{"id":366517,"date":"2023-03-21T06:54:05","date_gmt":"2023-03-21T05:54:05","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=366517"},"modified":"2023-03-21T06:54:05","modified_gmt":"2023-03-21T05:54:05","slug":"bankarska-kriza-2023-kljucne-slicnosti-i-razlike-sa-krizom-2008","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2023\/03\/21\/bankarska-kriza-2023-kljucne-slicnosti-i-razlike-sa-krizom-2008\/","title":{"rendered":"Bankarska kriza 2023 – klju\u010dne sli\u010dnosti i razlike sa krizom 2008."},"content":{"rendered":"

Autor: Mihailo Gaji\u0107<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Kada je Banka Silicijumske doline (SVB) zapala u probleme i na kraju oti\u0161la u bankrot, to je svet uhvatilo prili\u010dno nespremnim. Propala je bila, me\u0111utim, i Silverbank iz Njujorka, a u ozbiljne probleme zapala je bila i druga najve\u0107a banka u \u0160vajcarskoj, Credit Suisse.<\/p>\n

Nakon intervencija ameri\u010dkog FED-a i centralne banke \u0160vajcarske, po\u017ear deluje uga\u0161en \u2013 banke su dobile kredite za likvidnost, depoziti su osigurani (\u010dak i iznad do tada postoje\u0107eg maksimalnog iznosa). Ali mnogi su po\u010deli da se pitaju koliko ovo li\u010di na krizu iz 2008. i da li je mogu\u0107 novi kolaps finansijskog sistema.<\/p>\n

\n

This Time Is Different<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Knjiga pod ovim nazivom koju su napisali profesor Harvarda Kenet Rogov i Merilenda Karmen Rajnhart lepo ilustruje da finansijske krize nisu ni nove ni neuobi\u010dajene u ekonomskoj istoriji sveta. Ovo je tako jo\u0161 od po\u010detak razvoja banakrskog sistema i finansijskih tr\u017ei\u0161ta u srednjem veku. Ali po\u0161to izme\u0111u kriza postoji protok vremena, stalno deluje kao da se to nikad vi\u0161e ne\u0107e desiti jer \u201cvremena su sada druga\u010dija\u201c ili \u201csada znamo gde smo ranije gre\u0161ili\u201c. I tako do naredne krize. Dakle, finansijske krize \u0107e svakako biti, samo je prili\u010dno nejasno da li \u0107e do nje do\u0107i uskoro i koji \u0107e biti njen okida\u010d i uzrok.<\/p>\n

U veoma kratkim crtama, kriza hipotekarnih kredita po\u010dela je sa monetarnom politikom centralnih banaka koje su smanjile cenu kapitala. Ovo je dovelo do rasta vrednosti kapitalnih dobara kao \u0161to su nekretnine. Sve je pogor\u0161ano regulatornim okvirom koji je ohrabrivao banke da ula\u017eu u hipotekarne obveznice jer su one bile definisane kao niskorizi\u010dne. Ovo je zna\u010dilo da banke mogu da zadr\u017ee manje rezervi i da taj novac plasiraju dalje, u pore\u0111enju sa slu\u010dajem gde bi investirale u neke druge hartije od vrednosti.<\/p>\n

Ovo je bila situacija u kojoj je do\u0161lo do pravljenja mehura na tr\u017ei\u0161tu hipotekarnih obveznica, i posledi\u010dno na tr\u017ei\u0161tu nekretnina: rizik je kontrolisan tako \u0161to bi se mnogo hipoteka na pojedina\u010dne spojilo u jednu obveznicu umesto da ostanu rascepkane, a potom su te obveznice me\u0111usobno \u201cme\u0161ane\u201c. Sve je delovalo super jer se do tada u istoriji nije desilo da padne tr\u017ei\u0161te nekretnina u celoj SAD: ako do\u0111e do pada na Floridi ili u Teksasu, dolazilo bi do rasta u Njujorku ili Kaliforniji, pa bi se ovakvim me\u0161anjem smanjio sistemski rizik jer bi se ovi gubici i dobici me\u0111usobno potirali. A onda se desilo ne\u0161to neo\u010dekivano \u2013 tr\u017ei\u0161te nekretnina palo je u celoj SAD. I banke su se na\u0161le sa aktivom koja je izgubila na vrednost.<\/p>\n

U jo\u0161 kra\u0107im crtama, propast SVB po\u010dela je isto monetarnim impulsom. FED je na finansijsko tr\u017ei\u0161te pustio ogromne koli\u010dine novca da bi se izbegla recesija nastala usled zatvaranja privrede kao dela protiv pandemijskih mera. Niske kamatne stope dovele su do rasta vrednosti akcija tehnolo\u0161kih kompanija \u2013 njihova vrednost ra\u010duna se kao diskontovani stok budu\u0107ih prinosa, a razvoj balona akcija ovakvih kompanija pomoglo je i o\u010dekivanje da \u0107e se rad od ku\u0107e nastaviti unedogled zbog kovida i da \u0107e to biti razlog za ve\u0107e kori\u0161\u0107enje razli\u010ditih tehnolo\u0161kih onlajn usluga.<\/p>\n

SVB je kao banka radila gotovo isklju\u010divo sa tehnolo\u0161kim kompanijama. Kada je zbog likvidnosti u sistemu dobila nove visoke depozite, nije imala kome da ih plasira kao kredite (za dve godine je njihova aktiva porasla TRI PUTA) pa je veliki deo novca plasirala u dr\u017eavne obveznice. Ali ove obveznice nosile su niske kamatne stope jer su definisane kao niskorizi\u010dne (vrlo je mala mogu\u0107nost da ameri\u010dka dr\u017eava bankrotira i ne isplati ih), \u0161to u tom trenutku nije bio problem, ali jeste postao onog trenutka kada su kamatne stope po\u010dele da rastu.<\/p>\n

Lo\u0161e upravljanje rizikom u ovoj banci koja skoro godinu dana pred svoj bankrot nije imala ni popunjeno mesto \u0161efa odeljanja za rizik videlo se i u tome \u0161to banka nije uradila hed\u017eing za slu\u010daj porasta kamatnih stopa. Hed\u017eing je, ina\u010de, finansijska transakcija gde se \u201ckladite\u201c sa drugom bankom da \u0107e kamatne stope porasti i za to platite proviziju, ali ako se desi rast kamatnih stopa te tro\u0161kove \u0107e snositi ta druga banka.<\/p>\n

Rast kamatnih stopa doveo je do povla\u010denja depozita jer je pala vrednost akcija tehnolo\u0161kih kompanija. Finansiranje na berzi bilo im je skuplje, likvidnost je po\u010dela da se smanjuje i da im rastu tro\u0161kovi poslovanja.\u00a0Crvena lampica je bila kada je SVB priznao u svojoj zvani\u010dnoj publikaciji da ima problema sa likvidno\u0161\u0107u jer nisu o\u010dekivali toliko povla\u010denje depozita i da je zato morao da prikupi novi kapital po\u0161to prodajom obveznica da bi isplatio \u0161tedi\u0161e gubi novac pri svakoj transakciji.<\/p>\n

Ovde je va\u017ean momenat bila struktura deponenata u SBV \u2013 u normalnim bankama ona je veoma disperzovana: najve\u0107i deo dolazi od brojnih malih uloga doma\u0107instava srednje klase, potom malih i srednjih preduze\u0107a pa tek onda dolaze bogati pojedinci ili velike kompanije i investicioni fondovi. Ovde je bilo suprotno: samo 3% depozita je bilo ni\u017ee od 250.000 USD koliko iznosi granica za paradr\u017eavni sistem osiguranja depozita preko FIDC.<\/p>\n

Kako ve\u0107ina depozita nije bila osigurana i postojala je mogu\u0107nost gubitka tog novca, veliki broj deponenata odlu\u010dio je da hitno povu\u010de novac iz ove banke, a prilikom svakog povla\u010denja depozita banka je morala da prodaje sve vi\u0161e obveznica po ni\u017eoj ceni od one pri dospe\u0107u i da tako gomila nove gubitke. I tako sve do bankrota.<\/p>\n

\n

\u0160ta je isto, a \u0161ta se razlikuje?<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Veoma va\u017ena sli\u010dnost je u tome \u0161to su obe krize bile posledica monetarne politike, pove\u0107avanjem likvidnosti i niskih kamatnih stopa od strane centralne banke. Ovakva monetarna politika jeftinog novca nagomilala je mehure na tr\u017ei\u0161tu nekretnina koji su pukli 2008, i na tr\u017ei\u0161tu tehnolo\u0161kih kompanija prethodne i ove godine.<\/p>\n

U oba slu\u010daja krivac je bila i politika upravljanja rizikom kao i regulativa koja je podsticala takvo upravljanjem: u prvom slu\u010daju to je bilo neprepoznavanje rizika hipotekarnih obveznica i njihovo odre\u0111ivanje kao nerizi\u010dnih, u drugom je isto to bio slu\u010daj sa dr\u017eavnim obveznicama.<\/p>\n

Tu je i sistematsko pra\u0107enje rizika: iako je finansijsko tr\u017ei\u0161te u SAD i pre finansijske krize 2008. bilo me\u0111u najregulisanijim tr\u017ei\u0161tima u SAD, ovakvi rizici nisu bili pra\u0107eni od strane regulatora. Sli\u010dno je bilo i sada sa SVB jer je ona bila ispod praga od vrednosti aktive od 250 milijardi USD, pa nije smatrana sistemski va\u017enom bankom (ovo je bilo i posledica direktnih izmena regulative pre par godina kada je ovaj prag podignut sa prethodnih 50 milijardi). Ali sli\u010dnosti tu uglavnom prestaju.<\/p>\n

Prva razlika je u tome \u0161to su banke 2008. bile mnogo vi\u0161e zadu\u017eene, i mnogo manje likvidne nego \u0161to je to sada slu\u010daj. Ovo se najbolje vidi posmatraju\u0107i udeo gotovine i gotovinskih ekvivalenata u odnosu na ukupne depozite. Kao \u0161to znamo, kada ostavimo ra\u010dun u banci na \u0161tednju, ona ga ne \u010duva u sefu, ve\u0107 ga izdaje kao kredite drugim pojedincima ili preduze\u0107ima, ili ga investira na neki drugi na\u010din (na primer u dr\u017eavne obveznice) i tako zara\u0111uje kamatu; od te zara\u0111ene kamate nama ispla\u0107uje kamatu na \u0161tednju, i od razlike finansira tro\u0161kove svog poslovanja i kreira profit.<\/p>\n

Banke \u0107e naravno deo ukupnih depozita dr\u017eati u gotovini, ali ni\u0161ta iznad nekog minimuma, jer taj novac ne mo\u017ee da investira nego on sedi besposlen i ne donosi prinos. Deo \u0107e investirati u veoma likvidne hartije od vrednosti \u2013 oni vrlo brzo dospevaju na naplatu i mogu se po potrebu i brzo prodati na berzi, a to su naj\u010de\u0161\u0107e mese\u010dni pa \u010dak i dnevni zapisi trezora (kratkoro\u010dne obveznice) ili me\u0111ubankarske pozajmice itd. \u0160to je ni\u017ei odnos gotovine i gotovinskih ekvivalenata i ukupnih depozita, banke \u0107e vi\u0161e sredstava mo\u0107i da plasiraju tamo gde postoji vi\u0161i prinos, ali zato postoji i vi\u0161i rizik da padnu u problem likvidnosti, da ne mogu da odgovore svojim kratkoro\u010dnim potra\u017eivanjima ako deponenti po\u010dnu da di\u017eu svoje uloge iz banke.<\/p>\n

Kada pogledamo ovaj odnos tokom prethodne dve decenije, jasno se vidi da su banke danas u proseku zna\u010dajno likvidnije nego \u0161to je to bio slu\u010daj pred krizu 2008. Dok su banke tada tek na 22 USD depozita dr\u017eale 1 USD ke\u0161a (gotovine i gotovinskih ekvivalenata), sada je taj odnos ve\u0107 na ispod 6 USD depozita. Likvidnost banaka je pove\u0107ana oko 3,5 puta, i stoga je manja verovatno\u0107a da \u0107e banke imati problema sa likvidno\u0161\u0107u. Ovo ne zna\u010di da neka pojedina\u010dna banka kao ba\u0161 SVB ne\u0107e imati takav problem, ve\u0107 da taj problem nije toliko sistemski izra\u017een kao \u0161to je to bio slu\u010daj 2008.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Odnos gotovine i gotovinskih ekvivalenata u aktivi banaka i ukupnih bankarskih depozita. Izvor: FED.<\/span><\/i><\/p>\n

Druga razlika je u tome \u0161to je 2008. glavni problem za banke bio u rizi\u010dnom kreditiranju. Banke su davale kredite i onima koji nisu mogli da ih otpla\u0107uju, i kada su prestajali sa otplatom banke su se na\u0161le u ozbiljnim problemima. Po\u0161to su banke i same bile visoko zadu\u017eene kod drugih institucija i sa malo gotovine na ra\u010dunima, nije trebalo puno da pojedine velike banke postanu nesolventne.<\/p>\n

Za razlika od tada, danas ameri\u010dke banke dr\u017ee mnogo ve\u0107i udeo niskorizi\u010dne aktive u obliku dr\u017eavnih obveznica \u2013 za njih se kolokvijalno ka\u017ee da su nerizi\u010dne, jer sigurno donose o\u010dekivani prinos: dok neka pojedina\u010dna kompanija ili banka mo\u017ee da bankrotira, dr\u017eava to ne mo\u017ee. Ali ovo va\u017ei samo dok se te obveznice dr\u017ee do isteka ro\u010dnosti. Ne i ako moraju da se prodaju ranije da bi se podmirili neki problemi sa likvidno\u0161\u0107u.\u00a0Dok te obveznice ne nose sa sobom kreditni rizik, one sa sobom nose rizik ro\u010dnosti.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Udeo dr\u017eavnih obveznica u ukupnoj bankarsoj aktivi. Izvor: FED.<\/p>\n

Banke su tokom pandemije 2020. i 2021. bile prepravljene jeftinim kapitalom: standardne me\u0111ubankarske stope na pozajmice (kao \u0161to je na primer kod nas \u010duveni euribor) bile su \u010dak i negativne: vi ste pla\u0107ali nekome da pozajmi pare od vas. Ovo je bila posledica fiskalnih stimulusa ali i monetarnih intervencija centralnih banaka \u2013 i banke su dobar deo ovih novih sredstava koja su im se pojavila na ra\u010dunima usmerila u dr\u017eavne obveznice, a one su tada u op\u0161toj poplavi novca sa sobom nosile i jako niske kamatne stope, koje su u najboljem slu\u010daju tek bile ne\u0161to iznad nule.<\/p>\n

\u010cak se i Srbija tada zadu\u017eivala po kamatnoj stopi od 1,89% na finansijskom tr\u017ei\u0161tu i tek 1% za \u201czelene obveznice\u201c. Razvijene evropske zemlje sa stabilnim javim finansijama ili svetskom rezervnom valutom poput Nema\u010dke ili SAD su uzajmljivale novac prodajom svojih obveznica i ispod ovih niskih vrednosti, \u010dak i po negativnim stopama. Me\u0111utim, kada je do\u0161lo do inflacije centralne banke su po\u010dele da di\u017eu kamatne stope da bi smanjile inflatorne pritiske i rast cena. FED je u toma najvi\u0161e oti\u0161ao od razvijenih ekonomija, jer su i inflatorni pritisci u SAD bili dosta ja\u010di nego u Evropi ili Japanu.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Referentna kamatna stopa FED-a. Izvor: FED.<\/p>\n

Ali sa rastom kamatnih stopa pala je vrednost ovih obveznica. Ova inverzna zavisnost izme\u0111u obveznica i kamatnih stopa jedna je od osnovnih zakonitosti na finansijskim tr\u017ei\u0161tima. Ukoliko se obveznice \u010duvaju do dospe\u0107a, to nema reperkusije \u2013 oni se u bilansima dr\u017ee po knjigovodstvenoj vrednosti i po isteku ro\u010dnosti donose dogovoreni prinos. Ali ako banci zatreba gotovina (na primer, da isplati neke druge potrebe kao \u0161to su deponenti koji di\u017eu novac sa svog ra\u010duna) ona ove obveznice mora da proda.<\/p>\n

Tu se sada pojavljuju visoke kamatne stope kao problem: niko ne \u017eeli da kupi ove obveznice po njihovoj nominalnoj vrednosti jer sada novac mo\u017ee da plasira drugde sa vi\u0161im prinosom: kamata je sada oko 4,5% dok pre dve godine bila tek malo iznad 0. Zato banke ove obveznice moraju da ponude sa velikim popustom, diskontuju\u0107i njihov budu\u0107i prinos na neto sada\u0161nju vrednost. Stoga ukoliko bi banke morale da prodaju ove obveznice pre isteka njihove ro\u010dnosti prilikom svake ove transakcije zabele\u017eile bi zna\u010dajan gubitak.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Potencijalni gubici banaka prilikom prodaje obveznica. Izvor: FRED.<\/p>\n

Na prvi pogled, ovo deluje kao katastrofa u najavi. Me\u0111utim, ako banke zadr\u017ee ove obveznice u svom portfoliju sve \u0107e biti u redu, povrati\u0107e svoja plasirana sredstva i zaradi\u0107e i kamatu, premda jako nisku. Imaju\u0107i u vidu da su banke mnogo likvidnije danas nego 2008. i da imaju hartije od vrednosti koje imaju nizak kreditni rizik, u normalnim okolnostima sve deluje pod kontrolom. Ali tu zato stupa \u201cbank run\u201c iliti veliko povla\u010denje depozita u kratkom roku. Kada banka iscrpi svoja likvidna sredstva, ona \u0107e biti primorana da prodaje ove obveznice i da zabele\u017ei visoke gubitke, \u0161to \u0107e problem likvidnosti da pretvori u problem solventnosti. Da se ovi potencijalni gubici\u00a0 stvarno i ne realizuju, banke moraju da spre\u010de odliv depozita.<\/p>\n

Dok je 2008. problem bio u tome \u0161to obveznice nisu ispla\u0107ivane (kreditni rizik \u2013 zajmoprimci kredite koji su bili \u201cspakovani\u201c u obveznice i prodati dalje u finansijskom sistemu nisu vra\u0107ali bankama) ovde to nije slu\u010daj, ve\u0107 problem le\u017ei u padu njihove vrednosti prilikom prevremene prodaje.<\/p>\n

To nas dovodi u paradoksalnu situaciju: banke danas mogu da propadnu IAKO u svom portfoliju dr\u017ee isklju\u010divo nerizi\u010dne hartije od vrednosti koje \u0107e sigurno biti ispla\u0107ene jer iza njih stoji ameri\u010dka dr\u017eava. Dakle, sve dok ne do\u0111e do velikog povla\u010denja depozita kao \u0161to se to desilo u slu\u010daju SVB-a, banke i finansijski sistem su sigurni. Stoga ovo nikako ne mo\u017ee biti ista situacija kao 2008.<\/p>\n

\n

Da li je ovo bio \u2019\u2019bailout\u2019\u2019?<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Ali stanje nije ni ru\u017ei\u010dasto. Neke regionalne banke koje su imale nekoliko velikih deponenata (a njihovi depoziti nisu osigurani jer prelaze prag od 250.000 USD) i koje su dosta investirale u dr\u017eavne obveznice su prili\u010dno ranjive. Zato FED, FDIC (ameri\u010dka paradr\u017eavna \u0161ema osiguranja bankarskih depozita) i Kongres jesu usko\u010dili u igru. FED je kreirao novi instrument pozajmica bankama za likvidnost \u2013 ovime bi one u slu\u010daju povla\u010denja depozita mogle da pozajme novac od FED-a da ih isplate, umesto da moraju da ih nabavljaju rasprodajom obveznica i tako zabele\u017ee gubitke.<\/p>\n

Ovo je bio signal i velikim deponentima da ne povla\u010de novac iz banaka jer za tim nema potrebe po\u0161to \u0107e sa ovim biti on biti siguran. Dodatni korak bila je izjava politi\u010dkog vrha da \u0107e se obe\u0161tetiti svi deponenti u propalim bankama (pored SVB iz Kalifornije, tu je i Silverbank iz Njujorka) bez obzira na postoje\u0107i limit od 250.000 USD. I ovo izgleda da je uspelo \u2013 nije do\u0161lo do juri\u0161a na banke, i banke su mogle da isplate depozite onima koji su ih podizali bez da zabele\u017ee gubitke.<\/p>\n

Pitanje da li je ovo bio \u201cbailout\u201c banaka li\u010di na budisti\u010dku zen zagonetku \u2013 Da li je drvo u \u0161umi zaista palo ako nikoga nije bilo da to \u010duje? Deponentni su dobili (ili \u0107e tek dobiti) svoj novac koji \u0107e biti ispla\u0107en od strane paradr\u017eavne institucije osiguranja bankarskih depozita. Na prvi pogled, deluje kao primer iz \u0161kolskog ud\u017ebenika spa\u0161avanja banke. Ali treba imati u vidu da za ovo nisu izdvojena sredstva poreskih obveznika iz bud\u017eeta: FDIC sredstva sakuplja od samih banaka koje upla\u0107uju svoje u\u010de\u0161\u0107e u ovom fondu u skladu sa svojim kapitalom, a naravno da tro\u0161kove toga prebacuju na korisnike svojih usluga kroz njihovu ne\u0161to vi\u0161u cenu. Tako\u0111e, vlasnici banke ne\u0107e biti obe\u0161te\u0107eni \u2013 njihova banka je bankrotirala i ulazi u ste\u010dajni postupak iz toga te\u0161ko da \u0107e mo\u0107i da bilo izvuku, ve\u0107 \u0107e obe\u0161te\u0107enje dobiti samo depozitari koji su u banci dr\u017eali svoj novac na \u0161tednji.<\/p>\n

Talas.rs<\/a><\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pitanje da li je ovo bio \u201cbailout\u201c banaka li\u010di na budisti\u010dku zen zagonetku \u2013 Da li je drvo u \u0161umi zaista palo ako nikoga nije bilo da to \u010duje?<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[3102,3103,3101],"class_list":["post-366517","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu","tag-bailout","tag-bankarska-kriza","tag-banke"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/366517","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=366517"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/366517\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":366518,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/366517\/revisions\/366518"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=366517"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=366517"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=366517"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}