{"id":365944,"date":"2023-03-12T07:19:20","date_gmt":"2023-03-12T06:19:20","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=365944"},"modified":"2023-03-12T07:19:20","modified_gmt":"2023-03-12T06:19:20","slug":"sta-nam-je-sve-bio-zoran-dindic","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2023\/03\/12\/sta-nam-je-sve-bio-zoran-dindic\/","title":{"rendered":"\u0160ta nam je sve bio Zoran \u0110in\u0111i\u0107?"},"content":{"rendered":"

Autor: \u0110or\u0111e Majstorovi\u0107<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Dvanaestog marta se navr\u0161ava ta\u010dno dvadeset godina od atentata na Zorana \u0110in\u0111i\u0107a koji je u trenutku ubistva bio na funkciji Predsednika Vlade Republike Srbije i predsednika Demokratske stranke. O njegovoj, za na\u0161e prilike, relativno kratkoj politi\u010dkoj karijeri postoje opre\u010dna mi\u0161ljenja u doma\u0107oj javnosti, od romantizacije u liberalnim krugovima do stigmatizacije i sa leve i sa desne strane politi\u010dkog spektra.<\/p>\n

U nastavku \u0107emo poku\u0161ati da se kriti\u010dki osvrnemo na stanje u kome se dru\u0161tvo nalazilo neposredno nakon izlaska iz izolacije, prouzrokovane ratnom politikom Slobodana Milo\u0161evi\u0107a, i na glavne karakteristike \u0110in\u0111i\u0107evog premijerskog mandata koji je trajao tek ne\u0161to vi\u0161e od dve godine.<\/p>\n

\n

Razvojni put od anarhizma do neoliberalizma<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Po\u010deci \u0110in\u0111i\u0107evog politi\u010dkog delovanja se\u017eu jo\u0161 u studentske dane, kada je 1974. godine bio me\u0111u uhap\u0161enima koji su sa radikalno levih pozicija kritikovali tada\u0161nje dru\u0161tveno stanje. Poznato je da je \u0110in\u0111i\u0107 u tom periodu bio poklonik u\u010denja ruskog anarhiste Petra Kropotkina, a bavio se i prevo\u0111enjem radova grupe filozofa iz tzv. Frankfurtske \u0161kole. Pritisak me\u0111unarodne javnosti pomogao je osu\u0111enim studentima da izbegnu slu\u017eenje jednogodi\u0161nje zatvorske kazne, a \u0110in\u0111i\u0107 je nakon toga izbegao u Zapadnu Nema\u010dku i nastavio studije upravo u Frankfurtu. Doktoriao je 1979. godine na tezi \u201eProblemi utemeljenja kriti\u010dke teorije dru\u0161tva\u201c kod poznatog nema\u010dkog sociologa Jirgena Habermasa.<\/p>\n

U Jugoslaviju \u0107e se vratiti krajem osamdesetih, kada je ve\u0107 bilo jasno da \u0107e do\u0107i do velikih politi\u010dkih promena u celoj Evropi. \u0110in\u0111i\u0107 tada preuzima profesorsko mesto na Univerzitetu u Novom Sadu i u\u010destvuje u obnovi rada Demokratske stranke, na temelju istoimene organizacije koja je bila aktivna u Kraljevini SHS od 1919. do 1929. godine. Bio je predsednik izvr\u0161nog odbora i biran je za poslanika u prva tri vi\u0161estrana\u010dka saziva Narodne skup\u0161tine i Ve\u0107u republika Skup\u0161tine SRJ. Ve\u0107 1994. godine dolazi na \u010delo stranke, smeniv\u0161i prvog predsednika obnovljenog DS-a, Dragoljuba Mi\u0107unovi\u0107a, koji mu je bio neka vrsta politi\u010dkog mentora. Mi\u0107unovi\u0107 je tada\u0161nje \u0110in\u0111i\u0107evo pona\u0161anje okarakterisao kao makijavelisti\u010dko, dok je jedan deo \u010dlanstva DS-a ovaj potez video kao simboli\u010dko \u201eoceubistvo\u201c. Prore\u017eimski mediji su oberu\u010dke prihvatili ovu smenu, smatraju\u0107i da \u0107e ona dovesti do raskola u jednoj od vode\u0107ih opozicionih stranaka.<\/p>\n

Do ozbiljnijeg sukoba ipak nije do\u0161lo, mada istorija ove stranke jeste ispunjena brojnim cepanjima i stvaranjem razli\u010ditih frakcija. \u0110in\u0111i\u0107 je ubrzano radio na transformaciji DS-a, a na\u010din funkcionisanja koji je uveo vi\u0161e je podse\u0107ao na model jednog kapitalisti\u010dkog preduze\u0107a nego politi\u010dke partije. Nacionalno pitanje, koje je tokom ratnih godina bilo centralno politi\u010dko pitanje, on je smatrao nametnutim, a stav DS-a prema ovoj temi je \u010desto bio ambvivalentan. Odr\u017eavao je dobre odnose sa predsednikom Republike Srpske, Radovanom Karad\u017ei\u0107em, koga je posetio na Palama po\u010detkom 1994. godine, dok je iste godine za Vidovdan (28. jun) u ime \u010dlanstva DS-a uputio \u010destitku Ratku Mladi\u0107u, povodom Dana Vojske Republike Srpske.<\/p>\n

Milo\u0161evi\u0107 je u tom periodu u delu doma\u0107e javnosti bio kritikovan jer je gubio ratove ili ih nije vodio do kraja, dok ga je me\u0111unarodna zajednica nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma videla kao faktora mira i stabilnosti. S druge strane, opozicione partije su poku\u0161avale da iskoriste nezadovoljstvo ve\u0107inskog bira\u010dkog tela, pa su samim tim \u010desto posezale za nacionalisti\u010dkom retorikom. Pokazalo se da ona nema ozbiljnije upori\u0161te me\u0111u glasa\u010dima Demokratske stranke, s obzirom na to da su najpopularnije opozicione snage u tom periodu bile SPO Vuka Dra\u0161kovi\u0107a i SRS Vojislava \u0160e\u0161elja.<\/p>\n

Upravo sa SPO, i sa ne\u0161to manje uticajnim Gra\u0111anskim savezom Srbije, DS \u0107e 1996. formirati predzbornu koaliciju Zajedno. Ova koalicija \u0107e biti predvodnik vi\u0161emese\u010dnih protesta zbog sumnje u kra\u0111u glasova, prvenstveno na lokalnim izborima u velikim gradovima. Milo\u0161evi\u0107 je na kraju bio prinu\u0111en da prizna poraz, a upravo je \u0110in\u0111i\u0107 nakon toga izabran za gradona\u010delnika Beograda. Istog dana kada je izabran na ovu funkciju, \u0110in\u0111i\u0107 je sa Gradske skup\u0161tine skinuo petokraku i simboli\u010dno je poklonio Muzeju Jugoslavije. Ovaj populisti\u010dki potez \u0107e ujedno ostati jedino po \u010demu se pamti njegov kratki mandat na \u010delu glavnog grada, po\u0161to je smenjen ve\u0107 posle sedam meseci. Do smene dolazi nakon sukoba unutar koalicije Zajedno, koja se raspala istupanjem SPO, zbog navodnih tajnih pregovora \u0110in\u0111i\u0107a sa Milo\u0161evi\u0107em.<\/p>\n

Do bitnih promena na politi\u010dkoj sceni dolazi po\u010detkom 1998. godine, pre svega zbog izbijanja krize i sukoba na Kosovu, nakon \u010dega su i \u0160e\u0161eljev SRS, a ne\u0161to kasnije i Dra\u0161kovi\u0107ev SPO, u\u0161li u tzv. \u201eVladu narodnog jedinstva\u201c. \u0110in\u0111i\u0107ev DS se na taj na\u010din istakao kao najzozbiljnija opoziciona partija. Tokom NATO bombardovanja, \u0110in\u0111i\u0107 privremeno boravi u Crnoj Gori, a zatim prviremeno odlazi u inostranstvo do zavr\u0161etka ratnog stanja.<\/p>\n

\n

Preuzimanje vlasti i premijerski ekspoze<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Zoran \u0110in\u0111i\u0107 \u0107e odigrati klju\u010dnu ulogu u svrgavanju sa vlasti Slobodana Milo\u0161evi\u0107a, zahvaljuju\u0107i formiranju \u0161iroke koalicije DOS (Demokratska opozicija Srbije) u koju je u\u0161lo ukupno 19 politi\u010dkih stranaka. Zbog svoje nepopularnosti u velikom delu javnosti, \u0110in\u0111i\u0107 je pristao da ostane u senci, a za lidera ove koalicije i predsedni\u010dkog kandidata izabran je Vojislav Ko\u0161tunica, lider Demokratske stranke Srbije, koja se jo\u0161 1992. godine odvojila od DS kao njeno \u201edesnije krilo\u201c. DOS je jo\u0161 pre izbora napustio SPO Vuka Dra\u0161kovi\u0107a, nakon poku\u0161aja njegovog ubistva u Budvi, kada ga je \u0110in\u0111i\u0107 optu\u017eio da je inscenirao atentat.<\/p>\n

Nakon izbora u septembru 2000. godine DOS je proglasio pobedu, a Milo\u0161evi\u0107 je bio prinu\u0111en da prizna poraz od Ko\u0161tunice u prvom krugu predsendi\u010dkih izbora. Ovome su prethodile masovne demonstracije \u0161irom zemlje koje su kulminirale velikim mitingom 5. oktobra, kada je grupa demonstranata zauzela Narodnu skup\u0161tinu, Radio televiziju Srbije i obli\u017enje policijske stanice.<\/p>\n

Par meseci kasnije, na parlamentarnim izborima, DOS je odneo ubedljivu pobedu, a Zoran \u0110in\u0111i\u0107 je izabran za premijera 25. januara 2001. godine. Ova Vlada se \u010desto naziva prvom demokratskom, a ponekad \u010dak i jedinom demokratskom u istoriji srpskog parlamentarizma. Ona svakako zaslu\u017euje bitno mesto u modernoj srpskoj istoriji, kao Vlada koja je napravila zaokret u odnosu na nacionalisti\u010dku i ratnu politiku Sloboda Milo\u0161evi\u0107a.<\/p>\n

U svom ekspozeu \u0110in\u0111i\u0107 je najavio reforme i ozna\u010dio Srbiju kao \u201eposlednju u Evropi\u201c po mnogim pokazateljima. Kao glavne prioritete u reformama \u0110in\u0111i\u0107 je naveo politi\u010dku stabilnost regiona, referi\u0161u\u0107i na re\u0161avanje odnosa Srbije i Crne Gore, zatim re\u0161avanje krize sa terorizmom na jugu Srbije i pronala\u017eenje modela saradnje sa susedima iz biv\u0161e Jugoslavije. Kao drugi prioret naveo je institucije, nezavisno sudstvo, modernu dr\u017eavnu upravu, efikasne javne slu\u017ebe i servise, a na to bi se nadovezivalo unapre\u0111enje zakonodavstva, naro\u010dito u oblasti poslovanja, uz napredak u kvalifikovanoj radnoj snazi i menad\u017ementu u privredi.<\/p>\n

Prilikom ovog obra\u0107anja, \u0110in\u0111i\u0107 je Srbiju ozna\u010dio kao zemlju velike ekonomske polarizacije, u kojoj su institucije u rukama privilegovanih i bogatih i zato najavio konfrontaciju sa finansijskim intersenim grupama koje su podr\u017eavale Milo\u0161evi\u0107ev re\u017eim, uz uvo\u0111enje jednokratnog poreza na ekstra profit. Tako\u0111e je obe\u0107ao i ukidanje mogu\u0107nosti otkupa funkcionerskih stanova, propisa o koji su se okoristili mnogi funkcioneri devedesetih, izme\u0111u ostalih i aktuelni predsednik Vu\u010di\u0107, koji je tek ne\u0161to vi\u0161e od godinu dana bio Ministar za informisanje u ve\u0107 pominjanoj \u201eVladi narodnog jedinstva\u201c.<\/p>\n

U drugom delu ekspozea najavio je privatizaciju doma\u0107e privrede i transparentnost u \u010ditavom procesu koji \u0107e je pratiti. Istakao je da Srbija ne bi smela da postane zemlja jeftine radne snage, ve\u0107 zemlja koja \u0107e svojim visoko kvalifikovanih kadrom i stabilno\u0161\u0107u privla\u010diti strane investicije. Nagovestio je i usagla\u0161avanje zakonodavstva po merilima evropske zajednice, kako bi Srbija za najkasnije deset godina postala \u010dlanica EU.<\/p>\n

\n

Vlada sa sedmoricom potpredsednika<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Osvrnimo se na trenutak i na \u0110in\u0111i\u0107eve najbli\u017ee saradnike u Vladi, koja je ukupno imala \u010dak sedmoricu potpredsednika i 19 ministarstava. Dok su ministarska mesta uglavnom zauzimali eksperti i nestrana\u010dke li\u010dnosti, potpredsednici su mahom bili lideri DOS-a. Jedan od njih bio je i Neboj\u0161a \u010covi\u0107, biv\u0161i \u010dlan Milo\u0161evi\u0107eve Socijalisti\u010dke partije Srbije. \u010covi\u0107 je u ovoj Vladi bio zadu\u017een za Koordinacione centre na jugu Srbije i KiM. Protiv \u010covi\u0107a \u0107e kasnije biti podneta krivi\u010dna prijava, kada se saznalo da mu je Milorad Ulemek Legija, jedan od osu\u0111enih organizatora atentata na \u0110in\u0111i\u0107a, pisao o svojim namerama. Ova krivi\u010dna prijava nikad nije procesuirana.<\/p>\n

Potpredsednik za dr\u017eavnu upravu i ministarstvo unutra\u0161njih poslova bio je Du\u0161an Mihajlovi\u0107, jo\u0161 jedan od ljudi koji su tokom devedesetih proveli izvestan period na vlasti. Naime, Mihajlovi\u0107eva Nova demokratija je od 1994. do 1997. godine bila koalicioni partner SPS-a i JUL-a.<\/p>\n

Me\u0111u potpredsednicima su se nalazila i dvojica biv\u0161ih generala, Mom\u010dilo Peri\u0161i\u0107 i Vuk Obradovi\u0107. Peri\u0161i\u0107 je od 1993. do 1998. godine bio na\u010delnik General\u0161taba Vojske Jugoslavije, a u \u0110in\u0111i\u0107evoj Vladi je bio zadu\u017een za odbranu i bezbednost. U martu 2002. godine Peri\u0161i\u0107 \u0107e biti uhap\u0161en pod optu\u017ebom za \u0161pijuna\u017eu u korist SAD, nakon \u010dega podnosi ostavku. Sudski proces okon\u010dan je tek pro\u0161le godine, kada mu je izre\u010dena kazna od \u010detiri godine zatvora. Peri\u0161i\u0107u je su\u0111eno u odsustvu, jer ga je Ha\u0161ki tribunal jo\u0161 2011. godine osudio na 27 godina zatvora zbog ratnih zlo\u010dina u Hrvatskoj i BiH.<\/p>\n

Sa druge strane, Vuk Obradovi\u0107 je bio zadu\u017een za borbu protiv korupcije, ali je podneo ostavku posle manje od godinu dana, nakon \u201eseks afere\u201c sa portparolkom njegove stranke. Obradovi\u0107 je na sudu dokazao nevinost i ubrzo se vratio u politi\u010dki \u017eivot kandiduju\u0107i se na predsedni\u010dkim izborima, a deo javnosti smatrao je da mu je skandal bio name\u0161ten upravo jer je po\u010deo ozbiljno da se bavi resorom koji mu je bio dodeljen.<\/p>\n

Kao \u0161to ni sam sastav Vlade sigurno nije bio sasvim po ukusu Zorana \u0110in\u0111i\u0107a, ve\u0107 je predstavljao pre svega plod kompromisa unutar glomaznog DOS-a, tako su i neke od odluka koje su dono\u0161ene imale za cilj da zadovolje deo koalicionih partnera. Jedna od tih odluka iz ovog perioda, a koja se \u010desto kritikuje od strane liberalnih krugova, jeste i uvo\u0111enje veronauke u \u0161kole. Balans ovome je trebalo da predstavlja istovremeno uvo\u0111enje gra\u0111anskog vaspitanja, pa su u\u010denici mogli sami da biraju izme\u0111u ova dva izborna predmeta. U tom trenutku ipak nije bilo velikih otpora ovim odlukama i \u010dinilo se da \u0110in\u0111i\u0107 uspe\u0161no balansira izme\u0111u razli\u010ditih polova koalicije.<\/p>\n

\n

Sporne privatizacije i masovna otpu\u0161tanja<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Ono \u0161to bi trebalo ozbiljnije razmotriti, kada se bavimo Vladom Zorana \u0110in\u0111i\u0107a, jeste njena ekonomska politika i privatizacija koja je usledila. Ruinirano industrijsko nasle\u0111e iz jugoslovenskog perioda je trebalo da se transofrmi\u0161e i da ubrzano stigne zemlje u okru\u017eenju, koje su stupile na tr\u017ei\u0161nu utakmicu mnogo ranije. Te\u0161ko je predvideti kako bi SFRJ stajala na takvom tr\u017ei\u0161tu, \u010dak i da je njena tranzicija iz socijalizma u kapitalizam protekla bez ratova. \u010cinjenica je da je deo ustavnih promena iz 1988. godine bio i Zakon o stranim ulaganjima, koji je delimi\u010dno donet i kako bi se ljudima iz dijaspore omogu\u0107ilo da ula\u017eu u maticu. Me\u0111utim, period ratova, sankcija i hiperinflacije je gotovo onemogu\u0107io ekonomsku transformaciju, a do zaokreta je neminovno do\u0161lo smenom Milo\u0161evi\u0107a sa vlasti. \u0110in\u0111i\u0107eva Vlada je otvorila Srbiju za priliv direktnih stranih investicija, usvajanjem Zakona o privatizaciji i Zakona o stranim ulaganjima.<\/p>\n

Tako\u0111e, Zakon o radu iz 2001. godine omogu\u0107io je restruktuiranje postoje\u0107ih preduze\u0107a i otvaranje novih putem \u201cGreenfield investicija\u201d, ali je tako\u0111e i ukinuo restrikcije na otpu\u0161tanja radnika, \u0161to je bila privremena mera koja je bila na snazi tokom perioda sankcija (1992-2000).<\/p>\n

Ovo su bili preduslovi za masovna otpu\u0161tanja i rasprodaju dr\u017eavnih firmi, mada se period \u0110in\u0111i\u0107eve vladavine \u010desto pogre\u0161no uzima za najproblemati\u010dniji kada je u pitanju privatizacija. Uglavnom se zanemaruje podatak da je ovaj proces zapo\u010deo jo\u0161 devedesetih i da bi verovatno bio i intenzivniji da su politi\u010dke okolnosti bile druga\u010dije. Naime, po Zakonu o stanovanju iz 1992. godine do\u0161lo je do privatizacije celokupnog javnog stambenog fonda u Srbiji, dok je 1994. kompanija \u201cBK trejd\u201d iz Moskve, kojom je upravljao biznismen Bogoljub Kari\u0107, dobila fakti\u010dki monopol na razvoj mobilne telefonije u zemlji. Tako\u0111e, podaci govore da su se najve\u0107e pojedina\u010dne investicije u Srbiji desile tek za vreme nekih narednih sastava Vlade, kao i da je period od 2003. do 2009. bio najintenzivniji, kada je prodato gotovo tri \u010detvrtine dr\u017eavnih preduze\u0107a. Sam proces prviatizacije pove\u0107ao je nezaposlenost i produbio dru\u0161tvene nejednakosti.<\/p>\n

Jedina insitucija koja je upozoravala na drasti\u010dna kr\u0161enja zakona u postupku privatizacije bio je Savet za borbu protiv korupcije. Savet je predstavljao savetodavno telo Vlade Srbije, osnovano na po\u010detku \u0110in\u0111i\u0107evog mandata, a svoj prvi izve\u0161taj \u0107e objaviti tek krajem 2003. godine, za vreme vlade Zorana \u017divkovi\u0107a. Izve\u0161taj je govorio o privatizaciji \u0161e\u0107erana \u201eza jedan evro\u201c, \u0161to je bila me\u0111u zna\u010dajnijim aferama koje su obele\u017eile prve godine demokratskih vlasti u Srbiji. Naime, kompanija MK Komerc kupila je u oktobru 2002. godine tri \u0161e\u0107erane po ukupnoj ceni od 549 dinara, \u0161to je u to vreme bilo devet evra. Vlasnik ove kompanije bio je biznismen Miodrag Kosti\u0107, koji je finansijski podr\u017eao DS u prelomnim godinama neposredno pre dolaska na vlast.<\/p>\n

Problemati\u010dne su i privatizacije Nacionalne \u0161tedionice, Keramike Kanji\u017ea, Jugoremedije i Zavoda za obra\u010dun i pla\u0107anje. Me\u0111utim, kao i za ostale sporne privatizacije, kojih je bilo i pre i posle \u0110in\u0111i\u0107eve Vlade, do danas nije utvr\u0111eno nijedno krivi\u010dno delo. Trebalo bi naglasiti da su mnogi ljudi iz \u0110in\u0111i\u0107evog bli\u017eeg i daljeg okru\u017eenja ostali na vlasti i nakon njegovog ubistva, a neki su i danas u vladaju\u0107oj koaliciji, pa je samim tim upitna politi\u010dka volja da se ovi slu\u010dajevi re\u0161e do kraja.<\/p>\n

\n

Izru\u010denje Milo\u0161evi\u0107a i razlaz sa DSS<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Najve\u0107i krah unutar same Vlade i DOS-a desio se neposredno nakon izru\u010denja Slobodana Milo\u0161evi\u0107a Ha\u0161kom tribunalu. Ovaj doga\u0111aj se odigrao par meseci posle Milo\u0161evi\u0107evog spektakularnog hap\u0161enja, simboli\u010dno ba\u0161 28. juna 2001. godine, ta\u010dno 12 godina nakon \u010duvenog mitinga na Gazimestanu, kada je i krunisan njegov vrtoglavi politi\u010dki uspon. \u0110in\u0111i\u0107eva Vlada je odluku o izru\u010denju donela na hitnom zasedanju, zaobi\u0161av\u0161i tako Savezni ustavni sud koji je Uredbu o saradnji sa Ha\u0161kim tribunalom proglasio neustavnom. Ovakav na\u010din izru\u010denja biv\u0161eg predsednika nai\u0161ao je na osudu Vojislava Ko\u0161tunice, \u010dija stranka \u0107e ubrzo napustiti \u0110in\u0111i\u0107evu Vladu.<\/p>\n

Avgusta iste godine ubijen je biv\u0161i oficir DB-a Momir Gavrilovi\u0107, nekoliko sati nakon sastanka sa Ko\u0161tunicom, tada aktuelnim predsednikom SRJ. Ko\u0161tunica \u0107e kasnije tvrditi da je Gavrilovi\u0107 ubijen jer je posedovao dokaze o povezanosti pojedinih \u010dlanova \u0110in\u0111i\u0107eve Vlade sa organizovanim kriminalom. Bio je to i definitivni razlaz dve najistaknutije li\u010dnosti tada\u0161nje vlasti.<\/p>\n

Nekoliko meseci kasnije, u novembru 2001. godine, do\u0161lo je do pobune JSO (Jedinica za specijalne operacije ili tzv. Crvene beretke), a neposredni povod su bile najave da bi i Milorad Ulemek Legija mogao biti izru\u010den Ha\u0161kom tribunalu. Ulemekova uloga tokom petooktobarskih promena je krajnje kontroverzna, a pretpostavlja se da su Crvene beretke odbile da interveni\u0161u u momentima kada je pad Milo\u0161evi\u0107a sa vlasti bio izvestan, kao i da je do\u0161lo do odre\u0111enih obe\u0107anja od strane novih vlasti po pitanju krivi\u010dnog (ne)gonjenja Ulemeka i ostalih iz ove jedinice. Vrhunac oru\u017eane pobune desio se kada su pripadnici JSO blokirali autoput kod Sava centra, nakon \u010dega su smenjeni tada\u0161nji na\u010delnik Resora javne bezbednosti i njegov zamenik, a na njihova mesta postavljeni ljudi u koje je Ulemek imao poverenja. Politi\u010dka pozadina ove pobune nikad nije do kraja rasvetljena.<\/p>\n

\n

Politika prema Crnoj Gori i Kosovu<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Za vreme Vlade Zorana \u0110in\u0111i\u0107a dolazi i do promena na saveznom nivou. Crnogorska strana je tra\u017eila nezavisnost i uniju dve samostalne republike, dok je srpska strana predlagala samo kozmeti\u010dke izmene unutar ve\u0107 postoje\u0107e dr\u017eavne zajednice. Do dogovora o promeni imena je do\u0161lo 2002. godine, mada su obe Skup\u0161tine tek februara 2003. izglasale odluku o usvajanju Ustavne povelje dr\u017eavne zajednice Srbije i Crne Gore. Ovako preure\u0111ena dr\u017eava bi\u0107e ubrzo primljena i u Savet Evrope, a jedna od bitnijih unutra\u0161njih posledica je bilo i to da je Vojislav Ko\u0161tunica, dotada\u0161nji predsednik SRJ, ostao bez funkcije. Nova Ustavna povelja dozvoljavala je obema \u010dlanicama da organizuju referendum o nezavisnosti, \u0161to \u0107e Crna Gora i iskoristiti tri godine kasnije, kada \u0107e i definitivno do\u0107i do razdvajanja dve dr\u017eave.<\/p>\n

Kada je re\u010d o \u0110in\u0111i\u0107evoj politici prema Kosovu, u doma\u0107oj javnosti tako\u0111e postoji \u010desta tendenciozna interpretacija nekih njegovih izjava, koje su izre\u010dene neposredno pre atentata. \u0110in\u0111i\u0107 se u jednom od intervjua na ovu temu poziva na Rezoluciju 1244 i najavljuje dono\u0161enje strategije za re\u0161avanje spornih pitanja. Ako se pogledaju potencijalna re\u0161enja koja je iznosio ona se ne razlikuju mnogo od onih koje su predlagali i kasniji politi\u010dki lideri, od Ko\u0161tunice, preko Tadi\u0107a do Vu\u010di\u0107a. Predlagao je teritorijalnu podelu, me\u0111unarodne garancije za Srbe koji bi ostali u albanskom delu i poseban status za verske objekte. Ipak, pretpostavlja se da se pragmati\u010dni \u0110in\u0111i\u0107 ovim pitanjem bavio pre svega kako na njemu ne bi profitirali njegovi politi\u010dki protivnici, kao i da mu je bilo jasno da se Srbija bez definisanja svojih dr\u017eavnih granica ne mo\u017ee priklju\u010diti Evropskoj uniji, \u0161to je bio njegov glavni cilj.<\/p>\n

Interpretatori \u0110in\u0111i\u0107eve politike \u0107e nekad oti\u0107i toliko daleko da \u0107e njegov stav o Kosovu proglasiti toliko \u010dvrstim da je on zbog toga morao biti uklonjen sa vlasti od strane zapadnih sila. Ipak, ovakve teorije nemaju ozbiljno upori\u0161te, s obzirom na to da je te\u0161ko u tom trenutku zamisliti pogodnijeg pregovara\u010da od \u0110in\u0111i\u0107a, kao i da je u slu\u010daju neposlu\u0161nosti on vrlo lako mogao biti svrgnut sa vlasti ve\u0107 na slede\u0107im izborima, s obzirom na to da su procene popularnosti premijera bile izrazito niske.<\/p>\n

\n

Atentat i njegove posledice<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Kao \u0161to \u0110in\u0111i\u0107 nije bio ubijen zbog svoje kosovske politike, tako on nije ubijen ni zbog spornih privatizacija i pove\u0107anja nezaposlenosti. Na osnovu informacija sa kojima javnost raspola\u017ee dve decenije kasnije, mo\u017ee se pretpostaviti da je tada\u0161nji premijer ubijen pre svega zbog politike njegove Vlade prema Ha\u0161kom tribunalu, kao i da su u celokupnoj zaveri u\u010de\u0161\u0107e uzeli brojni reakcionarni elementi.<\/p>\n

Atentat koji je izvr\u0161en 12. marta 2003. godine predstavljao je zapravo jedan u nizu poku\u0161aja ubistva Zorana \u0110in\u0111i\u0107a. Iz dana\u0161nje perspektive, kada se u prore\u017eimskim medijima na svakih par meseci govori o pripremi atentata na aktuelnog predsednika, postavlja se pitanje kako je mogu\u0107e da se poku\u0161aji atentata, koji su se zapravo desili, nisu ozbiljnije shvatili.<\/p>\n

Jo\u0161 sredinom februara 2003. je grupa atentatora, me\u0111u kojima je bio i biv\u0161i pripadnik JSO Zvezdan Jovanovi\u0107, planirala da ubije premijera na autoputu, u blizini rampe Bubanj potok. \u0110in\u0111i\u0107 se tada vra\u0107ao sa Kopaonika, gde je povredio nogu, a poznata je izjava Tomislava Nikoli\u0107a na jednom mitingu iz tog perioda, kada je poru\u010dio \u0110in\u0111i\u0107u da je i \u201eTito pred smrt imao problema sa nogom\u201c. Ova izjava do\u0161la je samo dva dana nakon \u0161to je, kod beogradske Arene, jedan kamion naglo skrenuo u traku u kojoj se nalazila premijerova kolona vozila, a utvr\u0111eno je da je voza\u010d bio pripadnik Zemunskog klana. Nekoliko dana kasnije je grupa u kojoj je ponovo bio Zvezdan Jovanovi\u0107 planirala atentat na parkingu ispred Savezne skup\u0161tine, ali se od toga odustalo u poslednjem trenutku.<\/p>\n

Upravo \u0107e Jovanovi\u0107 pucati na premijera, prilikom njegovog dolaska na posao, ispred zgrade Vlade Srbije. \u0110in\u0111i\u0107 je preminuo istog dana, uprkos hirur\u0161koj intervenciji. Skup\u0161tina je istog dana izglasala uvo\u0111enje vanrednog stanja u celoj zemlji, koje \u0107e trajati do 22. aprila. Su\u0111enje za atentat \u0107e po\u010deti krajem iste godine, ali \u0107e se septembra 2006. vratiti na po\u010detak, jer je dotada\u0161nji predsedavaju\u0107i sudskog ve\u0107a Marko Kljajevi\u0107 oti\u0161ao iz pravosu\u0111a zbog politi\u010dkih pritisaka, a zamenila ga je Nata Mesarovi\u0107 koja je bila \u010dlanica ve\u0107a.<\/p>\n

Na optu\u017enici su se na\u0161le 44 osobe, a kao naredbodavac je ozna\u010den Milorad Ulemek. Specijalni sud je u maju 2007. godine doneo presudu po kojoj su dvanaestorica prvooptu\u017eenih osu\u0111eni na ukupno 378 godina zatvora. Drugostepenom presudom su pojedinim osu\u0111enicima smanjene kazne, ali su za prvooptu\u017eene Ulemeka i Jovanovi\u0107a ostale na snazi maksimalne kazne od 40 godina.<\/p>\n

\u0160to se ti\u010de posledica na politi\u010dku scenu, ve\u0107 na slede\u0107im izborima DS \u0107e pod vo\u0111stvom Borisa Tadi\u0107a postati tek tre\u0107a politi\u010dka snaga, iza SRS-a Vojislava \u0160e\u0161elja, koji se samo par nedelja pre atentata dobrovoljno predao Hagu, i DSS-a Vojislava Ko\u0161tunice. DS \u0107e naredne tri godine provesti u opoziciji, dok \u0107e podr\u0161ku novoj, manjinskoj Vladi, \u010diji je mandatar bio Ko\u0161tunica, dati Socijalisti\u010dka partija Srbije. Ovo je definitivno bila jedna od najbitnijih politi\u010dkih konsekvenci po na\u0161e dru\u0161tvo koje je proizveo atentat na Zorana \u0110in\u0111i\u0107a, jer je ozna\u010dio munjevit povratak na funkcije mo\u0107i dobro poznatih lica iz devedesetih, br\u017ee nego \u0161to je to bilo ko o\u010dekivao.<\/p>\n

Masina.rs<\/a><\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ono \u0161to bi trebalo ozbiljnije razmotriti, kada se bavimo Vladom Zorana \u0110in\u0111i\u0107a, jeste njena ekonomska politika i privatizacija koja je usledila<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":359549,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[3058],"class_list":["post-365944","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","tag-zoran-dindic"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/365944","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=365944"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/365944\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":365950,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/365944\/revisions\/365950"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/359549"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=365944"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=365944"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=365944"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}