Iako se nakon skoro dve godine pandemije mislilo da gore od trenutne situacije ne mo\u017ee da bude, 2022. godina je to stanovi\u0161te demantovala, s obzirom na to da je donela malo vi\u0161e lo\u0161ih, nego dobrih vesti. Veliki rat se vratio u Evropu, uz pretnju upotrebe nuklearnog oru\u017eja, ali se ujedno pandemija COVID-19 ubla\u017eila u mnogim zemljama ili je barem stavljena u drugi plan. Ekonomska, ekolo\u0161ka i geopoliti\u010dka previranja definisala su poslednjih dvanaest meseci u godini kada je umrla britanska kraljica Elizabeta II i u kojoj je izvr\u0161ena invazija na Ukrajinu od strane Rusije. Ipak, mnogo toga se dogodilo po prvi put, po\u010dev\u0161i od \u010dinjenice da je prvo Svetsko prvenstvo odr\u017eano u zimskom periodu u Kataru, prvo za ovu zemlju i Bliski istok uop\u0161te. Tako\u0111e, Ri\u0161i Sunak je izabran za prvog britanskog premijera azijskog porekla, iako je prema njegovim re\u010dima samo \u017eeleo da postane d\u017eedaj kada poraste. Si \u0110inping je na 20. Kongresu KPK eliminisao politi\u010dke rivale\u00a0 i obezbedio podr\u0161ku za tre\u0107i mandate generalnog sekretara partije, \u010dime je ukinuta praksa ograni\u010denja na dva mandata. Smrt Mashe Amini koja je uhap\u0161ena jer nije nosila hid\u017eab, a potom prevezena u bolnicu u te\u0161kom stanju uz navoda da ju je pretukla policija za moral, pokrenula je talas masovnih antivladinih protesta u Iranu, najizazovnijih nakon Islamske revolucije iz 1979. godine. Broj stanovnika sveta prema procenama Ujedinjenih nacija u 2022. godini je dostigao osam milijardi. Goblinski re\u017eim rada (goblin mode) je Oksfordova re\u010d godine, a ova sintagma ozna\u010dava pona\u0161anje koje je \u201ebez izvinjenja samozadovoljavaju\u0107e, lenjo, aljkavo ili pohlepno\u201d.<\/p>\n
Medija centar Beograd, na pragu 2023. godine, svojim sagovornicima je postavio pitanje KOJA TRI DOGA\u0110AJA\u00a0 SU OBELE\u017dILI 2022. GODINU?<\/p>\n
\nDragan Biseni\u0107<\/h2>\n
Novinar, publicista i biv\u0161i diplomata<\/em><\/p><\/blockquote>\n
Nesumnjivo prisustvujemo svim manifestacijama \u201esmene epoha\u201c u kojima nestaju poslednji tragovi 20. veka. Nestaju li\u010dnosti koje su ga obele\u017eile, od kraljice Elizabete do Mihaila Gorba\u010dova, a umesto, najverovatnije, najstabilnijeg svetskog sistema koji je ikada postojao \u2013 bipolarnog, nastavljen je trend klizanja u globalnu anarhiju.<\/p>\n
Prvo je 2008. svetska ekonomska kriza su\u0161tinski uzdrmala temelje zapadnog kapitalisti\u010dkog sistema, da bi 2020. pandemija Covid-19 preoblikovala forme i funkcionisanje svetskih dru\u0161tava, a onda ukrajinski sukob potkopao me\u0111unarodni sistem bezbednosti i o\u010duvanja dotada\u0161nje globalne ravnote\u017ee.<\/p>\n
Tako je svaka od dana\u0161njih globalnih sila dala doprinos \u0161irenju entropije u svetu: SAD ekonomsku krizu, sa kineskog tla krenula je korona, a Rusija je dovela u pitanje postojanje bezbednosnih aran\u017emana i organizacija, po\u010dinju\u0107i od NATO. Domete i ishode ovog poteza tek \u0107emo da uvidimo, mo\u017eda ve\u0107 2023. godine. Postoje, reklo bi se, samo dva ishoda: da Rusija ostvari svoje vojne ciljeve i da ih ne ostvari. Prvi put za poslednjih 400 godina Rusija se okre\u0107e od Evrope i stoji spram nje kao neprijateljska sila kakva nikada ranije u istorji nije bila. Ovoga puta, na granici nove, \u010dvr\u0161\u0107e i nepropusne \u201egvozdene zavese\u201c koja raste od Baltika do Crnog mora, bi\u0107e Rusija kao ekstenzija Kine i Evroazije. Ukoliko ne uspe, Rusija \u0107e biti osu\u0111ena da igra ulogu politi\u010dkog patuljka, a u skladu s tim bi se verovatno razvijala i njena geografska\u00a0 dimenzija.<\/p>\n
Jasna pojava Evroazije kao globalnog subjekta doga\u0111a se prvi put posle D\u017eingis kanovih osvajanja. \u0160angajska organizacija za saradnju ve\u0107 uklju\u010duje 32 dr\u017eave u svetu sa najavljenom ambicijom \u0161irenja koja je najavljena na samitu u septembru ove godine.<\/p>\n
Za na\u0161 najzna\u010dajniji spojnopoliti\u010dki doga\u0111aj izdvojio bih majsko pomirenje SPC i Makedonske pravoslavne crkve kojim je okon\u010dan vi\u0161edecenijski spor. Njime su otvorene nove mogu\u0107nosti za saradnju Srbije i Severne Makedonije, ali i skrenuta pa\u017enja na mogu\u0107nosti crkvene diplomatije u re\u0161avanju kriznih situacija, poput, recimo, kosovske, gde bez jasnog u\u010de\u0161\u0107a SPC ona ne mo\u017ee da bude re\u0161ena.<\/p>\n
\nBo\u0161ko Jak\u0161i\u0107<\/h2>\n
Novinar i spoljnopoliti\u010dki komentator\u00a0\u00a0<\/em><\/p><\/blockquote>\n
Nastavljen je pad globalnog poverenja u demokratske institucije, sloboda medija bila je na silaznoj putanji, socijalne razlike se svuda dramati\u010dno uve\u0107avaju a klimatske promene zbog nebrige \u010doveka donose nove katastrofalne poplave i su\u0161e.<\/p>\n
Svet izlazi iz pandemije, ali ne i iz rata u Ukrajini koji \u0107e, po svemu sude\u0107i, trajati \u010ditavu 2023. godinu. Ruska invazija okru\u017eena je visokim stepenom neizvesnosti i potencijalog konflikta koji dodatno mo\u017ee da destabilizuje globalne politi\u010dke i ekonomske odnose, doprinese energetskom haosu i ugrozi prehrambenu sigurnost sveta.<\/p>\n
Ukrajinci su pokazali zadivljuju\u0107i stepen hrabrosti i odlu\u010dnosti a ruska armija je pokazala da nije tako sna\u017ena kao \u0161to se mislilo. Status quo se nastavlja. Kijev ne \u017eeli da Rusima otvori takti\u010dku prednost da zimu iskoriste da stabilizuju linije frontova, popune arsenale krstare\u0107ih raketa i dronova, pregrupi\u0161u i oja\u010daju trupe, obu\u010de 300.000 novih regruta, stabilizuju kontrolu nad anektiranim i okupiranim teritorijama i pripreme se za prole\u0107e.<\/p>\n
Moskva \u0107e vreme do prole\u0107a upotrebiti da nastavi da razara ukrajinsku infrastrukturu i brutalno ka\u017enjava civilno stanovni\u0161tvo. \u0160ta \u0107e biti posle? Uslovi za prekid vatre i neko pregovorno re\u0161enje u ovom trenutku ne deluju realno.<\/p>\n
Godinu 2022. obele\u017eilo je poja\u010danje globalne energetske krize izazvane ratom u Ukrajini. Inflacija koju generi\u0161u cene energije ve\u0107 je uzrokovala dramati\u010dan rast cena prehrambenih proizvoda. Kriza i \u201cratna ekonomija\u201d o kojoj se govori predstavljaju ozbiljan izazov svetu da stvori novi, ekolo\u0161ko \u010distiji i bezbedniji energetski sistem.<\/p>\n
Potra\u017enja energenata je zna\u010dajno pove\u0107ana zbog rasta stanovni\u0161tva i ekonomskih aktivnosti, \u0161to samo zna\u010di da \u0107e se svet suo\u010diti sa rastu\u0107im pritiscima na ograni\u010dene energetske izvore. Cene energenata \u0107e rasti. Kako zaustaviti trend ponovne rastu\u0107e upotrebe fosilnih goriva?<\/p>\n
Uprkos konflikta na istoku Evrope koji je svet vratio u vremena Hladnog rata, Kina ostaje u epicentru i u ameri\u010dkoj predizbornoj godini. Ameri\u010dko-kineski geostrate\u0161ki antagonizam izazvan tenzijama oko trgovine, rata u Ukrajini, ekonomskih i vojnih pretnji i strahova zbog zao\u0161travanja oko Tajvana nije otklonjen, ali se po svemu sude\u0107i ubacuje u laboratorijske uslove. Predsednici D\u017eo Bajden i Si \u0110inping su se tokom susreta na Baliju krajem 2022. slo\u017eili da ne veruju u njihov novi Hladni rat. Va\u0161ington i Peking \u0161alju signale da \u017eele da spre\u010de da se neslaganja \u2013 poput ljudskih prava \u2013 spiralno penju do konflikta. Takmi\u010denje i rivalstvo da, konflikt ne.<\/p>\n
\nTimoti Les<\/h2>\n
Saradnik centra za geopolitiku pri univerzitetu Kembrid\u017e<\/em><\/p><\/blockquote>\n
Najva\u017eniji politi\u010dki doga\u0111aj je nesumnjivo bila ruska invazija na Ukrajinu koja c\u0301e imati posledice koje c\u0301e trajati dugo u buduc\u0301nosti. To c\u0301e ubrzati propadanje Rusije, proces koji je u toku od pro\u0161log veka, slabljenjem autoriteta rukovodstva, isu\u0161ivanjem ruskih vojnih resursa na bojnom polju i podrivanjem temelja nacionalne ekonomije. \u010cak i ako se rat zavr\u0161i sutra \u2013 \u0161to nec\u0301e \u2013 zapadni investitori se nec\u0301e vratiti u zemlju, a Rusija je trajno izgubila svoje tr\u017ei\u0161te energije u Evropi. Nasuprot tome, invazija c\u0301e oja\u010dati pozicije SAD i Kine koje mogu izbaciti regionalnog rivala iz redova velikih sila i pro\u0161iriti njihove sfere uticaja \u2013 u slu\u010daju SAD na isto\u010dnu Evropu i u slu\u010daju Kine u Sibir i ruski Daleki istok.<\/p>\n
Ruska invazija c\u0301e tako\u0111e imati dugoro\u010dne implikacije na politiku u Evropi. Ona je vec\u0301 oslabila EU tako \u0161to je otvorila novu liniju rascepa izme\u0111u njenog severa i istoka koji zagovaraju politiku konfrontacije sa Rusijom i njenog zapada i juga koji zagovaraju politiku prilago\u0111avanja. Poljska c\u0301e po\u010deti da te\u017ei alternativnoj buduc\u0301nosti kao centralna dr\u017eava u novom savezu u isto\u010dnoj Evropi koji podr\u017eavaju Amerika i Britanija, a koji uklju\u010duje Ukrajinu, Balti\u010dke dr\u017eave i Rumuniju. U me\u0111uvremenu, zapadna Evropa mora da se pripremi za posledice Rusije u opadanju, uklju\u010dujuc\u0301i dolazak velikog broja Rusa koji se krec\u0301u na Zapad u narednih nekoliko decenija.<\/p>\n
Drugi najva\u017eniji doga\u0111aj bio je uspe\u0161an poku\u0161aj nau\u010dnika da generi\u0161u energiju pomoc\u0301u nuklearne fuzije, svetog grala proizvodnje energije. Jo\u0161 je rano, ali do ove godine nije bilo jasno da li je ova tehnologija uop\u0161te moguc\u0301a. Me\u0111utim, sada postoji \u0161ansa da se proizvedu neograni\u010dene zalihe energije uz izbegavanje negativnih strana fosilnih goriva (zaga\u0111enje i gasovi staklene ba\u0161te); postojec\u0301ih zelenih tehnologija kao \u0161to su vetar i solarna energija (nepouzdanost i ograni\u010deni u\u010dinak), kao i negativne strane nuklearne fisije (visoki tro\u0161kovi i opasnosti uklju\u010dujuc\u0301i opasan otpad, potencijalno topljenje i proizvodnju materijala potrebnih za razvoj nuklearnog oru\u017eja). Ovo je zapanjujuc\u0301e dostignuc\u0301e za \u010dove\u010danstvo koje c\u0301e oblikovati politiku i dru\u0161tvo u decenijama, a mo\u017eda i vekovima.<\/p>\n
Rizikujuc\u0301i da budem anglocentri\u010dan, trec\u0301i najva\u017eniji doga\u0111aj 2022. vidim kao smrt kraljice Elizabete II. Bila je vrhunska politi\u010dka i kulturna li\u010dnost: najpoznatija \u017eena na svetu; \u0161ef dr\u017eave petnaest zemalja uklju\u010dujuc\u0301i Veliku Britaniju, Kanadu, Australiju i Novi Zeland; i \u0161ef Komonvelta koji obuhvata trec\u0301inu svetskog stanovni\u0161tva. Igrala je ulogu koju niko verovatno nec\u0301e ponoviti zbog jedinstvenih okolnosti njenog ranog dolaska na presto i njenog veoma dugog \u017eivota. Tokom svoje vladavine, koja je trajala od 1952. do 2022. godine, upoznala je i komunicirala sa gotovo svakom zna\u010dajnom istorijskom li\u010dno\u0161c\u0301u na planeti, od Gandija preko Tita do Donalda Trampa. Simboli\u010dno, \u010dini se da njena smrt ozna\u010dava i kraj jedne istorijske epohe u Evropi \u2013 dugog perioda mira i prosperiteta koji je zapo\u010deo zavr\u0161etkom Drugog svetskog rata i nove i opasnije ere koja sada po\u010dinje, za koju je ruska invazija Ukrajine ozna\u010dila po\u010detak.<\/p>\n