Odavno se zakotrljala ideja o turnom skijanju po Sinjajevini. I uhvatismo poslednje tragove zime da to realizujemo. Verovatno je ovo bio jedan od poslednjih vikenda kada smo to mogli da odradimo onako kako smo naumili. Baza nam je Du\u0161kova porodi\u010dna ku\u0107a u Merulji, a mi se sakupismo sa raznih strana.<\/p>\n
Prvobitni dogovor je bio da \u0107e se oti\u0107i u petak, ali zbog poslovnih obaveza nekih od nas odgodismo odlazak za subotnji dan da ne bi stigli po mraku i tra\u017eili put. U subotu sabajle iz Podgorice krenu Du\u0161ko (Vukovi\u0107), Nele (Nenad Vujadinovi\u0107) i ja, autor ovog bloga. Svratismo u Nik\u0161i\u0107, jer postoji mi\u0161ljenje da se tamo prave najbolji bureci u bli\u017eoj i daljoj okolini, i utvrdismo, po ko zna koji put, da u tom mi\u0161ljenju ima istine. Kad zaminusmo \u0160avnik, svrnusmo u \u2019Jatak\u2019 na kafu i sve ono \u0161to se od nje ne razdvaja, pa u Merulju stigosmo poprili\u010dno kasno. Po\u0161to je deo puta do ku\u0107e jo\u0161 uvek pokriven snegom, uprtismo provijant i ostalu logistiku, pa na skijama iza\u0111osmo do ku\u0107e. Malo se tu bavismo posli\u0107ima koje su nu\u017eni u ku\u0107i koja nije du\u017ee otvarana, pa podesismo opremu i odosmo da turnjamo po ostacima snega razbacanim po okolnim brdima.<\/p>\n