Kosmopolitski intelektualci su se ishitreno distancirali od svega ovoga, a potom i od ogromne ve\u0107ine svojih sunarodnika i sunarodnica koji nikada ne\u0107e biti gra\u0111ani sveta. Mi koji obitavamo na levici moramo na\u0107i na\u010dina da branimo ideal domovine i da istovremeno insistiramo da ta odbrana ne podrazumeva okrutan i isklju\u010div nacionalizam.<\/p>\n
Michael Walzer, 1935, je profesor emeritus na Univerzitetu Prinston (SAD). Kourednik je \u010dasopisa Dissent (Neslaganje) koji okuplja intelektualnu elitu levi\u010darske i antiimperijalne orijentacije. Jedan je od najuticajnijih anga\u017eovanih kriti\u010dkih intelektualaca na globalnom nivou, poznat najpre po obnovi teorije \u201epravednog rata\u201c i zagovaranju eti\u010dkih normi u proceni ratnih sukoba \u2013 u tom smislu zabrana ropstva, genocida i te\u0161kih zlo\u010dina koje \u010dini dr\u017eava, predstavlja minimum globalnog poretka koji bi trebalo da po\u0161tuju sve dr\u017eave. U doma\u0107oj javnosti je posebnu pa\u017enju izazvala dodela po\u010dasnog doktorata Univerziteta u Beogradu profesoru Majklu Volzeru 2010. godine. Javnost je reagovala zbog njegovog opravdavanja NATO intervencije 1999. kao humanitarne \u2013 na tragu sopstvenog u\u010denja.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0 Gazela Pudar Dra\u0161ko: Nedavno ste izjavili da su \u201epoliti\u010dka inteligencija i moralni senzibilitet mnogo efektniji od ideologija, i (da) njima treba da se rukovodimo kada biramo na\u0161e politi\u010dke saborce i donosimo odluke o tome kada i kako treba delati u inostranstvu\u201c. Zbog \u010dega ovo va\u017ei za me\u0111unarodne odnose, ali ne i unutar pojedina\u010dnih zemalja?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n
Michael Walzer:<\/strong> To va\u017ei i za unutardr\u017eavnu i za me\u0111unarodnu politiku, ali uo\u010dio sam da je politi\u010dko komentarisanje aktuelnih zbivanja, makar na levici, \u010desto (ne i uvek) inteligentnije i suptilnije kada je tema lokalna. Komentarisanje spoljne politike je uglavnom u ve\u0107oj meri ideolo\u0161ko. Uzmite, na primer, debate o ameri\u010dkom imperijalizmu i levi\u010darski zahtev za povla\u010denjem Sjedinjenih Dr\u017eava iz drugih zemalja. To stanovi\u0161te je opravdano u nekim slu\u010dajevima, ne u svim. Smatram da je najva\u017enije da rigorozno i konkretno analiziramo situaciju u svakoj pojedina\u010dnoj stranoj zemlji i da razgovaramo sa ljudima koji imaju najvi\u0161e da izgube. Primer koji sam koristio vi\u0161e puta u debatama o spoljnoj politici: feministkinje u Iraku koje nisu \u017eelele da se Sjedinjene Dr\u017eave povuku (kao \u0161to se jesu povukle 2011), kako ne bi ostale potpuno izlo\u017eene smrtonosnim napadima paravojski pod kontrolom razli\u010ditih verskih grupa. Ameri\u010dki levi\u010dari nisu imali sluha za njih, a trebalo je da imamo. Ali moramo imati sluha za feministkinje kod ku\u0107e.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0 Na\u0161 predsednik voli da citira Maksa Vebera, kako bi opravdao sva nepo\u010dinstva ovda\u0161nje vlasti, sugeri\u0161u\u0107i da su prljave ruke i nemoralni akti sastavni deo politike i da on sam najvi\u0161e pati zbog toga \u0161to mora da uprlja ruke. Me\u0111utim, u svom uticajnom \u010dlanku o ovoj temi pi\u0161ete da Veberovo re\u0161avanje problema prljavih ruku \u201eu okvirima individualne ljudske savesti\u201c nije \u201eni mogu\u0107e ni po\u017eeljno\u201c, i da je potrebno jedno, u ve\u0107oj meri javno, re\u0161enje za ovaj problem. Mo\u017eete li nam re\u0107i malo vi\u0161e o tome?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n
Taj \u010dlanak sam davno napisao, ali odgovori\u0107u vam jednim skorijim primerom. Ne smatram da je oslanjanje vlasti Sjedinjenih Dr\u017eava na metode mu\u010denja zatvorenika nakon 11. septembra 2001, tokom \u201erata protiv terorizma\u201c, predstavljalo primer nu\u017enih, iako nemoralnih postupaka o kojima sam pisao. Ovi postupci Bu\u0161a (George W. Bush), \u010cejnija (Dick Cheney) i ostalih su bili i nemoralni i nepotrebni, i adekvatan politi\u010dki odgovor na njih je trebalo da bude razotkrivanje, osuda i bespogovorno obavezivanje da se na taj na\u010din vi\u0161e ne\u0107e postupati. Ali zamislimo da je jedan od slu\u010dajeva mu\u010denja bio \u010desto razmatran primer \u201etempirane bombe\u201c u nekoj \u0161koli i zatvorenika koji zna koja \u0161kola je u pitanju. Izvla\u010denje ove informacije iz zatvorenika je zaista nu\u017eno, i mogu\u0107e je da \u0107e za to biti nu\u017eni i nemoralni postupci. Dakle, recimo da je zatvorenik bio mu\u010den \u2013 \u0161ta dalje? Smatram da mora postojati javno i prihvatljivo obrazlo\u017eenje nu\u017enosti mu\u010denja u svakom konkretnom slu\u010daju, uz insistiranje na njegovoj nemoralnosti. Ljudi koji su nalo\u017eili mu\u010denje trebalo bi da nam ka\u017eu: evo \u0161ta smo morali da u\u010dinimo, ali stidimo se \u0161to smo to u\u010dinili, znamo da su na\u0161e ruke prljave i moramo na\u0107i na\u010din da ih o\u010distimo.<\/p>\n
Pojedini filozofi koriste moj tekst o prljavim rukama na uvodnim predavanjima kao primer intelektualne nekoherentnosti. Kako neki postupak koji je uvek pogre\u0161an mo\u017ee ikada biti ispravan, u nekom konkretnom slu\u010daju? I dalje mislim da je upravo tako.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0 U Va\u0161ingtonu su upravo odr\u017eani razgovori izme\u0111u delegacija Srbije i Kosova u organizaciji Vlade Sjedinjenih Dr\u017eava. Kosovsko pitanje je jo\u0161 jedan primer konflikta oko teritorije koji ima i realan i simboli\u010dki zna\u010daj za obe strane u njemu. Teritorija nije izgubila na zna\u010daju, uprkos ogromnim talasima migracija i tehnolo\u0161kim promenama koje nas zbli\u017eavaju na globalnom nivou. Kako da promi\u0161ljamo ovaj fenomen?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n
Uprkos masovnim migracijama i ogromnim izbegli\u010dkim populacijama, ve\u0107ina ljudi naj\u010de\u0161\u0107e \u017eeli da \u017eivi u okru\u017eenju u kom ose\u0107a da je kod ku\u0107e, dakle u domovini koja ima svoju istoriju, u kojoj mo\u017ee da pose\u0107uje grobove svojih predaka, \u010diji krajolik poznaje. Kosmopolitski intelektualci su se ishitreno distancirali od svega ovoga, a potom i od ogromne ve\u0107ine svojih sunarodnika i sunarodnica koji nikada ne\u0107e biti gra\u0111ani sveta. Mi koji obitavamo na levici moramo na\u0107i na\u010dina da branimo ideal domovine i da istovremeno insistiramo da ta odbrana ne podrazumeva okrutan i isklju\u010div nacionalizam. Zala\u017eem se za mnogo otvoreniju imigracionu politiku u Sjedinjenim Dr\u017eavama, i to (delimi\u010dno) zato \u0161to verujem da \u0107e imigranti, poput mojih babe i dede, u ovoj zemlji stvoriti sebi dom. Mo\u017eda \u0107e ose\u0107ati nostalgiju za svojom pre\u0111a\u0161njom domovinom (mada moji baba i deda nisu ose\u0107ali nostalgiju za carskom Rusijom), ali ako u\u010dinimo da se ose\u0107aju dobrodo\u0161lim i ako im omogu\u0107imo da u\u0111u u proces sticanja dr\u017eavljanstva, siguran sam da \u0107e Amerika biti domovina njihove dece. To va\u017ei i za druge zemlje.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0 Istorija, \u010dini se, pokazuje da je za izgradnju odre\u0111enog \u017eeljenog dru\u0161tva nu\u017ena i doza nasilja. Mo\u017eemo li govoriti o odre\u0111enom balansu izme\u0111u pravde i nasilja koji se mora prona\u0107i u na\u0161em nastojanju da ostvarimo \u017eeljenu promenu? \u0160ta je u tom smislu prihvatljivo, a \u0161ta ne?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n
Najpre, skepti\u010dan sam prema revolucionarnom nasilju, koje se naj\u010de\u0161\u0107e zavr\u0161i tako \u0161to se revolucionari me\u0111usobno poubijaju \u2013 i pritom pobiju jo\u0161 mnogo ljudi. Odbrambeno nasilje, i samo ono, mo\u017ee ponekad biti opravdano. Kada su ameri\u010dki kolonisti proglasili nezavisnost, Britanci su poslali vojsku i kolonisti su morali da se bore za svoju slobodu \u2013 to je bilo opravdano. Teroristi\u010dki napadi na porodice ljudi lojalnih britanskoj vlasti ne bi bili opravdani. Teroristi\u010dki napadi na francuske civile u Al\u017eiru tokom 1950-ih \u2013 bomba u kafeu \u2013 nisu bili opravdani; zapravo, oslanjanje na terorizam je nagovestilo u\u017ease kasnije al\u017eirske politike. Za pravdu je najbolje boriti se pomo\u0107u masovne gra\u0111anske mobilizacije, generalnih \u0161trajkova i gra\u0111anske neposlu\u0161nosti, jer to su oblici borbe koji nagove\u0161tavaju demokratsku politiku.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0 Tokom poslednje decenije svedo\u010dimo pretvaranju mnogih savremenih demokratija u podeljena i fragmentisana dru\u0161tva. Kako da iznova artikuli\u0161emo i branimo pluralizam u eri la\u017enih vesti i manipulacije pomo\u0107u dru\u0161tvenih mre\u017ea? Kako da izgradimo politi\u010dku kulturu u kojoj se kritika ne do\u017eivljava kao smetnja, ve\u0107 kao nu\u017ena komponenta procesa unapre\u0111ivanja politike, ili \u010dak procesa koji bi rezultirao boljim politi\u010dkim re\u0161enjima?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n
Nisam \u201ena\u201c dru\u0161tvenim mre\u017eama, tako da \u0107e probleme koje te mre\u017ee stvaraju morati, na ovaj ili onaj na\u010din, da razmatraju ljudi koji pripadaju generaciji mojih unuka, ne mojoj. Ali pluralizam ima svoju istoriju, i mo\u017eemo da analiziramo kako je postao prihva\u0107en u onim sredinama u kojima jeste prihva\u0107en. Setimo se fragmentacije koju je proizvela Protestantska reformacija, ili etni\u010dke i verske \u0161arolikosti koju je stvorila masovna imigracija u Sjedinjene Dr\u017eave, ili pak transklasne politike koja je omogu\u0107ila slavne godine socijalne demokratije. Nije samo stanje pluralnosti bilo to koje je u ovim slu\u010dajevima naposletku rezultiralo pluralizmom, ve\u0107 me\u0111usobno priznanje razli\u010ditih grupa i koaliciona politika. Razli\u010dite grupe su morale da shvate da je pretnja jednoj grupi zna\u010dila opasnost za sve. Ako baptisti postanu meta represije, i metodisti \u0107e brzo biti u nevolji. Ako Irci budu targetirani, ni Sloveni ne\u0107e biti bezbedni. Ako se radnici na\u0111u na udaru, i sitna bur\u017eoazija \u0107e brzo zapasti u te\u0161ko\u0107e. Dana\u0161nja identitetska politika \u010desto predstavlja poku\u0161aje grupa da delaju potpuno samostalno: napravi mnogo buke, izigravaj \u017ertvu, zahtevaj svoja \u201eprava\u201c kao da su samo tvoja i ni\u010dija vi\u0161e. U nekim slu\u010dajevima i mogu da razumem ovakav impuls, ali ta vrsta politike ne\u0107e dati rezultata. Diverzitet ne\u0107e biti dobar ni za koga ukoliko svi pripadnici razli\u010ditih grupa jedni drugima ne priznaju razli\u010dita prava za koja se bore i ne delaju zajedno.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0 Da li bi levi\u010dari trebalo da prigrle religiju i kako?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n
Ako nisu vernici, levi\u010dari ne mogu da \u201eprigrle\u201c religiju, ali mogu da poku\u0161aju da razumeju njeno zna\u010denje u \u017eivotima mnogih ljudi. Kao liberalan Jevrejin, opredelio sam se da, govore\u0107i samo u svoje ime, pristupim jevrejskoj verskoj tradiciji delom kriti\u010dki, a delom sa prihvatanjem. Cilj dugogodi\u0161njeg projekta na kom radim sa kolegama iz Izraela, Jevrejska politi\u010dka tradicija, jeste da se utvrdi koji delovi verske tradicije treba da se revidiraju, odbace, zaborave, ili pak revitalizuju kao mogu\u0107i doprinos humanoj politici u dana\u0161nje vreme. Va\u017eno je da svako ko poku\u0161a jedan ovakav poduhvat, u bilo kojoj verskoj zajednici, nastupa istovremeno kriti\u010dki i s po\u0161tovanjem. Ortodoksni ili fundamentalisti\u010dki vernici ne\u0107e prihvatiti ovakvu kombinaciju, ali mnogi vernici i vernice ho\u0107e, i tada dijalog mo\u017ee da po\u010dne.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0 Naposletku, podr\u017eali ste Institut za filozofiju i dru\u0161tvenu teoriju u Beogradu u njegovoj borbi da sa\u010duva autonomiju. \u010cini se da je kriti\u010dko mi\u0161ljenje na udaru \u0161irom sveta. Kako da otvorimo nove horizonte za uzvra\u0107anje udarca, horizonte borbe za o\u010duvanje kriti\u010dkog mi\u0161ljenja?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n
Autonomne institucije poput va\u0161eg Instituta (i mog u Prinstonu), nau\u010dna dru\u0161tva i profesionalna udru\u017eenja, kao i nau\u010dni \u010dasopisi, magazini i dnevni listovi, apsolutno su neophodni elementi svake kulture kritike. Kritici je potreban siguran prostor. Naravno, ljudi mogu da kritikuju iz egzila ili da pi\u0161u pisma iz zatvora, ali jednu bogatu kulturu intelektualnog i politi\u010dkog anga\u017emana, diskusije, katkad i polemike, mogu da stvore samo ljudi koji se ose\u0107aju sigurno, makar jedni s drugima, i bezbedno na svojim radnim mestima ili u dnevnim sobama u kojima se sastaju. \u010cak i autorima samizdata potrebni su prijatelji. Prema tome, da bismo \u201euzvratili udarac\u201c moramo \u010dvrsto da se dr\u017eimo svojih prijatelja, da branimo jedni druge i da odbijamo da prestanemo da pi\u0161emo i govorimo. To ne\u0107e uvek imati efekta, makar ne u vremenskom okviru u kom se nadamo da ho\u0107e. Veoma je uznemiruju\u0107e, na primer, posmatrati ukidanje slobode u Hong Kongu. Kako da odgovorimo? Tako \u0161to \u0107emo rado primiti svakog ko zatra\u017ei azil i dati mu prostor da radi, i \u0161to nikada ne\u0107emo zaboraviti imena onih koji su u zatvoru. I tako \u0161to \u0107emo mi sami javno govoriti o ukidanju slobode i odbaciti svaki ideolo\u0161ki izgovor ili opravdanje za represiju. Novi horizonti kritike zapravo imaju dugu istoriju.<\/p>\n
S engleskog preveo Marjan Ivkovi\u0107.<\/p>\n
Intervju je inicijalno objavljen u knjizi \u201eAnga\u017eovane re\u010di\u201c (urednice Zona Zari\u0107 i Gazela Pudar-Dra\u0161ko), Beograd, Institut za filozofiju i dru\u0161tvenu teoriju, 2022.<\/p>\n
Gazela Pudar Dra\u0161ko je sociolo\u0161kinja, direktorka instituta za filozofiju i dru\u0161tvenu teoriju, Univerzitet u Beogradu.<\/p>\n