{"id":362418,"date":"2023-01-14T07:40:27","date_gmt":"2023-01-14T06:40:27","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=362418"},"modified":"2023-01-14T07:40:27","modified_gmt":"2023-01-14T06:40:27","slug":"jugoslavija-i-zambija-razvoj-i-nesvrstanost","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2023\/01\/14\/jugoslavija-i-zambija-razvoj-i-nesvrstanost\/","title":{"rendered":"Jugoslavija i Zambija \u2013 razvoj i nesvrstanost"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Goran Musi\u0107<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Glavni ideolo\u0161ki postulati \u201ejugoslovenskog puta u socijalizam\u201c bili su nacionalna ravnopravnost (bratstvo i jednistvo), dru\u0161tvena jednakost (radni\u010dko samoupravljanje) i dr\u017eavna suverenost u odnosu na velike sile (nesvrstanost). Tokom poslednjih godina postojanja SFRJ, desne i liberalne politi\u010dke snage su predano radile na osporavanju ovih vrednosti, a naju\u010dinkovitiji na\u010din diskreditovanja je bio isticanje nedoslednosti komunisti\u010dkih elita u primeni sopstvenih principa. Konzervativni intelektualci koristili su sve vidljivije razmirice izme\u0111u republi\u010dkih partija za normalizaciju nacionalizma. Dok su ekonomska stagnacija i birokratske privilegije slu\u017eile tr\u017ei\u0161nim reformatorima kao izgovor za stvaranje jo\u0161 ve\u0107ih nejednakosti kroz postepenu privatizaciju. Opoziciona omladinska \u0161tampa razotkrivala je afere<\/a> izvoza oru\u017eja Jugoslovenske narodne armije u delove Afrike pogo\u0111ene gra\u0111anskim ratovima i gla\u0111u, predstavljaju\u0107i solidarnost zemalja u razvoju kao fasadu koja krije nemoralnost diktatorskih re\u017eima.<\/p>\n

Nova paradigma ekonomskog rasta obe\u0107avala je perifernim zemljama razvoj uklju\u010divanjem u globalne lance vrednosti pod kontrolom multinacionalnih kompanija, odbacuju\u0107i ranije va\u017ee\u0107e teorije zavisnosti i nejednake razmene, a alternativa samoupravnoj demokratiji i nesvrstanosti postala je konvencionalna nacionalna dr\u017eava okrenuta Evropskim integracijama i svetskom tr\u017ei\u0161tu. U godinama kada su se biv\u0161e zemlje dr\u017eavog socijalizma \u201evra\u0107ale Evropi\u201c svaka veza sa \u201eTre\u0107im svetom\u201c tuma\u010dila se kao tobo\u017ee iracionalan korak koji dru\u0161tvo pribli\u017eava nerazvijenosti i varvarstvu, a takav stav je \u010desto bio propra\u0107en rasisti\u010dkim imaginarijumom<\/a>.<\/p>\n

Pokret nesvrstanih je tokom protekle tri decenije izbrisan iz kolektivnog pam\u0107enja na prostoru biv\u0161e Jugoslavije. Emancipatorsko nasle\u0111e nesvrstanosti tako ostaje limitirano na romantizovane pri\u010de, mitove i li\u010dna se\u0107anja koja se sporadi\u010dno pojavljuju u medijima ili kru\u017ee unutar porodica \u010diji su stariji \u010dlanovi u jednom periodu svog \u017eivota boravili u zemljama u razvoju kao radnici nekada uspe\u0161nih samoupravnih preduze\u0107a. Istorijsko istra\u017eivanje<\/a> nedavno pokrenuto na Univerzitetu u Be\u010du poku\u0161ava da sa\u010duva, kriti\u010dki analizira i postavi ova se\u0107anja u \u0161iri kontekst uloge koju je Jugoslavija igrala u zemljama u razvoju na primeru Zambije. Jedno od glavnih pitanja na koje projekat poku\u0161ava da pru\u017ei odgovor jeste: da li su jugoslovenska dr\u017eava i partija zagovarali koherentan model razvoja unutar Pokreta nesvrstanih?<\/p>\n

Rad na jugoslovenskom gradili\u0161tu u Zambiji, nepoznata godina, privatni album<\/p>\n

\n

I\u0161li smo u Afrika da\u2026<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Kao \u0161to istori\u010dar Nemanja Radonji\u0107 prime\u0107uje, usled specifi\u010dne geopoliti\u010dke pozicije i marksisti\u010dkog pogleda na svet, jugoslovenski komunisti su \u0161irili predstave o Africi<\/a> posve druga\u010dije od onih koje je stvorio evropski kolonijalizam. Samodefini\u0161u\u0107a slika prete\u0107eg \u201eDrugog\u201c, na Zapadu tradicionalno vezivana za tobo\u017ee necilivizovani \u201eTre\u0107i svet\u201c, u SFRJ je projektovana na kapitalizam i staljinizam. U hladnoratovskim decenijama, kada je glavna opasnost za opstanak \u201esamoupravnog socijalizma\u201c podjednako vrebala sa Zapada i Istoka, dr\u017eave Globalnog juga su do\u017eivljavane kao najpouzdaniji partneri Jugoslavije. Usled geografske blizine i popularnosti Pokreta nesvrstanosti me\u0111u lokalnim politi\u010dkim vo\u0111ama, Afrika je figurirala kao sidro jugoslovenske orijentacije ka Globalnom jugu.<\/p>\n

Iza \u010dvrstih bilateralnih odnosa sa novooslobo\u0111enim afri\u010dkim dr\u017eavama stajale su godine diplomatskog povezivanja i asistiranja u borbi protiv kolonijalizma. Jugoslovenska spoljna politika u Africi je jo\u0161 od sredine pedesetih imala dvojaku orijentaciju. S jedne strane zvani\u010dni Beograd se nije libio da uspostavi prijateljske odnose sa konzervativnim dr\u017eavama poput Etiopske monarhije kako bi zadobio diplomatski uticaj na kontinentu. Pa ipak, biv\u0161i partizani su najvi\u0161e poverenja polagali na progresivne politi\u010dke snage spremne da povedu oru\u017eanu borbu protiv kolonizatora, poput al\u017eirskog Fronta nacionalnog oslobo\u0111enja (FLN), koji je Jugoslavija tokom borbe za nezavisnost pomagala politi\u010dki i materijalno uprkos pretnji pogor\u0161anja diplomatskih odnosa sa Francuskom. Jugosloveni su tako koristili prisustvo u centrima dekolonizacije 1950-ih i ranih 1960-ih poput Kaira, Al\u017eira, Konakrija i Dar es Salama kako bi stupili u kontakt sa oslobodila\u010dkim pokretima u drugim delovima Afrike.<\/p>\n

Prijateljski odnosi Josipa Broza Tita i afri\u010dkih lidera se u postjugoslovenskim medijima uglavnom ilustruju kroz egzotiziraju\u0107e pri\u010de o posetama \u201eekscentri\u010dnih vladara\u201c poput Hajla Selasija ili Muamera Gadafija. Kada se \u017eeli do\u010darati ugled koji je Tito u\u017eivao u zemljama u razvoju, ponekad se prepri\u010dava i scena afri\u010dkog lidera koji neute\u0161no pla\u010de na Titovoj sahrani. Malo ko se pak mo\u017ee setiti imena spomenutog dr\u017eavnika ili zemlje koju je predstavljao. Politi\u010dke i ekonomske veze sa Zambijom i njenim predsednikom Kenetom Kaundom nisu toliko poznate iako se radi o jednim od najplodnijih saradnji koje je Jugoslavija negovala sa afri\u010dkim zemljama tokom poslednje dve decenije svog postojanja.<\/p>\n

\n

Saborci protiv neokolonijalizma<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Kontakt sa zambijskim nacionalisti\u010dkim aktivistima i sindikalnim vo\u0111ama je usposavljen ve\u0107 krajem 1950-ih putem Saveza socijalisti\u010dkog radnog naroda i Saveza sindikata Jugoslavije koji su u tada\u0161nju britansku koloniju Severnu Rodeziju slali pomo\u0107 za politi\u010dko delovanje u vidu radio aparata, ge\u0161tetnera i organizovali posete zambijskih drugova koji su na jugoslovenskim univerzitetima dr\u017eali predavanja o situaciji na jugoistoku Afrike. Jugoslavija je bila prva strana zemlja koju je vo\u0111a antikolonijalnog pokreta Kenet Kaunda posetio zvani\u010dno kao budu\u0107i predsednik Zambije u prole\u0107e 1964 godine. Svoja pisma Titu Kaunda u to vreme potpisuje kao \u201esaradnik u borbi protiv imperijalizma, kolonijalizma i neokolonijalizma\u201c.<\/p>\n

Po sticanju nezavisnosti 1964. godine Zambija se zatekla u neprijateljskom okru\u017eenju. Ekonomski rast ove kontinentalne zemlje bio je usko vezan za izvoza bakra na svetsko tr\u017ei\u0161te a postoje\u0107e saobra\u0107ajnice i pruga su bili usmereni ka ju\u017enim lukama u portugalskoj koloniji Mozambiku i Ju\u017enoj Africi. Elektri\u010dna energija za iskopavanje bakra se uvozila iz susedne Ju\u017ene Rodezije (Zimbabve), koja je u to vreme pod kontrolom belih kolonista. Kako bi izbegla zavisnost od agresivnih suseda Zambija se okre\u0107e saradnji sa Jugoslavijom \u010dija preduze\u0107a grade hidroelektrane, puteve, \u0161kole i ostalu infrastrukturu, dok jugoslovenske dr\u017eavne institucije i vojska obrazuju zambijske kadrove za privredu i dr\u017eavnu upravu.<\/p>\n

Za zvani\u010dni Beograd borba protiv kolonijalnih i rasisti\u010dkih snaga na jugu Afrike bio je internacionalisti\u010dka obaveza i spoljnopoliti\u010dko pitanje od prvorazrednog zna\u010daja. Svaki trijumf progresivnih pokreta u Africi zna\u010dio je pomeranje globalnih odnosa mo\u0107i u korist socijalisti\u010dkih dr\u017eava. Jugoslavija je shodno tome Zambiji pru\u017eala bespovratne kredite, stipendirala njene studente i bezrezervno podupirala interese ju\u017enoafri\u010dkih oslobodila\u010dkih pokreta u me\u0111unarodnim forumima. Zambija je sedamdesetih godina pro\u0161log veka postala isturena ju\u017ena predstra\u017ea progresivnih re\u017eima u Africi, a redovne avio linije iz Beograda su za Lusaku transportovale in\u017einjere, radnike, gra\u0111evinsku opremu ali i lekove i oru\u017eje za mno\u0161tvo oslobodila\u010dkih pokreta na jugu Afrike.<\/p>\n

Bilo bi pak pogre\u0161no jugoslovenski anga\u017eman u Africi posmatrati isklju\u010divo kroz prizmu \u201epru\u017eanja pomo\u0107i\u201c. Velika samoupravna preduze\u0107a poput Energoprojekta i Energoinvesta ostvarivala su zna\u010dajnu finansijsku dobit poslovanjem u Zambiji. Sam Tito je bio eksplicitno protiv upotrebe termina \u201epomo\u0107\u201c u opisima saradnje sa zemljama Globalnog juga. Po zamisli jugoslovenskih komunista ekonomska razmena unutar Pokreta nesvrstanih trebala je da pru\u017ei po\u010detni zamajac razvoju Zambije kako bi je osposobila za redovne trgovinske odnose sa Jugoslavijom od koje bi obe strane imale koristi. Sli\u010dno unutra\u0161njem konceptu razvoja, jugoslovenska spoljna politika predvi\u0111ala je novi svetski poredak zemalja na sli\u010dnom nivou ekonomskog razvoja u kome postoji sklad izme\u0111u te\u017enje za ostvarivanjem dobiti kroz tr\u017ei\u0161nu razmenu i socijalisti\u010dkog modela razvoja.<\/p>\n

\n

Vi\u0161e od modernisti\u010dke estetike<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Za razlliku od radikalnijih \u010dlanova Pokret nesvrstanih poput Kube, Jugoslavija i Zambija su zastupale umereniju viziju promene svetskog kapitalisti\u010dkog sistema. Umesto revolucionarne pobede nad imperijalizmom, Tito i Kenet Kaunda smatrali su da kroz politi\u010dki pritisak unutar Ujedinjenih nacija i me\u0111usobno povezivanje zemalja u razvoju mogu preokrenuti odnose razmene na svetskom tr\u017ei\u0161tu u svoju korist i postepeno smanjiti globalne nejednakosti. Ova strategija razvoja dovela je obe zemlje u slepu ulicu krajem sedamdesetih godina pro\u0161log veka kada je svetska ekonomija zapala u strukturnu krizu. Ekonomski najrazvijenije dr\u017eave vi\u0161e nisu bile spremne da dozvole reformske incijative zemalja periferije u me\u0111unarodnim forumima dok je ve\u0107ina nesvrstanih zemalja zapala u du\u017eni\u010dku krizu. Usled pada cene bakra na svetskom tr\u017ei\u0161tu Zambija vi\u0161e nije mogla da finansira ambiciozne investivione radove a jugoslovenska preduze\u0107a i radnici krenuli su da se povla\u010de samo kako bi se suo\u010dili sa novom krizom kod ku\u0107e.<\/p>\n

Mnogi projekti jugoslovenskih gra\u0111evinskih preduze\u0107a u Africi su danas napu\u0161teni i slu\u017ee kao podse\u0107anje<\/a> na proma\u0161ene objekte izgra\u0111enih za samopromociju perifernih elita i neupe\u0161ne poku\u0161aje ubrzane modernizacije. Pa ipak, fokus na grandiozne i estetski najprivla\u010dnije projekte skre\u0107e pa\u017enju sa stotine puteva, bolnica, hidroelektrana, univerziteta i stambenih naselja izgra\u0111enih u okviru saradnje nesvrstanih koje su i dalje u uoptrebi. U Zambiji, kao i u mnogim drugim delovima Afrike, investicije ostvarene 1960-ih i 1970-ih godina u okviru saradnje nesvrstanih jo\u0161 uvek stoje kao osnovna, i \u010desto jedina, infrastruktura za zadovoljenje osnovnih potreba stanovni\u0161tva.<\/p>\n

Ovo nam govori da je pored svih mana i kratkovidosti, poku\u0161aj modernizacije kroz saradnju perifernih zemalja bio zna\u010dajan i vredan poduhvat koji je unapredio \u017eivote miliona ljudi. Danas, kada se Zambija susre\u0107e sa novom du\u017eni\u010dkom krizom<\/a> i periodi\u010dnim isklju\u010denjima struje \u0161irom zemlje a balkanske zemlje se takmi\u010de u privla\u010denju stranih korporacija dok se privatizuju socijalne usluge, vreme je da se osvrnemo unazad i ponovo promislimo alternativne vizije celovitog dru\u0161tvenog razvoja i me\u0111unarodne solidarnosti.<\/p>\n

Ma\u0161ina.rs<\/a><\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Danas, kada se Zambija susre\u0107e sa novom du\u017eni\u010dkom krizom i periodi\u010dnim isklju\u010denjima struje \u0161irom zemlje a balkanske zemlje se takmi\u010de u privla\u010denju stranih korporacija dok se privatizuju socijalne usluge, vreme je da se osvrnemo unazad i ponovo promislimo alternativne vizije celovitog dru\u0161tvenog razvoja i me\u0111unarodne solidarnosti.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":356434,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[581,2787],"class_list":["post-362418","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","tag-jugoslavija","tag-nesvrstani"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/362418","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=362418"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/362418\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":362419,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/362418\/revisions\/362419"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/356434"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=362418"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=362418"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=362418"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}