To je razlog \u0161to pojedine osobe mnogo te\u017ee podnose bol, \u010dak i kada je slab. Takvo stanje \u010desto mo\u017ee da bude okida\u010d za razvoj anksioznosti, straha i zabrinutosti, \u010dime se ulazi u za\u010darani krug pa bol uzrokuje psihi\u010dku reakciju, a psiha bol.<\/p>\n
U intervjuu za “Novosti” profesor dr Vladimir Diligenski, upravnik Bolnice za psihijatriju Klini\u010dkog-bolni\u010dkog centra “Dragi\u0161a Mi\u0161ovi\u0107”, ka\u017ee da je eksperimentalno dokazanao da koncentrisanost na bolnu ta\u010dku na telu pove\u0107ava njenu temperaturu za 0,4 stepena: “Merenje temperature bolnog mesta je jedina objektivna metoda kojom se mo\u017ee dokazati postojanje bola. Sve drugo je direktno vezano za na\u010din kako do\u017eivljavamo bol, koliko mu pa\u017enje pridajemo i kako on deluje na psihu”.<\/p>\n
\u0160ta uti\u010de na to kako do\u017eivljavamo bol?<\/p>\n
Odnos prema bolu i prihvatanje bola je karakterna crta svakog pojedinca. To je trajna, odnosno nepromenljiva osobina. Osim na\u010dina na koji do\u017eivljavamo i prihvatamo bol u nepromenljive crte li\u010dnosti ubrajaju se i na\u010din na koji reagujemo prema drugim ljudima, dakle da li smo otvoreni ili zatvoreni tip osobe, odnos prema radu i osetljivost, kako prema sebi, tako i prema drugima. To prakti\u010dno zna\u010di da je bol kako fizi\u010dka, tako i psiholo\u0161ka kategorija i ne mogu da se razdvoje jedna od druge.<\/p>\n
Da li vi\u0161e dominira psihi\u010dka ili fizi\u010dka bol?<\/p>\n
Mo\u0107 psihe je ogromna. Pravi dokaz za to su napadi panike i stalna strepnja da \u0107e do\u0107i do napada. Usled te strepnje do napada obi\u010dno i do\u0111e pa se javi gu\u0161enje, stezanje u grudima, lupanje srca, preznojavanje, podrhtavanje… Dakle od \u010ditavog niza simptoma samo strah od smrti i gubitka kontrole nad sobom su psiholo\u0161ki, sve druge manifestacije napada su fizi\u010dke i pra\u0107ene telesnim simptomima. Ipak, \u010dinjenica je i da hroni\u010dan fizi\u010dki bol mo\u017ee da dovede do psihi\u010dkih poreme\u0107aja od kojih su naj\u010de\u0161\u0107e anksioznost i depresija. I vrlo \u010desto se oba stanja prepli\u0107u, pa anksioznost provocira pojavu bola, a bol ose\u0107aj zabrinutosti.<\/p>\n
Dakle, koliko ne\u0161to zaista boli je za svakog od nas druga\u010dije?<\/p>\n
Do\u017eivljaj bola je krajnje individualan i tu su bitna dva parametra. Jedan je visina praga nadra\u017eaja za bol, a drugi visina praga tolerancije bola. Dok je jednoj osobi bol zbog i\u0161ijasa, na primer, neizdr\u017eiv, kod druge je prihvatljiv bez velike dramatike. Tu se ljudi drasti\u010dno razlikuju. \u010cak postoje i razlike me\u0111u nacijama po pitanju ekspresije bolnih do\u017eivljavanja. Na primer, ju\u017enja\u010dki narodi po pravilu dramati\u010dno reaguju na bol, dok su severnjaci skloni da ga trpe i prikrivaju. Ovo je jo\u0161 jedan dokaz da je bol stvar mentaliteta, odnosno karaktera.<\/p>\n
Ipak, medicina je uspela da defini\u0161e koji su to objektivno najja\u010di bolovi, a koji su naj\u010de\u0161\u0107i?<\/p>\n
Jeste, poznato je da su bubre\u017ene kolike, poro\u0111ajni bol, bol usled metastaza kancera me\u0111u najja\u010dim bolovima. Naj\u010de\u0161\u0107i su reumatski bolovi, bolovi u le\u0111ima i vratu, kostobolje, glavobolje… Dakle svaki hroni\u010dan bol je mukotrpan jer traje, dok je akutni bez obzira na te\u017einu prolazan i samim tim se lak\u0161e do\u017eivljava.<\/p>\n
S obzirom na to da je te\u017eina bola stvar do\u017eivljaja pojedinca, kada je potrebno da se popije lek protiv bola?<\/p>\n
Do\u017eivljaj bola je u sferi psihe ali i realnog fizi\u010dkog bola. Lek je potreban u oba stanja. Ali, va\u017eno potra\u017eiti pomo\u0107 lekara. Ljudi \u010desto nekriti\u010dki piju lekove za smirenje, benzodiazepine, jer ne znaju da antidepresivi, antiepileptici i neki drugi lekovi mnogo bolje reguli\u0161u bolna stanja. Antidepresivi smanjuju ose\u0107aj bola, pa \u010dak mogu da pomognu u slu\u010daju anksioznih glavobolja. Antiepileptici tako\u0111e smanjuju do\u017eivljaj bola, kao i opinoidni analgetici. Depresivno raspolo\u017eenje mo\u017ee da pokrene \u010ditav niz bolnih senzacija i zato je bolje da se piju i antidepresivi koji pobolj\u0161avaju raspolo\u017eenje i smanjuju do\u017eivljaj bola, a ne samo lekovi za smirenje.<\/p>\n
Kako se bol jo\u0161 le\u010di osim lekovima?<\/p>\n
U bogatim, zapadnim zemljama psihologija bola je odavno prepoznata. Oni u velikim bolnicama imaju ekipe psihijatara koji su usko specijalizovani za odre\u0111enu oblast medicine. Tako, na primer, imaju psihijatra koji se isklju\u010divo bavi kancerskim bolom, drugi postporo\u0111ajnim traumama, tre\u0107i kardiolo\u0161kim pacijentima koji pate od visokog krvnog pritiska i aritmija srca… Jer odavno je uo\u010deno da mnogobrojna bolna i fizi\u010dka stanja mogu da se poprave ako se le\u010de i psihijatrijskim lekovima. Da bi lak\u0161e prepoznali pacijente sa psihijatrijskim smetnjama, u Engleskoj, na primer, imaju testove koje pacijent popunjava kada do\u0111e kod lekara op\u0161te prakse i na osnovu odgovora usmerava se na le\u010denje kod psihijatra ili kod drugog specijaliste. Ne gubi se vreme sa hipohondroti\u010dnim pacijentima, odnosno i oni dobijaju stru\u010dnu pomo\u0107 na vreme.<\/p>\n
Ko te\u017ee podnosi bol, mu\u0161karci ili \u017eene?<\/p>\n
\u017dene su sklonije da dramati\u010dnije odreaguju na bolne dra\u017ei, ali generalno to je jednako.<\/p>\n
Da li se depresija i anksioznost mogu manifestovati samo telesnim smetnjama?<\/p>\n
U psihijatriji je odavno prime\u0107eno da osobe koje nemaju prave re\u010di da izraze svoje emocije i \u017eale se na bol imaju brojne psihosomatske reakcije. Tako stanje u psihijatriji stru\u010dno nazivamo aleksitimija.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ako se usredsredite na bol, on \u0107e po va\u0161em subjektivnom ose\u0107aju biti vi\u0161estruko ja\u010di nego \u0161to zapravo jeste. Istra\u017eivanja su pokazala da usmeravanje pa\u017enje na bol poja\u010dava bolni do\u017eivljaj za \u010dak 400 odsto.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":278970,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-366803","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/366803","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=366803"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/366803\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":366804,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/366803\/revisions\/366804"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/278970"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=366803"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=366803"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=366803"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}