{"id":361467,"date":"2022-12-28T13:25:08","date_gmt":"2022-12-28T12:25:08","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=361467"},"modified":"2022-12-28T13:25:08","modified_gmt":"2022-12-28T12:25:08","slug":"hoce-li-2023-donijeti-nadu-u-perspektivu-prosirenja-eu-na-zapadni-balkan","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/12\/28\/hoce-li-2023-donijeti-nadu-u-perspektivu-prosirenja-eu-na-zapadni-balkan\/","title":{"rendered":"Ho\u0107e li 2023. donijeti nadu u perspektivu pro\u0161irenja EU na Zapadni Balkan?"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Visar D\u017eambazi*
\n<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Istorijski gledano, politika pro\u0161irenja EU imala je svoje uspone i padove. Kada se suo\u010di sa va\u017enim izazovima, EU se pokazala otpornom i spremnom da prihvati nove dr\u017eave \u010dlanice. Tokom proteklih nekoliko godina, ipak, ova spremnost i posve\u0107enost su se smanjili zbog umora od pro\u0161irenja i evroskepticizma.<\/p>\n

EU se danas suo\u010dava sa svojom najve\u0107om borbom za mir i bezbednost na kontinentu zbog rata u Ukrajini. Ovo mo\u017ee poslu\u017eiti kao poziv na bu\u0111enje EU i pru\u017eiti priliku za dalji i br\u017ei napredak u integraciji preostalih zemalja Zapadnog Balkana u blok.<\/p>\n

\n

Dve decenije EU na zapadnom Balkanu: Vi\u0161e retorike nego akcije<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Nakon raspada Jugoslavije, Sjedinjene Dr\u017eave su prenijele \u0161tafetu liderstva EU u regionu. Ovo je ozvani\u010deno na Samitu u Solunu 2003. godine, gde je EU zvani\u010dno potvrdila evropsku perspektivu za zemlje Zapadnog Balkana.<\/p>\n

Evropska unija je primenila pristup \u201e\u0161argarepe i \u0161tapa\u201c prema regionu, \u0161to zna\u010di da su demokratske reforme nagra\u0111ene daljom integracijom, a nedostatak napretka rezultira kaznom. Me\u0111utim, vi\u0161e od 20 godina, zemlje zapadnog Balkana nisu uspele da se integri\u0161u u blok. Samo jedna dr\u017eava, Hrvatska, pridru\u017eila se 2013. godine.<\/p>\n

U me\u0111uvremenu, apetit za pro\u0161irenjem je po\u010deo da se smanjuje, jer se EU suo\u010dila sa nizom kriza kao \u0161to su finansijska kriza, migrantska kriza, teroristi\u010dki napadi, Bregzit i aneksija Krima, izme\u0111u ostalog, ostavljaju\u0107i ostalih \u0161est zemalja van Unije.<\/p>\n

Glavna politika Evropske unije na Zapadnom Balkanu, politika pro\u0161irenja, po\u010dela je da jenjava. Zemlje \u010dlanice EU po\u010dele su da oklevaju u diskusijama o daljem pro\u0161irenju, \u0161to je dovelo do faze poznate kao evroskepticizam i zamor od pro\u0161irenja EU.<\/p>\n

Vakum koji su stvorile SAD po\u010detkom milenijuma i EU nekoliko godina kasnije, brzo su popunili zlonamerni i autoritarni akteri, uglavnom Rusija i Kina, koje su koristile mehanizme meke mo\u0107i, vojne sposobnosti i ekonomske investicije da pokrenu region dalje od Evropske unije.<\/p>\n

Rusija je, na primer, postala sve neprijateljski raspolo\u017eena 2014. godine kada je anektirala ukrajinsku teritoriju Krima. Ovo je poslu\u017eilo kao poziv za bu\u0111enje Zapada.<\/p>\n

Iste godine, biv\u0161a nema\u010dka kancelarka Angela Merkel poku\u0161ala je da spase proces pro\u0161irenja pokretanjem zna\u010dajne nema\u010dke inicijative pod nazivom Berlinski proces. Cilj je bio da se zadr\u017ei dinamika evropskih integracija obezbe\u0111ivanjem dodatne nema\u010dke posve\u0107enosti regionu kroz sporazume o regionalnoj saradnji.<\/p>\n

Od 2014. godine, region je zabele\u017eio manji napredak. Najzna\u010dajniji napredak postignut je izme\u0111u Makedonije i Gr\u010dke, koje su pristale da okon\u010daju svoj 27-godi\u0161nji spor oko upotrebe imena \u201eMakedonija\u201c i promene ime zemlje u Severna Makedonija.<\/p>\n

Dve decenije nakon Solunskog samita, \u0161est zemalja Zapadnog Balkana ostalo je van bloka.<\/p>\n

\n

Ruska invazija Ukrajine pokrenula je to\u010dkove<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Ruski rat u Ukrajini je proizveo promenu paradigme. Zapadni odgovor na rusku agresiju bio je brz. Strah od dalje bezbednosne eskalacije u isto\u010dnoj Evropi postao je realan i EU je odlu\u010dila da u skladu sa tim reaguje sankcijama, vojnim snabdevanjem i drugim sredstvima pomo\u0107i Ukrajini.<\/p>\n

Evropska unija je tako\u0111e brzo isporu\u010dila va\u017ene politi\u010dke poruke i signale. Za godinu dana, EU je Ukrajini, Moldaviji i Bosni i Hercegovini dodelila status kandidata za \u010dlanstvo u EU i dala zeleno svetlo za otvaranje pristupnih pregovora za Albaniju i Severnu Makedoniju.<\/p>\n

Va\u017eno je napomenuti da je EU delovala u vanrednim okolnostima izazvanim ratom u Ukrajini. Me\u0111utim, imperativ je da EU ne stane na tome. Evropa je danas daleko opasnije mesto nego \u0161to je bila 2014. Dakle, rat u Ukrajini pokazuje da EU treba brzo da reaguje u svom susedstvu i da ponovo kalibrira svoj pristup spoljnoj politici.<\/p>\n

Politika pro\u0161irenja mo\u017ee biti svedok zamora ili skepticizma, ali ona ostaje opipljiv pristup napretku i konsolidaciji demokratija na Zapadnom Balkanu i \u0161ire. \u0160tavi\u0161e, on simbolizuje kapacitet EU da deluje kao globalni akter u me\u0111unarodnim poslovima.<\/p>\n

\n

Kosovo: Poslednji vagon koji \u010deka da se pridru\u017ei vozu za EU<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Jedno veliko pitanje koje se odnosi na politiku pro\u0161irenja EU ostaje Kosovo. Status kandidata za \u010dlanstvo u EU za Bosnu i Hercegovinu ostavlja Kosovo kao posljednju preostalu zemlju u regionu koja nema jasan put ka Evropskoj uniji.<\/p>\n

Iako je Bosna morala da \u010deka \u0161est godina da dobije status kandidata za \u010dlanstvo u EU, zbog slo\u017eenih unutra\u0161njih politi\u010dkih pitanja, pitanje Kosova je komplikovanije na me\u0111unarodnoj sceni.<\/p>\n

Postoji pet dr\u017eava \u010dlanica EU koje ne priznaju dr\u017eavnost Kosova, \u0161to ote\u017eava Kosovu da u skorije vreme svedo\u010di napretku na svom putu prema EU. To je u velikoj meri posledica nedostatka napretka u dijalogu Kosovo-Srbija.<\/p>\n

Dr\u017eave \u010dlanice EU koje ne priznaju Kosovo izjavile su da \u0107e to u\u010diniti tek kada se postigne sporazum o normalizaciji sa Srbijom. Uprkos takvim te\u0161ko\u0107ama. Kosovo je formalno podnelo zahtev za \u010dlanstvo u EU 15. decembra 2022. Prvi udarac za Kosovo donela je \u0160panija, koja je najavila<\/a> da ne\u0107e podr\u017eati zahtev Kosova za \u010dlanstvo u EU.<\/p>\n

Dakle, dalji napredak Kosova u njegovim te\u017enjama ka evropskim integracijama vezan je za napredak u dijalogu Kosova i Srbije. Za EU je va\u017eno da postigne rezultate u ovom procesu i otvori put jedinstvenom pristupu EU na zapadnom Balkanu.<\/p>\n

\n

Integracija u EU je vi\u0161e politi\u010dka nego zasnovana na zaslugama<\/h2>\n<\/blockquote>\n

\u00a0<\/strong>EU je 2004. godine povukla hrabar potez i prihvatila 10 novih dr\u017eava \u010dlanica, \u0161to je ozna\u010dilo njeno najve\u0107e \u0161irenje. Osam zemalja iz centralne i isto\u010dne Evrope, uz Kipar i Maltu, pristupilo je bloku 1. maja 2004. Tri godine kasnije, Rumunija i Bugarska su pristupile EU, a posljednja dr\u017eava koja je pristupila bila je Hrvatska 2013. godine.<\/p>\n

Ovaj potez je bio vi\u0161e zasnovan na politici nego na zaslugama. Zemlje Centralne i Isto\u010dne Evrope bile su decenijama pod kontrolom Sovjetskog Saveza. Kraj Hladnog rata i raspad Sovjetskog Saveza ubedili su lidere EU da dalje pro\u0161iruju Uniju u svoju geopoliti\u010dku korist.<\/p>\n

Vi\u0161e dr\u017eava \u010dlanica zna\u010dilo je vi\u0161e stabilnosti, bezbednosti i prosperiteta za kontinentalnu Evropu, \u0161to se preto\u010dilo u politi\u010dku polugu. Kao rezultat toga, politika pro\u0161irenja EU postala je najuspe\u0161niji spoljnopoliti\u010dki instrument za EU.<\/p>\n

U tom smislu, pro\u0161irenje EU je bilo politi\u010dko oru\u0111e, a ne proces zasnovan samo na zaslugama. Uzmimo na primer Kipar, ostrvo efektivno podeljeno du\u017e etni\u010dkih linija, bez potpune kontrole nad svojim granicama i sada\u0161nje tampon zone UN izme\u0111u.<\/p>\n

Drugi primer je Bugarska, koja nije imala neophodnu pripremu za vladavinu prava da bi se pridru\u017eila EU i \u2013 i do danas \u2013 nastavlja da se bori sa izazovima koji se odnose na vladavinu prava i korupciju. Danas je Bugarska najni\u017ee rangirana<\/a> dr\u017eava \u010dlanica EU u Indeksu percepcije korupcije Transparensi interne\u0161enela. Nijedna od ovih zemalja ne ispunjava osnovne kriterijume za ulazak u blok.<\/p>\n

Ako je Evropska unija dala rezultate 2004. godine zbog potencijalne pretnje koja dolazi od Rusije, mo\u017ee ponovo da ispuni stvarnu pretnju koju Rusija predstavlja za isto\u010dnu i jugoisto\u010dnu Evropu.<\/p>\n

\n

2023: 20 godina od Solunskog samita<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Izgledi za \u010dlanstvo Zapadnog Balkana u EU kratkoro\u010dno ostaju nedosti\u017eni, ali najnoviji razvoj doga\u0111aja je pokazao da je EU kona\u010dno \u017eeljna da promeni svoj pristup delovanju zasnovan na retorici.<\/p>\n

Na primer, prvi put ikada, EU je organizovala samit EU-Zapadni Balkan u regionu, \u010diji je doma\u0107in bila Albanija 6. decembra 2022.<\/p>\n

Glavni naglasak samita bila je zajedni\u010dka deklaracija<\/a> kojom se izra\u017eava puna podr\u0161ka EU perspektivi \u010dlanstva zemalja Zapadnog Balkana i poziva na ubrzanje procesa pridru\u017eivanja. \u0160tavi\u0161e, potpisali su sporazum o ni\u017eim cenama rominga izme\u0111u Zapadnog Balkana i EU.<\/p>\n

U prvoj ta\u010dki deklaracije se zaklju\u010duje da \u201eeskaliraju\u0107i agresivni rat Rusije protiv Ukrajine dovodi u opasnost evropski i globalni mir i bezbednost i nagla\u0161ava va\u017enost strate\u0161kog partnerstva izme\u0111u EU i regiona Zapadnog Balkana\u201c.<\/p>\n

Dakle, novi geopoliti\u010dki pejza\u017e i ozbiljna pretnja od Rusije su dovoljno ozbiljni razlozi da se promeni kurs. Zemlje \u010dlanice EU pove\u0107avaju svoje bud\u017eete za odbranu. Nema\u010dka je, na primer, odobrila 100 milijardi evra<\/a> specijalnog fonda za odbranu.<\/p>\n

Francuski predsednik Emanuel Makron pokazao je geopoliti\u010dke te\u017enje vode\u0107i politiku geostrate\u0161ke autonomije za Evropu i ve\u0107i ugled Evrope u svetskoj sceni. Zemlje \u010dlanice EU posebnu pa\u017enju poklanjaju rutama ilegalnih migracija sa Balkana i bli\u017ee sara\u0111uju sa zemljama Zapadnog Balkana.<\/p>\n

Nedavno je parlament EU usvojio rezoluciju<\/a> kojom se dalji napredak Srbije u procesu pridru\u017eivanja EU uslovljava uskla\u0111ivanjem sa sankcijama EU protiv Rusije. Sve su to pokazatelji da EU prelazi sa re\u010di na delo i da se ovi razvoji de\u0161avaju u klju\u010dnom trenutku za Evropu.<\/p>\n

Naredna godina ima zna\u010dajan politi\u010dki zna\u010daj za EU i Zapadni Balkan, jer se navr\u0161ava 20 godina od Solunskog samita. EU je potreban jo\u0161 jedan sli\u010dan samit na kome bi mogla da postavi konkretnu mapu puta za integraciju.<\/p>\n

Za EU je imperativ da posveti vi\u0161e pa\u017enje i da se dosledno anga\u017euje na Zapadnom Balkanu. Integracija zemalja Zapadnog Balkana ostaje izazov, ali ne i nemogu\u0107. Istorija pokazuje da je u vremenima neizvesnosti i kriza EU uvek davala rezultate.\u00a0<\/strong>\u00a0<\/strong><\/p>\n

Visar D\u017eambazi<\/em><\/strong><\/a> radi kao projekt menad\u017eer i urednik u Sbunkeru. D\u017eambazijev rad fokusira se na evroatlantske integracije, spoljnu politiku SAD u jugoisto\u010dnoj Evropi, autoritarne uticaje na Zapadnom Balkanu, regionalnu saradnju i dijalog Kosova i Srbije, izme\u0111u ostalih tema. Magistrirao je me\u0111unarodne studije na Univerzitetu Old Dominion u Vird\u017einiji (SAD) specijalizuju\u0107i se za spoljnu politiku SAD i me\u0111unarodne odnose.<\/em><\/p>\n

Tekst je nastao u sklopu izdanja \u201c<\/em><\/strong>Pri\u010da iz regije<\/em><\/strong><\/a>\u201d kojeg sprovode\u00a0<\/em><\/strong>Res Publica<\/em><\/strong><\/a>\u00a0i\u00a0<\/em><\/strong>Institut za komunikacijske studije<\/em><\/strong><\/a>, u suradnji s partnerima iz Crna Gora (<\/em><\/strong>PCNEN<\/em><\/strong><\/a>), Kosova (<\/em><\/strong>Sbunker<\/em><\/strong><\/a>), Srbije (<\/em><\/strong>Autonomija<\/em><\/strong><\/a>), Bosne i Hercegovine (<\/em><\/strong>Analiziraj.ba<\/em><\/strong><\/a>), i Albaniji (<\/em><\/strong>Exit News<\/em><\/strong><\/a>), u okviru projekta “Kori\u0161\u0107enje novinarstva zasnovanog na\u00a0\u010dinjenicama za podizanje svijesti i suprotstavljanje dezinformacijama u medijskom prostoru” uz podr\u0161ku Britanske ambasade u Skoplju.<\/em><\/strong><\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Jedno veliko pitanje koje se odnosi na politiku pro\u0161irenja EU ostaje Kosovo. Status kandidata za \u010dlanstvo u EU za Bosnu i Hercegovinu ostavlja Kosovo kao posljednju preostalu zemlju u regionu koja nema jasan put ka EU.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":326641,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[3],"tags":[558,2428,990],"class_list":["post-361467","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-analize-i-misljenja","tag-eu","tag-prosirenje","tag-zapadni-balkan"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/361467","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=361467"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/361467\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":361468,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/361467\/revisions\/361468"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/326641"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=361467"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=361467"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=361467"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}