{"id":364905,"date":"2023-02-23T07:04:57","date_gmt":"2023-02-23T06:04:57","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=364905"},"modified":"2023-02-23T07:04:57","modified_gmt":"2023-02-23T06:04:57","slug":"moc-nacionalizma","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2023\/02\/23\/moc-nacionalizma\/","title":{"rendered":"Mo\u0107 nacionalizma"},"content":{"rendered":"

Autor: Aleksej Ki\u0161juhas<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Za\u0161to je nacionalizam tako mo\u0107an? U prevodu na hrvatski jezik (Jesenski i Turk, 2021), ovo pitanje je i naslov izuzetne knjige sociologa i \u010dlana Irske akademije nauka Sini\u0161e Male\u0161evi\u0107a sa Univerziteta u Dablinu (Grounded Nationalisms: A Sociological Analysis, Cambridge University Press, 2019).<\/p>\n

Naime, mnogi veliki mislioci o(t)pisivali su nacionalizam kao iracionalni anahronizam, ideolo\u0161ki la\u017enu svest, te kao recidiv tribalizma ili plemenske logike koju vi\u0161e ne zagovaraju civilizovani i pristojni gra\u0111ani.<\/p>\n

Jo\u0161 za Voltera u Filozofskom re\u010dniku (1752), \u201eotad\u017ebina\u201c je bila \u201esamo njiva koju obra\u0111ujem, i ku\u0107a koju sam izgradio\u201c i ni\u0161ta vi\u0161e od toga. A dodao je i slede\u0107e: \u201eDa bi \u010dovek bio dobar patriota, mora da bude neprijatelj prema ostatku \u010dove\u010danstva. \u017deleti da tvoja zemlja bude velika, zna\u010di \u017eeleti zlo svojim susedima\u201c. Prema Karlu Marksu (1848), \u201eKomunistima se prebacuje da ho\u0107e da ukinu otad\u017ebinu, narodnost. A radnici nemaju otad\u017ebine. NJima se ne mo\u017ee uzeti ono \u0161to nemaju\u201c. Sli\u010dno je tvrdila i Roza Luksemburg (1908) \u2013 nacija ne postoji, postoje samo dru\u0161tvene klase.<\/p>\n

OSPICE \u010cOVE\u010cANSTVA:<\/strong> I liberalni filozof Karl Poper (1945) tako\u0111e je odbacivao svaki nacionalizam kao \u201ezatvoreni mentalitet\u201c i podvrstu totalitarizma. I prema Hani Arent (1951), u pitanju je totalitarno i kvarno \u201eosvajanje dr\u017eave od strane nacije\u201c, \u201eizop\u010davanje dr\u017eave u instrument nacije\u201c ili \u201eidentifikovanje gra\u0111anina sa pripadnikom nacije\u201c. Za ekonomistu i turbo-kapitalistu Fridriha fon Hajeka (1960), \u201enacionalisti\u010dka pristrasnost\u201c vodi ka mrskom kolektivizmu, umesto slobodnom tr\u017ei\u0161tu i odsustvu nacionalnih granica.<\/p>\n

Zatim, o nacionalizmu su kriti\u010dki pisali i humanisti poput D\u017eord\u017ea Orvela (1945). Za njega, nacionalizam u\u010dini da ljudi zanemare zdrav razum i \u010dinjenice, kao i da klasifikuju jedni druge poput insekata, uz prate\u0107e zlo\u010dine. Ili poput Bertranda Rasela (1956), za kojeg nacionalizam predstavlja \u201eveliko zlo i izvor stra\u0161ne opasnosti\u201c.<\/p>\n

\u201eNacionalizam ne predstavlja bu\u0111enje samosvesti nacija; nacionalizam izmi\u0161lja nacije tamo gde ne postoje\u201c, pisao je teoreti\u010dar nacionalizma Ernest Gelner (1964). A istori\u010dar Benedikt Anderson (1983) je nacije analizirao kao \u201eizmi\u0161ljene zajednice\u201c. O gradualnom usponu kosmopolitizma umesto nacionalizma svedo\u010di i kognitivni nau\u010dnik Stiven Pinker (2011). A prema navodnoj opasci Alberta Ajn\u0161tajna, \u201eNacionalizam je de\u010dja bolest. To su ospice \u010dove\u010danstva\u201c. Drugim re\u010dima, odrasli i zreli ljudi su nacionalizam jednostavno \u2013 prele\u017eali.<\/p>\n

Kad ono, me\u0111utim. Nacionalizam se konstantno vra\u0107a \u2013 sa osvetom. Mo\u017eda i ba\u0161 poput davno zaboravljenih zaraza \u2013 raznih boginja, sifilisa i jektike. Referendumi o Bregzitu (2016) i nezavisnosti \u0160kotske (2014) i Katalonije (2017), izbor Donalda Trampa za ameri\u010dkog predsednika (2017), ili ruska invazija na Ukrajinu (2022) predstavljaju \u017eivo svedo\u010danstvo o trajnoj privla\u010dnosti ideologije nacionalizma.<\/p>\n

Tramp verovatno nije \u010ditao Voltera, Marksa, Popera ili Rasela, pa je 2018. godine izjavio \u201eJa sam nacionalista\u201c (francuski predsednik Makron mu je odgovorio \u201eNacionalizam predstavlja izdaju patriotizma\u201c). Ruski predsednik Vladimir Putin opravdao je svoju agresiju tipi\u010dnim nacionalisti\u010dkim vokabularom o \u201ela\u017enoj dr\u017eavi Ukrajini\u201c, odnosno potrebom za okupljanjem svih Rusa u jednu dr\u017eavu. Zvu\u010di poznato? Ista logika posebno odzvanja na na\u0161em tlu, i prate\u0107oj mu krvi.<\/p>\n

SRPSKE (I OSTALE) ZEMLJE:<\/strong> U ovda\u0161njoj politi\u010dkoj kulturi, okupljanje svih Srba u jednu dr\u017eavu i danas zvu\u010di nekako prirodno, moralno, i gotovo uzbudljivo ili seksi. I \u0161to je na nacionalisti\u010dkoj proslavi ro\u0111endana Republike Srpske u januaru, izjavio putinofilni predsednik iste, Milorad Dodik: \u201eOvo vreme treba da iskoristimo da u svom programu objedinimo srpski narod, i ka\u017eemo \u0161ta ho\u0107emo u ovim decenijama i veku koji dolazi. Za\u0161to neki drugi narodi mogu da imaju jednu dr\u017eavu za jedan narod, a Srbi ne mogu?\u201c<\/p>\n

U pitanju je bila skandalozna izjava koja hu\u0161ka na rat na Balkanu. Ali, i poruka koja je sasvim u skladu sa politi\u010dkom ideologijom \u2013 nacionalizma. Ideologije \u010diju osnovnu vrednost predstavlja lojalnost individue prema dr\u017eavi-naciji, te stav da politi\u010dka i etni\u010dka zajednica treba da se poklapaju u svojim granicama. Nije tu Mile izmislio ni\u0161ta novo.<\/p>\n

Kao \u0161to je podsetio Boris De\u017eulovi\u0107 u Novostima, ovo su ve\u0107 bile poruke zloglasnog Memoranduma SANU iz 1986. (\u201eSrpska nacija nije dobila pravo na vlastitu dr\u017eavu. Jedino srpski narod nije re\u0161io nacionalno pitanje, niti je dobio dr\u017eavu kao ostale nacije\u201c) i Slobodana Milo\u0161evi\u0107a 1991. (\u201e\u0160to se ti\u010de srpskog naroda, on \u017eeli da \u017eivi u jednoj dr\u017eavi. Svaka podela na vi\u0161e dr\u017eava, koja bi odvojila delove srpskog naroda koji \u017eive u vi\u0161e suverenih dr\u017eava, po na\u0161em mi\u0161ljenju je neprihvatljiva\u201c). Ali i \u0161atro-opozicije Milo\u0161evi\u0107u, poput Vuka Dra\u0161kovi\u0107a (\u201eZala\u017eemo se za Srbiju koja obuhvata sada\u0161nju teritoriju Srbije, Baranju, Makedoniju i Crnu Goru.<\/p>\n

Tekst se nastavlja ispod oglasa<\/em><\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Tra\u017eimo pripajanje Srbiji istorijskih i etni\u010dkih zemalja na\u0161eg naroda u Bosni, Slavoniji, Hercegovini, Lici, na Kordunu, u Baniji i u Kninskoj krajini\u201c) ili Vojislava \u0160e\u0161elja (\u201eMi se zala\u017eemo za obnovu srpske dr\u017eave na Balkanu, koja \u0107e ujediniti sve srpske zemlje: dana\u0161nju srpsku federalnu jedinicu, srpsku Makedoniju, srpsku Crnu Goru, srpsku Bosnu i Hercegovinu, srpski Dubrovnik, srpsku Dalmaciju, srpsku Liku, srpski Kordun, srpsku Slavoniju i srpsku Baranju\u201c). Isto su poru\u010divali i Radovan Karad\u017ei\u0107, Amfilohije Radovi\u0107 i tzv. \u201eotac nacije\u201c Dobrica \u0106osi\u0107.<\/p>\n

Uzgred, isto je zahtevao i izvesni Adolf Hitler u Mojoj borbi (1925): \u201eSvrha dr\u017eave je u odr\u017eanju i unapre\u0111ivanju zajednice fizi\u010dki i du\u0161evno istovrsnih \u017eivih bi\u0107a. Mi mo\u017eemo da pod dr\u017eavom zamislimo samo \u017eivi organizam jedne narodnosti. Nema\u010dki Rajh treba kao dr\u017eava da obuhvati sve Nemce.\u201c<\/p>\n

Dakle, gde smo to 1990-ih skrenuli krivo kod Albukerkija? Pa, ukoliko je religija opijum, nacionalizam je \u2013 kokain za narod. Nacionalizam psihoaktivno podi\u017ee, uzbu\u0111uje i stimuli\u0161e na akciju. Dok usput i dramati\u010dno osiroma\u0161uje i razara svoje konzumente.<\/p>\n

Svaka \u010dast Ajn\u0161tajnu, ali od antikolonijalnih pokreta \u0161irom sveta, preko sloma socijalizma u Isto\u010dnoj Evropi, ratova u Jugoslaviji, sve do ruske agresije na Ukrajinu, bi\u0107e da nacionalizam ipak nije samo de\u010dja bolest koju valja prele\u017eati. Ve\u0107 \u010dinjenica koju bolujemo i iskijavamo i danas.<\/p>\n

Dopadalo nam se to ili ne, nacionalizam jeste dominantna ideologija modernosti, te najuspe\u0161niji recidiv i pre\u017eitak Francuske revolucije. Danas ima vi\u0161e, a ne manje nacionalista nego u 19. veku \u2013 i tako je me\u0111u svim dru\u0161tvenim slojevima i klasama, od univerzitetskih profesora i umetnika, do kamiond\u017eija i seljaka.<\/p>\n

Jednim lukavstvom uma, nacionalizam je u\u010dinio da nam je potpuno prirodno da se ljudi dele, grupi\u0161u i organizuju u dr\u017eave-nacije, od Ujedinjenih nacija, do Olimpijskih igara ili Pesme Evrovizije, gde navijamo za na\u0161e. Mi nacionalizam i ne do\u017eivljavamo kao jednu parcijalnu politi\u010dku ideologiju, ve\u0107 kao normalni princip organizovanja sveta i dru\u0161tva. Prepozna\u0107emo ideologije socijalizma, neoliberalizma, feminizma i ekologizma u politici, ekonomiji, umetnosti ili \u0161kolskim ud\u017ebenicima, ali ne i ideologiju \u2013 nacionalizma. Verovatno i zato \u0161to postoji evoluirani hardver tribalizma, teritorijalnosti i zajednice u arhitekturi ljudskog uma.<\/p>\n

KONSTRUISANO VELIKOSRPSTVO:<\/strong> Upravo zato, strukturna su\u0161tina teku\u0107ih pregovora izme\u0111u Kosova i Srbije tako\u0111e je \u2013 nacionalizam. Ko jeste, a ko nije nezavisna dr\u017eava-nacija? Dokle su granice dr\u017eave na\u0161eg plemena? I ko (ne) sme da bude dr\u017eava-\u010dlanica Ujedinjenih \u2013 nacija? Pa i da peva i ple\u0161e na Evroviziji?<\/p>\n

Uzgred, Srbija bi se mo\u017eda i odrekla teritorije koja je mahom naseljena etni\u010dkim Albancima. Ali zato i dalje vla\u017eno sanja o vaskolikom ujedinjenju Srba iz Srbije, Bosne i Crne Gore, zar ne? S druge strane, Male\u0161evi\u0107 sjajno dokazuje i kako nikada nisu postojale nekakve prirodne te\u017enje svih Srba da \u017eive u istoj dr\u017eavi. U pitanju je bila tek politi\u010dka posledica intenzivnih sukoba \u201eu organizacionoj sr\u017ei srpske dr\u017eave\u201c. Velikosrpski nacionalizam je bio i ostao konstruisan, odnosno samo nuspojava nadmetanja izme\u0111u politi\u010dkih elita (i dinastija), a ne praiskonska te\u017enja srpskog naroda.<\/p>\n

Isto je i danas. Na delu je samo utrkivanje i merenje nacionalisti\u010dkog spolovila izme\u0111u na\u0161ih politi\u010dkih elita. Da li je Srbija ikada stvarno \u017eelela Kosovo u svom sastavu? Ili to Kosovo ima sasvim drugu politi\u010dku ulogu, kao simbol banalnog nacionalizma, po majicama, duksevima i Fejsbucima? I koji \u0107e tada da disciplinuje svaku politi\u010dku alternativu, pa i da osujeti perspektivu Srbije na Zapadu?<\/p>\n

Nacionalizam je mo\u0107na drangulija ljudskog uma i \u201enajpotentniji operativni ideolo\u0161ki diskurs u modernom dobu\u201c, po\u0161to \u201egolema ve\u0107ina ljudi na svetu veruje da su nacionalni identiteti ne\u0161to stvarno i prepoznatljivo\u201c, veli Male\u0161evi\u0107. A ukoliko ljudi defini\u0161u stvari kao realne \u2013 one su realne u svojim posledicama, pisao je sociolog Vilijam Tomas jo\u0161 1928.<\/p>\n

Upravo zato je razborito da tu neobi\u010dnu, iracionalnu, izvorno plemensku, ali i modernu ideologiju nacionalizma uzmemo u obzir kao tvrdu i debelu realnost 21. stole\u0107a, a ne kao puki anahronizam ili tek politi\u010dku nezgodaciju na izdisaju. Nacionalizam je poput \u0110ekne. Jo\u0161 nije umro, a ka\u2019\u0107e \u2013 ne znamo. Nacionalizam je nadnaravno mo\u0107an u savremenom dru\u0161tvu. Umemo li bolje od toga i za\u0161to ne?<\/p>\n

Danas<\/a><\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Nacionalizam je mo\u0107na drangulija ljudskog uma i \u201enajpotentniji operativni ideolo\u0161ki diskurs u modernom dobu\u201c, po\u0161to \u201egolema ve\u0107ina ljudi na svetu veruje da su nacionalni identiteti ne\u0161to stvarno i prepoznatljivo\u201c, veli Male\u0161evi\u0107<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":220684,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[1130],"class_list":["post-364905","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","tag-nacionalizam"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/364905","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=364905"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/364905\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":364906,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/364905\/revisions\/364906"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/220684"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=364905"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=364905"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=364905"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}