{"id":361366,"date":"2022-12-27T07:51:50","date_gmt":"2022-12-27T06:51:50","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=361366"},"modified":"2022-12-27T11:06:00","modified_gmt":"2022-12-27T10:06:00","slug":"dok-cekamo-struju-iz-fuzije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/12\/27\/dok-cekamo-struju-iz-fuzije\/","title":{"rendered":"Dok \u010dekamo struju iz fuzije"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Bill McKibben<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Ameri\u010dko ministarstvo energetike najavilo<\/a> je proboj u proizvodnji fuzione energije: prema prvim izve\u0161tajima, nau\u010dnicima iz vladine Nacionalne laboratorije Lorens Livermor u Kaliforniji po prvi put je, makar na trenutak, po\u0161lo za rukom da svojom slo\u017eenom i skupom ma\u0161inerijom proizvedu vi\u0161e struje nego \u0161to im treba da je pokrenu. To je napredak od velikog zna\u010daja \u2013 u osnovi, istra\u017eiva\u010di ovde u\u010de kako da naprave drugo sunce. Proboj je do\u010dekan s obaveznim hvalospevima \u2013 mediji ga opisuju<\/a> kao \u201esveti gral\u201c, \u201eklju\u010dnu prekretnicu u vi\u0161edecenijskim poku\u0161ajima da se razvije tehnologija koja omogu\u0107ava neograni\u010denu, jeftinu, \u010distu struju\u201c.<\/p>\n

Obavezni oprez ne umanjuje slavu ovog dostignu\u0107a, ali je i on va\u017ean. Kako je jedan stru\u010dnjak za fuziju sa univerziteta u Kembrid\u017eu rekao za CNN, \u201ejo\u0161 smo prili\u010dno daleko od stvarne energetske dobiti potrebne za proizvodnju elektri\u010dne energije. Mo\u017eemo re\u0107i da je ovo uspeh nauke, ali jo\u0161 je puno toga potrebno da bi se proizvela energija koja se mo\u017ee koristiti\u201c. Za uspeh je, izme\u0111u ostalog, bio potreban jedan od najve\u0107ih lasera na svetu, dok reakcija stvara neutrone koji mogu da uni\u0161te samu opremu kojom se reakcija izaziva. Kako mediji prenose, \u201eza izgradnju ure\u0111aja dovoljno velikih da proizvedu fuzionu energiju u ve\u0107em obimu, potrebni su materijali koje je izuzetno te\u0161ko izraditi\u201c. Zato je sve to jo\u0161 uvek \u201ebar deceniju \u2013 a mo\u017eda i vi\u0161e decenija \u2013 daleko od komercijalne upotrebe\u201c.<\/p>\n

Sre\u0107om, ve\u0107 imamo tehnologiju kojom bismo mogli da premostimo te decenije: na\u0161e prvo sunce, ono na nebu iznad laboratorije Livermor i \u010ditave planete. Znamo kako da uhvatimo njegove zrake fotonaponskim panelima i znamo kako da iskoristimo \u010dinjenicu da sunce diferencijalno zagreva zemlju, pri \u010demu se stvara vetar \u010diju snagu hvatamo d\u017einovskim turbinama. Prednost ove tehnologije je u tome \u0161to odavno znamo kako da je izgradimo: ovo pi\u0161em na ra\u010dunaru koji se napaja iz krovnog panela, instaliranog 2001. Danas je ta tehnologija ve\u0107 prili\u010dno jeftina: proteklih godina je cena obnovljive energije pala ispod cene fosilnih goriva.<\/p>\n

Naravno, i ovde postoje odre\u0111ene rezerve. Nezgodno je to \u0161to sunce svake no\u0107i zalazi, pa su nam potrebne baterije za skladi\u0161tenje prikupljene energije (mada su i njihove cene sve ni\u017ee). Potom, da bismo generisali neophodne koli\u010dine energije, moramo da zauzmemo komad Zemljine povr\u0161ine za potrebnu ma\u0161ineriju (mada manje nego \u0161to se \u010desto zami\u0161lja). Tako da imamo i tro\u0161ak i korist, koja bi bila i u tome da bi zajednice \u0161irom sveta imale lokalnu kontrolu nad snabdevanjem energijom.<\/p>\n

Budu\u0107i da je jedna od ove dve tehnologije \u2013 obnovljiva energija \u2013 spremna<\/a> za upotrebu, a druga nije, redosled je prili\u010dno o\u010digledan. Zamislite svet u kojem, ako sve bude i\u0161lo po planu, za \u010detvrt veka mo\u017eemo da skinemo solarne panele i vetroturbine koje sada gradimo i da ih zamenimo elegantnim fuzionim reaktorima. (Mo\u017eda \u010dak i fisionim reaktorima malog obima; i ta tehnologija napreduje.) Ali, ako smesta ne izvr\u0161imo prvu tranziciju, ako uop\u0161te budemo u prilici da ih do\u010dekamo, ti elegantni reaktori \u0107e biti instalirani na krajnje degradiranoj, \u010dak devastiranoj planeti. Zahvaljuju\u0107i gustom sloju ugljenika koji emitujemo, Sunce 1 je sve opasnije.<\/p>\n

Razlog iz koga je proboj u fuziji izazvao takvo odu\u0161evljenje jeste taj \u0161to implicitno obe\u0107ava da bismo mogli da nastavimo da upravljamo svetom na gotovo isti na\u010din kao i do sada. Centralizovana mo\u0107 je ono \u0161to se uklapa u stari model po kome elektri\u010dna energija treba da se kre\u0107e niz jednosmernu liniju do krajnjih korisnika, umesto da to bude isprepletena mre\u017ea malih proizvo\u0111a\u010da solarne i energije vetra. Volimo status quo<\/em>, pod uslovom da ne do\u0111e do iznenadne promene nagore. Ali ta pristrasnost zasenjuje druga inovativna istra\u017eivanja koja bi nas mogla pokrenuti u jednako fascinantne pravce razvoja. Pro\u0161log ponedeljka je, na primer, nau\u010dni \u010dasopis Nature<\/em> objavio<\/a> va\u017ean komentar nekoliko vrhunskih istra\u017eiva\u010da o konceptu \u201edegrowth\u201c<\/span>1<\/sup><\/a> koji oni obja\u0161njavaju na slede\u0107i na\u010din: \u201eBogate ekonomije treba da napuste rast bruto doma\u0107eg proizvoda (BDP) kao svoj cilj, smanje destruktivne i nepotrebne oblike proizvodnje kako bi se smanjila upotreba energije i materijala, i fokusiraju ekonomske aktivnosti na obezbe\u0111ivanje ljudskih potreba i blagostanja\u201c. Ova analiza sagledava sve, od smanjenja duga na globalnom jugu do finansiranja javnih usluga u bogatim zemljama. \u201eRe\u0161avanje pitanja kako napredovati bez rasta zahteva\u0107e ogromnu mobilizaciju istra\u017eiva\u010da u svim disciplinama, uklju\u010duju\u0107i ekonomiste otvorenog uma, dru\u0161tvene i politi\u010dke nau\u010dnike, teoreti\u010dare razvoja i statisti\u010dare\u201c, pi\u0161u autori. To jeste skupo, mada verovatno manje od me\u0111unarodnog napora da se proizvede fuziona energija.<\/p>\n

Jedna komponenta tog posla ve\u0107 ima solidnu osnovu: pro\u0161log meseca, sociolo\u0161kinja sa Bostonskog koled\u017ea D\u017eulijet \u0160or objavila je prve rezultate globalnih eksperimenata, koje je osmislila tako da ispita pretpostavku da bi \u010detvorodnevna radna nedelja pove\u0107ala ose\u0107aj zadovoljstva kod ljudi i ujedno smanjila emisije ugljenika. Brojke su izvanredne: od 33 kompanije \u0161irom sveta koje su u\u010destvovale u studiji, zbog \u010dega su u februaru uvele 32-o\u010dasovnu radnu nedelju, skoro sve \u017eele da nastave sa novim planom rada. Od preko 900 zaposlenih u ovim kompanijama 99,6% njih je podr\u017ealo predlog. I kompanije i zaposleni su prijavili ve\u0107u produktivnost, a time i ve\u0107e prihode. Do\u0161lo je do blagog pada broja otkaza (jo\u0161 uvek u senci perioda<\/a> tzv. Velikih otkaza), a dodatni slobodan dan u nedelji ljudi nisu koristili za rad na drugom poslu. Rezultati koje je eksperiment imao na emisije ugljenika su \u201enepotpuni\u201c, konstatovala je \u0160or, ali je zabele\u017een \u201ezna\u010dajan pad frekvencije i trajanja putovanja na posao\u201c.<\/p>\n

Sve u svemu, vesti su ohrabruju\u0107e \u2013 od laboratorije za fuziju do \u010detvorodnevne radne nedelje. \u010cak i u na\u0161em svetu koji se zaglavio u ponavljanju starih gre\u0161aka ponekad se pojavi ne\u0161to novo pod suncem.<\/p>\n

The New Yorker<\/a><\/p>\n

Prevela Milica Jovanovi\u0107<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u010cak i u na\u0161em svetu koji se zaglavio u ponavljanju starih gre\u0161aka ponekad se pojavi ne\u0161to novo pod suncem<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":347574,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5,12],"tags":[1872],"class_list":["post-361366","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","category-prica-dana","tag-fuzija"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/361366","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=361366"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/361366\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":361367,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/361366\/revisions\/361367"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/347574"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=361366"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=361366"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=361366"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}