Strupov efekat je psiholo\u0161ki fenomen pri kome se pojavljuju pote\u0161ko\u0107e da se pro\u010dita naziv boje kada je on napisan nekom drugom bojom. Po\u0161to ovakvo obja\u0161njenje zvu\u010di i samo po sebi komplikovano, evo primjera: rije\u010d “\u017euta” napisana je crvenom bojom, rije\u010d “crvena” – plavom, a “crna” zelenom – a kada dobijemo zadatak da pro\u010ditamo rije\u010di do\u0111e do zabune, pa izgovaramo boje kojima su rije\u010di napisane.<\/p>\n
Prvi put u istoriji ovaj fenomen opisan je u jednom njema\u010dkom istra\u017eivanju 1929. godine, a na osnovu njega D\u017eon Strup je sproveo svoja tri eksperimenta, koja su kasnije i nazvana njegovim imenom.<\/p>\n
Prvi eksperiment obuhvatao je 70 dobrovoljaca koji su dobili zadatak da pro\u010ditaju rije\u010di koje su napisane razli\u010ditim bojama, potpuno ignori\u0161u\u0107i boje kojima su napisane i fokusiraju\u0107i se isklju\u010divo na smislu rije\u010di. Dobrovoljci drugog eksperimenta su imali suprotan zadatak – njih 100 je moralo da se fokusira na boju kojom je neka rije\u010d napisana, umjesto na naziv boje koji je slovima bio ispisan, dok je finalni, tre\u0107i eksperiment podrazumijevao naizmjeni\u010dno ispunjavanje zadataka iz prvog i drugog eksperimenta i obuhvatao je 32 dobrovoljca. Ovo istra\u017eivanje postalo je jedno od najpoznatijih u istoriji psihologije, a njegovi rezultati su bili slede\u0107i:<\/p>\n
U prvom eksperimentu neodgovaraju\u0107a boja fakti\u010dkoj rije\u010di uve\u0107ala je vrijeme njenog \u010ditanja za svega 6 procenata
\nU drugom eksperimentu neodgovaraju\u0107a rije\u010d u odnosu na boju kojom je ispisana uve\u0107ala je vrijeme reakcije za \u010dak 74 procenata<\/p><\/blockquote>\nPostoji nekoliko teorija koje obja\u0161njavaju razloge zbog kojih do Strupovog efekta dolazi:<\/p>\n
Teorija selektivne pa\u017enje – imenovanje boje kojom je rije\u010d napisana zahtijeva vi\u0161e pa\u017enje nego \u010ditanje napisanog teksta<\/p>\n
Teorije brzine obrade – ljudi daleko br\u017ee \u010ditaju rije\u010di nego \u0161to mogu imenovati boje<\/p>\n
Teorija automatizma – za \u010ditanje “po automatizmu” ne treba posebna pa\u017enja, dok je za opredjeljivanje boja, mozgu neophodno da se uklju\u010di, zbog \u010dega je vrijeme reakcije uve\u0107ano skoro 10 puta<\/p>\n
Teorija paralelne distribucije – mozak stvara razli\u010dite putanje za razli\u010dite zadatke, a ja\u010dina putanje odre\u0111uje da li \u0107e se lak\u0161e obraditi boja ili prikazani tekst.<\/p><\/blockquote>\n
Kako Strupov test poma\u017ee razvoju mozga<\/h2>\n
U poslednjih nekoliko godina razli\u010dite varijacije Strupovog testa koriste se za razvoj mo\u017edane aktivnosti i usavr\u0161avanje tehnike fokusiranja pa\u017enje, koja je od izuzetne va\u017enosti i poma\u017ee proces razmi\u0161ljanja i koncentrisanja na va\u017ene stvari. Upravo je fokusiranje pa\u017enje neophodno za bezbjedno u\u010destvovanje u saobra\u0107aju, u\u010denje ili komunikaciju – kako nas spolja\u0161nji faktori, poput neprestanih \u0161umova ili de\u0161avanja, ne bi ometala.<\/p>\n
Kada na\u0161 mozak cio dan radi u punom kapacitetu, kraj dana do\u010dekamo kao “iscije\u0111en limun”: razdra\u017eljivi, dekoncentrisani i neproduktivni, a mo\u0107 rasu\u0111ivanja jedva da i postoji, \u0161to na du\u017ee staze mo\u017ee imati uticaj na na\u0161e mentalno zdravlje. Kako bismo se izvje\u0161tili u tome da nam pa\u017enja ne luta i nau\u010dili na pravi na\u010din da se borimo sa spolja\u0161njim faktorima koji nam je oduzimaju, u pomo\u0107 priska\u010du Strupovi testovi, a samo 15 minuta vje\u017ebe dnevno mo\u017ee u kratkom roku imati veoma pozitivan u\u010dinak i pomo\u0107i nam da ne gubimo pa\u017enju, budemo produktivni i manje umorni na kraju dana. (Izvor: RT)<\/p>\n