{"id":361062,"date":"2022-12-22T13:15:11","date_gmt":"2022-12-22T12:15:11","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=361062"},"modified":"2022-12-22T13:15:11","modified_gmt":"2022-12-22T12:15:11","slug":"hoce-li-korupcija-nestati-u-sesiru-ujka-sema-2023-godine","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/12\/22\/hoce-li-korupcija-nestati-u-sesiru-ujka-sema-2023-godine\/","title":{"rendered":"Ho\u0107e li korupcija nestati u \u0161e\u0161iru Ujka Sema 2023. godine?"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Sonja Kramarska
\n<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

\u201eVanredna vest: Uragan \u201eAngela\u201c ostavio je haos u makedonskom pravosudnom i politi\u010dkom sistemu. Velika \u0161teta nanesena je i obrazovnom sistemu. Mnogi slu\u017ebenici su poko\u0161eni, a njihova skloni\u0161ta uni\u0161tena. Stotine sudija, tu\u017eilaca i direktora, ministara i poneki premijer, ostali su bez politi\u010dkog krova nad glavom…”<\/p>\n

\u017deleli bismo da svi pro\u010ditaju ovu vest, recimo, 2024. godine. Bez metafora poput onih kojima ovaj tekst po\u010dinje, ali sa upravo takvim ishodom: poru\u0161enim politi\u010dkim skloni\u0161tima korumpiranih funkcionera i novim mi\u0161ljenjem da korupcija nije nu\u017eno zlo koje napada i uni\u0161tava institucije sistema.<\/p>\n

A da bi se to desilo, 2023. treba proglasiti godinom borbe protiv korupcije. Ali prava borba, a ne kozmetika za zavaravanje javnosti. Videli smo, dakle, mnogo takve kozmetike, provizija, strategija i akcionih planova, ali kako se oni umno\u017eavaju, tako se pove\u0107avala i korupcija koja je u Makedoniji ve\u0107 dostigla dramati\u010dne razmere.<\/p>\n

\n

Korupcija cveta na svim nivoima<\/strong><\/h2>\n<\/blockquote>\n

U klju\u010dnim\u00a0 nalazima\u00a0<\/a> Evropskog izve\u0161taja o Makedoniji za 2022 godine, navodi se da je zemlja umereno pripremljena za prevenciju korupcije. \u0160to, po definiciji, samo po sebi nije problemati\u010dno dok ne pogledate\u00a0izve\u0161taj\u00a0<\/a>za prethodnu 2021. godinu koji sadr\u017ei potpuno istu formulaciju, \u0161to zna\u010di da izme\u0111u dva izve\u0161taja Makedonija nije uradila ni\u0161ta da se rangira na vi\u0161i nivo pripremljenosti, dok je korupcija cvetala na svim nivoima.<\/p>\n

U najnovijem\u00a0izve\u0161taju\u00a0<\/a>o indeksu percepcije korupcije me\u0111unarodne organizacije Transparensi interne\u0161enel, Makedonija je rangirana na 87. mestu od 180 zemalja, \u0161to je otprilike srednji rezultat, ali ako znate da \u0161to je ve\u0107i broj na rang listi, to je ve\u0107a korupcija, to je jo\u0161 jedan u nizu obeshrabruju\u0107ih rezultata kada je u pitanju iskorenjivanje ovog dru\u0161tvenog zla. U stvari, kada se pi\u0161e o korupciji, onda zaista postoji problem gde po\u010deti, a gde zavr\u0161iti sa primerima. Zato \u0161to se ne mogu prebrojati, i niko se ne se\u0107a po\u010detka, jer nakon \u0161to znamo za dr\u017eavu, od tada postoji i korupcija.<\/p>\n

Zato su\u00a0najave\u00a0<\/a>ameri\u010dke ambasadorke An\u0111ele Ageler da \u0107e pomo\u0107i u borbi protiv korupcije i posebno u privo\u0111enju aktera korupcije pred lice pravde, nai\u0161le na gotovo euforiju. Kao i\u00a0vest\u00a0<\/a> da se Va\u0161ington anga\u017eovao sa timom za sankcije, \u0161to je presedan, bar koliko je javnosti poznato, za saradnju u dosada\u0161njem partnerstvu Makedonije i SAD.<\/p>\n

Stoga je nedvosmisleno da je Makedonija dobila poziv za bu\u0111enje od svog tradicionalnog prijatelja i pristalica, Sjedinjenih Dr\u017eava. Amerikanci ne kriju razo\u010daranje \u0161to su milioni, ako ne i milijarde dolara koje su ulo\u017eili u izgradnju makedonskih dr\u017eavnih institucija, potonuli u \u017eivo blato balkanskog korumpiranog mentaliteta. \u201eGovorimo o decenijama ulaganja, o milionima i milionima dolara u pravosu\u0111e Makedonije, vratite nam pravosu\u0111e koje \u0107e raditi u interesu gra\u0111ana\u201c,\u00a0poru\u010dila\u00a0<\/a> ambasadorka Ageler.<\/p>\n

Ho\u0107e li, dakle, 2023. korupcija nestati u \u0161e\u0161iru Ujka Sema? 2023. je predizborna, s obzirom na to da zemlju o\u010dekuju predsedni\u010dki izbori na prole\u0107e 2024. godine, \u0161to je malo verovatno da \u0107e biti kombinovano sa parlamentarnim, \u010diji je redovni rok jun-jul iste godine. To nesumnjivo zna\u010di da \u0107emo imati izuzetno interesantnu godinu u kojoj \u0107e vladaju\u0107e stranke poku\u0161ati da o\u010diste sve mrlje koje \u0107e im pretiti na izborima, a opozicija poja\u010dati pritisak kako bi pobedila i preuzela vlast.<\/p>\n

\n

Provera (Veting) kao adut vlade<\/strong><\/h2>\n<\/blockquote>\n

Sve je izvesnije da \u0107e adut vlasti biti provera (veting) kao instrument protiv korupcije, za koji se priprema zakon za koji je premijer Kova\u010devski\u00a0najavio\u00a0<\/a>da \u0107e ga vrlo brzo usvojiti parlament. Provera \u0107e se odnositi na budu\u0107e nosioce funkcija i proveru njihovog integriteta, ali ako ostane samo na tome, to \u0107e biti samo jedna stara plo\u010da, s obzirom da se test integriteta na Sudijskoj i javnotu\u017eila\u010dkoj akademiji\u00a0pola\u017ee\u00a0<\/a>od 2013. godine. a nije ni novina ni novo oru\u017eje u borbi protiv korupcije.<\/p>\n

A za administrativne slu\u017ebenike test integriteta postao je obaveza 2011. godine, koji je potom ukinut 2018. godine. \u010cinjenica da \u0107e provera biti deo predizborne 2023. godine, me\u0111utim, nosi rizik od novog kruga pregovaranja i me\u0111usobne individualne i grupne amnestije kako bi se o\u010duvao mir unutar koalicije.<\/p>\n

Makedonija, na\u017ealost, ve\u0107 ima dosta dugo iskustvo u borbi protiv korupcije, pa otuda i bojazan da \u0107e slede\u0107e godine “lov” biti sa mnogo la\u017enih metaka i proma\u0161aja. Imamo iskustvo u la\u017enim borbama. Korupcijski cunami pusto\u0161io je Makedoniju ne godinama ve\u0107 decenijama. Problem je bio vidljiv od samog po\u010detka, ali su njegovi akteri, uz nekoliko izuzetaka, ostali nevidljivi.<\/p>\n

Podsetimo, pre 17 godina, 9. decembra 2005. godine, na Me\u0111unarodni dan borbe protiv korupcije, u Makedoniji je\u00a0potpisana\u00a0<\/a>prva Deklaracija nulte tolerancije na korupciju. Mastilo sa potpisa predsednika dr\u017eave, premijera, predsednika parlamenta, politi\u010dkih partija, privrednika, nevladinih organizacija… odavno se osu\u0161ilo, a rat koji je objavljen korupciji je zavr\u0161en sa porazom.<\/p>\n

Da ironija bude ve\u0107a, iste godine su se oglasile<\/a>\u00a0borbene trube u kojoj je, kako je saop\u0161teno iz Dr\u017eavne komisije SAD za bezbednu trgovinu, Ma\u0111ar Telekom platio 4,875 miliona evra mita \u201etre\u0107oj strani\u201d u Makedoniji, uz dogovor da prebacio bi novac visokim funkcionerima Vlade da odlo\u017ei ili spre\u010di izdavanje dozvole konkurentskom operateru, kao i da spre\u010di uvo\u0111enje \u201eneprijateljskih\u201d odredbi u novo zakonodavstvo o telekomunikacijama. Istovremeno, Ma\u0111ar Telekom je obe\u0107ao da \u0107e politi\u010dka partija u Makedoniji imati poslovne dogovore ako podr\u017ei zakon u interesu ovog telekomunikacionog operatera.<\/p>\n

Za ovaj slu\u010daj, kao i za sli\u010dan slu\u010daj u istom periodu u Crnoj Gori, ameri\u010dka komisija je podnela tu\u017ebu koja je okon\u010dana sporazumom \u2013 Ma\u0111ar Telekom da plati tri kazne, od 31,2 miliona dolara, 59,6 miliona dolara i 4,36 miliona dolara, da se slu\u010daj ne procesuje u sudu. Prakti\u010dno, ovim sporazumima, Ma\u0111ar Telekom je priznao da je davao mito u Makedoniji, ali su protagonisti ostali daleko od dometa makedonskog pravosu\u0111a.<\/p>\n

Otuda, znaju\u0107i ovo gorko iskustvo, danas nikome nije \u010dudna\u00a0poruka\u00a0<\/a>britanskog ambasadora u zemlji Metjua Losona da je korupcija u Makedoniji sve gora. Ova izjava britanskog diplomate, kao i ameri\u010dka upozorenja, izazvali su karikaturalni horski odgovor makedonskih zvani\u010dnika, kao da je korupciju radio i tolerisao neko spolja, a ne oni.<\/p>\n

Vest koja je stigla o velikom\u00a0korupciona\u0161kom skandalu u Evropskom parlamentu\u00a0<\/a> verovatno \u0107e izazvati olak\u0161anje na\u0161im visokim politi\u010dkim predstavnicima \u0161to korupcija nije prisutna samo kod nas, ve\u0107 i u razvijenim zemljama. Ali, naprotiv, prisustvo u tako vrhunskoj instituciji kao \u0161to je Evropski parlament pokazuje koliko je korupcija ozbiljna pretnja za dru\u0161tva i po\u0161tene gra\u0111ane kojima bi institucije trebalo da slu\u017ee.<\/p>\n

I da se razumemo, u ovom slu\u010daju, kao i u\u00a0slu\u010daju\u00a0<\/a> slovena\u010dkog evroposlanika, Balkan i susedna Italija (\u010diji su zvani\u010dnici tako\u0111e uklju\u010deni u slu\u010daj zajedno sa gr\u010dkim potpredsednikom Evropskog parlamenta), Austrija, Rumunija je, kao i \u0160panija, ostala verna \u201etradiciji\u201d kori\u0161\u0107enja mita. Podsetimo, pro\u0161le godine je u\u00a0korupciona\u043e\u0161kom\u00a0<\/a> skandalu premijersko mesto izgubila i kancelar austrijske vlade. Me\u0111utim, razlika je o\u010digledna: u Evropi se love \u010dak i politi\u010dari vi\u0161ih rangova, dok u Makedoniji ostaju nedodirljive.<\/p>\n

\n

O merama Dr\u017eavne komisije za spre\u010davanje korupcije nema sluha<\/strong><\/h2>\n<\/blockquote>\n

\u00a0<\/strong>Pored toga, na\u0161i slu\u017ebenici nastavljaju da preduzimaju korake koji su suprotni indikacijama opasnosti od korupcije. Dr\u017eavna komisija za prevenciju korupcije u\u00a0Nacionalnoj strategiji 2021-2025<\/a>,\u00a0na primer, ocenila je da finansiranje medija i organizacija civilnog dru\u0161tva mo\u017ee biti osnova za trgovinu uticajem, \u0161to je veoma zna\u010dajno u kreiranju javnog mnjenja.<\/p>\n

Me\u0111utim, Vlada danas ne odustaje od namere da kampanje vrati u medije, uz izgovor da su od javnog interesa, iako smo svi videli \u0161ta se de\u0161avalo u periodu vladavine Gruevskog, gde je finansijski haos sa medijima vodio dru\u0161tvo, a \u0161ta se desilo sa medijima.<\/p>\n

Dr\u017eavna komisija za spre\u010davanje korupcije u istoj Strategiji upozorila je na sna\u017ean politi\u010dki uticaj u javnom sektoru, probleme u vladavini prava i nisku stopu sankcionisanja koruptivnog pona\u0161anja na nivou dru\u0161tva, te ukazala na propis da ostavlja prostor za zloupotrebe i korupciju. Ali ni to nije aktiviralo alarm. Naprotiv, od\u00a0mera\u00a0<\/a> koje je Dr\u017eavna komisija za spre\u010davanje korupcije tra\u017eila od ministarstava i institucija, u 2021. godini sprovedeno je jedva 20 odsto, a u oblasti gra\u0111evinarstva i urbanizma, gde je termin \u201egra\u0111evinska mafija\u201c postao popularan, mere su potpuno ignorisane.<\/p>\n

Umesto kraja, u ovom \u010dlanku o makedonskoj korupciona\u0161koj sagi, zapitajmo se: da li \u0107e se neko pridru\u017eiti biv\u0161em premijeru Gruevskom i biv\u0161em \u0161efu kontraobave\u0161tajne slu\u017ebe Mijalkovu na\u00a0ameri\u010dkoj crnoj listi\u00a0\u00a0<\/a>za ume\u0161anost u korupciju, objavljenoj u aprilu 2022? To bi bio najlogi\u010dniji ishod poteza SAD na bu\u0111enje (wake- up call), koji je uzburkao doma\u0107u javnost, podigav\u0161i o\u010dekivanja na nivo marginalizacije doma\u0107ih snaga i institucija \u010diji je posao suzbijanje korupcije.<\/p>\n

I, da li \u0107e Makedonija uspeti da se izvu\u010de iz \u017eivog peska zvanog korupcija. Prethodne deklaracije su o\u010digledno bile motivisane samo potrebom za publicitetom, dok je prava borba gotovo izostala, ako izuzmemo nekoliko primera kao \u0161to su biv\u0161i generalni sekretari Muhamed Ze\u0107iri i Dragi Ra\u0161kovski, i dvojac Gruevski i Mijalkov, kao i ministri Gruevskog, Gordana Jankuloska i Mile Janakieski.<\/p>\n

Za sada je teret na ple\u0107ima Dr\u017eavne komisije za spre\u010davanje korupcije, ali bez jakih i nezavisnih institucija \u2013 tu\u017eila\u0161tva, pravosu\u0111a i policije, \u010dini se da \u0107emo jo\u0161 dugo biti u sivoj zoni korupcije.<\/p>\n

\n

Sonja Kramarska<\/strong> je novinarka, autorka nekoliko feljtona i drugih publikacija, i biv\u0161a glavna urednica “Utrinskog vesnika” i portala NovaTV. Trenutno radi kao novinarka i \u010dlanica uredni\u0161tva NovaTV. U svojoj karijeri nagra\u0111ivana je kao novinarka godine i najvi\u0161im priznanjem \u201eMito Had\u017eivasilev Jasmin\u201c. Provela je jednu akademsku godinu na Univerzitetu Oklahoma u SAD u okviru programa stru\u010dnog usavr\u0161avanja. Radila je i kao savjetnica za politi\u010dka pitanja i komunikacije biv\u0161e ministrice odbrane Radmile \u0160ekerinske.<\/span><\/p>\n

Tekst je nastao u sklopu izdanja \u201c<\/span><\/i><\/strong>Pri<\/span><\/i><\/strong>\u010d<\/span><\/i><\/strong>a iz regije<\/span><\/i><\/strong><\/a>\u201d kojeg sprovode\u00a0<\/span><\/i><\/strong>Res Publica<\/span><\/i><\/strong><\/a>\u00a0i\u00a0<\/span><\/i><\/strong>Institut za komunikacijske studije<\/span><\/i><\/strong><\/a>, u saradnji s partnerima iz Crna Gora (<\/span><\/i><\/strong>PCNEN<\/span><\/i><\/strong><\/a>), Kosova (<\/span><\/i><\/strong>Sbunker<\/span><\/i><\/strong><\/a>), Srbije (<\/span><\/i><\/strong>Autonomija<\/span><\/i><\/strong><\/a>), Bosne i Hercegovine (<\/span><\/i><\/strong>Analiziraj.ba<\/span><\/i><\/strong><\/a>), i Albaniji (<\/span><\/i><\/strong>Exit News<\/span><\/i><\/strong><\/a>), u okviru projekta “Kori<\/span><\/i><\/strong>\u0161\u0107<\/span><\/i><\/strong>enje novinarstva zasnovanog na\u00a0<\/span><\/i><\/strong>\u010d<\/span><\/i><\/strong>injenicama za podizanje svijesti i suprotstavljanje dezinformacijama u medijskom prostoru” uz podr<\/span><\/i><\/strong>\u0161<\/span><\/i><\/strong>ku Britanske ambasade u Skoplju.<\/span><\/i><\/strong><\/p>\n<\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Korupcijski cunami je decenijama devastirao Makedoniju. Potez na bu\u0111enje (Wake-up call) Sjedinjenih Dr\u017eava uzburkao je doma\u0107u javnost, podigav\u0161i o\u010dekivanja do euforije.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":283849,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[3],"tags":[],"class_list":["post-361062","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-analize-i-misljenja"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/361062","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=361062"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/361062\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":361063,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/361062\/revisions\/361063"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/283849"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=361062"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=361062"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=361062"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}