\u201eO, sigurni smo da se klimatske promene de\u0161avaju \u2013 uostalom, to se vidi. Me\u0111utim, problem je u tome \u0161to ove probleme niste izazvali ni vi, ni ja, niti moja partija, pa ni moja dr\u017eava. Meni je va\u017enije da napravimo lokalne i samoodr\u017eive zajednice, u kojima \u0107e proizvodnja i privreda biti u koraku sa prirodom.\u201c<\/p>\n
Sa Alanom Lu\u0107anijem sam razgovarao u njegovom odborni\u010dkom klubu, u skup\u0161tini Padove, univerzitetskom gradu na severu Italije. Sportski odeven, uz sako pomalo ve\u0161ta\u010dki zadu\u017een za ozbiljnost, ovaj politi\u010dar ne odaje utisak elitiste. Ve\u0107 ima desetak godina iskustva u politici, pa ga u toku razgovora pozdravlja vi\u0161e odbornika iz razli\u010ditih partija. Iskustvo mu je donelo i me\u0111unarodne kontakte, iako priznaje da mnogo vi\u0161e u\u017eiva u radu \u201ena terenu\u201c: u\u010de\u0161\u0107u u lokalnim ekolo\u0161kim inicijativama.<\/p>\n
Sve to zvu\u010di kao promo pri\u010da za nekog lokalnog politi\u010dara \u2013 osim \u0161to je Alan \u010dlan krajnjedesne Lege<\/strong>, poznate po svom lideru i biv\u0161em ministru unutra\u0161njih poslova Italije, Mateu Salviniju.<\/p>\n Interesovanje krajnje desnice za klimatske promene i za\u0161titu \u017eivotne sredine, koja se ogleda i u Alanovom ekolo\u0161kom aktivizmu, i nisu neka novost. Odavno je poznato da je krajnja desnica postala dio politi\u010dkog mejnstrima i da su stavovi bliski krajnoj desnici, poput \u017eelje za vo\u0111om \u010dvrstoruka\u0161em, etnonacionalizam, antiimigrantski stavovi i odbacivanje moderne i globalizacije dio politi\u010dkog mejnstrima \u0161irom sveta.<\/p>\n Salvinijeva Lega je trenutno deo vlasti, a to je bila i u pro\u0161losti: poput ma\u0111arskog Fidesa, austrijske Slobodarske partije, \u0160vedskih demokrata ali i indijske BJP, na \u010delu sa premijerom Narendrom Modijem. \u010cinjenica da je krajnja desnica u protekloj deceniji uspela da se domogne poluga vlasti \u0161irom sveta otvorila je put i pro\u0161irivanju sfere uticaja, od tradicionalnih tema poput imigracije, korupcije i kulture do novih, me\u0111u kojima je i za\u0161tita \u017eivotne sredine.<\/p>\n Skora\u0161nje istra\u017eivanje je pokazalo da 4 od 5 krajnjedesnih organizacija u Evropi<\/strong> ima neki vid ekolo\u0161kog programa, deklaracije ili manifesta. Istovremeno, negiranje postojanja klimatskih promena po kojoj su ove partije bile poznate, je ustupilo mesto \u201emekoj\u201c skepsi. Ovakav \u201eda ali\u201c skepticizam se ogleda u na\u010delnom prihvatanju klimatskih promena ali sa te\u017enjom da se o\u0161trica radikalne i za dru\u0161tvo skupe ekolo\u0161ke politike maksimalno ubla\u017ei \u201eracionalni<\/a>m\u201c<\/a> ali nedovoljnim re\u0161enjima<\/a> za pravovremenu zelenu tranziciju.<\/p>\n Mo\u017eda veza krajnje desnice i ekologizma deluje novo ili ve\u0161ta\u010dki prouzrokovana \u201estrate\u0161kim\u201c motivima, poput privla\u010denja mla\u0111ih glasa\u010da kojima je za\u0161tita planete (ali i nacije) bliska srcu. Me\u0111itim, sami po\u010deci ekolo\u0161ke misli su vezani za politi\u010dku desnicu i romantizam: Ernst Hekel, njema\u010dki prirodnjak i tvorac pojma \u201eekologija\u201c, bio je nacionalista. U tom romanti\u010darskom zanosu i antimodernoj te\u017enji za pro\u010di\u0161\u0107enjem nacije zatrovane neslogom ali i industrijalizacijom, Hekelovi sledbenici \u0161irom sveta su ma\u0161tali o dru\u0161tvu jasne hijerarhije<\/strong>, ali i dru\u0161tvu u kom bi svaki pripadnik nacije \u017eiveo u skladu sa apstraktnim \u201ezakonima prirode\u201c. Do dana\u0161njih dana, pozicije ovog ultradesnog ekologizma se nisu su\u0161tinski promenile.<\/p>\n Ba\u0161 zbog ove istorijske veze, ove pozicije \u010desto nije lako razlikovati od centristi\u010dkih ili levo-orijentisanih zelenih. I dalje se za\u0161tita prirode predstavlja kao za\u0161tita nacije, obaveza prema precima ali i budu\u0107im pokoljenjima: me\u0111ugeneracijska odgovornost i etatisti\u010dke oblande slatke su i onima koji ne pripadaju desnici, pa se ovakve izjave mogu na\u0107i \u0161irom ideolo\u0161kog spektra.<\/p>\n U za\u0161titi prirode u desnom registru, primetni su i populisti\u010dki sentimenti. Primeri su brojni: od Herta Vildersa u Holandiji do Viktora Orbana u Ma\u0111arskoj, gdje lideri krajnje desnice obe\u0107avaju svojim gra\u0111anima (glasa\u010dima) da vredni ljudi ne\u0107e platiti cenu energetske tranzicije. Iako ekopopulisti\u010dke tendencije koje su karakteristi\u010dne za masovne ekolo\u0161ke proteste te\u017ee objedinjavanju gra\u0111ana prili\u010dno raznolikih politi\u010dkih stavova i interesa, pozivanje na \u201eljude\u201c i \u201enarod\u201c ostavlja dovoljno prostora i za desne interpretacije.<\/p>\n U Srbiji, borba protiv malih hidroelektrana ili investicije Rio Tinta \u010desto se predstavlja kao borba za obi\u010dne gra\u0111ane, drugim re\u010dima \u2013 za prose\u010dne Srbe. Tako je u krajnjedesnom ekologizmu o\u0161trica ma\u010da borbe protiv zaga\u0111iva\u010da prevashodno okrenuta ka dvojakim drugostima.<\/p>\n Prvu \u010dine strani akteri: partija Dveri se zala\u017ee za \u201espre\u010davanje privatizacije preostalih banja, prodaja izvora pija\u0107e vode i drugih prirodnih bogatstava\u201c ili Alanovo pozivanje na mudro \u010dekanje dok veliki zaga\u0111iva\u010di ne re\u0161e problem. Nekada je ovaj odijum usmeren prema korporacijama zbog njihovog u\u010de\u0161\u0107a u zaga\u0111ivanju (Rio Tinto) ili me\u0111unarodnim organizacijama na suludim ekolo\u0161kim regulama (EU).<\/p>\n Drugu, pak, \u010dine doma\u0107i zaga\u0111iva\u010di: etni\u010dki \u201eparaziti\u201c, poput slova\u010dkih Kotlebista koji optu\u017euju Rome za nelegalnu se\u010du \u0161uma<\/a>, odnosno doma\u0107e elite koje imaju povla\u0161teni polo\u017eaj zbog bliskosti vlasti.<\/p>\n Populizam u ekologiji desnice primetan je i u ma\u010disti\u010dkim izjavama \u2013 poput one poljskog premijera iz desni\u010darske stranke Slobode i Pravde, Mateu\u0161a Moravijeckog, koji ka\u017ee da je Poljska \u201e\u0161ampion\u201c borbe protiv klimatskih promena, iako je njegova partija do 2014. negirala njihovo postojanje<\/strong>.<\/p>\n Nekad se naumi (krajnje) desnice na ekolo\u0161kom terenu ogledaju u \u0161to br\u017eoj ekonomskoj i tehnolo\u0161koj modernizaciji, koja \u0107e sama od sebe rije\u0161iti problem zaga\u0111enja na vi\u0161e frontova. Sa druge strane, vera u ekolo\u0161ke mesije, koji su istovremeno i magnati, poput Ilona Maska, Ri\u010darda Bransona, D\u017eefa Bezosa ili Bila Gejtsa (gle \u010duda, svi beli mu\u0161karci), nije samo karakteristika desnice.<\/p>\n Brisanju vododelnica izme\u0111u desnog i drugih ekologizama naro\u010dito pogoduju tzv. \u201emeke\u201c ekolo\u0161ke teme koje pripadaju ekolo\u0161kom korpusu ali se samo indirektno odnose na za\u0161titu \u017eivotne sredine. Zagrljaji Marin Le Pen, liderke francuskog \u201eNacionalnog okupljanja\u201c sa svojom ma\u010dkom preplavili su dru\u0161tvene mre\u017ee, kao i insistiranje Salvinija na o\u0161trijoj kaznenoj politici u slu\u010daju nasilja nad \u017eivotinjama.<\/p>\n Sli\u010dno je i sa desni\u010darskom preferencijom za mala poljoprivredna gazdinstva kao okosnice porodice<\/strong>: kako su ova gazdinstva pogodna za agroekolo\u0161ke prakse, poput organske proizvodnje, krajnja desnica je \u010desto znala da sara\u0111uje sa zelenim partijama na ekolo\u0161kim temama. Iako je ova saradnja \u010desto prolazila \u201eispod radara\u201c javnosti, tzv. \u201esanitarni kordon\u201c koji bi izolovao krajnju desnicu u parlamentarnom \u017eivotu je te\u0161ko odr\u017eiv pri formulaciji ekolo\u0161kih politika.<\/p>\n Koliki je uticaj desnice?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n Upravo u tome je i \u201ekvaka\u201c. O\u010dekivanje da \u0107e krajnjedesni, a naro\u010dito ekolozi nositi uniforme i svastike mo\u017ee dovesti samo do dva, jednako opasna ishoda.<\/p>\n Jedan je ubla\u017eavanje \u0161tetnosti krajnje desnice koja \u0107e dovesti do normalizacije ovih argumenata i u ekolo\u0161kom diskursu i do kolonizacije samih ekolo\u0161kih pokreta od strane autoritarnih nacionalista. Posmatranje Srbije kao \u201eba\u0161te\u201c koju treba negovati mo\u017ee zazvu\u010dati idili\u010dno i nostalgi\u010dno ali svaka ba\u0161ta ima parazite koje treba uni\u0161titi<\/strong>.<\/p>\n Drugi ishod je prili\u010dno suprotan, odnosno stvaranje kolektivne paranoje i \u201elova na ve\u0161tice\u201c koji lako mo\u017ee uni\u0161titi ekolo\u0161ki pokret, pogotovo u zemljama Balkana u kojima je on tek u povoju. Ova teza, u krajnjem, predstavlja ekologe kao prikrivene fa\u0161iste koji \u0107e iskoristiti prvu priliku da po\u0161alju u konc-logore one koji ne \u010diste sme\u0107e nedeljom ili koriste plasti\u010dne slam\u010dice. U ne\u0161to bla\u017eem obliku, ozna\u010dava uzbunu protiv ekolo\u0161kog nacionalizma koji \u0107e, nekim \u010dudom, preoteti platformu zelenih.<\/p>\n Nasuprot histeriji, umnogome izazvanoj potrebi politi\u010dara, istra\u017eiva\u010da i NVO sektora za medijskom pa\u017enjom, odnosno privla\u010denjem finansijskih sredstava za izvo\u0111enje projekata koji \u0107e se baviti fa\u0161isti\u010dkim baukom, krajnja desnica u svetu je u fazi stagnacije ili \u010dak povla\u010denja<\/a>. To svakako uti\u010de i na ekolo\u0161ku dimenziju koja, iako prepoznata, nikada nije bila u fokusu krajnje desnice<\/strong>, niti \u010dest razlog zbog kog bi se bira\u010di opredelili za ove partije.<\/p>\n Postojanje krajnjedesnog ekologizma i njegova povremena bliskost sa pozicijama ekologa potvrda je \u010dinjenice da ekologija nije \u201eprirodno\u201c leva koliko nije ni desna. Za\u0161tita \u017eivotne sredine predstavlja kompleksan skup stavova i politika koje su otvorene za razli\u010dite ideolo\u0161ke interpretacije, izme\u0111u ostalog i od libertarijanaca, socijalista, anarhista, konzervativaca ali i \u2013 krajnje desnice.<\/p>\n To samo zna\u010di da u ekolo\u0161koj politici, bar sa ideolo\u0161ke strane, nema ni\u0161ta apriorno i unapred jasno: ekolo\u0161ki pokret \u0107e biti onoliko zdrav i uspe\u0161an koliko se temeljno preispituje u kontekstu novih izazova<\/strong>. Jedan od tih izazova jeste i u\u010de\u0161\u0107e desnice u kreiranju ekolo\u0161kih politika.<\/p>\n\n
Skora\u0161nje istra\u017eivanje je pokazalo da 4 od 5 krajnjedesnih organizacija u Evropi ima neki vid ekolo\u0161kog programa, deklaracije ili manifesta<\/h2>\n<\/blockquote>\n
\n
U za\u0161titi prirode u desnom registru, primetni su i populisti\u010dki sentimenti<\/h2>\n<\/blockquote>\n
\n
Za\u0161tita \u017eivotne sredine predstavlja kompleksan skup stavova i politika, otvorenih za razli\u010dite ideolo\u0161ke interpretacije, izme\u0111u ostalog i od krajnje desnice<\/h2>\n<\/blockquote>\n