{"id":366970,"date":"2023-03-28T07:41:31","date_gmt":"2023-03-28T05:41:31","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=366970"},"modified":"2023-03-28T07:41:31","modified_gmt":"2023-03-28T05:41:31","slug":"nasa-kineska-zemlja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2023\/03\/28\/nasa-kineska-zemlja\/","title":{"rendered":"Na\u0161a kineska zemlja"},"content":{"rendered":"

Autor: Radi\u0161a Dragi\u0107evi\u0107<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Poput seljaka, koji se odvajkada bori da svaku stopu svoje zemlje pro\u0161iri \u2013 ako je imu\u0107an kupuje od drugih; ako ne, \u010disti je od trnja i korova, isu\u0161uje i kr\u010di, otima od \u0161ume ili od brata (zbog me\u0111e, zbog jedne brazde, padale su i glave) \u2013 tako se i ceo narod (dr\u017eava) bori.<\/p>\n

Razlika je u tome \u0161to seljak, za razliku od dr\u017eave, zadr\u017eava imovinu, njive hraniteljke, a samo mora drugog cara da pla\u0107a. Onaj ko se nije rodio na zemlji, ko sa njom nije rastao i srastao, ko ne poznanje njen miris, suvotu i vlagu, ko je nije prevrtao, orao i sejao, koga nije hranila, nesvestan je njene nemerljive vrednosti.<\/p>\n

Nesvestan je \u010dinjenice kakvo je to bogatstvo kad (kao potpisnik teksta) zna da je od zemljine kore to par\u010de planete samo njegovo.
\nPuna je istorija ustanaka i buna, krvavih vojevanja i zatiranja, praznih kolevki i neznanih grobova. I na\u0161a je zemlja, poput svih malih zemalja, te\u0161ko \u0161irila svoj posed, jo\u0161 te\u017ee ga branila.<\/p>\n

Dva su prethodna veka bila vreme u kome je zemlja rasla u svakom smislu; pola veka iza nas je vreme koje preti njenim rastakanjem, odumiranjem, po pesimistima \u2013 nestajanjem.<\/p>\n

Ne samo zbog kosovske pri\u010de, koja nije odskora (kako neki tuma\u010de) ve\u0107 se njeno trajanje meri vekovima, a sada se samo \u201edopri\u010dava\u201c na najnepovoljniji na\u010din, mnogo se jo\u0161 te\u0161kih stvari, \u010dini se, iza brda valja. I nije to primarni, \u010desto od \u0161tampe apostrofirani strah od tamnijih nevoljnika (migranata) koji sti\u017eu do na\u0161ih predela.<\/p>\n

Mnogo opasniji faktor od tog ljudskog je onaj materijalni \u2014 kapital. I onaj sa Zapada, koji dolazi bez nosilaca (ljudi), i onaj sa Istoka, gde uz novac dolazi i ljudstvo, zaposeda ne samo na\u0161e ulice i gradove, ve\u0107 i druge prostore: pruge, polja, reke.<\/p>\n

I u danima kada sam do\u0161ao na rad u ovaj otrovima i brdima jalovine ok(r)u\u017een grad, u kome sam proveo vi\u0161e od dve tre\u0107ine \u017eivota, odradio svoj vek, izrodio decu i unu\u010dad, bilo je stranaca u njemu: manji broj anga\u017eovanih u rudniku (uglavnom sa Zapada) i studenata Tehni\u010dkog fakulteta iz nesvrstanih zemalja, od kojih su najbrojniji bili Palestinci. Sticajem okolnosti, upoznao sam mnoge \u2013 svi su uglavnom dobro (neki i savr\u0161eno) znali na\u0161 jezik; bili su uklju\u010deni u mnogo toga u Boru: se\u0107am se izuzetne knji\u017eevne ve\u010deri u biblioteci koju su priredili na na\u0161em jeziku.<\/p>\n

U ovom stanu, gde sam se uselio pre ta\u010dno 35 godina, prethodno je stanovao Palestinac Fuad Abusara, o\u017eenjen konobaricom Radom, iz omiljene kafane nad Ekspres restoranom, koji danas zjapi razbijenih stakala, mogu\u0107e \u010dak posran unutra.<\/p>\n

Ne se\u0107am se kada smo prvi put videli Kineze. I u kom se zabitom delu neke uli\u010dice otvorila prva radnja, u koju smo ulazili namr\u0161teni sa nipoda\u0161tavaju\u0107im izrazom. To je vreme nespojivo sa dana\u0161njim, kada na celom kompleksu nekada\u0161njeg dr\u017eavnog (i \u0161ire) giganta vijore njihove zastave, blje\u0161tavo sijaju nama ne\u010ditljivi natpisi, vrte se njihove kugle.<\/p>\n

Ne samo Robna ku\u0107a Beograd, trgovinski ponos, Tehnopromet i mnogi izlozi u njihovom vlasni\u0161tvu (i punoj ekspanziji) u glavnim ulicama sada \u201ekrase\u201c rudarski grad, ve\u0107 iz dana u dan ni\u010du novi objekti i lokali \u2013 ni\u010de \u010ditav jedan beli monta\u017eni grad sa nekoliko hiljada stanovnika na prilasku sa juga; grad nepoznanica; grad u koji se ne mo\u017ee u\u0107i. Bor, blizu ulaza u pogone, \u0161to je u samom centru, vrvi od Kineza.<\/p>\n

I, za razliku od nekada\u0161njih Palestinaca i inih, sem obostranog ignorantskog mimoilaska pri susretu, ovde nema ni\u010deg drugog. Ni geografskih, ni istorijskih, ni jezi\u010dkih, ni kulturnih veza i spojeva.<\/p>\n

Ni\u010deg nema. Ni njihovog uticajnog upliva, ni privike na na\u0161e okolnosti (nemogu\u0107a asimilacija). Jaz, jedan golemi jaz, koga ne mogu da premoste ni povremene donacije, vi\u0161e u svrhu \u201eotkupa\u201c grehova za poharanu zemlju, za dodatno zatrovana izvori\u0161ta i reke, za poru\u0161ene vrhove planina, za otete njive.<\/p>\n

O onome \u0161to ne znam, o odnosu Kineza prema zaposlenima, \u0161to nisam iskusio, ne mogu da pi\u0161em; moje iskustvo sa drugim kineskim vlasnicima (u penziju sam oti\u0161ao iz Njolonga, drugog proizvo\u0111a\u010da elektromotora u svetu) je pozitivno: kao \u010dlan kolegijuma, u susretima sa delom njihovog rukovodstva uveren sam u korektnost, gotovo gospodstvenost; svaki od njih ima evropsko ime: direktor za Evropu, u Londonu \u2013 D\u017eejms Han (do\u0161ao da me isprati u penziju!), finansijska direktorica u Srbiji \u2013 Lidija.<\/p>\n

Nespojivo sa prethodnim austro-nema\u010dkim vlasnicima, koji su, da podsetim, uz rumunski Kuprum i na\u0161eg tajkuna bele brade, bili na korak od kupovine RTB Bor, pre Dzi ina (tako se pravilno izgovara).<\/p>\n

Ne znam kako bih reagovao da Kinezi u mom selu otkupe i poru\u0161e ku\u0107u u kojoj sam spoznavao \u017eivot sa te\u017ee strane, moje njive koje sada rastu u korov i trnje potope otrovnim jezerom jalovine i mulja, potope i groblje gde le\u017ee kosti mojih ranoumrlih roditelja, i gde \u0107u, za neko vreme, da im se pridru\u017eim i ja (\u017eena se ne\u0161to ne\u0107ka) svestan \u010dinjenice da \u0107emo svi, vremenom, biti zauvek izbrisani iz sveta i se\u0107anja (bar oni, kojih u zapisima nema).<\/p>\n

Znam da se ovde ne\u0107e zaustaviti. Da \u0107e, po pri\u010dama koje se \u010duju, uskoro raseliti, razru\u0161iti i potopiti vla\u0161ko selo Veliki Krivelj, u kome imam vi\u0161e prijatelja, no u mom umiru\u0107em selu. Da \u0107e razru\u0161iti i potopiti O\u0161trelj, iz koga je jedan od mojih zetova, da \u0107e nestati ono dvori\u0161te i ku\u0107a u koju idem i ono groblje u kome ukopavaju pretke. Da \u0107e to biti sudbina i Metovnice. I Slatine.<\/p>\n

Da \u0107e poru\u0161iti deo Bora gde ide podzemna pruga, iz koje vozovi (poput sivih mi\u0161eva iz rupe) izlaze i pored raspadnute \u017eelezni\u010dke stanice, brek\u0107u pod mojom terasom, sa desetinama prepunih vagona ili opasnih cisterni, ka tu\u0111im odredi\u0161tima.<\/p>\n

Ne znam da li su kupili samo na\u0161a bogatstva \u2013 rudu, bakar i ostalo, ra\u010dunaju\u0107i i neprebrojno zlato na lokaciji koju \u0107e im mo\u017eda Ovo koje je jedino zna \u2013 prodati.<\/p>\n

Ili je zauvek prodata i na\u0161a zemlja, ne samo u Boru, ve\u0107 i u Vojvodini, Ma\u010dvi\u2026 Na\u0161a polja, koja \u0107e sutra, kad se sve kao iz bazena za ba\u0161tu iscrpi, s razlikom \u0161to se bazen ponovo puni a rudi\u0161ta ne, ostati ne samo devastirana u potpunosti ve\u0107 i tu\u0111a. Kineska.
\nPa \u0107e tako na\u0161a \u201ero\u0111ina\u201c, na svu \u017ealost, li\u010diti na ponjavu koju su pojeli moljci.<\/p>\n

Autor je knji\u017eevnik iz Bora<\/p>\n

Danas<\/a><\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ne znam kako bih reagovao da Kinezi u mom selu otkupe i poru\u0161e ku\u0107u u kojoj sam spoznavao \u017eivot sa te\u017ee strane, moje njive koje sada rastu u korov i trnje potope otrovnim jezerom jalovine i mulja, potope i groblje gde le\u017ee kosti mojih ranoumrlih roditelja, i gde \u0107u, za neko vreme, da im se pridru\u017eim i ja (\u017eena se ne\u0161to ne\u0107ka) svestan \u010dinjenice da \u0107emo svi, vremenom, biti zauvek izbrisani iz sveta i se\u0107anja (bar oni, kojih u zapisima nema).<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[3153,3152],"class_list":["post-366970","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu","tag-kapital","tag-kinezi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/366970","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=366970"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/366970\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":366971,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/366970\/revisions\/366971"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=366970"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=366970"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=366970"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}