{"id":363866,"date":"2023-02-07T07:47:43","date_gmt":"2023-02-07T06:47:43","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=363866"},"modified":"2023-02-07T07:47:43","modified_gmt":"2023-02-07T06:47:43","slug":"dobrovoljni-zatocenici-istorije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2023\/02\/07\/dobrovoljni-zatocenici-istorije\/","title":{"rendered":"Dobrovoljni zato\u010denici istorije"},"content":{"rendered":"

Autor: Nikola Luni\u0107<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Do sada je ve\u0107 svima trebalo biti jasno da smo savremenici jo\u0161 jednog, rekao bih revolucionarnog, preobra\u017eaja \u010dove\u010danstva. I bez obzira na tehnolo\u0161ki napredak koji nam je omogu\u0107io lagodniji i du\u017ei \u017eivotni vek, prema globalnoj budu\u0107nosti gledamo sa strepnjom i neizvesno\u0161\u0107u. Iako smo jako znati\u017eeljni po pitanju sudbine civilizacije, jo\u0161 vi\u0161e nas brine perspektiva na\u0161eg dru\u0161tva i balkanske geopoliti\u010dke agonije. U tome po pravilu potcenjujemo kognitivno slepilo na\u0161eg naroda koje nam olak\u0161ava kreaciju virtuelnog sveta pravde i ljubavi. Jer ukoliko mi ne \u017eelimo da vidimo pad Berlinskog zida, sposobni smo da celog \u017eivota veli\u010damo sovjetsku imperiju i mo\u0107 ruskog oru\u017eja. Me\u0111utim, istina je da ruski narod nije uspeo u izgradnji demokratskog dru\u0161tva koje po\u010diva na vrednostima, ve\u0107 je svoju sudbinu prepustio autokratskim vizijama koje lako mogu da uni\u0161te rusku mladost i njenu budu\u0107nost, te da dovedu u pitanje \u010dak i opstanak planete.<\/p>\n

Na\u017ealost, glasa\u010di u Srbiji \u010desto biraju svoje narodne poslanike me\u0111u onim apologetama sa primamljivim narativom i re\u010ditom odbranom kolektivnih iluzija, ali bez nacionalnih vizija, politi\u010dkih ideja i nadasve bez savesti. Za Srbiju je jedan nesre\u0107an vek zavr\u0161io, a ona ni do danas nema predstavu gde i kamo da se uputi u ovom veku. \u010cak i u svojim strate\u0161kim dokumentima odbrane koketiramo i sa interesom saradnje sa NATO i sa opredeljenjem \u201epro\u0161irenja i unapre\u0111enja saradnje\u201c sa pseudo Organizacijom Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB). Uprkos svim globalnim de\u0161avanjima, takvu formulaciju i dalje ne menjamo. Ono \u0161to danas predstavlja paradoks je \u010dinjenica da bi to pre mogli o\u010dekivati na inicijativu vladaju\u0107e strukture, nego opozicionih prvaka koji nikad od 24. februara 2022. nisu smogli dovoljno politi\u010dke hrabrosti da kritikuju brutalnu agresiju na jednu suverenu zemlju kojoj se nipoda\u0161tava pravo na teritorijalni integritet.<\/p>\n

Svi stanovnici na\u0161e zemlje danas dobro znaju da vra\u0107anje Kosova i Metohije u dr\u017eavno pravni okvir Srbije predstavlja samo jednu fantazmagoriju koju je nemogu\u0107e ostvariti bez rata. Takav rat bi bez ikakve sumnje izgubili, a koncesije koje bi hipoteti\u010dki potpisali prilikom kapitulacije dovele bi u pitanje i samu dr\u017eavnost, a izvesno i odr\u017eivu budu\u0107nost. Ipak, bez obzira na argument snage, ujedinjena EU zajedno sa SAD predla\u017eu kroz snagu argumenta odnosno kroz francusko \u2013 nema\u010dki predlog perspektivu regionu i civilizacijski iskorak napred u istorijski zamr\u0161enim srpsko – albanskim odnosima. Uprkos tome \u0161to obe strane imaju zamerke, ili upravo zbog toga, ovaj predlog pru\u017ea alternativu dosada\u0161njem kontinuitetu tenzija i osnov za budu\u0107i su\u017eivot Srba i Albanaca. Me\u0111utim, ekstremisti na obe strane kalkuli\u0161u isklju\u010divo u percepciji osvojenog teritorija odnosno njihovih kongenitalnih ograni\u010denja sa dr\u017eavnim granicama. To nam samo pokazuje koliko smo daleko od evropske ideje i kolektivne bezbednosti, kao i \u0161ta smo sve spremni \u017ervovati za utopijske ideje eti\u010dkih nihilista i lukrativnih srebroljubaca.<\/p>\n

Ono za \u0161ta je opozicija spremna je samo mete\u017e u Narodnoj Skup\u0161tini (deluje da je i to samo zbog prisustva kamera) u podr\u0161ci fiktivnom suverenitetu kojeg je Srbija odavno izgubila na tom delu svoje teritorije. I naravno da prenebregavaju \u010dinjenicu da smo izgubili deo suvereniteta i nad delom Centralne Srbije koji su \u0110in\u0111i\u0107 i Vu\u010di\u0107 povratili 2001. i 2015. kada su ukinute kopnena i vazdu\u0161na zona bezbednosti. Aktuelno opoziciono pona\u0161anje i posebno njihov nem odnos na rat u Ukrajini me u\u010dvr\u0161\u0107uje u uverenju da \u0107e nam verovatno u ovom veku biti jo\u0161 gore nego u pro\u0161lom. Sa takvim opozicionim braniocima Ruskog sveta i kvazi fran\u0161izama Srpskog sveta, sa manjkom njihovih politi\u010dkih re\u0161enja i vi\u0161kom populizma, nije izgledno da \u0107emo dobiti pravo na sutra\u0161njicu u ovakvom globalnom geopoliti\u010dkom kontekstu.<\/p>\n

Opoziciono \u0107utanje na svu tragediju u Ukrajini me samo podse\u0107a da su na podr\u0161ci ruskoj brutalnoj agresiji i u\u0161li u poslani\u010dke klupe iz kojih sada unosno \u0107ute i doprinose slomu dru\u0161tvenih vizija i postulata nacionalnih vrednosti. Iako pri\u010da o njihovim iluzijama i zabludama nije nezanimljiva, treba imati i hrabrosti i ve\u0161tine da se ulep\u0161a krah nacionalnih vrednosti i dr\u017eavnih interesa kao kompenzaciona uteha njihovim glasa\u010dima bez ikakve namere da kao dru\u0161tvo skinemo bukagije istorije. Iz poslani\u010dkih klupa je uvek bilo bogohulno pri\u010dati o mogu\u0107im evroatlantskim integracijama, ali sada se tom jednoglasnom i pre\u0107utnom saglasju pridru\u017eila i evropska perspektiva. Na \u017ealost Srbije i njenih najmla\u0111ih generacija, tome su se pridru\u017eile i stranke i pokreti koji su u svojim statutima i ideologijama ugradili demokratiju i evropeizam, ali su ih pre\u0107utno prvo pogazili, a zatim i satrli. Time je opoziciona posve\u0107enost umrla, a korektiv vlasti i kredibilitet politi\u010dke alternative postepeno nestao poput ranjenog broda koji polako, ali sigurno, tone u tamnim morskim dubinama.<\/p>\n

Na spoljnopoliti\u010dkim raskr\u0161\u0107ima poput ovog na kojem se trenutno nalazi Srbija, o\u010dekivala bi se posebna odgovornost predstavnika naroda i poslenika javne re\u010di, koji bi, u teoriji, trebalo da budu posve\u0107eni isklju\u010divo interesima Srbije, njenim vrednostima i percepciji odr\u017eive budu\u0107nosti. Ali po pravilu, sudbina nam je da budemo izdani; od uverenja, od prijatelja i kumova, od istorije i od nade. Iako nas ne iznena\u0111uje hipokrizija politi\u010dara kojima smo poklonili poverenje, i dalje zanemarujemo i minimalizujemo posledice koje nam gre\u0161ka u glasanju na izborima generi\u0161e. Svakako nam politi\u010dari, sa deficitom politi\u010dkih re\u0161enja i suficitom nagove\u0161taja fizi\u010dkih sukoba oko vitalnih pitanja nacije, ne mogu povratiti nacionalno dostojanstvo, a ponajmanje pru\u017eiti nadu lep\u0161e perspektive.<\/p>\n

Na nedavnoj skup\u0161tinskoj raspravi o francusko \u2013 nema\u010dkom predlogu sam o\u010dekivao konstruktivne predloge o oja\u010davanju na\u0161e pregovara\u010dke pozicije i prezentaciju sveobuhvatne analize posledica i benefita. Rat u Ukrajini je postao su\u0161tinski generator kohezije Zapada koji sve vi\u0161e gubi toleranciju prema neutralnoj poziciji Srbije. Uprkos postulatima demokratskog dru\u0161tva, u politi\u010dkom narativu mnogih EU zemalja odavno je prisutan i populizam koji u ve\u0107oj ili manjoj meri uti\u010de i na dr\u017eavne odluke. Gra\u0111ani mnogih zemalja EU ne razumeju vojnu neutralnost Srbije i razloge za neuvo\u0111enje sankcija agresoru, a najgore je \u0161to ni ne \u017eele to da shvate. U tome ih ne krivim jer ni mnogi gra\u0111ani Srbije ne razumeju koncept vojne, ali ne i spoljnopoliti\u010dke, neutralnosti na\u0161e zemlje. I posebno ne shvataju razloge vekovne dekadencije na\u0161eg dru\u0161tva koja je generisala aktuelnu marginalizaciju i bezna\u010dajnost srpskog faktora u me\u0111unarodnoj zajednici. Na kraju je uvek lak\u0161e to pripisati mr\u017enji prema nama ili me\u0111unarodnoj nepravdi i tako sebe abolirati od svake odgovornosti.<\/p>\n

Ali da li je ba\u0161 tako odnosno da li se predstavljamo nevinim \u017ertvama samo zato \u0161to smo pobe\u0111eni? Na\u017ealost, u balkanskoj rapsodiji rata i tragedija nema nevinih, a na\u0161a krivica je najve\u0107a prema svom narodu i sopstvenom dru\u0161tvu. Od trenutka kad smo bahatost uveli u spoljnu politiku, postali smo gubitnici, bez prijatelja i bez bra\u0107e, poni\u017eeni u o\u010dima sveta, ali i u na\u0161im sopstvenim. U savremenom svetu nije mogu\u0107e pona\u0161ati se \u017eestoko nacionalisti\u010dki i odlu\u010dno univerzalisti\u010dki. U biti, to nam predstavlja aktuelno raskr\u0161\u0107e na kojem se sada nalazimo – izme\u0111u zastarelog dru\u0161tva osu\u0111enog na kulturno i moralno izumiranje ili evropskog dru\u0161tva koje u\u017eiva u privilegijama vladavine prava i kolektivne bezbednosti.<\/p>\n

Kod elaboracije posledica mogu\u0107eg odbijanja usagla\u0161enog EU predloga, mnogi analiti\u010dari po medijima isti\u010du kako ne veruju da \u0107e do\u0107i do zaustavljanja pristupnih pregovora sa EU prenebregavaju\u0107i javno mnjenje u samim zemljama EU. Mnogi gra\u0111ani EU su \u010dak i protiv bezviznog re\u017eima kojeg Srbija u\u017eiva, a posebno protiv donacija i bespovratnih kredita za projekte u na\u0161oj zemlji. Kad je re\u010d o prekidu i povla\u010denju investicija iz Srbije, tu je saglasnost poslenika javne re\u010di skoro jednoglasna jer smatraju da se radi o interesima kapitala, a ne o dr\u017eavnim ili EU interesima. Koliko treba biti naivan, pa poverovati da samo jedna preporuka sa vrha vlasti ne generi\u0161e povla\u010denje svih investicija iz Srbije od strane neke multinacionalne kompanije. Identi\u010dna reakcija kapitala bi se mogla o\u010dekivati i nakon \u201esugestije\u201c od strane obave\u0161tajnih struktura ili nakon medijske kampanje koja bi nanela \u0161tetne posledice po profitabilnost takve kompanije. Uprkos tome, mnogi analiti\u010dari nastavljaju sa tezom da se investitori u svojim odlukama rukovode isklju\u010divo profitabilno\u0161\u0107u na nejakom srpskom tr\u017ei\u0161tu. To jednostavno nije istina, a njihova nesavesnost je, iz moje perspektive, isto tako pokvarena kao licemerstvo.<\/p>\n

Ipak, ono \u0161to najvi\u0161e zabrinjava a \u0161to nije u fokusu javnosti, predstavlja tre\u0107u posledicu koju nam je prezentovao predsednik Vu\u010di\u0107. Ona glasi da bi se Srbija, u slu\u010daju odbijanja sporazuma, mogla suo\u010diti i sa drugim merama kojima \u0107e se pokazati kako oni koji nisu u saglasju sa EU moraju da pro\u0111u. Drugim re\u010dima, bez obzira \u0161to Srbija \u017eeli i kakvi su joj interesi, strate\u0161ki smo zavisni od okru\u017eenja, a bezbednosno ranjivi. Me\u0111unarodne krize predstavljaju proces koji se razvija, ali koji bi trebao da se prepozna, predvidi i tako spre\u010de devastiraju\u0107e posledice. Ukoliko zadr\u017eimo slepilo i zanemarimo scenarije razvoja konflikta, veoma lako se mo\u017ee predvideti ambis u kojem se mo\u017eemo na\u0107i; od ukidanja bezviznog re\u017eima, preko povla\u010denja svih investicija, izolacije i sankcija, pa do medijske pripreme konflikta koji je uvek bilo lako generisati na Balkanu.<\/p>\n

U nepredvidljivim globalnim geopoliti\u010dkim okolnostima, bez tolerancije i poku\u0161aja koegzistencije, ovakav scenario je realan. Rat ne dolazi, niti se objavljuje preko no\u0107i. Geneza krize uvek ima karakteristi\u010dne po\u010detke, poput benigne nemogu\u0107nosti dogovora oko neprihvatanja non-pejpera, ali brzo poprimi nepovratnu spiralu unilateralnih odluka koja bez izuzetka dovodi do konflikta i tragi\u010dnih posledica. Bez obzira na tradicionalno korektan diplomatski vokabular, ne treba imati sumnju da je Zapad izgubio strpljenje ili je blizu toga. A jednom kad polete avioni iz Avijana, kasno je za menjanje spoljne politike ili njenu harmonizaciju sa Zajedni\u010dkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.<\/p>\n

Bez namere da izazovem nespokoj ili bojazan, smatram da je po\u0161teno da narod otvoreno i bez uvijenog diplomatskog re\u010dnika zna istinu i da spozna mogu\u0107nost izbora. Jo\u0161 uvek nije kasno da podr\u017eimo potpisivanje francusko \u2013 nema\u010dkog predloga, niti je kasno da poka\u017eemo odgovornost svih u izgradnji odr\u017eive budu\u0107nosti Srbije i regiona. Na\u0161u ugaslu demografiju \u010desto povezujemo sa istorijskim kontekstom, a da se ne upitamo da li su svi ti ratovi i pandemije bili uzrok ili samo posledica. Zato u trenucima kriza i velikih odluka, treba pogledati o\u010dima deteta 20 ili 30 godina unapred i gledati u o\u010dekivano bezbedno dru\u0161tvo prosperiteta, a sada doprineti ostvarenju takvih de\u010dijih nada.<\/p>\n

Autor je izvr\u0161ni direktor Saveta za strate\u0161ke politike<\/p>\n

Media centar<\/a><\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Jo\u0161 uvek nije kasno da podr\u017eimo potpisivanje francusko \u2013 nema\u010dkog predloga, niti je kasno da poka\u017eemo odgovornost svih u izgradnji odr\u017eive budu\u0107nosti Srbije i regiona<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":314088,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-363866","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/363866","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=363866"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/363866\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":363867,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/363866\/revisions\/363867"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/314088"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=363866"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=363866"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=363866"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}