Antibiotici su lekovi koji se najvi\u0161e koriste, a stru\u010dnjaci \u010desto upozoravaju da se koriste \u010dak i previ\u0161e, zbog \u010dega je mogu\u0107a pojava bakterija otpornih na ove lekove.<\/p>\n
Kao i svi drugi, i ovi lekovi mogu da imaju nuspojave, a kada se ve\u0107 toliko koriste, nije lo\u0161e da znate i koje nuspojave mogu da se jave.<\/p>\n
Problemi sa varenjem<\/strong><\/p>\n Naj\u010de\u0161\u0107e se pacijenti koji piju antibiotike \u017eale naprobleme sa varenjem, na mu\u010dninu, povra\u0107anje i dijareju, ka\u017ee dr Kejt D\u017eintars.<\/p>\n Ona isti\u010de da konzumiranje dosta te\u010dnosti i izbegavanje namirnica koje sadr\u017ee mnogo vlakana, mo\u017ee da pomogne i ubla\u017ei ove probleme, dok ne ispijete antibiotik do kraja.<\/p>\n Ukoliko dijareja postane ozbiljna, svakako bi trebalo da odete kod lekara jer to zna\u010di da su antibiotici ubili dobre bakterije u crevima, pa mo\u017ee do\u0107i i do dehidracije. Dakle, ako pijete antibiotike, a imate vodenastu stolicu nekoliko puta dnevno, pravac kod lekara.<\/p>\n Glavobolje<\/strong><\/p>\n I ovo je \u010dest ne\u017eeljeni efekat antibiotika.<\/p>\n “Ako imate glavoblje, a ne mislite da su posledica nedostatka sna ili vode, svakako mogu da budu posledica uzimanja antibiotika”, isti\u010de dr D\u017eintars.<\/p>\n “Uglavom te glavobolje nisu jake i samo su trenutne. Sve dok ne uzrokuju neki ja\u010di bol, obi\u010dni analgetici mogu da pomognu”, dodaje ona.<\/p>\n Osetljivost na sunce<\/strong><\/p>\n Neki antibiotici uti\u010du na na\u010din na koji ko\u017ea reaguje na ultravioletno zra\u010denje. Izlo\u017enost suncu u periodu kada uzimate te lekove mo\u017ee da pove\u0107a rizik od opekotina od sunca, pojave plikova, lju\u0161tenja i o\u0161te\u0107enja \u0107elija ko\u017ee.<\/p>\n Neki od ovih lekova u interakciji sa suncem mogu da budu uzrok crvenila i osipa na ko\u017ei, \u010dak i samo nakon 15 minuta izlo\u017eenosti suncu. Zbog toga ljudi koji uzimaju tetraciklin ili fluorokinolone antibiotike treba da izbegavaju du\u017eu izlo\u017eenost suncu, i da nose za\u0161titnu ode\u0107u kad su napolju.<\/p>\n Gljivi\u010dne infekcije<\/strong><\/p>\n Zbog toga \u0161to antibiotici uti\u010du na bakterije u na\u0161em telu, mogu da nas u\u010dine podlo\u017enim gljivi\u010dnim infekcijama, ka\u017ee dr D\u017eintars. Takve infekcije mogu da se jave u ustina, na ko\u017ei, na noktima ruku ili nogu…<\/p>\n Antibiotici, posebno kada se dugo uzimaju, mogu da uti\u010du i na balans bakterija u vagini. To mo\u017ee da promeni pH vrednost i doprinese pojavi gljivi\u010dnih infekcija “tamo dole”. Uzimanje anti-gljivi\u010dnih lekova dok uzimate i antibiotike to mo\u017ee da spre\u010di, ali svakako to ne bi trebalo da uzimate na svoju ruku, tj. bez konsultacija sa lekarom.<\/p>\n Anafilaksa<\/strong><\/p>\n Neke od najstra\u0161nijih i najopasnijih nuspojava antibiotika ti\u010du se alergijskih reakcija.<\/p>\n “Ljudima mo\u017ee da se pojavi osip, da do\u0111e do oticanja usana ili do gubitka daha”, upozorava doktorka, dodaju\u0107i da mogu da imaju i anafilakti\u010dki \u0161ok, pri \u010demu grlo oti\u010de i zatvara disajne puteve, zbog \u010dega im je odmah potrebna doza epinefrina, kako bi im se spasao \u017eivot.<\/p>\n Ovakve reakcije nisu \u010deste, ali ih definitivno treba imati na umu, posebno ako uzimate neki novi antibiotike koji niste raznije uzimali.<\/p>\n Tetive<\/strong><\/p>\n Lekovi poznati kao fluorokinoloni \u010desto su se koristili za le\u010denje upale plu\u0107a, bronhitisa i infekcije urinarnog trakta… Ali, lekari su utvrdili da ovaj tip antibiotika ima ozbiljnije nuspojave od drugih lekova ove vrste, a neke od nuspojava su o\u0161te\u0107enje tetiva, kao i trajna o\u0161te\u0107enja nerava.<\/p>\n Zbog toga se ova vrsta antibiotika daje samo u slu\u010dajevima kada drugi lekovi ne mogu da pomognu.<\/p>\n Depresija i anksioznost<\/strong><\/p>\n Fluorokinoloni, zajedno sa penicilinom i drugim lekovima iz te porodice, povezuju se sa depresijom i anksiozno\u0161\u0107u. Studija sprovedena 2015. godine je pokazala da \u0161to vi\u0161e antibiorika osoba popije tokom \u017eivota, to su ve\u0107e \u0161anse za razvoj depresije i anksioznosti.<\/p>\n Antibiotici menjaju mikrobiome u telu, pokazalo je istra\u017eivanje, \u0161to mo\u017ee da uti\u010de na neurolo\u0161ke veze, metabolizam, imunitet \u2013 a sve to mo\u017ee da ima uticaj na mentalno zdravlje osobe.<\/p>\n To su samo neki od razloga za\u0161to antibiotike treba uzimati samo u slu\u010daju potrebe, i po uputstvima lekara, isti\u010de dr D\u017eintars.<\/p>\n “Mnogi ljudi pretpostavljaju da su antibiotici bezbedni i da su magi\u010dni lek za sve. Oni su zaista na\u0161 najbolji lek protiv bakterija, ali moramo da ih tretiramo odgovaraju\u0107im lekom u odgovaraju\u0107oj dozi, u odgovaraju\u0107em vremenskom periodu, a tako\u0111e moramo da budemo i svesni rizika”, zaklju\u010duje doktorka. (Izvor:Mondo)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Neke nuspojave antibiotika \u2013 mu\u010dnina ili dijareja, prili\u010dno su \u010deste, dok su neke druge nuspojave ovih lekova retke, ali opasne.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":341937,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-364151","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/364151","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=364151"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/364151\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":364152,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/364151\/revisions\/364152"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/341937"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=364151"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=364151"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=364151"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}