{"id":361148,"date":"2022-12-23T13:52:12","date_gmt":"2022-12-23T12:52:12","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=361148"},"modified":"2022-12-23T13:53:35","modified_gmt":"2022-12-23T12:53:35","slug":"albanija-proganjana-migracijom-i-problemima-sa-ugledom","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/12\/23\/albanija-proganjana-migracijom-i-problemima-sa-ugledom\/","title":{"rendered":"Albanija – proganjana migracijom i problemima sa ugledom"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Alice Taylor*
\n<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

U nedelju se\u0107anja 2022. godine, grupa britanskih i albanskih gra\u0111ana stajala je sve\u010dano ispred ratnog spomenika u centru Tirane<\/a> dok je usamljeni truba\u010d svirao “The Last Post”.<\/em> Svrha ceremonije bila je se\u0107anje na \u017eivote britanskih vojnika koji su se borili u Albaniji protiv fa\u0161izma i Albanaca koji su se borili uz njih kao saveznici.<\/p>\n

U me\u0111uvremenu, na internetu je izbio rat re\u010di nakon \u0161to su Albanci koji \u017eive u Britaniji protestovali<\/a> protiv, kako su opisali, jezika mr\u017enje, ksenofobi\u010dnog i diskriminatornog jezika koji vladini zvani\u010dnici koriste protiv njih usred talasa neregularnih migracija na obale Velike Britanije. Ve\u010diti smutljivac Najd\u017eel Fara\u017e iskoristio je priliku da optu\u017ei Albance da su ukrali takozvani \u201evikend se\u0107anja\u201c i da su bili nepo\u0161tovani prema britanskim ratnim naporima dok su bili bla\u017eeno nesvesni istorije izme\u0111u dva naroda.<\/p>\n

Rezultat je bio medijski i dru\u0161tveni vrtlog pun uvreda na ra\u010dun Albanaca \u2013 kriminalaca, narko-bosova, trgovaca, ubica \u2013 a \u0161ta ne drugo. Ve\u0107inu ovih re\u010di su preneli ljudi koji nisu mogli \u010dak ni da poka\u017eu Albaniju na mapi, ali re\u010di su duboko usekle u Tirani.<\/p>\n

\n

Bravermanova ratna retorika<\/strong><\/h2>\n<\/blockquote>\n

Krajem oktobra, britanska ministarka unutra\u0161njih poslova Suela Braverman nazvala je migrante, uklju\u010duju\u0107i Albance koji masovno prelaze kanal, \u201einvazijom\u201c. Britanski mediji su potr\u010dali sa retorikom i razvili je u narativ da vojska mladih Albanaca koji \u017eele da krijum\u010dare drogu i seks, bave se organizovanim kriminalom i \u017eive od velikodu\u0161nosti britanskih poreskih obveznika opsedaju na\u0161e obale.<\/p>\n

Nasilna implikacija re\u010di \u201einvazija\u201c, koja se koristi isklju\u010divo u pitanjima rata, u kombinaciji sa sveobuhvatnim izjavama o kriminalu, organizovanom kriminalu i bandama, izazvala je strah u srcu srednje Engleske.<\/p>\n

Ali njihovi strahovi nisu bili potpuno neosnovani. Tokom leta, broj ljudi koji su prelazili Kanal u gumenim \u010damcima zna\u010dajno se pove\u0107ao, \u0161to je izazvalo uzbunu u Ministarstvu unutra\u0161njih poslova. Ubrzo se ispostavilo da je do tre\u0107ine onih koji su krenuli na opasno putovanje iz Albanije, \u010dlanice NATO koja je nedavno otvorila pregovore o pristupanju EU i bezbedne, iako prili\u010dno siroma\u0161ne evropske zemlje.<\/p>\n

U 2020. godini, samo 50 Albanaca je pre\u0161lo<\/a> Laman\u0161 u \u010damcima, \u0161to je poraslo na 11.241 u prvih devet meseci 2022. Do 13. decembra taj broj je procenjen na skoro 14.000, od kojih je ve\u0107ina zatra\u017eila azil.<\/p>\n

Jednom u Velikoj Britaniji, mnogi odlaze da rade u neformalnoj ekonomiji, u kuhinjama, kao \u010dista\u010di, u hotelima, ili u slu\u010daju nekih, posebno onih koji imaju dug da plate svoj tranzit, na farmama kanabisa ili u strukture za trgovinu drogom.<\/p>\n

Dok je pove\u0107anje zna\u010dajno, talasi migracije iz Albanije nisu ni\u0161ta novo. Nakon pada komunizma 1991. godine, hiljade ljudi prelilo je novootvorene granice, o\u010dajni\u010dki tra\u017ee\u0107i slobodu i demokratiju. Godine 1997., dok se zemlja klatila na ivici gra\u0111anskog rata nakon kolapsa mre\u017ee piramidalnih \u0161ema koje su dovele do bankrota polovine zemlje, hiljade drugih je tra\u017eilo \u017eivot u inostranstvu. Tokom narednih decenija, hiljade je svake godine odlazilo u Veliku Britaniju, Evropu i SAD.<\/p>\n

Brojke iz EU ispri\u010dale su sli\u010dnu pri\u010du u poslednjoj deceniji, pri \u010demu se Albanci dosledno svrstavaju me\u0111u one sa najve\u0107im brojem prijava u bloku. Ovog leta,<\/a> Francuska imala je vi\u0161e tra\u017eilaca azila iz te zemlje koji su stigli do svojih granica – skoro 8000 do juna, sa hiljadama u drugim zemljama EU kao \u0161to su Nema\u010dka i Gr\u010dka. Ove cifre su tako\u0111e znatno manje od skoro 70.000 koliko ih je podnelo zahtev za azil<\/a> u EU i Velikoj Britaniji 2015. godine \u2013 broj koji se hladnom vodom zaliva na Bravermanove tvrdnje.<\/p>\n

Danas se veruje da je oko 1,4 miliona ljudi napustilo Albaniju od pada re\u017eima, a 700.000 <\/a>\u00a0njih je oti\u0161lo u poslednjoj deceniji. Razlozi zbog kojih odlaze su slo\u017eeni<\/a> ali uklju\u010duju siroma\u0161tvo, korupciju, me\u0111ugeneracijske traume na dru\u0161tvenom nivou, lo\u0161u infrastrukturu, frustraciju i istorijsku predispoziciju za emigriranje.<\/p>\n

Evropska ekonomska kriza je 2022. dodatno pritisnula ljude, a fenomen krijum\u010darskih bandi koje koriste TikTok za reklamiranje prelaza kanala za vi\u0161e od 3000 GBP znatno je olak\u0161ao dopiranje do svoje mlade, obrazovane i prilago\u0111ene ciljne publike.<\/p>\n

Ali tako\u0111e ne smemo zaboraviti da su mnogi Albanci uspe\u0161no dobili<\/a> azil u EU i Britaniji, pri \u010demu je \u010dak 53%<\/a> odobreno u prvoj instanci, a jo\u0161 50% u \u017ealbenom postupku. Uobi\u010dajeni razlozi uklju\u010duju beg od trgovine ljudima, nasilje u porodici, krvnu osvetu, kriminal i lihvare.<\/p>\n

\n

Dru\u0161tvene posledice<\/strong><\/h2>\n<\/blockquote>\n

Dok je trajala javna debata, razgovarao sam sa prijateljem Albancem koji \u017eivi van Londona i ima dvoje male dece. Uspe\u0161an biznismen i dugogodi\u0161nji legalni stanovnik Velike Britanije, bio je uznemiren \u0161to su njegove \u0107erke do\u0161le ku\u0107i i pitale za\u0161to se njihovi prijatelji ne igraju sa njima i govore da su Albanci kriminalci. Sli\u010dne pri\u010de sam \u010duo i od drugih Albanaca koji \u017eive \u0161irom zemlje koji su rekli da su njihova mala deca<\/a> dovedena do suza i izop\u0161tena na igrali\u0161tu.<\/p>\n

Kao majka albanske dr\u017eavljanke, \u010dak sam to iskusila iz prve ruke telefonom paso\u0161noj slu\u017ebi, ni manje ni vi\u0161e. Kada se raspitivao o statusu njenog zahteva za dr\u017eavljanstvo, gospodin se telefonom na\u0161alio da \u201ejo\u0161 jedan Albanac \u017eeli britanski paso\u0161\u201c. Bio sam zaprepa\u0161\u0107ena.<\/p>\n

U Tirani su moji prijatelji Albanci vrteli glavama, uzdisali i stideli se kako ih svet do\u017eivljava. Veoma svesni reputacije Albanaca kao kriminalaca i trgovaca drogom, delimi\u010dno osnovane, a delom zbog ksenofobije i lenjosti stereotipa, ose\u0107aju se rastrzani izme\u0111u ponosa zbog svoje nacionalnosti<\/a>, stida, straha i besa.<\/p>\n

Ali posledice ovog toksi\u010dnog diskursa prevazilaze podsmijeh i nasilnike na igrali\u0161tu. Kao \u0161to je ve\u0107 pomenuto, me\u0111u hiljadama zahteva za azil ima i onih koji su potpuno osnovani. <\/a><\/p>\n

Ima \u017eena koje be\u017ee od u\u017easnog porodi\u010dnog i seksualnog nasilja koje ne mogu da dobiju pravdu ili za\u0161titu, ima onih koje su pobegle od trgovaca ljudima i koje su porodice odbacile<\/a> zbog stigme. Neki \u010dlanovi LGBTIQ<\/a> zajednice ne mogu sami da rade, iznajmljuju ku\u0107u ili \u0161etaju u javnosti zbog muke koju pre\u017eivljavaju. Zatim tu su i drugi koji be\u017ee od kriminalaca, ubistava iz osvete<\/a>, i povremenih politi\u010dkih progona.<\/p>\n

\n

\u0160ta ka\u017eu politi\u010dari?<\/strong><\/h2>\n<\/blockquote>\n

Dakle, \u0161ta albanska politi\u010dka elita ima da ka\u017ee o situaciji i kako nameravaju da zaustave tok i zapu\u0161e rupu?<\/p>\n

Albanski premijer Edi Rama rekao mi je u nedavnom intervjuu<\/a> da ne mo\u017ee da ka\u017ee mladim ljudima da odu jer imaju pravo i slobodu na to, ali se nada da \u0107e se neki vratiti, donose\u0107i sa sobom nove ve\u0161tine i mentalitet.<\/p>\n

\u201eJa to zaista ne vidim kao tragediju. Ja to do\u017eivljavam kao deo ovog perioda istorije, ali i kao deo \u017eivota\u201c, rekao je on \u017eale\u0107i eksploataciju koju vr\u0161e trgovci ljudima. Kada se dalje pritiska, on je dodao da egzodus Albanaca ne smatra nu\u017eno lo\u0161im.<\/p>\n

\u201eMislim da je to vremenski period kada zemlja pati za ljudske resurse od ove pojave, odliva mozgova, ali sa druge strane, kada vidite istoriju, svi, svaka zemlja je pro\u0161la kroz ovu vrstu transa, a u budu\u0107nosti, to \u0107e biti od koristi\u201c, <\/em>rekao je on.<\/em><\/p>\n

Ali premijer je objasnio da ljudi kada odu, vra\u0107aju se sa novom perspektivu i to je pozitivno.<\/p>\n

\u201eOvi ljudi se vra\u0107aju sa druga\u010dijim mentalitetom, dolaze sa nekim iskustvom, otvaraju preduze\u0107a, rade druga\u010dije i posti\u017eu uspehe<\/em>\u201c, rekao je on. Me\u0111utim, mnogi u Albaniji ga krive za velike brojke, napominju\u0107i da je veliki broj oti\u0161ao dok je on bio na funkciji.<\/p>\n

Kada sam intervjuisao opozicionog lidera i biv\u0161eg premijera i predsednika Salija Beri\u0161u, rekao je da je razlog za\u0161to ljudi odlaze zbog korupcije i kriminala pod sada\u0161njom administracijom. Obe\u0107avaju\u0107i da \u0107e se vratiti na vlast na predstoje\u0107im lokalnim, a potom i budu\u0107im op\u0161tim izborima, on je rekao da njihova stranka radi na povezivanju sa onima u dijaspori.<\/p>\n

\u201ePoku\u0161avamo da pro\u0161irimo na\u0161e veze ne samo sa dobro obrazovanim ljudima u Albaniji, ve\u0107 i sa ljudima u Velikoj Britaniji, Nema\u010dkoj, Sjedinjenim Dr\u017eavama, Francuskoj i svuda. To je ogroman potencijal<\/em>\u201c, rekao je on.<\/p>\n

On je dodao da \u0107e takozvani projekat povratka \u0161kolovanih kadrova biti “jedan od na\u0161ih najva\u017enijih”.<\/p>\n

Ali civilno dru\u0161tvo tvrdi da je jedini na\u010din da se ljudi zaustave da odu jeste da se pogura radikalna promena u dru\u0161tvu i politici, daleko od duhova pro\u0161losti. Tamo gde vlada vladavina prava, gde se promovi\u0161u slobode, prosperitet i mogu\u0107nosti, podr\u017eani sna\u017enom infrastrukturom i vi\u0161im kvalitetom \u017eivota.<\/p>\n

\n

\u0160ta je pred nama?<\/strong><\/h2>\n<\/blockquote>\n

S obzirom da je nova godina samo nekoliko dana, neizvesnost i dalje vlada. Rat tinja na granicama Evrope, tenzije i dalje rastu izme\u0111u Kosova i Srbije, a oni u Albaniji, jednoj od najsiroma\u0161nijih zemalja Evrope, nastavljaju da ose\u0107aju u\u017eas ekonomske krize. Dok su migracioni talasi u zemlji jenjavali i tekli decenijama ili \u010dak vekovima, realnost je da Albanija ne mo\u017ee sebi priu\u0161titi da nastavi da gubi ljudski kapital.<\/p>\n

Na terenu u Tirani, opipljivi planovi za ubla\u017eavanje uticaja su retki i daleko izme\u0111u njih. U me\u0111uvremenu, Velika Britanija je iznela plan kojim \u0107e se kazniti svi Albanci, a ne samo oni koji \u017eele da zloupotrebe sistem.<\/p>\n

Vlada Velike Britanije je pro\u0161le nedelje objavila plan u pet<\/a> ta\u010daka koji \u0107e su\u0161tinski onemogu\u0107iti Albancima da tra\u017ee azil u zemlji. To \u0107e tako\u0111e u\u010diniti proces revizije mnogo te\u017eim, koji, iako je neophodan za uklanjanje neosnovanih slu\u010dajeva, tako\u0111e mo\u017ee da pokrene slu\u010dajeve ugro\u017eenih.<\/p>\n

Dok plan predvi\u0111a stacioniranje britanskih grani\u010dnih stra\u017eara na albanskom aerodromu, poja\u010davanje patrola na moru i stvaranje radne grupe koja \u0107e pa\u017eljivo ispitati svaku aplikaciju, malo se pominje da se do\u0111e do korena problema u Albaniji ili da se suo\u010di sa samim trgovcima ljudima.<\/p>\n

To zna\u010di da je pred ovom malom zapadnobalkanskom nacijom te\u0161ka budu\u0107nost nagla\u0161ena odlivom mozgova, starenjem stanovni\u0161tva i padom nataliteta.<\/p>\n

*Alice Taylor j<\/strong>e ro\u0111ena u Velikoj Britaniji, a \u017eivi i radi u Tirani od 2017. Pi\u0161e za Exit.al\/en i urednica je vijesti i dopisnica za EU politiku i politi\u010dke medije EURACTIV za Albaniju i Kosovo. Pored toga, pokriva region za DW, BBC i povremeno The Times, kao i za medije kao \u0161to su The Lead, Vice, Open Democracy i Byline Times. Alice je \u010dlanica Odbor Albanske eti\u010dke medijske alijanse i redovno govori na lokalnim i me\u0111unarodnim panelima i u obrazovnim institucijama o medijima, etici i novinarstvu. Karijeru je zapo\u010dela na Malti kao politi\u010dka i dru\u0161tvena kolumnista prije nego \u0161to je radila s nagra\u0111ivanom istra\u017eiva\u010dkom platformom The Shift News<\/em><\/p>\n

Tekst je nastao u sklopu izdanja \u201c<\/em><\/strong>Pri\u010da iz regije<\/em><\/strong><\/a>\u201d kojeg sprovode\u00a0<\/em><\/strong>Res Publica<\/em><\/strong><\/a>\u00a0i\u00a0<\/em><\/strong>Institut za komunikacijske studije<\/em><\/strong><\/a>, u suradnji s partnerima iz Crna Gora (<\/em><\/strong>PCNEN<\/em><\/strong><\/a>), Kosova (<\/em><\/strong>Sbunker<\/em><\/strong><\/a>), Srbije (<\/em><\/strong>Autonomija<\/em><\/strong><\/a>), Bosne i Hercegovine (<\/em><\/strong>Analiziraj.ba<\/em><\/strong><\/a>), i Albaniji (<\/em><\/strong>Exit News<\/em><\/strong><\/a>), u okviru projekta “Kori\u0161\u0107enje novinarstva zasnovanog na\u00a0\u010dinjenicama za podizanje svijesti i suprotstavljanje dezinformacijama u medijskom prostoru” uz podr\u0161ku Britanske ambasade u Skoplju.<\/em><\/strong><\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Moji prijatelji Albanci su se postideli kako ih svet do\u017eivljava. Veoma svesni reputacije Albanaca kao kriminalaca i trgovaca drogom, oni se ose\u0107aju rastrzani izme\u0111u ponosa zbog svoje nacionalnosti, stida, straha i besa.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":284657,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[3],"tags":[666,2660],"class_list":["post-361148","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-analize-i-misljenja","tag-albanija","tag-tirana"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/361148","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=361148"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/361148\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":361151,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/361148\/revisions\/361151"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/284657"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=361148"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=361148"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=361148"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}