{"id":364753,"date":"2023-02-21T06:43:42","date_gmt":"2023-02-21T05:43:42","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=364753"},"modified":"2023-02-21T06:57:46","modified_gmt":"2023-02-21T05:57:46","slug":"spc-u-socijalistickoj-jugoslaviji-zrtva-socijalizma-i-ili-saucesnik-raspada","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2023\/02\/21\/spc-u-socijalistickoj-jugoslaviji-zrtva-socijalizma-i-ili-saucesnik-raspada\/","title":{"rendered":"SPC u socijalisti\u010dkoj Jugoslaviji: \u017ertva socijalizma i\/ili sau\u010desnik raspada?"},"content":{"rendered":"

Autor: Nemanja Drobnjak<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Poslednjih decenija u doma\u0107oj javnosti, prete\u017eno i dominantno nacionalisti\u010dkoj, preovla\u0111uje teza da je tokom socijalisti\u010dke Jugoslavije, crkva, naro\u010dito Srpska pravoslavna sistemski gu\u0161ena od strane komunisti\u010dkih, ateisti\u010dkih vlasti. Naj\u010de\u0161\u0107e se takvi kleronacionalisti\u010dki narativi mogu \u010duti od \u201esvedoka\u201c tog vremena u kojima su se \u201epalile crkve, masovno ubijali sve\u0161tenici i jahali popovi\u201c. Jasno je da se narativi ovog tipa nisu me\u0111u narodom sami od sebe zapatili. Oni su ve\u0161to krojeni od svih onih nacionalisti\u010dki orijetisanih intelektualaca, pre svega antikomunisti\u010dki, promonarhisti\u010dki i jo\u0161 vi\u0161e desno orijentisanih,\u00a0 a time i po idejama i stavovima vrlo bliskih idejama i stavovima koje promovi\u0161e Srpska pravoslavna crkva (u daljem tekstu: Crkva).<\/p>\n

Klju\u010dno pitanje za analizu jeste da li je religioznost u socijalisti\u010dkoj Jugoslaviji zaista bila potiskivana i marginalizovana, ili je po sredi jedna vrsta revizionisti\u010dkog stava onih struktura bliskih pronacionalisti\u010dkoj ideolo\u0161ko-politi\u010dkoj struji, prema kojima je Crkva bila \u017ertva novih vlasti\u00a0 nakon 1945. pa sve do 1991, jer se nije \u017eelela povinovati posleratnim promenama u zemlji i novom na\u010dinu egzistiranja u okviru socijalisti\u010dkog sistema sa kojim se od samih po\u010detaka nije slagala.<\/p>\n

Prva i osnovna gre\u0161ka koju apologete ovakvog stava proturaju u javnost jeste \u0161to period postojanja socijalisti\u010dke Jugoslavije posmatraju kao jedinstven i celovit. Me\u0111utim, usled raznih dru\u0161tveno-politi\u010dkih promena koje su krojili razli\u010diti konteksti razvoja, period socijalisti\u010dke Jugoslavije (1945. do 1991), u bilo kom smislu dru\u0161tvenih analiza se ne mo\u017ee posmatrati kao celovit. Shodno promenama u okviru te zemlje, pitanje odnosa religije i socijalisti\u010dkog sistema moglo bi se grubo podeliti u tri grupe:<\/p>\n

Period aktivne marginalizacije uticaja Crkve u dru\u0161tvu od strane dr\u017eave (posleratni period i dobar deo pedesetih godina dvadesetog veka);<\/p>\n

Period liberalnijeg odnosa dr\u017eave i Crkve (\u0161ezdesete i prva polovina sedamdesetih godina dvadesetog veka);<\/p>\n

Period slabljenja socijalisti\u010dkog sistema i ja\u010danja uloge Crkve nau\u0161trb dr\u017eave; (druga polovina sedamdesetih i osamdesete godine dvadesetog veka).<\/p>\n

\n

Period aktivne marginalizacije uticaja Crkve u dru\u0161tvu<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Pobedom narodnooslobodila\u010dkog pokreta i porazom okupatora i kolaboracionista 1945. godine, zapo\u010dinje novi\u00a0 istorijski period koji \u0107e uz odre\u0111ene varijacije trajati narednih 45 godina.\u00a0 Nove socijalisti\u010dke\u00a0 vlasti pobedu u Drugom svetskom ratu videle su kao po\u010detak borbe za novo socijalisti\u010dko dru\u0161tvo. To je podrazumevalo raskid sa starim dru\u0161tvenim vrednostima i normama, koje su progla\u0161ene reakcionarnim i kontrarevolucionarnim, te time opasnim po novo dru\u0161tvo.<\/p>\n

Srpska pravoslavna crkva nije bila izuzeta od svega onoga sa \u010dime se suo\u010dilo \u010ditavo dru\u0161tvo. Jugoslavija je iz rata iza\u0161la kao siroma\u0161na, razru\u0161ena zemlja sa iscrpljenim\u00a0 stanovni\u0161tvom, uni\u0161tenom industrijom i infrastrukturom koja je i pre Drugog svetskog rata bila vrlo skromna. Srpska pravoslavna crkva je podelila usud\u00a0 naroda. U tom smislu, nije ba\u0161 da je imala ekskluzivno pravo na \u017ertvu u dru\u0161tvu koje je u svim svojim segmentima bilo razoreno. Crkva je ponela deo tereta \u010ditavog dru\u0161tva. Uz to, ako bismo govorili isklju\u010divo o Srbiji, Srpska pravoslavna crkva je tokom rata tu do\u017eivela najmanje gubitke. Najve\u0107e gubitke, u kleru, crkvama, kapelama i vernicima do\u017eivela je na teritoriji tzv. Nezavisne dr\u017eave Hrvatske i u Crnoj Gori.\u00a0 Na tlu Srbije, de\u0161avao se druga\u010diji trend nakon rata.<\/p>\n

U\u010dinci procesa ateizacije i sekularizacije bili su najve\u0107i na tradicionalno dominantnim pravoslavnim podru\u010djima, odnosno pokazalo se da je pravoslavlje bilo najmanje otporno na dr\u017eavni intervencionizam. Me\u0111u glavnim uzrocima \u201ebega od\u00a0 crkve\u201d, Dragoljub \u0110or\u0111evi\u0107 izdvaja tri doga\u0111aja koja su bitno uticala na \u201eop\u0161tu ambijentalnu pozadinu\u201d sekularizacije pravoslavne religioznosti: 1) stradanje tokom Drugog svetskog rata; 2) bolj\u0161evi\u010dki re\u017eim koji nije imao isti \u201ear\u0161in\u201d prema svim religijama, konfesijama, i verskim zajednicama, pa su one razli\u010dito prolazile u razdeobi oficijalne milosti; 3) unutra\u0161nje slabosti crkve kao institucije.1<\/p>\n

Ne treba kriti da je veliki deo pravoslavnog klera u toku Drugog svetskog rata i neposredno nakon njega\u00a0 postradao, usled\u00a0 ideolo\u0161kih razila\u017eenja, gde je Crkva bila bli\u017ea tradicionalnim i promonarhisti\u010dkim vrednostima i vrednostima o\u010duvanja starog poretka.\u00a0 S druge strane, Crkva je bila duboko ukorenjena u narativu i ulozi samonametnutog\u00a0 \u010duvara srpskog nacionalnog\u00a0 identiteta pod\u00a0 osmanskom vla\u0161\u0107u, te je kao takva neretko smatrala da pola\u017ee\u00a0 pravo uticaja na politi\u010dka i dr\u017eavna pitanja u zemlji. Kako su nove vlasti, vo\u0111ene bolj\u0161evi\u010dkom ideologijom, forsirale radikalan raskid sa pro\u0161lo\u0161\u0107u i formiranje druga\u010dijih dru\u0161tvenih vrednosti i normi, ako je neophodno i represijom, Crkva je u njima videla opasnost, pre svega za sopstvenu poziciju u dru\u0161tvu\u00a0 i opstanak.<\/p>\n

Stoga je Crkva jo\u0161 tokom\u00a0 Drugog svetskog rata, a i pre njega, u svom idejnom i prakti\u010dnom delovanju bila izrazito antikomunisti\u010dki nastrojena. Bez obzira na to \u0161to je patrijarh Gavrilo Do\u017ei\u0107 bio uhap\u0161en od strane nacisti\u010dkih okupatora u Ostrogu 1941. godine, crkvene strukture su\u00a0 u velikoj meri bile naklonjene novim okupacionim vlastima. Pod krinkom toga da u uslovima okupacije treba raditi na pasivizaciji masa, koja bi pobunama protiv okupatora stradala vi\u0161e no \u0161to je ina\u010de, Crkva je svesno ili nesvesno radila u korist tog istog okupatora, kome pobune u stanovni\u0161tvu nikako nisu odgovarale. Me\u0111utim, nije samo to bio isklju\u010divi\u00a0 razlog\u00a0 marginalizacije njenog rada i delovanja u dru\u0161tvu u posleratnom periodu. Crkva je kao institucija jo\u0161 pre rata bila izrazito antikomunisti\u010dka.<\/p>\n

Antikomunisti\u010dki stav unutar Srpske pravoslavne crkve najjasnije je artikulisan u \u010dasopisu \u201eHri\u0161\u0107anska misao\u201c, u kom je ukazano na sve ve\u0107u komunisti\u010dku opasnost u zemlji i delovanje Narodnog fronta. Kao primer mo\u017ee poslu\u017eiti\u00a0 uvodnik novembarskog broja iz 1939. godine, pod naslovom \u201eSumorne teze u obliku apela crkvi\u201c, koji predstavlja sa\u017eet memorandum o duhovno-politi\u010dkom stanju u zemlji, u kome se navodi: \u201eCrkva danas nema opasnijeg neprijatelja od komunizma. Svi su razlozi, a najvi\u0161e duh, i smisao postojanja crkve, da odlu\u010dno stupi u borbu protiv komunizma. Borba se mora provesti odmah i odlu\u010dno. Ceo narod se mo\u017ee i mora mobilizovati\u201d.2<\/p>\n

Jasno je, dakle, da je Srpska pravoslavna crkva bila odlu\u010dni protivnik komunisti\u010dke ideologije i pre 1941. godine. Pobedom komunista u Drugom svetskom ratu i uspostavljanjem novog sistema, primarna opasnost po neispunjenje dru\u0161tveno-politi\u010dkih ciljeva vi\u0111ena je u Crkvi. Otuda i ne \u010dudi\u00a0 \u0161to je primarni cilj bio smanjenje uticaja Crkve u dru\u0161tvu, sekularizacija nove dr\u017eave i laicizacija religije.<\/p>\n

Nove vlasti su Ustavom FNRJ iz 1946. godine definisale polo\u017eaj religije. U \u010dlanu 38 Ustava jasno je re\u010deno da je \u0161kola odvojena od crkve. Ipak, prava Crkve u dr\u017eavi definisana su preciznije \u010dlanom 25, u kome se eksplicitno navodi: \u201eGra\u0111anima je zajem\u010dena sloboda savesti i sloboda veroispovesti. Crkva je odvojena od dr\u017eave. Verske zajednice \u010dije se delovanje ne protivi\u00a0 Ustavu, slobodne su u svojim verskim poslovima i u vr\u0161enju verskih obreda. Verske \u0161kole za spremanje sve\u0161tenika slobodne su, a stoje pod op\u0161tim nadzorom dr\u017eave. Zabranjena je zloupotreba crkve i vere u politi\u010dke svrhe, i postojanje politi\u010dkih organizacija na verskoj osnovi. Dr\u017eava mo\u017ee materijalno pomagati verske zajednice\u201c.3<\/p>\n

Ustavno ograni\u010davanje, u po\u010detnim godinama formiranja socijalisti\u010dkog sistema, proizvelo je gu\u0161enje delovanja Crkve u dru\u0161tvu. Imalo je dru\u0161tvenu funkciju eliminacije, ili barem stavljanja pod kontrolu, svih potencijalno ne\u017eeljenih efekata i reakcionarnih dru\u0161tvenih snaga koje bi ugrozile uspostavljanje novog socijalisti\u010dkog dru\u0161tvenog sistema. Jasno je sasvim da se u \u017earu revolucionarne pravde i ideolo\u0161ke zanesenosti, u velikoj meri sa tim gu\u0161enjem preterivalo, te da su gu\u0161enja delovanja Crkve neretko bila i brutalna, \u0161to objektivno treba priznati.<\/p>\n

Novouspostavljena politi\u010dka vlast ubrzo je demonstrirala\u00a0 svoj negativni stav prema religiji i verskim zajednicama, dono\u0161enjem niza sistemskih zakonskih propisa koji su marginalizovali, demonopolizovali, depolitizovali i ekonomski dodatno oslabili sve religijske organizacije u zemlji, pa i Srpsku pravoslavnu crkvu. Odvajanjem crkve od dr\u017eave, laicizacijom\u00a0 prosvete, odnosno\u00a0 odvajanjem \u0161kole od crkve i zabranom verskog obrazovanja u javnim \u0161kolama, kao i izdvajanjem Bogoslovskog fakulteta iz sastava Beogradskog univerziteta (1952. godine), dr\u017eava je direktno oslabila privrednu,\u00a0 javnu, politi\u010dku i kulturnu mo\u0107 i uticaj crkvene hijerarhije i religije na stanovni\u0161tvo (Blagojevi\u0107, 2005:160). Ovaj postratni \u201eadministrativni tip dr\u017eavne politike\u201d karakteri\u0161e odnos suprotstavljenosti ili sukoba izme\u0111u dr\u017eavno-partijske birokratije i verskih zajednica, kao i nastojanje dr\u017eave da odre\u0111enim merama do kraja suzi polje delovanja crkve, \u0161to ona vrlo brzo i uspeva stavljaju\u0107i je pod svoj nadzor i kontrolu.\u201c4<\/p>\n

Kontrola i nadzor crkve od strane vlasti\u00a0 tako, doista jesu bili rigidni, ali samo u jednom periodu. On bi se okvirno mogao smestiti u period izme\u0111u 1945. i 1953. godine. Smr\u0107u Staljina i po\u010detkom procesa destaljinizacije u \u010ditavom Isto\u010dnom bloku, a u Jugoslaviji\u00a0 s\u00a0 ubrzanjem uspostavljanja novog dru\u0161tveno-politi\u010dkog kursa razvijanja samoupravnog socijalizma i liberalnijeg pristupa dru\u0161tvu, sa manje ideolo\u0161kih stega u ekonomiji, politici i kulturi, dolazi i do liberalnijeg pogleda na religiju i Crkvu kao instituciju. Tokom pedesetih godina, radi se na pronala\u017eenju novih modaliteta odnosa dr\u017eave i crkve kojim bi prakti\u010dno bilo omogu\u0107eno i u praksi Ustavom zagarantovano pravo.<\/p>\n

\n

Period liberalnijeg odnosa dr\u017eave i Crkve<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Proces ateizacije stanovni\u0161tva uop\u0161te nije i\u0161ao tako glatko kako se mislilo. Paradoksalno deluje podatak da se uprkos rigidnoj ateizaciji dru\u0161tva od 1945. do 1953. godine na popisu stanovni\u0161tva sprovedenom 1953. godine, \u010dak 88% gra\u0111ana izjasnilo kao veruju\u0107e. Dakle, kao da je rigidna ateizacija u ljudima proizvela odre\u0111enu dozu otpora i izazvala kontraefekat. Uz to, ne treba zanemariti vi\u0161evekovnu ukorenjenost religije u tradiciju obi\u010dnih ljudi, koja se nije mogla izbrisati potezom gumice. Velika je verovatno\u0107a da su ti rezultati i saznanja, uz druge bitne dru\u0161tvene promene,\u00a0 u velikoj meri naterale vlasti da promene pristup prema Crkvi.<\/p>\n

Ovaj\u00a0 popis\u00a0 ukazao je na razlike po pojedinim republikama koje \u0107e kasnije biti potvr\u0111ene u empirijskim istra\u017eivanjima religioznosti i vezanosti ljudi za religiju: najmanje religioznih je bilo u Crnoj Gori, odnosno u njoj je bilo najvi\u0161e nereligioznih, \u010dak 32%, u Beogradu je tako\u0111e u odnosu na ostale delove zemlje visok procenat nereligioznih, 29,5%, a najvi\u0161e religioznih je na Kosovu i Metohiji i Sloveniji.5<\/p>\n

Ovakvi rezultati\u00a0 bi se mogli objasniti odre\u0111enim dru\u0161tvenim pojavama. Kako je ve\u0107 re\u010deno, pravoslavni kler je tokom Drugog svetskog rata i neposredno nakon rata, u\u017easno postradao u Crnoj Gori. O\u010digledno je brutalnost novih vlasti uticala i na promenu pogleda na religioznost kod obi\u010dnih ljudi. Beograd kao najve\u0107i grad i najurbanija celina je logi\u010dno manje po\u010divao na religiozno ukorenjenim narativima. S druge strane, Kosovo i Metohija jeste mesto na kome se nalazi ogroman deo srpskog crkvenog srednjovekovnog kulturnog nasle\u0111a, te ne \u010dudi da je religioznost tamo, \u010dak i u to doba, bila najja\u010da, a uz to, pravoslavlje je bilo primarna razlikovna odrednica Srba u odnosu na dominantno albansko stanovni\u0161tvo.<\/p>\n

Ipak, tokom \u0161ezdesetih i u prvoj polovini sedamdesetih godina dvadesetog veka dolazi do sveop\u0161te liberalizacije dru\u0161tva. U sferi ekonomije i politike dr\u017eava ukida direktnu kontrolu nad procesom proizvodnje.\u00a0 U sferi kulture, dolazi do pojave novih trendova i slobodnijeg kriti\u010dkog preispitivanja dru\u0161tvene stvarnosti i ve\u0107eg upliva zapadnih trendova i stilova \u017eivota. Seksualna revolucija, hipi-pokret i studentski protesti, u \u010dijem centru se nalazi jedna nova baby-boom generacija, svoja \u201ebo\u017eanstva\u201d nisu pronalazila u\u00a0 Crkvi. Otuda, sam trend religijske identifikacije naro\u010dito u ovoj populaciji po\u010dinje da opada. Istovremeno, u sferi Crkve dolazi do jednog velikog raskola, koji je posledi\u010dno doveo do ne\u0161to druga\u010dije institucionalizacije Crkve.<\/p>\n

Po\u010detkom \u0161ezdesetih godina sve\u0161tenici Srpske pravoslavne crkve iz dijaspore sve intenzivnije su kritikovali sve\u0161tenike iz Jugoslavije da su preterano popustljivi i saradljivi sa komunisti\u010dkim vlastima. Drugi raskol nastao je upravo u dijaspori, kada je nakon podele Ameri\u010dko-kanadske eparhije, 1963. godine, do\u0161lo do suspendovanja episkopa ameri\u010dko-kanadskog Dionisija, koji nije prihvatio odluke Svetog arhijerejskog sabora o stvaranju tri nove eparhije. Naime, nakon odluke o podeli Ameri\u010dko-kanadske eparhije, episkop Dionisije je sazvao Deseti crkveno-narodni sabor, 10\u201314. novembra 1963. godine, na kom je odlu\u010deno da se ne prihvate nikakve odluke, re\u0161enja i instrukcije Svetog arhijerejskog sabora iz Beograda dok u Jugoslaviji vlada komunisti\u010dki re\u017eim, kao i da se Eparhija ameri\u010dko-kanadska proglasi za slobodnu i nezavisnu. Nakon ra\u0161\u010dinjenja episkopa Dionisija, koga je Sveti arhijerejski sabor, marta 1964. godine, vratio u red svetovnjaka pod imenom Dragoljub Milivojevi\u0107, ve\u0107ina crkveno-\u0161kolskih op\u0161tina u Australiji prilazi ra\u0161\u010dinjenom episkopu. U Australiji je sazvan Prvi crkveno-narodni sabor u Melburnu, 31. oktobra 1964. godine, na kome je osnovana Slobodna srpska pravoslavna crkva, Eparhija za Australiju i Novi Zeland.6<\/p>\n

Crkva u emigraciji\u00a0 svakako je zbog sopstvenih okolnosti delovanja, a\u00a0 i na osnovu toga \u0161to je bila na strani pora\u017eenih snaga u Drugom svetskom ratu, i dalje ostala na izrazito antikomunisti\u010dkim pozicijama. S druge strane, pripadnici crkve u zemlji, usled negativnog tretmana socijalisti\u010dkih vladaju\u0107ih struktura, morali su donekle, ili u ve\u0107oj meri da se prilagode druga\u010dijim okolnostima. Otuda su odnosu crkve i dr\u017eave pristupali ne\u0161to liberalnije, \u0161to je negde vodilo i saradljivo\u0161\u0107u sa vlastima koje je rezultiralo popu\u0161tanjem dru\u0161tveno-politi\u010dkih stega prema samom crkvenom delovanju u zemlji. Liberalizacija odnosa dr\u017eave i crkve, me\u0111utim, daje neo\u010dekivane rezultate.<\/p>\n

Ve\u0107 se 1964. godine oko 70% stanovnika deklarisalo pozitivno u konfesionalnim terminima, a oko 30% nije navodilo svoju konfesiju (nereligiozni, ateisti). Krajem iste decenije, 1968. godine, ve\u0107 je nereligiozna orijentacija u jednom javno-mnjenjskom ispitivanju, ve\u0107inska pojava jer se 51% stanovnika izja\u0161njava kao ateisti, a 39% kao vernici.7<\/p>\n

Dakle, umesto da liberalizacija odnosa prema crkvi pove\u0107a broj vernika, dogodio se novi trend: sa liberalizacijom, broj vernika je po\u010deo da opada, a broj nereligioznih da raste. U novonastalim okolnostima predstavnici Crkve su shvatili\u00a0 da su s jedne strane u problemu, jer broj vernika opada, ali s druge strane da im je mogu\u0107nost za privla\u010denje vernika sada manje ote\u017eana. U tom smislu, ve\u0107 krajem \u0161ezdesetih Srpska pravoslavna crkva preduzima prve korake ka ponovnom, ja\u010dem\u00a0 profilisanju religije u dru\u0161tvu.<\/p>\n

Pravoslavna crkva tako\u0111e se trudila da privu\u010de vi\u0161e vernika na bo\u017eju slu\u017ebu. Od kraja \u0161ezdesetih godina po\u010dela je vi\u0161e da istupa u javnosti. Na primer, u maju 1968. godine patrijarh je odr\u017eao spektakularnu procesiju sa mo\u0161tima cara Stefana Du\u0161ana u centru Beograda. Godinu dana kasnije crkva je slavila 750. godi\u0161njicu samostalnosti, a 1975. godine 800. ro\u0111endan\u00a0 Svetog Save, njenog\u00a0 osniva\u010da. Vrlo bogato je proslavljen Vidovdan, dan bitke na Kosovu. Stalna tema bilo je samopotvr\u0111ivanje srpskog naroda i njegovo ujedinjenje.8<\/p>\n

Na ruku ponovnom ja\u010danju crkvenih tema i ja\u010danju religioznosti u javnoj sferi i\u0161le su i dru\u0161tvene prilike u kojima se jugoslovensko dru\u0161tvo na\u0161lo. Ako se uzme u obzir da su sedamdesete, sa krizom jugoslovenske privrede, sve ja\u010dim nacionalisti\u010dkim tendencijama i novim Ustavom iz 1974, koji je opet, ja\u010dao zasebnosti republika nau\u0161trb federacije, bile prili\u010dno turbulentne, jasno je da je prostor za dodatan upliv Crkve (crkava) nau\u0161trb oslabljene dr\u017eave, kao jake institucionalne i identitetske odrednice naroda Jugoslavije,\u00a0 bio dodatno otvoren.<\/p>\n

\n

Period slabljenja socijalisti\u010dkog sistema i ja\u010danja uloge Crkve nau\u0161trb dr\u017eave<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Titovom smr\u0107u obele\u017een je po\u010detak poslednje decenije zajedni\u010dke jugoslovenske dr\u017eave. Iako se danas neretko mo\u017ee \u010duti kako su to bile zlatne godine jugoslovenskog dru\u0161tva, istra\u017eivanja pokazuju upravo suprotno: osamdesete su bile godine sutona. Ekonomska kriza se produ\u017eila, re\u0161enja za smirivanje inflacije nije bilo, ciljevi privredne reforme nisu davali rezultata, dok u drugoj polovini osamdesetih dolazi do vidnog ja\u010danja ekstremnog nacionalizma na gotovo svim stranama, a Srpska pravoslavna crkva biva stavljena u slu\u017ebu ja\u010danja jednog od njih.<\/p>\n

Sveop\u0161ta dru\u0161tvena kriza prouzrokovala je retradicionalizaciju, reklerikalizaciju, bujanje ekstremnog nacionalizma i desekularizaciju, posebno u drugoj polovini osamdesetih.<\/p>\n

Pove\u0107anje religioznosti i naro\u010dito pove\u0107ana konfesionalna identifikacija stanovni\u0161tva, ima i \u0161iri nadnacionalni kontekst koji\u00a0 tako\u0111e ne bi trebalo gubiti iz vida: op\u0161tu politi\u010dku i kulturnu pluralizaciju dru\u0161tva tokom i posle raspada socijalizma, u svetskim, posebno evropskim razmerama, op\u0161tu tendenciju desekularizacije u \u010ditavoj Isto\u010dnoj Evropi, slom op\u0161teprihva\u0107enih vrednosti, relativno pove\u0107anu diferenciranost duhovnih ponuda na religijskom tr\u017ei\u0161tu, druga\u010dije duhovne potrebe mno\u0161tva ljudi, potrebu za bogom kao potragom za sre\u0107om, nadom, utehom, itd.9<\/p>\n

Ja\u010danje srpskog\u00a0 nacionalizma podrazumevalo je i potrebu za ja\u010danjem religioznosti, s obzirom na to da je pravoslavlje bilo relevantna differentia specifica u odnosu na druge narastaju\u0107e\u00a0 nacionalizme u okvirima Jugoslavije: hrvatski i slovena\u010dki. Pravoslavna vera je bila ona vrsta vododelnice koja je \u010dinila ono \u0161to je stvaralo \u201eMi\u201c identitet u odnosu na \u201eOni\u201c identitet. Gde je, naravno, \u201eMi\u201c starije, lep\u0161e, \u010distije i duhovnije.<\/p>\n

Srpska pravoslavna crkva je u procesu ja\u010danja\u00a0 srpskog nacionalizma imala tedenciju da izgradi i ide uz dlaku dru\u0161tveno-politi\u010dkom narativu definisanom u Memorandumu SANU iz 1986. godine, po kom je srpski narod \u017ertva Jugoslavije i socijalisti\u010dkog sistema, nau\u0161trb Slovenije i Hrvatske kao dve najrazvijenije republike SFRJ. Oreol Crkve kao \u017ertve socijalizma koji je, popu\u0161tanjem stega prema religiji s po\u010detka \u0161ezdesetih godina dvadesetog veka, realno prestao da bude jak, u osamdesetima ponovo dosti\u017ee vrhunac.<\/p>\n

Od po\u010detka procesa desekularizacije u Jugoslaviji, vremenom postaju upadljivije sve komponente (tendencije) kontrasekularizacije: 1) pribli\u017eavanje ranije sekularizovanih institucija religioznim normama, kako formalno, tako i neformalno; 2) o\u017eivljavanje religioznih verovanja i prakse; 3) povratak religije u javnu sferu (deprivatizacija); 4) o\u017eivljavanje religioznog sadr\u017eaja u razli\u010ditim kulturnim podsistemima (umetnost, filozofiju, knji\u017eevnost); 5) sa religijom povezane promene u \u201esupstratu dru\u0161tva\u201d (na primer, religijom uslovljene demografske promene, redefinisanje teritorije i stanovni\u0161tva prema verskoj osnovi).10<\/p>\n

Krajem osamdesetih me\u0161anje Srpske pravoslavne crkve u poslove dr\u017eave vi\u0161e i ne postaje tajna. Padom Berlinskog zida 1989. i uru\u0161avanjem socijalizma, put ka potpuno otvorenoj sprezi dr\u017eave i crkve bio je otvoren.<\/p>\n

U poruci za Vidovdan 1989. godine \u201eGlas crkve\u201c, glasilo Srpske pravoslavne crkve, izla\u017ee svoj \u201ePredlog srpskog crkvenonacionalnog programa\u201d, u kojem pi\u0161e: \u201eStoji \u010dinjenica da je tokom poslednje dve godine do\u0161lo do otopljavanja u odnosima Srpske Crkve i srpske politike i do promena, do kakvih nije do\u0161lo za pola veka od rata naovamo. Mi za sada nismo mogli ni o\u010dekivati vi\u0161e. Ali ne sme se sada na tome stati. Ne treba se bojati i zazirati od Crkve koja je vekovima bila najstabilniji stub srpskog naciona. Ni sada kao ni pre, Srpska Crkva ne\u0107e partnerstvo sa dr\u017eavom, niti podelu politi\u010dke vlasti. To je strano njenom duhovnom nazna\u010denju. I mada se konkretno ne opredeljuje ni za jedan dru\u0161tvenopoliti\u010dki poredak ni partiju, ona ne mo\u017ee biti potpuno apoliti\u010dna\u2026 Zato predla\u017eemo politi\u010dkom vo\u0111stvu Srbije koje nastupa sa programom stvaranja demokratske evropske dr\u017eave da Crkvi povrati ulogu koja joj je nepravedno i nasilno oduzeta i tako ispuni prazninu koja je nastala njenim zapostavljanjem u dru\u0161tvu. Jer nema jake dr\u017eave bez jake Crkve!\u201c11<\/p>\n

Put ka direktnoj sprezi Crkve i dr\u017eave raspadom Jugoslavije biva otvoren.<\/p>\n

\n

Zaklju\u010dak<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Iako crkvene strukture i javnost bliska njima, danas tvrde kako je tokom celog perioda socijalisti\u010dke Jugoslavije, Crkva kao institucija bila gu\u0161ena, marginalizovana i udaljavana od vernika, takva tvrdnja ne stoji u potpunosti. O potpunom gu\u0161enju i marginalizaciji Crkve, poricanju prava na slobodno delovanje od strane novih vlasti, mo\u017ee se govoriti samo u jednom periodu stabilizacije socijalisti\u010dkog sistema: od 1945. do 1953. godine. Nakon tog perioda ulazi se u novu fazu tra\u017eenja druga\u010dijih modela odnosa dr\u017eave i Crkve, gde se sve vi\u0161e i\u0161lo ka liberalizaciji tog odnosa, koja svoju kulminaciju dosti\u017ee polovinom \u0161ezdesetih godina. Period liberalizacije odnosa prema Crkvi, ista ve\u0161to koristi i aktivno radi na pribavljanju dru\u0161tveno-politi\u010dke mo\u0107i kako bi nadvladala mo\u0107 dr\u017eave, koja u me\u0111uvremenu usled raznih dru\u0161tvenih i politi\u010dkih kriza ne uspeva da poka\u017ee sposobnost da ih prevazi\u0111e. Taj period\u00a0 traje sve do druge polovine osamdesetih godina, pa i do raspada zemlje, s tim \u0161to Crkva nakon Titove smrti i kontinuirane krize jugoslovenskog socijalizma i dr\u017eave, vidljivo po\u010dinje da preuzima primat u tom odnosu sa posrnulom jugoslovenskom dr\u017eavom i socijalisti\u010dkim sistemom,\u00a0 kroz ulogu osna\u017eivanja\u00a0 partikularnih nacionalizama u okviru Jugoslavije koji \u0107e izme\u0111u ostalih faktora, u kona\u010dnici doprineti raspadu zajedni\u010dke jugoslovenske dr\u017eave.<\/p>\n

    \n
  1. \u00a0\u00a0\u00a0 Dragoljub B. \u0110or\u0111evi\u0107, Bogdan \u0110urovi\u0107, \u201cSekularizacija i pravoslavlje: slu\u010daj Srba\u201d, Povratak svetog?, ur. Dragoljub B. \u0110or\u0111evi\u0107 (Ni\u0161: Gradina, 1994), 221.<\/em><\/li>\n
  2. \u00a0\u00a0\u00a0 Vi\u0161e o tome u: Bari\u0161i\u0107, Sr\u0111an, (2017), Srpska pravoslavna crkva I Jugoslavija u: YU historija, Kultura I religija, str. 7.<\/em><\/li>\n
  3. \u00a0\u00a0\u00a0 Vi\u0161e o ovome na: file:\/\/\/C:\/Users\/WiN7\/Downloads\/aj_10_02_10_txt_ustav1946%20(1).pdf<\/em><\/li>\n
  4. \u00a0\u00a0\u00a0 Vi\u0161e o tome u: Blagojevi\u0107, Mirko (2005), Religija i crkva u transformacijama dru\u0161tva, Beograd: IFDT, Filip Vi\u0161nji\u0107 . str. 155-156.<\/em><\/li>\n
  5. \u00a0\u00a0\u00a0 Isto, str. 168.<\/em><\/li>\n
  6. \u00a0\u00a0\u00a0 Vi\u0161e o tome u: Bari\u0161i\u0107, Sr\u0111an, (2017), Srpska pravoslavna crkva I Jugoslavija u: YU historija, Kultura I religija, str. 8.<\/em><\/li>\n
  7. \u00a0\u00a0\u00a0 Vi\u0161e o tome u: Blagojevi\u0107, Mirko (2005), Religija i crkva u transformacijama dru\u0161tva, Beograd: IFDT, Filip Vi\u0161nji\u0107, str. 168.<\/em><\/li>\n
  8. \u00a0\u00a0\u00a0 \u010cali\u0107, Mari-\u017danin (2013), Istorija Jugoslavije u 20. veku, Beograd: Klio.<\/em><\/li>\n
  9. \u00a0\u00a0\u00a0 Bari\u0161i\u0107, Sr\u0111an, (2021), Tradicionalne verske organizacije i dezintegracija Jugoslavije, u: Jugolsavija: Poglavlje 1980\u20131991, Beograd: Helsin\u0161ki odbor za ljudska prava, str. 754\u2013755.<\/em><\/li>\n
  10. \u00a0\u00a0\u00a0 Isto755\u2013756<\/em><\/li>\n
  11. \u00a0\u00a0\u00a0 Isto.<\/em><\/li>\n<\/ol>\n

    Novi plamen<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Iako crkvene strukture i javnost bliska njima, danas tvrde kako je tokom celog perioda socijalisti\u010dke Jugoslavije, Crkva kao institucija bila gu\u0161ena, marginalizovana i udaljavana od vernika, takva tvrdnja ne stoji u potpunost<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":364754,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[1719],"class_list":["post-364753","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","tag-spc"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/364753","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=364753"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/364753\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":364756,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/364753\/revisions\/364756"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/364754"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=364753"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=364753"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=364753"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}