istra\u017eiva\u010dki novinari, posebno iz Volstrit \u017eurnala, otkrili su da c\u0301e se tenkovi Abrams pojaviti u Ukrajini tek za nekoliko godina, ako i tada. Nema\u010dki pregovara\u010di su to izgleda prevideli, ili su od njih ameri\u010dke kolege tra\u017eile da to previde, a sigurno to nije predo\u010deno nema\u010dkoj javnosti.<\/p>\n

Na kraju, dakle, \u0160olcova vlada ostala je kao prakti\u010dno jedini dobavlja\u010d borbenih tenkova za Kijev. Ono \u0161to je ovo u\u010dinilo jo\u0161 neprijatnijim je to \u0161to je ukrajinska vlada upravo na dan kada su Nemci pristali na dogovor o Leopardima objavila da c\u0301e, sada kada je to postignuto, sledec\u0301e stavke na njenoj listi \u017eelja biti borbeni avioni, podmornice i bojni brodovi, bez kojih nema nade da Ukrajina mo\u017ee dobiti rat. (Biv\u0161i ambasador Ukrajine u Nema\u010dkoj, izvesni Andrej Melnik, koji se vratio u Kijev i sada je zamenik ministra spoljnih poslova, 24. januara je tvitovao na engleskom: \u201eAleluja! A sada, dragi saveznici, hajde da uspostavimo moc\u0301nu koaliciju borbenih aviona za Ukrajinu sa F-16 i F-35, Eurofajter & Tornado, Rafal & Gripen mlaznjacima i svime \u0161to mo\u017eete da isporu\u010dite da spasite Ukrajinu!\u201d) Povrh toga, na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti ukrajinska delegacija je zatra\u017eila od SAD i Velike Britanije kasetne i fosforne bombe, zabranjene me\u0111unarodnim pravom, ali, kako su Ukrajinci istakli, imaju ih u velikom broju njihovi zapadni saveznici. (Frankfurter algemajne, koji je uvek \u017eeleo da ne zbuni svoje \u010ditaoce, u svom izve\u0161taju je nazvao kasetne bombe umstritten \u2013 \u201ekontroverznim\u201c \u2013 umesto ilegalnim.)<\/p>\n

Za nema\u010dku vladajuc\u0301u koaliciju, ali i za Bajdenovu administraciju, klju\u010dno pitanje u vezi sa dodeljivanjem vodec\u0301e uloge Nema\u010dkoj je da li je posleratni pacifizam u njoj jo\u0161 uvek dovoljno jak da omete ovakvu zamisao. Odgovor je da mo\u017eda i nije. Kao i u Sjedinjenim Dr\u017eava, \u010dini se da je ukidanje obavezne regrutacije olak\u0161alo da se rat prihvati kao odgovarajuc\u0301e sredstvo u slu\u017ebi dobra. Za razliku od Ukrajine, nema\u010dki sinovi, momci i mu\u017eevi nisu u opasnosti da moraju da idu u borbene redove. U velikim delovima mla\u0111e generacije, moralni idealizam prikriva sirovi materijalizam ubijanja i umiranja. Unutar i oko Zelene partije pojavilo se, me\u0111u onima koji su do skoro pripadali postherojskoj generaciji, ne\u0161to poput novog ose\u0107anja herojstva. Nema vi\u0161e roditelja, \u010dak ni baba i deda, koji bi mogli da iz prve ruke svedo\u010de o \u017eivotu i smrti u rovovima. Pojavili su se snovi o pedantno \u010distom ratu, koji se vodi striktno prema Ha\u0161koj konvenciji, barem sa na\u0161e strane. Ne radi se vi\u0161e o ratu, vec\u0301 o zlo\u010dinu i kazni, sa krajnjim ciljem, po cenu stotina hiljada ljudskih \u017eivota, da se Putin izvede pred sud.<\/p>\n

Mo\u017eda su na delu i specifi\u010dno nema\u010dki faktori. U okviru zelene generacije, nacionalizam kao izvor dru\u0161tvene integracije, uspe\u0161no je zamenjen, vi\u0161e nego bilo gde drugde u Evropi, prodornim manihejstvom koji deli svet na dva tabora, dobro i zlo. Postoji hitna potreba da se razume ova promena u nema\u010dkom Zeitgeistu, koja se, \u010dini se, postepeno i uglavnom neprimetno razvijala. To implicira da, za razliku od sveta nacija, ne mo\u017ee biti mira zasnovanog na ravnote\u017ei snaga i interesa, vec\u0301 samo bespo\u0161tedna borba protiv sila zla, koje su su\u0161tinski iste na me\u0111unarodnom i unutra\u0161njem planu. Jasno je da ovo ima neku sli\u010dnost sa ameri\u010dkom koncepcijom politike, koju podjednako dele neokonzervativci i demokratski idealisti, a koju oli\u010dava Hilari Klinton. \u010cini se da je taj sindrom posebno jak na levoj strani nema\u010dkog politi\u010dkog spektra, koji je u pro\u0161losti mogao biti prirodna osnova pokreta protiv rata i za mir ili barem za prekid vatre. Sada, me\u0111utim, \u010dak ni Die Linke nije podr\u017eala mirovne demonstracije koje su 25. februara organizovale Sara Vagenkneht i Alis \u0160varcer, nema\u010dka feministi\u010dka ikona, uz rizik da se partija raspadne i prestane da bude politi\u010dka snaga.<\/p>\n

\u0160tavi\u0161e, posleratni Nemci su dugo sa simpatijama slu\u0161ali ne-Nemce kada su im ovi pripisivali kolektivne moralne nedostatke i zahtevali poniznost u ovom ili onom obliku. Te\u0161ko je zamisliti kako druga\u010dije objasniti izuzetnu popularnost koju u\u017eiva gore pomenuti biv\u0161i ukrajinski ambasador u Nema\u010dkoj, Melnik, neposti\u0111eni obo\u017eavatelj teroriste, nacisti\u010dkog saradnika i ratnog zlo\u010dinca Stepana Bandere i drugi vo\u0111e ukrajinskih nacionalista. Putem Tvitera, Melnik je nemilosrdno kritikovao nema\u010dke politi\u010dke li\u010dnosti, od saveznog predsednika Franka-Valtera \u0160tajnmajera nani\u017ee, zbog toga \u0161to ne podr\u017eavaju dovoljno Ukrajinu, i to jezikom koji bi u svim drugim zemljama doveo do oduzimanja njegove akreditacije. Gotovo da nije pro\u0161la nijedna nedelja u kojoj Melnik nije bio pozvan u neku od televizijskih emisija da optu\u017ei nema\u010dke politi\u010dke lidere za genocidnu zaveru sa Rusijom protiv ukrajinskog naroda. Imenovan za zamenika ministra spoljnih poslova u jesen 2022. godine, Melnik je nastavio da zauzima istaknuto mesto u nema\u010dkoj debati o obavezama zemlje prema Ukrajini. Na primer, pozivajuc\u0301i se na \u010dlanak u Zidoj\u010de cajtungu u kome se Jirgen Habermas zala\u017ee za prekid vatre u Ukrajini kako bi se omoguc\u0301ili mirovni pregovori, Melnik je tvitovao: \u201eTo \u0161to je Jirgen Habermas tako\u0111e tako drsko u Putinovoj slu\u017ebi ostavlja me bez re\u010di. Sramota za nema\u010dku filozofiju. Imanuel Kant i Georg Fridrih Hegel bi se od stida okrenuli u grobu.\u201c (Da biste procenili ton vec\u0301eg dela diskusije, pogledajte tvit mladog ambicioznog komi\u010dara, Sebastijana Bilendorfera: \u201cSahra Vagenkneht je jednostavno prazna lju\u0161tura potpuno mentalno i ljudski izopa\u010denog klastera c\u0301elija. Ne treba je pozivati u debate, treba je le\u010diti.\u201d Dan kasnije: \u201eTviter je obrisao tvit. Za \u017ealjenje. Istina ostaje.\u201d)<\/p>\n

Sve u svemu, \u010dini se da postoji zajedni\u010dki poku\u0161aj Sjedinjenih Dr\u017eava i NATO-a da uvuku Nema\u010dku u rat, sa sve istaknutijiom ulogom i u sve ve\u0107em obimu. Tokom protekle godine, druge evropske zemlje su nau\u010dile kako da gurnu Nema\u010dku napred kako bi same mogle da ostanu po strani (Holandija) ili da slede svoje interese sa vec\u0301im izgledima za uspeh (Poljska i balti\u010dke dr\u017eave). Nema\u010dka, zauzvrat, umorna od toga da je drugi guraju napred, mo\u017eda je sklonija da gura samu sebe. Vec\u0301 pro\u0161le godine, socijaldemokratski lideri, uklju\u010dujuc\u0301i novog predsednika stranke Larsa Klingbejla, govorili su o potrebi Nema\u010dke da vodi Evropu i njihovoj spremnosti da to u\u010dine. Va\u017eno je da se Francuska vi\u0161e nije pominjala u ovom kontekstu. Po\u0161to se predugo pretvarala da nije ume\u0161ana, samouverenija Nema\u010dka bi sada mogla da je tretira upravo tako.<\/p>\n

Nema\u010dka uloga mogla bi da preraste u ulogu privilegovanog politi\u010dkog i vojnog podizvo\u0111a\u010da Sjedinjenih Dr\u017eava. Nema\u010dka je dovoljno javno poni\u017eena u epizodama Severnog toka i Leoparda 2 i shvatila je da mora biti spremna da vodi Evropu u intersu SAD, kako bi izbegla da na to bude naterna iz Va\u0161ingtona. Nare\u0111enja \u0107e iz Va\u0161ingtona stizati preko Brisela, pri \u010demu Brisel nije EU, vec\u0301 NATO. Nova linija komandovanja demonstrirana je redosledom sedenja na konferencijama u Ram\u0161tajnu, sa Sjedinjenim Dr\u017eavama, Ukrajinom i Nema\u010dkom na \u010delu stola. U novorazvijenom kapacitetu Nema\u010dka bi bila zadu\u017eena da sakupi i plati oru\u017eje za koje ukrajinske snage smatraju da im je potrebno za njihovu kona\u010dnu pobedu, a ako do te pobede ne do\u0111e, Nema\u010dka bi, umesto Sjedinjenih Dr\u017eava, bila progla\u0161ena krivom \u2013 zbog nesposobnosti, kukavi\u010dluka, \u0161krtosti, i naravno, simpatija prema neprijatelju.<\/p>\n

Na kraju c\u0301e Kina, a ne Me\u0111unarodni sud, biti ta koja c\u0301e odlu\u010divati koje je akcije Rusiji dopu\u0161teno poduzeti.<\/p>\n

Kako vreme prolazi, indirektno nema\u010dko u\u010de\u0161c\u0301e u ratu moglo bi da postane sve direktnije, a da se zemlja kre\u0107e ka sve klizavijem terenu \u2013 poput njene uloge snabdeva\u010da oru\u017ejem. Zna\u010dajan broj ukrajinskih trupa se vec\u0301 obu\u010dava u Nema\u010dkoj, u ameri\u010dkim bazama, ali sve vi\u0161e i u bazama Bundesvera. Ne mali broj Nemaca, uglavnom desnih radikala, bori se u me\u0111unarodnim jedinicama zajedno sa ukrajinskom vojskom. Vrlo brzo, Leopardi koji su raspore\u0111eni u Ukrajini mora\u0107e da budu servisirani i popravljeni, \u0161to bi moglo zahtevati njihovo slanje nazad u Nema\u010dku. Rajnmetal je najavio da c\u0301e u Ukrajini otvoriti fabriku za proizvodnju oko 400 Leoparda godi\u0161nje, o\u010digledno pretpostavljaju\u0107i da c\u0301e rat trajati dovoljno dugo da tenkovi ukrajinske proizvodnje stignu na rati\u0161te i da fabrika bude profitabilna. Naravno, fabrika c\u0301e morati da bude za\u0161tic\u0301ena protivvazdu\u0161nom odbranom \u2013 kojom, pretpostavlja se, najbolje upravljaju iskusni nema\u010dki timovi. \u0160to se ti\u010de borbenih aviona, oni bi najbezbednije bili sme\u0161teni dalje od rati\u0161ta, mo\u017eda negde u Rajnskoj oblasti gde vec\u0301 postoje objekti neophodni za njihovo odr\u017eavanje. Stru\u010dnjaci za me\u0111unarodno pravo c\u0301e raspravljati o tome da li ovakva zakulisna podr\u0161ka \u010dini ili ne \u010dini dr\u017eavu u\u010desnicom u ratu \u2013 na kraju c\u0301e Kinezi, a ne sud, biti ti koji c\u0301e odlu\u010diti koje akcije Rusija mo\u017ee da preduzme kao odgovor.<\/p>\n

\u0160olc je 4. marta iznenada posetio Va\u0161ington, a nijedna strana nije saop\u0161tila o \u010demu je 80 minuta razgovarao sa Bajdenom. Mo\u017eda je \u0160olc ozbiljno upozoren, pri \u010demu mu je Bajden, bez sumnje, objasnio od kolikog je zna\u010daja za Nema\u010dku da bude politi\u010dki, materijalno i vojno pouzdan saveznik Zapada. Verovatno mu je isporu\u010den i \u201cnarativ\u201d koji su ameri\u010dke tajne slu\u017ebe smislile da se suprotstave Her\u0161ovom izve\u0161taju. Nemcima je predo\u010deno da c\u0301e to biti zvani\u010dni preliminarni rezultat njihove sopstvene istrage, podvrgavajuc\u0301i ih tako jo\u0161 jednom credo quia absurdum testu koliko su oni spremni da trpe zarad zapadnog jedinstva. Zanimljivo je da Va\u0161ington \u0161iri verziju po kojoj je \u201eproukrajinska grupa\u201c navodno odgovorna za napad, iako nije jasno da li je ona povezana sa ukrajinskom dr\u017eavom, ostavljajuc\u0301i otvorenu moguc\u0301nost da bi to moglo biti.<\/p>\n

Sasvim je moguc\u0301e da su Bajden i \u0160olc tako\u0111e razgovarali o tome \u0161ta da se radi u situaciji kada se mudrost svih vojnih stru\u010dnjaka, dovoljno trivijalna, vi\u0161e ne mo\u017ee \u010duvati u tajnosti \u2013 a to je da se kopneni rat na kraju mo\u017ee dobiti samo na terenu. U ovom trenutku mora\u0107e da se pozabave i pitanjem kako da se zameni veliki broj mrtvih, ranjenih ili nestalih ukrajinskih vojnika. Da li je mo\u017eda nastupio momenat \u201eevropske vojske\u201c, koju bi obu\u010davao Bundesver i koja bi o nema\u010dkom tro\u0161ku bila opremljena kvalitetnim proizvodima iz Rajnmetala i drugih proizvo\u0111a\u010da? Dobrovoljci bi mogli biti regrutovani iz isto\u010dnoevropskih zemalja ili me\u0111u potencijalnim imigrantima iz drugih regiona, koji bi na kraju mogli da dobiju evropsko dr\u017eavljanstvo \u2013 po uzoru na prvu evropsku vojsku, multinacionalne rimske legije. Komandanti na bojnom polju, neophodni \u010dak i u doba ve\u0161ta\u010dke inteligencije, tada bi mogli da imaju dva paso\u0161a, jedan od njih ukrajinski ili \u201eevropski\u201c. Mogli bi se nac\u0301i i drugi na\u010dini da se Nema\u010dka uklju\u010di u rat, osim povratka na obaveznu vojnu slu\u017ebu. Po\u0161to Ukrajinci, prema fon der Lajen, hrabro daju svoje \u017eivote za na\u0161e \u201evrednosti\u201c, nema potrebe da Nema\u010dka ponovo uvede obaveznu regrutaciju uz rizik da ne dobije podr\u0161ku naroda. Mada, nikad se ne zna.<\/p>\n

Postoji, me\u0111utim, drugi put kojim bi Nema\u010dkam mogla krenuti kao evropska fran\u0161iza Sjedinjenih Dr\u017eava. Postoje naznake da su Amerikanci razo\u010darani svojim ukrajinskim saveznikom zbog neprekidnih zahteva ukrajinske vlade za sve vi\u0161e oru\u017eja, posebno po\u0161to spremnost Kongresa da nastavi da finansira rat opada. U pozadini se mo\u017eda nazire i sec\u0301anje na javni zahtev Zelenskog za nuklearnu odmazdu SAD zbog navodnog ruskog raketnog napada na cilj u Poljskoj. Kasnije se ispostavilo da je bila u pitanju pogre\u0161no usmerena ukrajinska raketa. Dodajte ovome javni zahtev za kasetnim bombama u trenutku euforije zbog uspeha u vezi sa isporukama Leoparda 2. Gledano iz ove perspektive, alternativni izve\u0161taj ameri\u010dkih tajnih slu\u017ebi o uni\u0161tenju gasovoda Severni tok mogao bi se razumeti kao signal upozorenja kijevskoj vladi.<\/p>\n

Povla\u010denjem iz operativnog vo\u0111enja ukrajinskog rata i sklapanjem ugovora sa Nema\u010dkom, Sjedinjene Dr\u017eave bi se mogle po\u0161tedeti neprijatnosti da obaveste Kijev da podr\u0161ka Zapada njegovim ambicioznijim ratnim ciljevima nije neograni\u010dena. Nema\u010dka, sa svoje strane, mo\u017ee poku\u0161ati da uradi ono \u0161to agenti ponekad rade ako njihov nalogodavac ne uspeva da kontroli\u0161e sve \u0161to oni rade navodno u njegovo ime. Po\u0161to je preuzela evropsko vo\u0111stvo, kako to zahtevaju Sjedinjene Dr\u017eave, Nema\u010dka bi se mogla nac\u0301i u poziciji da se suprotstavi poku\u0161aju Ukrajine da je uvu\u010de dublje u rat. Mo\u017eda ima za cilj vi\u0161e od pukog zamrzavanja sukoba, ne\u0161to poput re\u0161enja nalik Minsku II. Poma\u017euc\u0301i Sjedinjenim Dr\u017eavama da se izvuku iz ukrajinskog rata, Nema\u010dka bi sa njima mogla na kraju da obnovi lepo prijateljstvo.<\/p>\n

Da li c\u0301e Nema\u010dka to zaista moc\u0301i da uradi zavisic\u0301e delimi\u010dno od toga da li c\u0301e biti u stanju da ubla\u017ei novi entuzijazam za rat koji je zavladao u nema\u010dkoj javnosti, posebno u njenom zelenkastom delu. Berbok i njeni sledbenici osu\u0111uju kao izdaju i nepo\u0161tovanje ukrajinske borbe sve osim onoga \u0161to je potrebno za promenu re\u017eima u Moskvi. Duhovi prizvani da izazovu Zeitenwende mo\u017eda nec\u0301e lako is\u010deznuti kada im se to naredi. Retorika prve godine rata mo\u017eda je za sada spre\u010dila bilo kakvo postizanje mira koji ne zna\u010di potpunu ukrajinsku pobedu, \u010dinec\u0301i nemoguc\u0301im okon\u010danje pokolja u kratkom roku, \u010dak i nakon \u0161to su Sjedinjene Dr\u017eave izgubile interesovanje za dalju involviranost. Postoji i \u010dinjenica da je uni\u0161tavanje gasovoda, verovatno namerno, li\u0161ilo Nema\u010dku moguc\u0301nosti da ponudi Rusiji nastavak isporuke gasa u zamenu za njeno u\u010de\u0161c\u0301e u ne\u010demu poput mirovnog procesa. Optimalna varijanta sadr\u017eala bi prilo\u017eenu mapu puta \u2013 da ne pomenemo salve ekonomskih sankcija koje su, de facto, nametnule Sjedinjene Dr\u017eave.<\/p>\n

Tokom Bokserskog ustanka 1900. godine, evropski ekspedicioni korpus na \u010delu sa ser Edvardom Hobartom Simorom, admiralom Kraljevske mornarice, bio je na putu iz Tjencina u Peking. Blizu svog odredi\u0161ta nai\u0161ao je na \u017eestok kineski otpor. U trenutku najvec\u0301e opasnosti admiral Simor izdao je komandantu nema\u010dkog kontingenta, admiralu Gvidu fon Usedomu, nare\u0111enje: \u201eNemci, napred!\u201c Nema\u010dka vojna tradicija na ovu epizodu gleda sa ponosom, kao na trenutak vrhunskog priznanja me\u0111unarodne zajednice za nema\u010dku hrabrost. Istorija se ponekad ponavlja.<\/p>\n

\u010clanak Wolfganga Streecka Germans to the Front objavljen je 16. o\u017eujka 2023. u New Left Review.<\/p>\n

S engleskog preveo Miroslav Samard\u017ei\u0107.<\/p><\/blockquote>\n

H-alter<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Rat Njema\u010dke protiv Rusije: \u010cini nam se da SAD vec\u0301 neko vreme pripremaju Njema\u010dku za ulogu svojega poru\u010dnika u ukrajinskom ratu.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":358877,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5,12],"tags":[700,1045,639,612,573],"class_list":["post-367092","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","category-prica-dana","tag-kina","tag-njemacka","tag-rat","tag-rusija","tag-sad"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/367092","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=367092"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/367092\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":367093,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/367092\/revisions\/367093"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/358877"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=367092"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=367092"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=367092"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}