{"id":362814,"date":"2023-01-20T06:41:12","date_gmt":"2023-01-20T05:41:12","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=362814"},"modified":"2023-01-20T06:41:12","modified_gmt":"2023-01-20T05:41:12","slug":"simon-vej-svetica-socijalistickog-pokreta","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2023\/01\/20\/simon-vej-svetica-socijalistickog-pokreta\/","title":{"rendered":"Simon Vej, svetica socijalisti\u010dkog pokreta"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Peter Salmon<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

U sredu 2. januara 1935. u fabrici u Francuskoj je pozlilo jednoj 25-ogodi\u0161njoj radnici. Slaba i neuhranjena, uz jaku migrenu i upalu uha nije imala snage za zatvori pe\u0107 koja je proizvodila \u201enepodno\u0161ljivu vrelinu\u201c. Plamen iz pe\u0107i joj je \u201eoblizivao \u0161ake i ruke\u201c. Kolega radnik je pritr\u010dao da joj pomogne. Nastavila je posao u bolovima i sa stra\u0161nom glavoboljom, poja\u010danom \u201eu\u017easnim udarcima malja nedaleko od mene\u201c. Za razliku od ostalih radnika pla\u0107enih po u\u010dinku Simon Vej nije morala da radi u fabrici. Kao univerzitetska nastavnica bila je dobro pla\u0107ena, a ovaj posao je prihvatila da bi iskusila stvarnost fabri\u010dkog rada.<\/p>\n

Smatrala je da ve\u0107ina marksisti\u010dkih tekstova o proletarijatu ne obuhvata svakodnevni \u017eivot ljudi na prvoj liniji rada: \u201eVe\u0107i je revolucionar zidar ili kova\u010d od revolucionara na re\u010dima\u201c. Ko \u017eeli da pomogne proleterima da zadobiju klasnu svest i postanu revolucionarna klasa po sebi, mora da iskusi njihov \u017eivot i iz prve ruke shvati njihove potrebe. Ovakvi argumenti, uz nepopustljivi antifa\u0161izam i etos po ugledu na Isusovu \u017ertvu, \u010dine Simon Vej te\u0161ko probavljivom za svakog levi\u010dara. Njeno nasle\u0111e je veliki izazov za marksisti\u010dku i socijalisti\u010dku filozofiju.<\/p>\n

\u201eUzela sam godinu dana odsustva da bih do\u0161la u dodir sa stvarnim \u017eivotom\u201c, pisala je jednoj od svojih u\u010denica u presti\u017enoj \u017eenskoj \u0161koli Le Puy gde je predavala pre nego \u0161to se zaposlila u fabrici. Do 1935. je ve\u0107 bila formirana intelektualka. Zavr\u0161ila je slavnu \u00c9cole normale sup\u00e9rieure kao najbolja iz filozofije (bolja od Simon de Bovoar). Bila je impresivna i kao pojava. Odbijala je da nosi \u017eenstvenu ode\u0107u i pu\u0161ila jednu cigaretu za drugom.<\/p>\n

Od ranog detinjstva se bavila politikom. Sa svega 6 godina, 1915, odbila je da jede \u0161e\u0107er u znak solidarnosti sa francuskim trupama na Zapadnom frontu. U desetoj godini se izjasnila kao bolj\u0161evik. Kao tinejd\u017eerka se uklju\u010dila u radni\u010dki pokret. Kasnije je pomagala u organizovanju mar\u0161eva i \u0161trajkova u znak podr\u0161ke nezaposlenim radnicima i umalo ostala bez nastavni\u010dkog posla.<\/p>\n

Neustra\u0161ivo se suo\u010davala sa stvarno\u0161\u0107u, \u010desto zamagljenom ideolo\u0161kom perspektivom koju su favorizovali vode\u0107i revolucionari tog doba. U jednom od svojih najranijih dugih eseja, \u201eSituacija u Nema\u010dkoj\u201c iz 1932, kritikovala je tekst Trockog \u201e\u0160ta dalje?\u201c u kome ovaj ruski revolucionar tvrdi da su \u201eunutra\u0161nje snage nema\u010dkog proletarijata neiscrpne\u201c i predvi\u0111a da \u0107e \u201eone same o\u010distiti put pred sobom\u201c. Na svom putovanju po Nema\u010dkoj Vej nije videla radni\u010dku klasu, a kamoli revolucionarnu. Videla je iscrpljene ljude prema kojima se postupa kao prema \u201ezar\u0111alom oru\u0111u\u201c. Po njenoj proceni, sama nekoherentnost nacizma oja\u010dala je njegove \u0161anse za pobedu, jer je to bio \u201eodraz su\u0161tinske nepovezanosti nema\u010dke nacije u tom istorijskom trenutku\u201c.<\/p>\n

Zamerala je Trockom preveliku sklonost ka idealizmu koji je u osnovi samog marksizma. Izlo\u017eila je ovu analizu u eseju \u201eRazmi\u0161ljanja o uzrocima slobode i dru\u0161tvenog ugnjetavanja\u201c, koji je napisala neposredno pre rada u fabrici. Tekst zapo\u010dinje dvosmislenim komplimentom Marksovoj analizi kapitalizma, gde ka\u017ee da je njegov \u201eprvorazredni prikaz mehanizma kapitalisti\u010dke eksploatacije toliko dobar da je te\u0161ko zamisliti kako bi mogao prestati da funkcioni\u0161e\u201c.<\/p>\n

Kako Vej obja\u0161njava, taj problem je rezultat Marksove teze da \u0107e proizvodne snage kapitalizma nastaviti da rastu pre nego \u0161to propadnu. Po njenom mi\u0161ljenju, Marksova vera u progres prikriva nenau\u010dni i mitolo\u0161ki element koji se mo\u017ee na\u0107i u \u201e\u010ditavoj socijalisti\u010dkoj literaturi. Tome svedo\u010di sam Marksov re\u010dnik koji sadr\u017ei kvazi-misti\u010dne izraze kao \u0161to je \u2018istorijska misija proletarijata\u2019\u201c. Po njoj, to podriva Marksov kredibilitet kada se bavi materijalnim uslovima \u017eivota radnika koje je postavio u sredi\u0161te svoje filozofije.<\/p>\n

Prema pesnikinji i spisateljici Fioni Sampson, jedan od najdoslednijih i najdirljivijih aspekata dela Simon Vej je spajanje teorije sa akcijom. Ne mo\u017ee se pisati o uslovima rada fabri\u010dkih radnika, a kamoli o njihovim nadama, snovima i te\u017enjama, a da se ne zna kakav je ose\u0107aj biti fabri\u010dki radnik. \u201eMaterijalisti\u010dki metod, instrument koji nam je ostavio Marks, nije zaista oproban. Nijedan marksista ga nikada nije koristio, po\u010dev\u0161i od samog Marksa. To je njegova najbolja ideja, a potpuno je zanemarena. Zato ne iznena\u0111uje to \u0161to su dru\u0161tveni pokreti inspirisani njegovim u\u010denjem propali.\u201c<\/p>\n

I tako je krajem 1934. Vej dala otkaz kao nastavnica i po\u010dela da radi po u\u010dinku u Alstomu, kompaniji koja je proizvodila elektri\u010dne ma\u0161ine. Rezultat je bio Fabri\u010dki dnevnik, jedan od najdirljivijih izve\u0161taja o patnji u istoriji filozofije. Tekst po\u010dinje u pomalo pretencioznom registru, sa portretima radnika izvedenim u stilu turisti\u010dkih izleta u svet siroma\u0161nih. Onda joj stvarnost fabri\u010dkog \u017eivota postaje jasnija. Ve\u0107 posle nedelju dana ona opisuje svoj \u201eiscrpljuju\u0107i i opasan\u201c posao i priznaje da je jednog dana \u201egorko plakala\u201c i da pati od \u201eu\u017easnih glavobolja\u201c. Ona izve\u0161tava o sopstvenoj nespretnosti i stalnom neuspehu u ispunjavanju proizvodnih ciljeva, zbog \u010dega je dobila upozorenje od nadzornika: \u201eAko zajebe\u0161, gotova si\u201c. \u201eU fabrici\u201c, ka\u017ee ona, \u201esvaki trenutak boli\u201c.<\/p>\n

Za Vej kao kartezijansku dualistkinju duhovna patnja je jo\u0161 va\u017enija od telesne. U iskustvu industrijskog rada ona otkriva ogromnu li\u0161enost: \u201eOd iscrpljenosti zaboravljam za\u0161to sam u fabrici i te\u0161ko odolevam najja\u010dem isku\u0161enju fabri\u010dkog \u017eivota: prestati misliti\u201c. Ona otkriva da lo\u0161i materijalni uslovi \u017eivota industrijskih radnika ne vode do revolucije ve\u0107 do o\u010daja. \u201ePobuna je nemogu\u0107a osim trenutnih bljeskova, ali protiv \u010dega? Sami ste sa svojim radom, mo\u017eete se pobuniti samo protiv njega\u201c. U takvoj situaciji misliti zna\u010di patiti: \u201eMi smo kao konji koje povre\u0111uje povla\u010denje uzde pa zato idemo pognute glave. Svako bu\u0111enje misli boli.\u201c<\/p>\n

Ugnjetavanje \u201ene izaziva revolt ve\u0107 pot\u010dinjavanje\u201c. Kada je s\u00e2mo sopstvo ugro\u017eeno \u201enestaje svaki ose\u0107aj samopo\u0161tovanja\u201c. Nama koji i danas verujemo da svako pot\u010dinjavanje u sebi nu\u017eno sadr\u017ei seme revolta, ovo nije prijatno saznanje. I savremenici su o\u0161tro osu\u0111ivali pesimizam Simon Vej. Njena filozofija nije u skladu sa njenom proklamovanom solidarno\u0161\u0107u sa ljudima koji \u017eele revoluciju.<\/p>\n

Ali ona nikada nije prestala da \u017eudi za emancipacijom od ugnjetavanja. Posle 1935. njena misao oscilira izme\u0111u dva pola. Poku\u0161ala je da zamisli transformaciju dru\u0161tvenih vrednosti tako temeljnu da u potpunosti prevazilazi eksploataciju. Istovremeno je tragala za intenzivnom duhovnom transformacijom koja \u0107e je uskoro dovesti do vere u boga.<\/p>\n

Po\u010detkom 1935. je u\u0161la u autobus i zabele\u017eila u svoj dnevnik: \u201e\u010cudna reakcija. Kako to da ja robinja mogu da u\u0111em u autobus i vozim se sa svojih 12 sapatnika? Kakva izvanredna usluga. Kada bi mi neko brutalno naredio da si\u0111em, jer tako udobni oblici prevoza nisu za mene i rekao mi da idem pe\u0161ke, mislim da bi mi to zvu\u010dalo sasvim prirodno. U ropstvu sam izgubila ose\u0107aj da imam bilo kakva prava.\u201c<\/p>\n

Mada \u0107e je ideja o ropstvu kasnije dovesti do Isusa, Vej se ovde zadr\u017eava na ideji sile. Smatrala je da Marks gre\u0161i kada veruje da eksploatacija proizlazi iz kapitalizma, koji je zapravo samo aktuelni oblik ugnjetavanja. Mada ne uzima u obzir klasike poput \u201ePoreklo porodice, privatne svojine i dr\u017eave\u201c Fridriha Engelsa, Vej ovde artikuli\u0161e svoju kritiku sile: \u201eLjudska istorija je istorija ropstva koja i tla\u010ditelje i potla\u010dene pretvara u instrumente dominacije koju su sami proizveli i \u017eivo \u010dove\u010danstvo svodi na pokretnu ne\u017eivu imovinu.\u201c<\/p>\n

Biti ne\u017eiv, sveden na stvar, za nju je najve\u0107a nesre\u0107a koja mo\u017ee da nas zadesi. Istra\u017ei\u0107e ovu temu u svom mo\u017eda najboljem eseju \u201eIlijada ili poema o sili\u201c. Napisan 1940. esej po\u010dinje re\u010dima: \u201ePravi junak, prava tema, sredi\u0161te Homerove Ilijade je sila. Sila kojom se ljudi slu\u017ee, sila koja ih pokorava, sila pod kojom se ljudsko telo gr\u010di. Ljudska du\u0161a se u Ilijadi neprestano ukazuje preobra\u017eena u odnosima sa silom: privu\u010dena, zaslepljena silom kojom je uverena da raspola\u017ee, povijena pod prinudom one zbog koje trpi. Od bilo koga ko joj je pot\u010dinjen sila \u010dini mrtvu stvar. Kada se sprovodi do krajnje granice, \u010doveka u najbukvalnijem smislu svodi na stvar, jer ga pretvara u le\u0161. Neko postoji, a trenutak kasnije ga vi\u0161e nema.\u201c<\/p>\n

Esej se bavi trenutkom u Ilijadi kada Ahilej prihvata pot\u010dinjavanje Hektorovog oca, kralja Prijama. Prijam prilazi ubici svog sina, pada na kolena i \u201epla\u010de poni\u017een pred Ahilejevim nogama\u201c. Ahilej odguruje Prijama kao ne\u017eivi predmet: \u201e\u017div je, ima du\u0161u, a ipak je stvar\u201c. Ali i pobednik Ahilej je igra\u010dka u rukama sile koja je jednako nemilosrdna i prema silniku i njegovoj \u017ertvi. Prema Vej, Marks je u po\u010diniocu video samo zlo, a u \u017ertvi samo dobro; Vej vidi ma\u0161inu eksploatacije u kojoj su svi \u017ertve. Tamo gde vlada sila nema nikoga.<\/p>\n

Iako je poku\u0161ala da izbegne pesimizam, \u010dak je i njena kasnija religiozna misao mizantropska. Za nju je Isus ultimativni rob \u010dije pot\u010dinjavanje je smatrala uzornim, i li\u010dno i kolektivno. To isklju\u010duje revoluciju, ili je bar tretira kao samo jo\u0161 jedan gest u istoj matrici ugnjetavanja. Umesto toga, tvrdi Vej, neophodno je prona\u0107i druge na\u010dine postojanja koji ne bi replicirali odnose mo\u0107i zba\u010denog sistema. Pre svake revolucije treba pre svega \u201edefinisati objektivne uslove koji bi omogu\u0107ili dru\u0161tvenu organizaciju apsolutno oslobo\u0111enu ugnjetavanja; zatim potra\u017eiti kojim sredstvima i u kojoj meri se stvarno dati uslovi mogu transformisati tako da se pribli\u017ee ovom idealu; saznati koji je oblik dru\u0161tvene organizacije najmanje represivan; i na kraju definisati mo\u0107 delovanja i odgovornosti pojedinaca kao takvih\u201c.<\/p>\n

Za Vej to zna\u010di osmisliti dru\u0161tveni sistem u kome bi radnik bio apsolutno anga\u017eovan svojim radom, \u010dine\u0107i ga dobrovoljnim i izrazom vlastite ljudskosti. Ovde njeno re\u0161enje odi\u0161e dozom idealizma koji zamera drugima. Na primer, u svom najopse\u017enijem istra\u017eivanju postkapitalisti\u010dkog oblika rada, Potreba za korenima, Vej anticipira posleratnu egzistencijalisti\u010dku filozofiju Martina Hajdegera koja se fokusirala na otu\u0111enje sopstva od ose\u0107aja prebivanja.<\/p>\n

Po njenom mi\u0161ljenju, to je bilo i politi\u010dko pitanje. Radnici su istrgnuti iz ose\u0107aja sopstvenog dejstva: \u201eLjudsko bi\u0107e je zasnovano na stvarnom, aktivnom i prirodnom u\u010de\u0161\u0107u u \u017eivotu zajednice\u201c. Ovaj ose\u0107aj ukorenjenosti u zajednicu je suprotan stradanju. Tako\u0111e sugeri\u0161e zaokru\u017eeniju definiciju radnika od one koju Vej zapa\u017ea u savremenoj socijalisti\u010dkoj misli: \u201ePrava sloboda nije definisana odnosom izme\u0111u \u017eelje i njenog zadovoljenja, ve\u0107 odnosom izme\u0111u misli i akcije; apsolutno slobodan \u010dovek bi bio onaj \u010diji svaki postupak proizlazi iz prethodnog suda o cilju koji je sebi postavio i redosledu sredstava pogodnih za postizanje ovog cilja\u201c.<\/p>\n

Vej je Potrebu za korenima napisala po\u010detkom 1943. u Londonu. Odatle je poku\u0161avala da se vrati u Francusku i pridru\u017ei Pokretu otpora. Ve\u0107 je bila u \u0160paniji 1936. i borila se u gra\u0111anskom ratu. U Londonu je smislila plan da prebacuje medicinske sestre u Francusku padobranima. De Gol je i nju i njen plan odbacio kao luda\u010dke.<\/p>\n

Nikada se nije vratila u Francusku, \u010dak ni padobranom. Njeno naru\u0161eno zdravlje po\u010delo je ozbiljno da popu\u0161ta. Primljena je u sanatorijum u Kentu u te\u0161kom stanju. Umrla je 24. avgusta 1943. u 34. godini. Neki veruju da se izgladnjivala u znak solidarnosti sa drugovima na frontu. Mrtvozornik je zaklju\u010dio da je u pitanju oblik samoubistva, pa joj je uskra\u0107ena hri\u0161\u0107anska sahrana.<\/p>\n

Susret sa tekstovima Simon Vej nikada nije lak. Francuski filozof Alber Kami opisao ju je kao sekularnu sveticu, koju je \u201eludilo za istinom\u201c vodilo do krajnosti, donose\u0107i joj velike uvide i veliku patnju. Bila je pesimista sa verom u budu\u0107nost sveta zasnovanog na solidarnosti i strasti za slobodom: \u201e\u0160ta sam stekla iz svog iskustva? Ose\u0107aj da nemam nikakvo pravo, bilo kakvo, bilo koje vrste. Sposobnost da se bude moralno samodovoljan, da se intenzivno u\u017eiva u svakom trenutku slobode ili drugarstva, kao da \u0107e trajati zauvek. Direktan kontakt sa \u017eivotom.\u201c<\/p>\n

Prevela Milica Jovanovi\u0107
\nPe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Susret sa tekstovima Simon Vej nikada nije lak. Francuski filozof Alber Kami opisao ju je kao sekularnu sveticu, koju je \u201eludilo za istinom\u201c vodilo do krajnosti, donose\u0107i joj velike uvide i veliku patnju<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":362815,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[2814],"class_list":["post-362814","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","tag-simon-vej"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/362814","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=362814"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/362814\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":362816,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/362814\/revisions\/362816"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/362815"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=362814"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=362814"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=362814"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}