\u010cesto se mo\u017ee \u010duti da smo svi mi zapravo skup sopstvenih se\u0107anja. Na\u0161a iskustva \u010dine nas onakvim kakvi jesmo.<\/p>\n
Me\u0111utim, ljudsko pam\u0107enje uglavnom je jo\u0161 uvek velika nepoznanica, \u0161to je jedan od razloga za\u0161to neki ljudi govore da imaju, recimo, slabo pam\u0107enje. Do ovakvih pogre\u0161nih pretpostavki dolazi i zbog sli\u010dnosti koje mislimo da imamo sa kompjuterskom memorijom, \u0161to je analogija koju pravimo kako bismo lak\u0161e shvatili sopstvenu. Ipak, to nije ba\u0161 ta\u010dno. Ljudsko pam\u0107enje daleko je slo\u017eenije nego memorija na na\u0161im kompjuterima ili telefonima.<\/p>\n
Evo 10 \u010dinjenica o ljudskoj memoriji, od kojih su neke od njih su\u0161ta suprotnost onome \u0161to se o pam\u0107enju obi\u010dno misli:<\/p>\n
Svako od nas je iskusio onaj frustriraju\u0107i trenutak kad ne\u010dega ne mo\u017eemo da se setimo. Mo\u017ee to biti ne\u010dije ime, re\u010d na stranom jeziku ili gde smo parkirali auto.<\/p>\n
\u010cini se tako o\u010diglednim da nam pam\u0107enje vremenom propada, kao kad li\u0161\u0107e u jesen opada sa grana \u2013 potpuno prirodan proces. Me\u0111utim, postoje istra\u017eiva\u010di koji se ne bi slo\u017eili sa ovim. \u0160tavi\u0161e, neki istra\u017eiva\u010di smatraju da ljudsko pam\u0107enje ima neograni\u010den kapacitet. Sve je pohranjeno u memoriji, ali bez prise\u0107anja, te\u017ee nam je da pristupimo svojim se\u0107anjima. To zna\u010di da nije pam\u0107enje to koje propada, ve\u0107 na\u0161a sposobnost da odre\u0111ene sadr\u017eaje prizovemo u svest.<\/p>\n
Ali, koja je onda poenta \u2013 da mo\u017eemo sve da zapamtimo, ali ne i da prizovemo? To nas dovodi do slede\u0107e \u010dinjenice\u2026<\/p>\n
Ideja da nam zaboravljanje poma\u017ee pri u\u010denju na prvi pogled deluje kontradiktorno, ali posmatrajmo stvari na slede\u0107i na\u010din: zamislimo da smo napravili ve\u0161ta\u010dki mozak koji mo\u017ee da zapamti i prizove apsolutno sve upam\u0107ene informacije. Kada bi ovaj impresivni mozak poku\u0161ao da se priseti gde je auto parkiran, on bi automatski u svest prizvao sve parkirane automobile ikad vi\u0111ene, \u0161to bi bilo zapravo veoma mnogo automobila.<\/p>\n
I sva je prilika da bi onaj koji nam je potreban bio najsve\u017eije zapam\u0107en. I to je op\u0161te poznato kada su u pitanju na\u0161a se\u0107anja. Skori doga\u0111aji obi\u010dno su mnogo va\u017eniji nego oni koji su se desili pre mnogo vremena.<\/p>\n
Kako bismo na\u0161 supermozak u\u010dinili br\u017eim i korisnijim u realnim situacijama, morali bismo da napravimo nekakav sistem koji bi filtrirao stare, nepotrebne informacije. Svi mi, zapravo, imamo jedan takav sistem, a njegovo ime je \u2013 zaboravljanje.<\/p>\n
To je razlog za\u0161to nam zaboravljanje poma\u017ee da u\u010dimo: \u0161to su neva\u017ene informacije te\u017ee dostupne, lak\u0161e nam je da baratamo sa onima koje su nam najva\u017enije u svakodnevnom \u017eivotu.<\/p>\n
Ovo je zapravo jo\u0161 jedna potvrda \u010dinjenice da pam\u0107enje ne propada. Re\u010d je o ideji da se\u0107anja mogu postati manje dostupna, ali se svakako mogu prizvati.<\/p>\n
\u010cak i ona se\u0107anja koja nam je te\u0161ko ili se \u010dini nemogu\u0107im da prizovemo i dalje su tu, \u010dekaju\u0107i da dospeju u sadr\u017eaj svesti. Eksperimenti su pokazali da \u010dak i informacije koje su nam du\u017ee vreme nedostupne mogu biti prizvane u se\u0107anje. To nam omogu\u0107ava da nove informacije jo\u0161 br\u017ee ponovo zapamtimo, ukoliko su asocirane sa starima.<\/p>\n
U prilog ovoj \u010dinjenici govore svima nam poznati primeri kao \u0161to su plivanje ili vo\u017enja bicikla, a iako se oni ne odnose na sve motorne ve\u0161tine, odnose se na na\u0161a se\u0107anja.<\/p>\n
Iako predstavlja samu osnovu shvatanja pam\u0107enja, ideja da prise\u0107anje menja sadr\u017eaj upam\u0107enog \u010dini se nelogi\u010dnom. Kako prise\u0107anje mo\u017ee da izmeni sadr\u017eaj zapam\u0107enog?<\/p>\n
Evo kako: kada se prise\u0107amo odre\u0111enog doga\u0111aja, ono u na\u0161em pam\u0107enju postaje sna\u017enije u odnosu na druga se\u0107anja. Na primer, probajmo da se setimo ba\u0161 odre\u0111enog ro\u0111endana iz detinjstva i prisetimo se posebnog poklona koji smo dobili. Svakog puta kada se setimo toga, druge stvari koje smo dobili za ro\u0111endan posta\u0107e nam manje dostupne u odnosu na to, specifi\u010dno se\u0107anje.<\/p>\n
Proces prise\u0107anja, zatim, zaista konstrui\u0161e pro\u0161lost, odnosno one delove na\u0161e pro\u0161losti kojih mo\u017eemo da se setimo.<\/p>\n
Ovo je, zapravo, samo po\u010detak. Tu su i \u2013 la\u017ene uspomene, koje mogu da budu stvorene ovim procesom ili la\u017enim prise\u0107anjem. Psiholozi su zaista eksperimentalno potvrdili postojanje la\u017enih se\u0107anja.Kao zaklju\u010dak, name\u0107e se zanimljiva ideja \u2013 da mi zapravo kreiramo sami sebe tako \u0161to biramo kojih \u0107emo se uspomena prise\u0107ati.<\/p>\n
\u010cinjenica da jednostavna radnja kao \u0161to je prise\u0107anje menja pam\u0107enje, navodi na zaklju\u010dak da je ono relativno nestabilno. Ali, obi\u010dno mislimo da je na\u0161e pam\u0107enje stabilno: zaboravimo to \u0161to zaboravimo, a nadamo se da u budu\u0107nosti ne\u0107emo zaboraviti ono \u0161to znamo sada.<\/p>\n
To zna\u010di da \u0107e se studenti verovatno slo\u017eiti sa tim da prili\u010dno potcenjuju to koliko je truda potrebno da bi se nau\u010deno zadr\u017ealo u pam\u0107enju. A oni nisu jedini, \u0161to nas vodi do \u0161este \u010dinjenice:<\/p>\n
Ovo se svakome od nas dogodilo. Mislimo da, ako nam je ne\u0161to va\u017eno ili privla\u010dno, nema \u0161anse da \u0107emo zaboraviti. Za\u0161to bismo se onda gnjavili zapisivanjem, recimo, broja telefona ili zakazanog termina? Naj\u010de\u0161\u0107e, u roku od deset minuta zaboravi\u0107emo o \u010demu je re\u010d i to se\u0107anje nikad nam se vi\u0161e ne\u0107e vratiti u svest.<\/p>\n
Isto je potvr\u0111eno u laboratoriji. U jednom istra\u017eivanju koje su sproveli Koriat i Bjork (2005), ljudi su u\u010dili parove re\u010di poput \u201csvetlost \u2013 lampa\u201d, a zatim su procenjivali koliko je verovatno da \u0107e mo\u0107i da daju odgovor \u201clampa\u201d svaki put kad je data samo re\u010d \u201csvetlost\u201d. Ispitanici su bili previ\u0161e sigurni u sebe, a razlog tome je pristrasnost predvi\u0111anja. Kada im je prikazivana re\u010d \u201csvetlost\u201d, prise\u0107ali su se raznih stvari kao \u0161to su sijalice ili senke, a ta\u010dne odgovore nije ni izbliza bilo tako lako dati kao \u0161to su predvideli.<\/p>\n
Ose\u0107amo se pametnim ukoliko se ne\u010dega brzo prisetimo, a glupo kada nam treba mnogo vremena. U terminima u\u010denja, trebalo bi se bude potpuno obrnuto. Kada ne\u0161to lako prizovemo u pam\u0107enje, to jest ne radimo aktivno na prise\u0107anju, tada se u\u010denje ne odvija. Onda kada nam je te\u0161ko da neki sadr\u017eaj prizovemo u svest, de\u0161ava se \u2013 u\u010denje.<\/p>\n
Kada su na\u0161a prise\u0107anja na probi, \u0161to vi\u0161e se trudimo da rekonstrui\u0161emo \u017eeljeni doga\u0111aj, se\u0107anje na njega postaje sna\u017enije. Zato delotvorne tehnike u\u010denja uklju\u010duju i testiranje \u2013 zato \u0161to prosto izlaganje, odnosno \u010ditanje informacija nije dovoljno; u\u010denje zahteva napor u prise\u0107anju.<\/p>\n
Da li ste nekada primetili da kada u\u010dite ne\u0161to u jednom kontekstu ili mestu, kao \u0161to je u\u010dionica, kasnije postaje te\u017ee prisetiti se nau\u010denog u drugom kontekstu? Ovo nastaje kao posledica povezanosti izme\u0111u u\u010denja i toga gde i kako to radimo: zavisi od toga ko je prisutan, gde se nalazimo i na koji na\u010din u\u010dimo.<\/p>\n
Pokazalo se da se najbolje pamte informacije kojima smo izlo\u017eeni na razli\u010dite na\u010dine i u razli\u010ditim kontekstima. Kada u\u010denje u velikoj meri zavisi od konteksta, ne dolazi to transfera nau\u010denog na neku situaciju van konteksta u kom je do\u0161lo do u\u010denja.<\/p>\n
Ukoliko \u017eelite da nau\u010dite da igrate tenis, \u0161ta mislite \u2013 da li je bolje jedne nedelje u\u010diti servis, a slede\u0107e forhend, a posle nje bekhend i tako dalje? Ili biste uve\u017ebavali sve ove elemente svakoga dana?<\/p>\n
Ispostavilo se da je lak\u0161e prisetiti se informacija iz dugoro\u010dnog pam\u0107enja onda kada su one pome\u0161ane. Ovo va\u017ei najvi\u0161e za u\u010denje motornih ve\u0161tina, kao \u0161to je tenis, ali i za deklarativnu memoriju, kao \u2013 koji je glavni grad Venecuele?<\/p>\n
Osnovni problem kod ovakvog u\u010denja je \u0161to je te\u0161ko zapo\u010deti ga. Ukoliko ve\u017ebate servis, a zatim se brzo prebacite na forhend, mo\u017eete u me\u0111uvremenu zaboraviti kako da servirate! Iako ose\u0107ate kao da se stvari samo pogor\u0161avaju, uporno ve\u017ebate svoj servis. Gledano dugoro\u010dno, ovo je jedini na\u010din da ono \u0161to je nau\u010deno postane utvr\u0111eno.<\/p>\n
Jedno obja\u0161njenje za ovo jeste \u201chipoteza dopunjavanja\u201d \u2013 svaki put kada prekinemo neki zadatak, moramo da osve\u017eimo i dopunimo svoje pam\u0107enje. Ovaj proces (eng. \u201creloading\u201c) poja\u010dava efekte nau\u010denog.<\/p>\n
Prakti\u010dan ishod ove \u010dinjenice o ljudskom pam\u0107enju je taj \u0161to vrlo \u010desto potcenjujemo kontrolu koju (mislimo da imamo) nad sopstvenim pam\u0107enjem.<\/p>\n
Na primer, ljudi smatraju da je neke stvari, po samoj njihovoj prirodi, te\u017ee nau\u010diti, tako da zbog toga odustanu. Me\u0111utim, tehnike kao \u0161to je upotreba razli\u010ditog konteksta, \u201cprebacivanje\u201d sa jednih zadataka na druge i naporna rekonstrukcija upam\u0107enog mogu pomo\u0107i da se pam\u0107enje pobolj\u0161a, a samim tim i u\u010denje.<\/p>\n
Skloni smo da mislimo da je pro\u0161lost nepromenljiva i da je iza nas; ali \u010dinjenica je da ona mo\u017ee biti promenjena. Jer, od toga kako i koliko se prise\u0107amo pro\u0161losti, neke uspomene u njoj pohranjene mogu se izmeniti. Prise\u0107anje na razli\u010dite na\u010dine mo\u017ee pomo\u0107i da reinterpretiramo pro\u0161lost i time uticati i na na\u0161u budu\u0107nost. Na primer, istra\u017eivanja su pokazala da smo u stanju da \u201cistisnemo\u201d negativne uspomene tako \u0161to \u0107emo se fokusirati na one pozitivne (Levy & Anderson, 2008).<\/p>\n
Sve u svemu, na\u0161e pam\u0107enje nije slaba\u0161no kao \u0161to smo u to skloni da poverujemo. Mo\u017eda ne funkcioni\u0161e kao kompjuter, ali upravo zbog toga je zanimljivo istra\u017eivati ga u potrazi za razumevanjem i primenjivati ono \u0161to saznamo na svoj svakodnevni \u017eivot. (Izvor: PsyBlog\/ psihoverzum.com)<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
\u201cKad bismo mogli da pamtimo sve, uglavnom bismo se osje\u0107ali podjednako lo\u0161e kao da ne mo\u017eemo da se sjetimo ni\u010dega.\u201d\u00a0 \u2013 Vilijem D\u017eejms<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":280476,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-364310","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/364310","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=364310"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/364310\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":364311,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/364310\/revisions\/364311"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/280476"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=364310"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=364310"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=364310"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}