Prema rezultatima istra\u017eivanja koje je za potrebe Centra za demokratsku tranziciju (CDT) sprovela agencija Damar, izbore kao fer i slobodne vidi 31,4 odsto ispitanika, dok 42,9 odsto njih smatra da izbori u na\u0161oj zemlji nijesu slobodni. \u010cak \u010detvrtina gra\u0111ana (25,7) je odgovorila da ne zna da li su na\u0161i izbori fer i slobodni.<\/p>\n
Da izbori nijesu fer i slobodni smatra\u00a054,1 odsto glasa\u010da DPS-a i 46,2 odsto glasa\u010da Pokreta Evropa sad!<\/p>\n
Izbore kao nefer vidi i\u00a045,9 odsto glasa\u010da DF-a, 45,7 odsto glasa\u010da Demokrata, 39,4 odsto URA-e, 27,1 odsto Bo\u0161nja\u010dke stranke,\u00a031,3 odsto SDP-a, 25 odsto glasa\u010da SD-a…<\/p>\n
Me\u0111u onima koji smatraju da su izbori fer i slobodni je 50 odsto gra\u0111ana koji podr\u017eavaju SD, 40,6 odsto onih koji podr\u017eavaju SDP, zatim 35,4 odsto glasa\u010da Bo\u0161nja\u010dke stranke, 31,2 odsto DF-a, 30 odsto Demokrata, 27,5 odsto DPS-a, 29,4 odsto SNP-a, 25,4 odsto Pokreta Evropa sad!, 21,2 odsto glasa\u010da URA-e…<\/p>\n
Najve\u0107i procenat ispitanika (70,6 odsto) smatra da, u ve\u0107oj ili manjoj mjeri, crkva favorizuje neke politi\u010dke opcije\/kandidate i tako uti\u010de na politi\u010dko opredjeljenje gra\u0111ana\/ki. Suprotno tome, nepunih 30 odsto anketiranih smatra da crkva ne favorizuje nijednu politi\u010dku partiju ili kandidata i time ne uti\u010de na politi\u010dko opredjeljenje gra\u0111ana\/ki.<\/p>\n
Da su rezultati izbora uslovljeni izbornim kra\u0111ama i prevarama smatra 46,7 odsto ispitanika. Suprotnog stava je 34,7 odsto, dok 18,6 odsto gra\u0111ana nema formirano mi\u0161ljenje o ovoj temi.<\/p>\n
Skoro 16 odsto gra\u0111ana je izjavilo da im je ponu\u0111eno zaposlenje u zamjenu za glas, a 12,9 odsto nije \u017eeljelo da odgovori na ovo pitanje. Gotovo identi\u010dan procenat ispitanika (15,6 odsto) potvrdio je da im je ponu\u0111en novac za glas. Na ovo pitanje nije odgovorilo 13,1 odsto gra\u0111ana. Na pitanje da li im je ponu\u0111ena neka druga korist u zamjenu za glas ,potvrdno je odgovorilo 15 odsto, a 12,7 odsto nije \u017eeljelo da odgovori na ovo pitanje.<\/p>\n
Svaki deseti gra\u0111anin (11,1 odsto) je\u00a0izjavio da su \u010dlanovi njihove porodice do\u017eivjeli pritiske ili prijetnje povodom partijskog opredjeljenja, a 8,5 odsto je izjavilo da su dobili prijetnju da \u0107e oni ili \u010dlanovi njihove porodice izgubiti posao u zavisnosti od toga za koga \u0107e glasati.<\/p>\n
Kada je rije\u010d o povjerenju u institucije, na dnu ljestvice su politi\u010dke partije u Crnoj Gori (na skali od 1 do 5, povjerenje u partije je ocijenjeno sa 1,98), dok vi\u0161e od polovine gra\u0111ana Crne Gore podr\u017eava uvo\u0111enje otvorenih lista i individualnih kandidatura. \u010cetvrtina ispitanika se protivi ovakvom izbornom rje\u0161enju, a tako\u0111e\u00a0\u010detvrtina ispitanih nema stav o ovom pitanju.<\/p>\n
U istra\u017eivanju je gotovo 30 odsto ispitanika izjavilo da se u posljednjih godinu osje\u0107alo ugro\u017eeno zbog politi\u010dkog mi\u0161ljenja. Skoro \u010detvrtina ispitanika se osje\u0107ala ugro\u017eeno zbog pripadnosti politi\u010dkoj partiji, a 22 odsto zbog etni\u010dke i religijske pripadnosti. Svaki peti gra\u0111anin se osje\u0107ao ugro\u017eenim zbog svog materijalnog polo\u017eaja, a 18.4 odsto njih po osnovu rodne neravnopravnosti.<\/p>\n
Istra\u017eivanje javnog mnjenja je sprovedeno u periodu od 6. do 16. februara, na uzorku od 1000 gra\u0111ana\/ki.<\/p>\n
\u010cetvrtina gra\u0111ana bi autoritativnog vo\u0111u<\/p>\n
Interesantno je da i poslije negativnog iskustva sa ekspertskom Vladom, koja je vr\u0161ila izvr\u0161nu vlast u periodu od decembra 2020. do aprila 2022. godine, gra\u0111ani Crne Gore u najve\u0107em procentu (39,3 odsto) preferiraju takav na\u010din upravljanja Crnom Gorom.<\/p>\n
Vi\u0161e od \u010detvrtine gra\u0111ana (27,7 odsto) preferira autoritativni na\u010din upravljanja, odnosno to da dr\u017eava ima jakog lidera koji se ne\u0107e rukovoditi odlukama parlamenta, dok se na tre\u0107em mjestu nalazi demokratski politi\u010dki sistem (27,1 odsto).<\/p>\n
Pitali smo gra\u0111ane\/ke ko ima najve\u0107i uticaj na dono\u0161enje odluka u Crnoj Gori, na \u0161ta ne\u0161to vi\u0161e od tre\u0107ine njih navodi Evropsku uniju (35,6 odsto), potom mo\u0107ne interesne grupe (15,1 odsto). Svaki deseti gra\u0111anin Crne Gore navodi Srbiju kao klju\u010dnog aktera koji uti\u010de na odluke u Crnoj Gori, a gotovo identi\u010dan je broj onih koji navode SAD.<\/p>\n
Na pitanje kako treba definisati Crnu Goru kao dr\u017eavu, svega malo vi\u0161e od tre\u0107ine, njih 36,7 odsto, odgovorio je da Crnu Goru treba definisati kao dr\u017eavu svih gra\u0111ana koji u njoj \u017eive (gra\u0111ansku dr\u017eavu), dok njih 35,5 odsto smatra da je treba definisati kao dr\u017eavu crnogorskog naroda i drugih gra\u0111ana koji u njoj \u017eive. Kao dr\u017eavu srpskog naroda i drugih gra\u0111ana koji u njoj \u017eive bi je definisao svaki deseti gra\u0111anin (12,1 odsto).<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ovo je pokazalo istra\u017eivanje koje je, za potrebe Centra za demokratsku tranziciju (CDT), sprovela agencija Damar, a rezultate medijima proslijedila programska direktorica CDT-a\u00a0Miica Kova\u010devi\u0107. Projekat je finansira Ambasada SAD u Podgorici.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":294058,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[14,12],"tags":[],"class_list":["post-365205","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vijesti","category-prica-dana"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/365205","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=365205"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/365205\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":365206,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/365205\/revisions\/365206"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/294058"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=365205"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=365205"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=365205"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}