{"id":364984,"date":"2023-02-24T07:33:35","date_gmt":"2023-02-24T06:33:35","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=364984"},"modified":"2023-02-24T07:33:35","modified_gmt":"2023-02-24T06:33:35","slug":"drzavotvorna-vera-kao-novo-ropstvo","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2023\/02\/24\/drzavotvorna-vera-kao-novo-ropstvo\/","title":{"rendered":"Dr\u017eavotvorna vera kao \u201enovo\u201c ropstvo"},"content":{"rendered":"

Autor: Nikola \u0110okovi\u0107<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

U jednom od recentnih \u201eskandala\u201c (tendenciozno ozna\u010denog tom re\u010dju u medijima) koji je isplivao u javnost Bosne i Hercegovine, sukobili su se militantni islamski propovednik koji je na odr\u017eanoj javnoj tribini propovedao o \u201ezlo\u010dinu ateizma\u201c, i jedna od mla\u0111ih perjanica Na\u0161e Stranke koji je tra\u017eio zabranu daljih odr\u017eavanja ove tribine u dr\u017eavnim ustanovama. Politi\u010dar se pozivao na pravo ateista da ne veruju, kao \u0161to je upozoravao na o\u010digledan slu\u010daj govora mr\u017enje koji se servira pod pla\u0161tom religijskog \u201emi\u0161ljenja\u201c, na javnom mestu, u institucijama dr\u017eave.<\/p>\n

Ovaj \u201eincident\u201c ne bi bio toliko zanimljiv kada ne bi ilustrovao primer za jednu vrstu ustaljene paradigme, odnosno dru\u0161tvene tendencije, u situaciji koja se mo\u017ee nazvati postsekularnom, po uzoru na Jirgena Habermasa.<\/p>\n

Mladi politi\u010dar, liberarnog dru\u0161tvenog utemeljenja, branio je dr\u017eavu, kao poslednju odstupnicu gra\u0111anskih sloboda, kao sekularnu instituciju i tekovinu savremene demokratije, od upada neinhibiranog govora verske indoktrinacije i otvorene mr\u017enje prema ateizmu, sekularizmu i demokratiji samoj. Politi\u010dar je pri toj odbrani i dalje imao naivnu veru u dr\u017eavotvorne kapacitete, u to da su sva religijska \u201emi\u0161ljenja\u201c svih verskih zajednica, po slovu i u duhu ustava i zakona, ravnopravna i neprivilegovana, te da im treba omogu\u0107iti da postoje, osim na mestima gde se obznanjuje imanentno prisustvo dr\u017eave same.<\/p>\n

Dobra vera politi\u010dara ateisti\u010dkog usmerenja, tako zdu\u0161no polo\u017eena na oltar dr\u017eavnosti, zasniva se na pre\u0107utnoj pretpostavci da je javni govor institucija ne\u0161to laicisti\u010dko po sebi, \u0161to treba po svaku cenu za\u0161titi od kontaminacije verskim fundamentalizmom.<\/p>\n

Ovaj pretpostavljeni, poslednji stub odbrane lai\u010dke svesti i ateisti\u010dke savesti Bosne i Hercegovine, ve\u0107 je, me\u0111utim, uzurpiran monopolom religija koje sve proklamuju svoj \u201edr\u017eavotvorni\u201c status i kapacitet, predstavljaju\u0107i vezivno tkivo triju nacionalizama (pravoslavnog, katoli\u010dkog ili muslimanskog).<\/p>\n

U uslovima neopozive krize parlamentarne, predstavni\u010dke demokratije, kao i demokratskog legitimiteta vlasti, koji se iscrpljuje u sopstvenim nacionalisti\u010dkim obra\u010dunima, republikanizam je upravo ono \u0161to se trajno uzurpira. Svaki laicizam se iscrpljuje onog trenutka kad se pitanja vere poistovete sa pitanjima dr\u017eavnosti. Dr\u017eavnost je onda u permanetnom ideolo\u0161kom raskolu, i ona stalno, u svakoj javnoj prilici, kroz usta \u201eglasnogovornika\u201c mora da bude prisutna, demonstriraju\u0107i sopstvenu samobitnost. Ono \u0161to se tako dogmatski i istrajno zastupa pri tom najpre uverava u sopstveno sumnjivo postojanje.<\/p>\n

U situaciji u kojoj biva trajno kompromitovan dru\u0161tveni ugovor prethodno temeljen na sekularisti\u010dkim\/ateisti\u010dkim pretpostavkama, iskrsava stari-novi savez politi\u010dkih i crkvenih elita koji nalazi spasonosno re\u0161enje u jednoj vrsti \u201edr\u017eavotvorne\u201c dogovorne fuzije, nenapisanog protokola o saradnji, uprkos ustavnim ograni\u010denjima, ili ba\u0161 u opiranju njima. U takvoj klimi vrlo lako ni\u010du politi\u010dki i crkveni lideri\/patrijarsi koji se izdaju za povla\u0161\u0107enje, autoritarne arbitre i tuma\u010de stvarnosnih i moralnih, pogodbenih normi, na braniku uvek ugro\u017eenih prerogativa nacionalnih interesa, i dr\u017eavotvornosti na koju se gleda kao na zave\u0161tanu sakralnost.<\/p>\n

Pod takvom levijatanskom pretnjom razgoropa\u0111ene grdosije dr\u017eavnosti, uteruje se pobo\u017eni strah u kosti svakom poniznom gra\u0111aninu, novope\u010denom, nepatvorenom verniku ove obogotvorene \u201ecrkve\u201c ideolo\u0161kog jednoumlja. Gra\u0111anin kao individua se do te mere ustrojava i petrifikuje da mu postaje nemogu\u0107e da napravi bilo kakav naredni korak ukoliko ne prilo\u017ei odre\u0111enu vrstu vlastitog duga dr\u017eavotvornom kultu. Shvatamo da gra\u0111anin stoga postaje ve\u010dni du\u017enik, i neminovno zapada u du\u017eni\u010dko ropstvo. Potrebe ovako skrojene \u201erepublike\u201c prema\u0161uju bilo kakvu vrstu samerljive racionalnosti i dnevnog pragmatizma, kao i bilo koju pravni\u010dku klauzulu koja bi se jo\u0161 mogla uspostaviti izme\u0111u dve strane u civilnoj raspravi.<\/p>\n

Dr\u017eava se jednostavno brani vi\u0161im, mitskim i metafizi\u010dkim argumentima, a iznova zaposeda geopoliti\u010dki i strate\u0161ki, teritorijalno ili kao prostor fantazma koji trajno naseljava sve veruju\u0107e glave. Politi\u010dari se uglavnom, u jagmi, u naletima u\u017eurbanog predavanja, utrkuju za mesto pred sakralnim vratima spasonosnog dr\u017eavnog vjeruju, kao svi uzorni podanici i \u0161tovatelji kulta, kao primerni \u201edobri vernici\u201c. Ono \u0161to ih \u010dini verski poniznima istovremeno ih i osloba\u0111a od moralne odgovornosti, obezbe\u0111uju\u0107i im, ujedno, trajno namirenje politi\u010dkog kredibiliteta. Upravo su oni, kao sekularno sve\u0161tenstvo, od strane \u201eduhovnog\u201c sve\u0161tenstva interpelirani kao li\u010dnosti koje vra\u0107aju ono arhajsko, \u201eizvorno\u201c dostojanstvo dr\u017eavotvornoj dogmi.<\/p>\n

Nije li Trampov dolazak na vlast zapravo obe\u0107avao jedan takav dru\u0161tveni preokret, neokonzervativni \u201epreporod\u201c principa dr\u017eavnosti u okrilju verskog fundamentalizma, koji je zauzvrat garantovao povratak predmodernim \u201ekorenima\u201c ameri\u010dkog imperijalizma? Zapo\u010deti \u201epreporod\u201c se, dakako, zbivao pre, a i nastavlja se posle, \u0161to ukazuje na to da su politi\u010dke figure mo\u017eda smenjive ali da je sklonost nacionalne religije da se bavi dr\u017eavotvornim pitanja \u2013 ve\u010dna pasija. Naravno, sve dok data nacija postoji, u vremenu istorijskom i mitskom.<\/p>\n

Osnovna misija raznih denominacija mo\u017eda nije oblikovanje novog bogo\u010doveka, ali im se mora priznati ulo\u017een napor u razgradnji ideala i dostignu\u0107a prosvetiteljskog univerzalizma, kao i humanizma izniklog pre svega na odupiranju fantazmu teokratskog jedinstva, blagoglagoljivog prema svakom vazalastvu (pod mantrom \u201ebog na nebu, vladar na zemlji\u201c). Neokonzervativni religijski zaokret smera upravo da presti\u017e \u201eodabrane\u201c vere proglasi za nikad pre isku\u0161ani unikat, a sopstveni sektarijanizam za vrhovno na\u010delo jedino odgovornog, dr\u017eavotvornog pona\u0161anja. Uloga povla\u0161\u0107ene nacije u ovoj populisti\u010dkog igri sa pravom glasa \u201esvih gra\u0111ana\u201c (tj. svih pripadnika sakralne dr\u017eavnosti), sve se manje sagledava kao pitanje slobode izbora a sve vi\u0161e kao delegirana sudbina, i sa njom povezana istorijska misija.<\/p>\n

Sveta\u010dki kult je su\u0161tinski kompromitovana, obrukana kategorija, moralni mito i mitomanija, jer su svetac i zlo\u010dinac ve\u0107 zamenili mesta u kanonizatorskoj igri (de)sakralizacije. U ovu svrhu treba se podsetiti na zloglasni slu\u010daj Srpske pravoslavne crkve koja od 2003. godine uva\u017eava i \u0161tuje svetog Nikolaja Velimirovi\u0107a, koji je u jednom drugom istorijskom trenutku poredio Hitlerovu \u201emisiju\u201c sa onom Svetog Save. \u201eNacionalizam bez vere je jedna anomalija\u201c, govorio je vrbovani svetac \u010dije se knjige sada prodaju kao da je re\u010d o najve\u0107em savremenom misliocu vere i verskih pitanja.<\/p>\n

Dakako, svi ti masovno popularizovani sveci su okarakterisani kao \u201eljudi iz naroda\u201c. U emanaciji preovla\u0111uju\u0107eg religijskog mraka javlja se \u017ertva kultu nacije i narodnja\u0161tva, taj misti\u010dni pokreta\u010d, primum movens, to \u201esvetlo\u201c koje obasjava ikonostase novope\u010denih svetaca.<\/p>\n

Ekumenizam kao jedna od retkih integralnih te\u017enji, obesmi\u0161ljava se upravo pod pritiskom nacionalisti\u010dkog partikularizma. Tako\u0111e, pretenzija verskog morala na univerzalno va\u017eenje degradira se fanati\u010dnom verom u bezgre\u0161an i nepogre\u0161iv moralni kredibilitet odabranog naciona, koji se ustrojava po principima \u201ekolektivne du\u0161e\u201c. U skladu sa tim, narod shva\u0107en kao jednodu\u0161na politi\u010dka monada funkcioni\u0161e kao parareligijski subjekt koji stalno i transparentno, poput ekonomskog bilansa, stavlja na raspolaganje bo\u017eanski supstrat sopstvene duhovnosti. U neoliberalizmu je pojedinac postao suveren na u\u0161trb dru\u0161tva. U sakralnoj dr\u017eavi, po\u0161to je mehanizam selekcije ve\u0107 jednom raskrstio sa dru\u0161tvom, suveren mo\u017ee biti jo\u0161 samo vlastodr\u017eac. Me\u0111utim, i ta suverenost je oro\u010dena, budu\u0107i da je doti\u010dni i sam pripadnik uzgajanog kastinskog \u201ementaliteta\u201c horde, odnosno odmetnute i otu\u0111ene vladaju\u0107e klike koja sopstvenim sektarijanstvom i ekskomunikacijom nepodobnih namiruje razobru\u010dene parareligijske apetite.<\/p>\n

Tako se u ime politi\u010dke imanencije i imanencije eksluzivne zajednice poni\u0161tava svaki vid mogu\u0107e transcendencije, koja je uvek bivala pre svega usamljen i jedinstven napor i poduhvat odre\u0111ene marljive, ustrajne \u201epsihe\u201c, odnosno osobnosti, onog tipa asketski nepokolebljive karakterologije koja je i\u0161\u010dezla sa horizonta, i za koju se vi\u0161e nema vremena u prostoru-vremenu kolektivizovanog \u201emi\u0161ljenja\u201c (friziranog \u201ejavnog mnjenja\u201c). Sakrivanje iza kolektiviteta olako postaje greh nove sakralnosti, pribe\u017ei\u0161te za njenu samoskrivljenu nezrelost.<\/p>\n

Organicisti\u010dke matrice stapanja dr\u017eave i religije, poput one ve\u0107 jednom davno oprobane \u201esimfonije\u201c, zapravo su jako stari recepti koncentracije mo\u0107i. Sa mesta poljuljane svetovnosti izri\u010de se ad hoc \u201epomilovanje\u201c \u0161to se \u010desto jednostavno svodi na imunitet od krivi\u010dnog gonjenja onih \u201eodabranika\u201c koji su se ogre\u0161ili o pozitivne zakone dr\u017eave koja jo\u0161 uvek u formi slova, ali otpisav\u0161i duh, u prostoru potpune suspenzije zakona, pretvara krivi\u010dnu odgovornost u pitanje neure\u0111ene papirologije i birokratije kojom su prosto zakr\u010dena \u201evrata zakona\u201c, i kojom se niko vi\u0161e ne \u017eeli baviti.<\/p>\n

Svaki verski demagog \u0107e, ipak, dosledno braniti svoje \u201emi\u0161ljenje\u201c i delovanje u duhu pozitivnog prava, ukoliko ono mo\u017ee doprineti op\u0161toj moralnoj konfuziji i jo\u0161 vi\u0161e deregulisati, ili ne\u017enije re\u010deno \u2013 \u201erelaksirati\u201c propise, a moralnu odgovornost staviti pod kontrolu paradr\u017eavnih enklava.<\/p>\n

Selektivnost i arbitrarnost u primenjivanju moralnih osuda i stigmi, uz pronala\u017eenje \u201erupa u zakonu\u201c, postaju svojevrsne novoverni\u010dke discipline i pasije. Pseudomoralni eskapizam, udru\u017een sa tanatolo\u0161kim, nekrofilnim slavljenjem i veli\u010danjem kulta smrti predstavlja krajni domet novoverni\u010dke transgresije. Na scenu, zapravo, stupa eros, onaj ideolo\u0161ki, koji se koristi kao alat \u201epravoverne\u201c borbe do istrebljenja, koja kao i svaka ideolo\u0161ka borba par excellence, oportuno i pregala\u010dki bira svoje \u201cve\u010dne\u201c neprijatelje. Danas su to ateisti, sutra homoseksualci, nekog drugog dana Albanci, a pre svega i iznad svega svi su oni dr\u017eavni neprijatelji, neprijatelji jedne terori\u0161u\u0107e dr\u017eavnosti.<\/p>\n

U postsekularnoj ideolo\u0161koj segregaciji dru\u0161tva (i to je pravi karakter ideologije \u201edu\u0161e nacije\u201c), ponovo se podsti\u010du stare stale\u0161ke podele. U duhu elitizma, koji je nali\u010dje religijskog populizma.<\/p>\n

Neveruju\u0107i i \u201enepokajani\u201c, oni koji jo\u0161 nisu \u017ertvovali sopstveni subjektivitet crkvenom katehizisu, do\u017eivljavaju se kao posrnuli i unapred isklju\u010deni, uskra\u0107eni za povla\u0161\u0107eni duhovni uvid, za istinu objave, odnosno za unov\u010deni \u201eduhovni\u201c karijerizam.<\/p>\n

\u201eObjavljena vera\u201c je, naravno, najbanalniji izgovor za ideolo\u0161ku uravnilovku. Insistiranje na drevnosti \u201eobjave\u201c, i sakralnosti usred te drevnosti, predstavlja, dakako, odre\u0111eni istorijski anahronizam i dogmatsku devijaciju polazne ideje, budu\u0107i da je potpuno u slu\u017ebi novoverni\u010dke agitacije i propagiranja onoga \u0161to bi stvarni znalci teolo\u0161kih koncepata nazvali pukim sujeverjem.<\/p>\n

Vera kao branik preovla\u0111uju\u0107eg \u201ejavnog mnjenja\u201c sti\u010de svoj imunitet upravo na\u010dinom na koji gorljivo zastupa ideolo\u0161ke ciljeve zaronjenje u la\u017eni kulturni elitizam, time i apsolutnu autarhiju. Samim tim verski kler prisvaja za sebe ekskluzivno pravo da stigmatizuje i izop\u0161tava iz poretka novog \u201esazvu\u010dja\u201c i \u201esabornosti\u201c (dr\u017eave i crkve), disonantne glasove koje progla\u0161ava anomalijom i otpadanjem od jedine \u201eprave vere\u201c, iz harmonije dr\u017eavotvorne unisonarnosti. Slave se ideal koji je \u201ezadru\u017eni\u201c (u otporu prema ozlogla\u0161enim zapadnja\u010dkim novotarijama i individualizmu) kao \u0161to se veli\u010da fantazam versko-politi\u010dke sabornosti, \u0161to podse\u0107a na korene fa\u0161isti\u010dkog, kolektivisti\u010dkog okupljanja, savezni\u0161tva pod neumoljivim sabirom \u201esve\u017enja pru\u0107a\u201c.<\/p>\n

Kao \u0161to pokazuju skora\u0161nji \u201epravoslavni\u201c sabori u Crnoj Gori, kr\u0161teni kao \u201elitije\u201c, pod pokroviteljstvom SPC-a kao institucije koja se jo\u0161 uvek nije odrekla sopstvenih velikosrpskih pretenzija, odabrana vera se hrani omasovljenim \u201edoga\u0111anjima naroda\u201c i \u201epraznicima demokratije\u201c, \u0161to je samo izgovor za sakralizaciju klerikalnih pohoda i feudalisti\u010dkih zavojeva\u0161tava.<\/p>\n

Jedini politi\u010dki antidote protiv ovakvog stanja stvari jeste borba za novu dru\u0161tvenost, onkraj svih zastarelih dr\u017eavotvornosti. Treba ponovo vratiti ugled istinskoj veri u mogu\u0107nost pojavljivanja dru\u0161tva na istorijskoj sceni vremena sada\u0161njeg, na proscenijumu jednog u sebi rastrganog, veruju\u0107eg plemena koje je odustalo od same dru\u0161tvenosti i morala, onog jedinog mogu\u0107eg, onog koji nije utemeljen na ultimatumu religijske ucene. Treba ponovo dozvoliti da iznikne zametak dru\u0161tva na primesama jedine mogu\u0107e moralnosti, one ateisti\u010dke, koja se odri\u010de boga-plemena i boga-vlasti, smeju\u0107i se u lice autoritetima koji su je ve\u0107 jednom, u zakr\u017eljalom vremenu \u201cduhovnog\u201d terora, bezuslovno porobljavali.<\/p>\n

Prometej.ba<\/a><\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kao \u0161to pokazuju skora\u0161nji \u201epravoslavni\u201c sabori u Crnoj Gori, kr\u0161teni kao \u201elitije\u201c, pod pokroviteljstvom SPC-a kao institucije koja se jo\u0161 uvek nije odrekla sopstvenih velikosrpskih pretenzija, odabrana vera se hrani omasovljenim \u201edoga\u0111anjima naroda\u201c i \u201epraznicima demokratije\u201c, \u0161to je samo izgovor za sakralizaciju klerikalnih pohoda i feudalisti\u010dkih zavojeva\u0161tava.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5,12],"tags":[644,2969,2732,2967,2968],"class_list":["post-364984","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu","category-prica-dana","tag-litije","tag-religija","tag-ropstvo","tag-vera","tag-vjera"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/364984","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=364984"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/364984\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":364985,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/364984\/revisions\/364985"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=364984"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=364984"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=364984"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}