\u201e'Lepe guze!’, \u010dule smo ih kako govore\u201c, pi\u0161e Ratki. \u201e\u010cinjenica da su ni\u010dim izazvani rekli ne\u0161to o na\u0161im zadnjicama delovala je neprijatno i bizarno… Bila sam svesna da postoje delovi tela koji se smatraju lepim i seksi i koji su privla\u010dni, ali mi nije palo napamet da je zadnjica jedan od njih.\u201c<\/p>\n
Ova epizoda iz ranog detinjstva je bila samo jedna u seriji koja je navela Heder Ratki da shvati koliko va\u017enu ulogu igraju stra\u017enjice, ne samo u na\u0161e odnosu prema sopstvenom telu, ve\u0107 i u kulturnim, dru\u0161tvenim i rodno specifi\u010dnim iskustvima koja defini\u0161u \u017eenu.<\/p>\n
\u201eZadnjice, koliko god \u010desto izgledale glupo, izuzetno su slo\u017eeni simboli, prepun zna\u010denja i nijansi, prepuni humora i seksa, stida i istorije\u201c, pi\u0161e ona. \u201eOblik i veli\u010dina \u017eenske zadnjice dugo su bili posmatrani kao pokazatelj same njene prirode \u2013 njenog morala, njene \u017eenstvenosti, pa \u010dak i njene ljudskosti.<\/p>\n
Iz ovih zapa\u017eanja proizilazi knjiga Zadnjica \u2013 temeljno istra\u017eena kulturna istorija \u017eenske zadnjice.<\/p>\n
Prepli\u0107u\u0107i memoare, nauku, istoriju i kulturnu kritiku, knjiga se bavi fiziolo\u0161kim poreklom donjeg dela na\u0161ih le\u0111a i vodi \u010ditaoce od utegnutog struka viktorijanske ere sve do Kim Karda\u0161ijan koja polarizuje internet i popularizacije brazilskog podizanja zadnjice.<\/p>\n
Izme\u0111u toga, Ratki istra\u017euje ulogu eugenike, mode, fitnesa i pop kulture u definisanju rasnih i mizoginih standarda koji okru\u017euju zadnjicu.<\/p>\n
\u201eZnam samo kako je biti bela \u017eena sa velikom zadnjicom, \u0161to o\u010digledno ima svoja ograni\u010denja\u201c, istakla je Ratki u intervjuu za CNN.<\/p>\n
\u201eOd uspona transatlantske trgovine robljem, uvek je postojala neka vrsta rasnog potcenjivanja u bilo kom razgovoru oko zadnjice, kao i rodno zasnovani pristupi pitanjima poput ‘\u0160ta je \u017eensko telo? \u0160ta je lepo telo? I koliko \u017eenstveno mo\u017ee biti lepo telo?’.\u201c<\/p>\n
\u201eOdgovori na ta pitanja oscilirali su kroz vreme, ali na\u0161a duboka preokupacija ovim specifi\u010dnim delom tela otkriva kako se zadnjica dugo koristila kao sredstvo za preno\u0161enje kontrole i postavljanje rasnih hijerarhija\u201c, nagla\u0161ava autorka.<\/p>\n
Predrasude i prednosti o zadnjici<\/p>\n
Figura na koju se u svojoj knjizi autorka naj\u010de\u0161\u0107e poziva je Sara Bartman \u2013 takozvana Venera Hotentota (Hotentot je bilo ime za afri\u010dki narod Hoji, koji se sada smatra uvredljivim izrazom). Bartman je bila domoroda\u010dka \u017eena koja je bila primorana da izlo\u017ei svoju \u201eveliku zadnjicu\u201c pred belom publikom u Kejptaunu, Londonu i Parizu u 19. veku.<\/p>\n
Pri\u010da o \u017eivotu Bartmanove i o tome kako je njeno telo postalo \u201efantazija afri\u010dke hiperseksualnosti\u201c le\u017ei u osnovi ve\u0107eg dela narativa knjige, jer prati poreklo stereotipa koje su stvorili evropski \u201enau\u010dnici rase\u201c tog doba, a kasnije i iskrivljenu sliku i predrasude prema \u017eenama sa velikom zadnjicom kao seksepilnijima \u2013 posebno crnih \u017eena.<\/p>\n
Ratki je razgovarala sa D\u017eenel Hobson, profesorkom \u017eenskih rodnih studija na Dr\u017eavnom univerzitetu Njujorka u Albaniju, koja je op\u0161irno pisala o Bartmanovoj. Hobsonova povezuje feti\u0161izaciju figure Sare Bartman sa \u0161irenjem kolonijalizma i nastavkom postojanja ropstva.<\/p>\n
Kako su \u017eene viktorijanskog doba nagla\u0161avale zadnjicu<\/p>\n
\u201ePri\u010da o Bartmanovoj je prisutna i u dana\u0161nje vreme na mnogo na\u010dina\u201c, smatra Heder Ratki. Iako je umrla 1815. godine, \u201enjeno telo je bilo izlo\u017eeno u Parizu sve do 1980-ih, a zatim ponovo 90-ih. To zaista nije tako davno, i govori vam koliko smo je pretvorili u ne\u0161to groteskno \u2013 stereotip i simbol eksploatacije.\u201c<\/p>\n
Donji ve\u0161 popularizovan krajem 19. veka dizajniran je tako da u\u010dini da zadnjica \u017eene izgleda ogromno \u2013 kao eklatantan primer belog prisvajanja Bartmanine figure. \u201eTo je bio na\u010din da viktorijanske \u017eene izgledaju kao Sara Bartman, dok su u isto vreme potvr\u0111ivale sopstvenu belinu i privilegije, jer se to jednostavno moglo skinuti\u201c, isti\u010de Ratki. \u201eTa praksa bi se ponavljala iznova i iznova kroz istoriju.\u201c<\/p>\n
Autorka istra\u017euje kulturno prisvajanje \u2013 i monetizaciju \u2013 ovog stereotipa koje upra\u017enjavaju poznate li\u010dnosti poput Kim Karda\u0161ijan ili Majli Sajrus, \u010dija je poznata rutina vrckanja na dodeli MTV video muzi\u010dkih nagrada 2013. i tokom koncerata na njenoj \u201eBangerz turneji\u201c (Bangerz Tour) iste godine (na kojoj je koristila veliku proteti\u010dku zadnjicu kao deo svoje koreografije) bila je, pi\u0161e Ratki, rekvizit za \u201eimitiranje crne \u017eene\u201c.<\/p>\n
Pored toga \u0161to se bavi vizuelnom kulturom muzi\u010dkih spotova izvo\u0111a\u010da crne boje ko\u017ee, plasti\u010dnom hirurgijom i modom \u201ebelfija\u201c (selfija zadnjice) u istom tonu, Ratki tako\u0111e isti\u010de periode u savremenoj istoriji u kojima su se trendovi razvijalu u razli\u010ditim, \u010desto potpuno suprotnim pravcima. Ona isti\u010de uspon \u201e\u017eena bez guza\u201c 1910-ih \u2013 izgleda koji je najbolje predstavljen elegantnim izgledom flaperki (moderna mlada \u017eena, posebno ona koja pokazuje nezavisno pona\u0161anje) \u2013 i pojave brenda \u201eheroinskog \u0161ika\u201c iz devedesetih koji je promivisala supermodel Kejt Mos. Takva estetika je \u201ene\u0161to \u0161to zapravo nikada nije nestalo\u201c, napominje Ratki.<\/p>\n
Monetizacija rodnih i rasnih stereotipa<\/p>\n
\u201eNisam poku\u0161avala da napi\u0161em enciklopediju o zadnjici, ve\u0107 da dam istorijski kontekst na\u010dinu na koji je ona percipirana i prikazana i kako su se \u017eenska ose\u0107anja oko nje promenila uporedo s tim\u201c, obja\u0161njava autorka. \u201eBilo svesno ili ne, mi i dru\u0161tvo u celini oduvek smo obra\u0107ali pa\u017enju na svoje zadnjice \u2013 skrivaju\u0107i ih, nagla\u0161avaju\u0107i ih, feti\u0161iziraju\u0107i ih. \u0160to je pomalo sme\u0161no, kada mislite da je to zapravo deo tela koji ne mo\u017eemo da vidimo osim pred ogledalom\u201c.<\/p>\n
\u201eGuza vi\u0161e pripada posmatra\u010du nego posmatranom\u201c, dodaje autorka.<\/p>\n
Povratak zadnjice<\/p>\n
\u201eIstorija tela \u2013 posebno \u017eenskih tela \u2013 uvek \u0107e biti istorija kontrole i ugnjetavanja, ali smatrala sam da je va\u017eno pokazati i drugu mogu\u0107nost: oslobo\u0111enje.\u201c<\/p>\n
\u201eZadnjica ima mo\u0107 da se ose\u0107amo tako jadno ili besno, posebno kada isprobavamo farmerke koje nam jednostavno ne stoje\u201c, prime\u0107uje autorka. \u201eAli taj strah je rezultat vekova istorije, kulture i politike. Ne dolazi iz na\u0161ih tela, ve\u0107 je stavljen na njih. Ako se malo izmaknemo, vide\u0107emo da su zadnjice samo deo tela. Mogle bi biti potpuno bezba\u010dajne.\u201c (Izvor:CNN\/RTS)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U uvodu svoje knjige \u201eZadnjica: Pozadina pri\u010de\u201c, novinarka Heder Ratki se prise\u0107a trenutka kada su joj kao desetogodi\u0161njakinji, njoj i drugarici, dobacila dva tinejd\u017eera dok su vozile bicikl.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":336356,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-364702","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/364702","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=364702"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/364702\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":364703,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/364702\/revisions\/364703"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/336356"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=364702"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=364702"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=364702"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}