agresija na SRJ izvr\u0161ena je bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinenjih nacija, a kao zvani\u010dni razlog NATO je naveo zaustavljanje “humanitarne katastrofe na Kosovu”. Nare\u0111enje za po\u010detak vazdu\u0161nih napada izdao je tada\u0161nji generalni sekretar NATO-a Havijer Solana, dok je komandant NATO-a tokom bombardovanja bio ameri\u010dki general Vesli Klark. Bombardovanje je okon\u010dano potpisivanjem Vojnotehni\u010dkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999, a dan kasnije Savet bezbednosti UN usvojio je Rezoluciju 1244.<\/p>\n
Posle 24 godine od NATO bombi, \u0161ta su nau\u010dili Srbi i Albanci, a \u0161ta Zapad?<\/p>\n
Ministar inostranih poslova SR Jugoslavije u vreme bombardovanja \u017divadin Jovanovi\u0107 ka\u017ee za Kosovo onlajn da su Srbi kroz svoju istoriju ve\u0107 nau\u010dili mnogo toga – kako se brani zemlja, sloboda, narod, ravnopravnost, dostojanstvo i da im NATO agresija nije bila potrebna da i\u0161ta u\u010de. Kako ka\u017ee, Srbi znaju \u0161ta su njihovi ciljevi i njihova prava.<\/p>\n
\u0160to se Evrope ti\u010de, Jovanovi\u0107 se nada da je izvukla pouke iz te agresije jer, kako ka\u017ee, rat NATO protiv Jugoslavije bio je klasi\u010dan rat protiv Evrope.<\/p>\n
“Bombe jesu padale na Srbiju, ali to je bilo destabilizovanje cele Evrope. Ako nije, kako mo\u017eemo danas objasniti da Evropa ne mo\u017ee ni u EU, ni u NATO da uspostavi jedinstvo jer uvek ima zemalja koje druga\u010dije misle o najva\u017enijim pitanjima evropske bezbednosti i saradnje. Evropa je u\u010dinila istorijsku gre\u0161ku kada je 1999. pod pritiskom Amerike poslu\u0161no u\u010destvovala u agresiji koja je u su\u0161tini zna\u010dila agresiju protiv Evrope”, nagla\u0161ava on.<\/p>\n
Od 1999, isti\u010de Jovanovi\u0107, po\u010dinje nezadr\u017eiv sunovrat Evrope koji je vodio u sve ve\u0107u zavisnost i vazalni polo\u017eaj od Amerike. On dodaje da Evropa danas Ameriku slu\u0161a tako \u0161to uvodi sankcije Rusiji, vr\u0161i pritisak i na druge zemlje, uklju\u010duju\u0107i Srbiju \u201ckao da je to ne\u0161to civilizacijski\u201d. Evropa je, smatra, kardinalnu gre\u0161ku napravila \u0161to je pod pritiskom Amerike u\u0161la u napad na jednu slobodnu, nezavisnu zemlju 1999. i to joj se, ocenjuje, danas obija o glavu kroz demonstracije, socijalni bunt…<\/p>\n
“Mislim da ova generacija evropskih politi\u010dara nije u stanju da se izvu\u010de iz ameri\u010dkog \u0161injela jer ameri\u010dki \u0161injel je pod svojim skutom doveo ovu generaciju evropskih politi\u010dara i ona kada bi i \u017eelela da se izvu\u010de iz tog obru\u010da, nema mogu\u0107nosti da se okrene sebi. Evropa \u0107e biti u mogu\u0107nosti da u\u010dini zaokret u svoju korist onog \u010dasa kada bude po\u010dela da preispituje svoju pora\u017eavaju\u0107u politiku u odnosu na Srbe na Balkanu jer je Evropa slepo sledila anglosaksonsku strategiju slabljenja i drobljenja srpskog naroda na Balkanu od kraja osamdesetih pa do 2000.”, ka\u017ee na\u0161 sagovornik.<\/p>\n
Kada je re\u010d o Albancima i NATO agresiji, Jovanovi\u0107 navodi da oni nisu nikome primer i u tom smislu podse\u0107a da su slavili Staljina, pa Mao Cedunga, a danas Stoltenberga.<\/p>\n
“Albanci su inspiracija za vazalstvo i slu\u017eenje tu\u0111im interesima i ra\u010dunaju da \u0107e kao tre\u0107a, \u010detvrta ruka da dobiju neke mrvice. To je njihova stvar, ali ona nema perspektive. Danas je svima jasno da njihove gazde odlaze u istoriju, a da je jedino re\u0161enje u tra\u017eenju iskrenog dogovora sa srpskim narodom, da \u017eive u miru i razumevanju jedni pored drugih i da niko ne tra\u017ei za sebe privilegije da bi \u0161to ve\u0107u \u0161tetu naneo srpskom narodu, od toga nema budu\u0107nosti. Danas je svet na putu multilateralnih odnosa, danas i Albanci treba da se zapitaju na kojoj su strani istorije kada tra\u017ee ono \u0161to im ne pripada, kao \u0161to je Si \u0110inping pre neki dan u Moskvi rekao da je Kina uvek na pravoj strani istorije”, ka\u017ee Jovanovi\u0107.<\/p>\n
U vremenskom razdoblju od 24 godine, prema oceni direktora istra\u017eivanja ISAC fonda\u00a0Igora Novakovi\u0107a, Srbija je postala svesna svetske politike i potrebe da se prilago\u0111ava tokovima umesto da ide uz vodu.<\/p>\n
\u201cMislim da je to klju\u010d. Srbija je tokom 90-ih imala dosta \u0161ansi da odre\u0111ene momente pretvori u pobede u kooperaciji sa svojim susedima ali smo svaku loptu proma\u0161ili. Sada mi se \u010dini da su stvari druga\u010dije. Da li ide na bolje nisam siguran, ali sigurno nije onako kako je bilo pre dve decenije\u201d, ka\u017ee Novakovi\u0107 za Kosovo onlajn.<\/p>\n
\u0160to se ti\u010de Zapada, Novakovi\u0107 smatra da oni o bombradovanju SRJ uop\u0161te vi\u0161e ne razmi\u0161ljaju.<\/p>\n
\u201cU velikim dr\u017eavama uglavnom imate partije ekstremene desnice i levice koje obra\u0107aju pa\u017enju na bombardovanje SRJ ali to nije glavni mejnstrim politi\u010dkog mi\u0161ljenja. Za ve\u0107inu njih to je zavr\u0161ena pri\u010da, a za neke od njih je zape\u010da\u0107ena priznavanjem nezavisnosti Kosova 2008. U nauci o me\u0111unarodnim odnosima imate \u010ditave teorije o pona\u0161anju velikih i malih dr\u017eava. Srbija je mala dr\u017eava i ono \u0161to je za nas prvorazredni doga\u0111aj od \u017eivotne va\u017enosti za njih je samo, u principu, fusnota. Ono \u0161to nama ostaje je da vidimo kako mo\u017eemo da izvu\u010demo maksimum iz takve situacije. To je na na\u0161oj spoljnoj politici\u201d, ka\u017ee Novakovi\u0107.<\/p>\n
Dodaje da je pre 24 godine bilo vreme klasi\u010dnog unipolarnog sveta gde je uloga svetskog policajca bila pre svega na Americi, a da je sada druga\u010dije.<\/p>\n
\u201cOdluka vezana za SRJ 1999. godine, u smislu opravdanja, iz njihove perspektive je da je postojala humanitarna pozadina. Kasnije akcije NATO ne bih dovodio u vezu sa ovom. Kod Iraka odre\u0111ene \u010dlanice Alijanse su odbile da u\u010destvuju u akciji sa SAD, ali je ta pri\u010da bila druga\u010dija jer se govorilo o sumnji oko podr\u0161ke Iraka teroristima i oko posedovanja nuklearnog oru\u017eja \u0161to se posle ispostavilo da nije bilo ta\u010dno\u201d, navodi Novakovi\u0107.<\/p>\n
Mo\u017eda sporadi\u010dno, ali od 1999. naovamo \u010duju se glasovi sa Zapada koji dovode u pitanje opravdanost NATO agresije.<\/p>\n
Tako je biv\u0161i predsednik \u010ce\u0161ke Milo\u0161 Zeman, \u010dija je zemlja, kao NATO \u010dlanica u\u010destvovala u bombardovanju, pre dve godine zamolio srpski narod za oprost.<\/p>\n
\u201cIzvinjavam se za bombardovanje Jugoslavije, bilo je to gore od zlo\u010dina. Ja molim srpski narod da nam oprosti”, rekao je Zeman posle sastanka sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vu\u010di\u0107em u Pragu 2021. godine.<\/p>\n
Biv\u0161i ambasador SAD u Beogradu Vilijam Montgomeri rekao je da smatra da je NATO bombardovanje bila gre\u0161ka, jer je tokom te akcije bilo mnogo \u017ertava, kao i da se posledice ose\u0107aju i danas, dok je stvarnost posle te akcije druga\u010dija od one koju je zvani\u010dni Va\u0161ington \u017eeleo.<\/p>\n
Pro\u0161le godine su se i u nema\u010dkom Bundestagu \u010dule kriti\u010dke ocene NATO agresije. Poslanici Levice i desni\u010darske \u201cAlternative za Nema\u010dku\u201d ocenili su da su \u201cdva kr\u0161enja me\u0111unarodnog prava – bombardovanje biv\u0161e SRJ i jednostrano progla\u0161ena nezavisnost Kosova, stvorili presedane, \u010dije se posledice vide i danas\u201d.<\/p>\n
\u017divadin Jovanovi\u0107 isti\u010de da je agresija NATO pakta bila ilegalna i, kako ka\u017ee, kriminalna, izvedena uz kr\u0161enje me\u0111unarodnog prava, povelje UN, osnovnog osniva\u010dkog akta NATO pakta i da je predstavljala kr\u0161enje suvereniteta i teritorijalnog integriteta jedne zemlje koja nije predstavlja pretnju ni za jednu drugu zemlju ni u okru\u017eenju, ni van okru\u017eenja. Dodaje da je ta agresija predstavljala i kr\u0161enje ustava \u010dlanica NATO-a jer nijedna vlada koja je u\u010destvovala nije tra\u017eila saglasnost svojih parlamenata za agresiju.<\/p>\n
“To je bio jedan zlo\u010dina\u010dki akt koji je bio usmeren, pre svega, protiv Srbije, srpskog naroda, tako\u0111e protiv Crne Gore, ali dok su bombe i rakete NATO pakta, uklju\u010duju\u0107i i one koje su nosile kasetne bombe i projektile sa osiroma\u0161enim uranijum padale po Srbiji od Pri\u0161tine do Subotice, po Nik\u0161i\u0107u i drugim gradovima SR Jugoslavije, dok su tri \u010detvrtine ukupnog broja \u017ertava bili civili, uklju\u010duju\u0107i decu, dotle su te bombe ustvari najvi\u0161e razarale sistem bezbednosti i bezbednosnu arhitekturu Evrope i sveta, te bombe su razarale Helsin\u0161ki dokument o bezbednosti i saradnji iz 1975, ali i sporazume iz Jalte, Teherana i mnoge druge koji su predstavljali osnove sistema globalnih odnosa zasnovanih na rezultatima i ishodu Drugog svetskog rata”, ka\u017ee Jovanovi\u0107.<\/p>\n
Prema njegovim re\u010dima, danas, 24 godine kasnije, mo\u017ee se sa sigurno\u0161\u0107u tvrditi da su ciljevi bili ekspanzija NATO na istok ka ruskim granicama, kontrola Balkana i uspostavljanje apsolutne dominacije NATO pakta na Balkanu.<\/p>\n
“To je bio deo \u0161ireg plana, za novu strategiju NATO-a, strategiju ekspanzije na ruske granice i globalnog upravljanja nad planetom. To je bilo pokri\u0107e pod la\u017enim izgovorom da se brane ljudska prava ugro\u017eene albanske nacionalne manjine na Kosovu i Metohiji, a u stvari Amerika je tra\u017eila pokri\u0107e za stalno stacioniranje svojih trupa na teritoriji Srbije, na KiM i u tom smislu je odmah iza kraja agresije uspostavljena jedna od najve\u0107ih vojnih baza SAD izvan teritorije Amerike – Bondstil kod Uro\u0161evca. To je bila prva alka novih ameri\u010dkih vojnih baza koje su se \u0161irile kao pe\u010durke posle ki\u0161e prema istoku, jer su uspostavljene tri u Bugarskoj, tri ili \u010detiri u Rumuniji, vi\u0161e baza u Poljskoj, balti\u010dkim republikama…”, navodi Jovanovi\u0107.<\/p>\n
Isti\u010de da je NATO agresija predstavljala po\u010detak pune militarizacije ne samo Balkana, ve\u0107 \u010ditavog evropskog kontinenta jer je Amerika nametnula svim \u010dlanicama svog saveza iz Evrope da izdvajaja dva odsto BDP-a za naoru\u017eavanje. Pod pritiskom Amerike, \u010ditavu infrastrukturu u EU morali su da se prilagode zahtevima vojnih standarda, pri\u010da Jovanovi\u0107 i dodaje da je po\u010dela i militarizacija privrede.<\/p>\n
“Ovih dana pre svega smo du\u017eni da se se\u0107amo na\u0161ih \u017ertava, vi\u0161e od 4.000 ljudi je izgubilo \u017eivote, od toga tri \u010detvrtine su civili, me\u0111u kojima i oko 90-oro dece, ali mi moramo da znamo i da je to bio po\u010detak svega onoga \u0161to gledamo danas pred na\u0161im o\u010dima. Sve \u0161to se de\u0161ava danas u Evropi je po\u010delo 1999. agresijom NATO na SR Jugoslaviju, a agresija se danas nastavlja druga\u010dijim sredstvima”, zaklju\u010duje Jovanovi\u0107.<\/p>\n