{"id":363566,"date":"2023-02-02T07:37:25","date_gmt":"2023-02-02T06:37:25","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=363566"},"modified":"2023-02-02T07:38:45","modified_gmt":"2023-02-02T06:38:45","slug":"moze-li-se-rasplesti-kosovski-cvor-koji-davi-srbe-i-albance","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2023\/02\/02\/moze-li-se-rasplesti-kosovski-cvor-koji-davi-srbe-i-albance\/","title":{"rendered":"Mo\u017ee li se rasplesti kosovski \u010dvor koji davi Srbe i Albance?"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Ivan Zidarevi\u0107<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

\u201dKud god da krenem tebi se vra\u0107am ponovo, ko da mi otme iz moje du\u0161e Kosovo! Vidovdan!\u201d<\/p>\n

U pitanju su teatralni stihovi srpske patriotske pesme o Kosovu (valjda i Metohiji) koja je napisana 1989. godine kada je snimljen i \u010duveni film sa \u017darkom Lau\u0161evi\u0107em, kao Milo\u0161em Obili\u0107em, \u201dBoj na Kosovu\u201d.<\/p>\n

Iste godine odr\u017ean je i istorijski skup na Gazimestanu povodom 600 godina od \u010duvene Kosovske bitke, koju je 28. juna 1389. godine, na verski praznik Vidovdan, knez Lazar (Hrebeljanovi\u0107) izgubio.<\/p>\n

Iako se o Kosovskom boju govori kao o nekakvom najcrnjem datumu srednjovekovne Srbije, ipak je istorijska \u010dinjenica je da je srpska dr\u017eava opstajala jo\u0161 pola veka od izgubljene bitke. Srpska despotovina je bila srednjovekovna dr\u017eava koja je postojala sve do osvajanja Smedereva 1459. godine kao nekada\u0161nje prestonice.<\/p>\n

\u010cuveni srpski i evropski geograf Jovan Cviji\u0107 (1865.-1927.), onaj koga se u Domovini odri\u010du i preko novina jer u njegovom radu vide projekcije sopstvenih deluzija o ideji \u201dVelike Srbije\u201d, za teritoriju Kosova i Metohije je kazao da je to najintrigantniji deo Balkanskog poluostrva. Strate\u0161ki polo\u017eaj, fizi\u010dko-geografske karakteristike terena, ali i sama dinamika etnografskih procesa zaokupljala je pa\u017enju mnogih nau\u010dnika i osvaja\u010da teritorije od cirka 10.887 km\u00b2.<\/p>\n

Poslednjih decenija, posebno nakon jednostranog progla\u0161enja nezavisnosti Republike Kosovo (17. februara 2008.), akronim Kosmet (objedinjuje i Metohiju) za srpsku politiku je neuralgi\u010dna ta\u010dka koja je jedinstven primer odricanja od odgovornosti, odsustvo strukturnih reformi i unapre\u0111enja \u017eivotnog standarda svojih gra\u0111ana. Deo oko suo\u010davanja sa krvavom pro\u0161lo\u0161\u0107u ogleda se isklju\u010divo u negacijama sopstvene krivice i u potvr\u0111ivanju isklju\u010divo svoje patnje.<\/p>\n

Za vreme protesta u februaru 2008. godine, nakon progla\u0161avanja nezavisnosti Kosova od ostatka Srbije, demolirano je pola Beograda, napadnuta su sedi\u0161ta zapadnih kompanija i zapaljena je ambasada Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava. Iz ameri\u010dke ambasade je naknadno izvu\u010deno i telo de\u010dka koji je u\u010destvovao u organizovanim neredima, poreklom sa Kosova, a koji je izgoreo u prostorijama ambasade.<\/p>\n

Da se radi o nasilnom dru\u0161tvenom recidivu vidimo i po protestima iz marta 2004. godine kada je okupirano pola Beograda, od grlatih patriota, koji su na Dor\u0107olu (urbani deo centra grada) spalili \u010duvenu Bajrakli-d\u017eamiju. Od nekada\u0161njih 273 d\u017eamija i brojnih manjih islamskih bogomolja mesd\u017eida, koliko je bilo u tursko doba u Beogradu, jedino je Bajrakli d\u017eamija iz sredine 17. veka opstala da bi u naletu \u0161ovinizma i rasplamsanog nacionalizma bila demolirana i zapaljena u 21. veku.<\/p>\n

Povod za ovaj kulturocid, vandalizam, ali i kazneno delo bio je kosovski pogrom nad srpskim stanovni\u0161tvom. U martu 2004. godine albanski ekstremisti na Kosovu izvr\u0161ili su progon vi\u0161e hiljada Srba i nealbanaca, ubili su nekoliko desetina ljudi, ranili vi\u0161e stotina osoba te je zapaljeno i razru\u0161eno preko 800 ku\u0107a i te\u0161ko je o\u0161te\u0107eno 35 pravoslavnih hramova i spomenika kulture.<\/p>\n

Tekst se nastavlja poslije oglasa<\/em><\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Ako se vratimo na de\u0161avanja iz februara 2008. godine, ono \u0161ta je ostalo vi\u0161e nego zapam\u0107eno jesu obijanja i kra\u0111e beogradskih izloga i radnji u ime nacionalizma \u2013 bez posledica.<\/p>\n

U vreme nasilnih politi\u010dkih protesta kojekakve \u201dpatriote\u201d iskoristile su priliku da demonstriraju onu re\u010denicu da \u201dprilika stvara lopova\u201d. Tako su dve devojke snimljene kako istr\u010davaju iz sportske radnje sa ukradenim patikama u kratkom filmu slikovitog naziva koji je dostupan i na YouTubeu \u201dKosovo za patike\u201d.<\/p>\n

Jo\u0161 od one \u010duvene re\u010denice Slobodana Milo\u0161evi\u0107a iz 1987. godine na Kosovu Polju, \u201dniko ne sme da vas bije\u201d, nametala se sintagma o tome da \u201dKosovo je Srce Srbije\u201d koja, po mnogim parametrima, merljivim i onim koji se odnose na pojedina\u010dne ose\u0107aje, ne odgovara istini. Radi se o revitalizaciji folklora kosovskog mita koji za prose\u010dnog gra\u0111anina Srbije nije ni\u0161ta drugo nego blatnjava \u0161aka puna rupa iz koje cure emocije.<\/p>\n

Za srpske nacionaliste Kosovo se predstavlja kao obe\u0107ana zemlja Srba, nalik Jerusalemu za Jevreje, koja je centar srpske dr\u017eavnosti i kulture. Radi nau\u010dne istine, koja se po populisti\u010dkim portalima ne pojavljuje ni u tragovima, sredi\u0161te srednjovekovne srpske dr\u017eave bila je teritorija dana\u0161nje Ra\u0161ke oblasti pod knezom Vlastimirom (9. vek).<\/p>\n

Taj srpski nukleus je u administrativnoj oblasti poznatijeg naziva Sand\u017eak i temelji nekada\u0161nje srpske prestonice Ras le\u017ee na temeljima dana\u0161njeg grada Novog Pazara, sedmog po veli\u010dini grada u Srbiji sa 121.113 popisanih stanovnika.<\/p>\n

Prema dostupnim podacima u op\u0161tini Novi Pazar 77,3 % stanovnika \u010dine Bo\u0161njaci, 16,17 % Srbi, 4,09 % Muslimani itd. Ali ni ova informacija, o demografski promenjivoj strukturi Srba na teritoriji klice nekada\u0161nje srpske dr\u017eave, nije bitan podatak jer ne izaziva sentiment koji je utkan u slikoviti kosovski mit o praro\u0111enju Srbije.<\/p>\n

Dok \u010dekamo kako \u0107e se razre\u0161iti ova neodr\u017eiva politi\u010dka situacija, treba biti pedantan i navesti da je po Ustavu Republike Srbije Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije sa \u201dsu\u0161tinskom autonomijom u okviru suverene dr\u017eave Srbije\u201d. Da je Republika Srbija \u010dlanica Ujedinjenih nacija dok Republika Kosovo to ipak nije.<\/p>\n

Da je jo\u0161 uvek na snazi obavezuju\u0107a rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 koja u Aneksu 1. navodi da se \u201dobezbe\u0111uje su\u0161tinska autonomija na Kosovu, ali uz principe suverenosti i teritorijalnog integriteta Savezne Republike Jugoslavije\u201d. Pravna slednica SRJ jeste upravo Republika Srbija.<\/p>\n

S druge strane, realnost je ipak ne\u0161to bolnija. Kosovo je 2008. godine samoinicijativno proglasilo nezavisnost i sa Srbijom ima granice u obliku kontrolisanih administrativnih prelaza.<\/p>\n

Srbija ne ubire porez sa teritorije Kosova, nema kontrolu granica ili bilo koji oblik suverenosti i neuspe\u0161no se batrga u gordijskom \u010dvoru koji jednako davi Srbe i Albance na Kosovu, ali i sve narode bez perspektive na \u010ditavoj teritoriji neshva\u0107ene Srbije.<\/p>\n

Autograf<\/a><\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Dok \u010dekamo kako \u0107e se razre\u0161iti ova neodr\u017eiva politi\u010dka situacija, treba biti pedantan i navesti da je po Ustavu Republike Srbije Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije sa \u201dsu\u0161tinskom autonomijom u okviru suverene dr\u017eave Srbije\u201d. Da je Republika Srbija \u010dlanica Ujedinjenih nacija dok Republika Kosovo to ipak nije<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":304527,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5,12],"tags":[773],"class_list":["post-363566","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","category-prica-dana","tag-kosovo"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/363566","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=363566"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/363566\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":363569,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/363566\/revisions\/363569"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/304527"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=363566"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=363566"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=363566"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}