{"id":361572,"date":"2022-12-30T08:06:49","date_gmt":"2022-12-30T07:06:49","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=361572"},"modified":"2022-12-30T08:06:49","modified_gmt":"2022-12-30T07:06:49","slug":"evropa-posle-rata","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/12\/30\/evropa-posle-rata\/","title":{"rendered":"Evropa posle rata"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Yanis Varoufakis<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Ovo nije rasprava o tome mo\u017ee li se Rusiji verovati da \u0107e po\u0161tovati bilo kakav budu\u0107i mirovni sporazum s Ukrajinom. Niti je ovo pohvala<\/a> prednostima okon\u010danja rata diplomatskim sredstvima. Ovo je samo moje razmi\u0161ljanje o jo\u0161 jednom od evropskih paradoksa: mir u Ukrajini bi nesumnjivo doprineo zaustavljanju daljeg ekonomskog krvarenja Evrope, ali onog trenutka kada se otvori bilo kakav <\/em>mirovni proces, Evropska unija \u0107e se ponovo podeliti po liniji koja deli istok i zapad, \u0161to \u0107e neizbe\u017eno obnoviti stare podele izme\u0111u severa i juga.<\/p>\n

Kredibilan mirovni proces podrazumeva komplikovane pregovore izme\u0111u velikih svetskih sila. Ko \u0107e predstavljati Evropu za pregovara\u010dkim stolom? Te\u0161ko je zamisliti da su poljski, balti\u010dki i skandinavski lideri spremni da tu ulogu prepuste francuskim ili nema\u010dkim kolegama.<\/p>\n

U isto\u010dnim i severoisto\u010dnim dr\u017eavama EU, francuski predsednik Emmanuel Macron ima reputaciju Putinovog pomaga\u010da, spremnog da Ukrajini nametne (njoj) neprihvatljivu razmenu teritorija za mir. Tako\u0111e, \u010dak i ako zanemarimo dugu istoriju zavisnosti Nema\u010dke od ruske energije, izgledi kancelara Olafa Scholza da se kvalifikuje za ulogu zastupnika zajedni\u010dkih evropskih interesa poljuljani su odlukom da nema\u010dkoj industriji odobri 200 milijardi fiskalne pomo\u0107i \u2013 one vrste koju je Nema\u010dka odbila da prihvati na nivou EU.<\/p>\n

S druge strane, francuske i nema\u010dke elite s podsmehom odbacuju mogu\u0107nost da u mirovnom procesu Evropu predstavlja neko poput Kaje Kallas ili Sanne Marin, premijerki Estonije i Finske. \u201eMoralni krsta\u0161ki pohod i postavljanje maksimalisti\u010dkih zahteva su u modi, ali to ne\u0107e pomo\u0107i mirovnom procesu, ve\u0107 \u0107e ga samo ote\u017eati\u201c, rekao mi je nedavno jedan nema\u010dki zvani\u010dnik.<\/p>\n

Pitanje ostaje otvoreno: ko \u0107e predstavljati EU u budu\u0107em mirovnom procesu?<\/p>\n

Da je EU iskoristila priliku posle velike bankarske i du\u017eni\u010dke krize 2008. i demokratizovala svoje institucije, Evropu bi sada kredibilno mogli predstavljati predsednik i ministar spoljnih poslova. Ali avaj, reklo bi se da gra\u0111anima Evrope ne pada na pamet da ih zastupaju Charles Michel, predsednik Saveta EU, i Joseph Borell, prvi \u010dovek spoljne politike Unije. Macron i Scholz bi to svakako odbili, a verovatno i ostali predsednici i premijeri evropskih dr\u017eava.<\/p>\n

Optimisti u Briselu veruju da uprkos vojnoj slabosti i nedostatku legitimnih pregovara\u010da EU mo\u017ee odigrati va\u017enu ulogu u budu\u0107im pregovorima, s obzirom na o\u010dekivanje da EU finansira obnovu Ukrajine i arbitrira u procesima za priklju\u010divanje Ukrajine jedinstvenom tr\u017ei\u0161tu, carinskoj uniji, mo\u017eda i samoj EU. Ima li takav optimizam osnova?<\/p>\n

Nema sumnje da \u0107e EU izdvojiti dosta novca i koordinisati proces priklju\u010denja Ukrajine posle rata. Ali to ne garantuje da \u0107e EU zna\u010dajnije uticati na mirovni proces. Zapravo, imamo dosta razloga da verujemo da \u0107e uloga EU kao glavnog finansijera obnove Ukrajine podeliti i oslabiti Uniju, \u010dak i vi\u0161e nego kriza od pre vi\u0161e od 10 godina.<\/p>\n

Evropska investiciona banka procenjuje da \u0107e tro\u0161kovi obnove Ukrajine iznositi<\/a> pribli\u017eno 1 trilion evra \u2013 \u0161to odgovara ukupnom bud\u017eetu EU za period 2021-27. i za 40% prema\u0161uje iznos fonda za oporavak posle pandemije po NextGenerationEU<\/a>. Ve\u0107 optere\u0107ena izdvajanjem 200 milijardi evra za odr\u017eavanje nema\u010dkog industrijskog modela koji je po\u010deo da se uru\u0161ava i dodatnih 100 milijardi evra za odbranu, Nema\u010dka nema fiskalnog kapaciteta da obezbedi makar deo ove sume.<\/p>\n

Ako Nema\u010dka nije u stanju da pokrije dodatne tro\u0161kove, jasno je da to ne mogu ni ostale zemlje EU. Jedini na\u010din da se finansira obnova Ukrajine bilo bi zajedni\u010dko zadu\u017eivanje, kroz istu bolnu proceduru koja je dovela do osnivanja fonda za oporavak 2020.<\/p>\n

Pod pritiskom da obezbedi novac, EU \u0107e verovatno po\u0107i tim putem, ali ubrzo \u0107e shvatiti da to produbljuje unutra\u0161nje podele. Evropski lideri su uspeli da se slo\u017ee o zajedni\u010dkom zadu\u017eivanju u vreme pandemije, ali inflacija je tada bila negativna i sve \u010dlanice su se suo\u010davale s pretnjom ekonomske implozije zbog pandemijskih mera i pada tra\u017enje \u0161irom Evrope. Kada se dogovori mir, mora\u0107e da pristanu na jo\u0161 ve\u0107e zajedni\u010dko zadu\u017eivanje za finansiranje obnove Ukrajine u trenutku kada su se kamatne stope u\u010detvorostru\u010dile, inflacija divlja, a o\u010digledno je da \u0107e ekonomske koristi biti neravnomerno raspore\u0111ene.<\/p>\n

\u0160panija \u0107e postaviti pitanje za\u0161to bi se zadu\u017eivala zajedno s Nema\u010dkom, s obzirom da \u0107e nema\u010dke kompanije dobiti lavovski deo poslova u Ukrajini. Poljska \u0107e se pobuniti kad Nema\u010dka i Italija objave da \u0107e nastaviti da kupuju ruske energente nakon \u0161to je uspostavljen mir. Ma\u0111arska \u0107e prodati glas podr\u0161ke fondu za Ukrajinu uz uslov da EU odustane od daljeg insistiranja na vladavini prava i transparentnosti. U pometnji koja \u0107e nastati, stare podele izme\u0111u (kalvinisti\u010dkog) severa i (katoli\u010dkog) juga, izme\u0111u onih koji su za i onih koji su protiv fiskalne unije, obnovi\u0107e se u punoj snazi.<\/p>\n

Nema\u010dka ve\u0107 strahuje da \u0107e Francuska insistirati na nastavku trajnog, i prili\u010dno redovnog, emitovanja zajedni\u010dkog duga, \u010demu se nema\u010dka politi\u010dka klasa sna\u017eno opire, ne samo zato \u0161to se protiv toga nedavno izjasnio<\/a> i Ustavni sud Nema\u010dke. Dublji razlog je to \u0161to bi fiskalna unija kakvu tra\u017ei Francuska primorala nema\u010dke konglomerate da odustanu od prakse koja je ugra\u0111ena u njihov DNK: akumuliranje ameri\u010dkog novca kroz veliki neto izvoz u SAD, \u0161to je bilo mogu\u0107e zahvaljuju\u0107i stagnaciji nema\u010dkih plata i niskim cenama prirodnog gasa.<\/p>\n

Ako planirane mere predsednika Bidena za smanjivanje inflacije i uvo\u0111enje protekcionisti\u010dkih barijera, \u0161to bi dovelo do pada neto izvoza u Sjedinjene Dr\u017eave, ne promene stav Nema\u010dke, pregovori o okon\u010danju rata u Ukrajini \u0107e produbiti podelu EU na istok i zapad \u2013 i posredno obnoviti stare podele izme\u0111u severa i juga.<\/p>\n

To ne treba da nas iznenadi. Posle finansijskog sloma 2008. i podela koje su se tada otvorile, EU je \u010ditav problem jednostavno gurnula pod tepih. Rat u Ukrajini doveo je do novog udaljavanja izme\u0111u istoka i zapada. Kada se kona\u010dno uspostavi mir, obe linije razdvajanja \u0107e se dodatno produbiti i zao\u0161triti, toliko da vi\u0161e ne\u0107emo mo\u0107i da ih ignori\u0161emo.<\/p>\n

Project Syndicate<\/a><\/p>\n

Preveo \u0110or\u0111e Tomi\u0107<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Rat u Ukrajini doveo je do novog udaljavanja izme\u0111u istoka i zapada. Kada se kona\u010dno uspostavi mir, obe linije razdvajanja \u0107e se dodatno produbiti i zao\u0161triti, toliko da vi\u0161e ne\u0107emo mo\u0107i da ih ignori\u0161emo.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5,12],"tags":[2691],"class_list":["post-361572","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu","category-prica-dana","tag-yanis-varoufakis-eu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/361572","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=361572"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/361572\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":361581,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/361572\/revisions\/361581"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=361572"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=361572"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=361572"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}