{"id":360919,"date":"2022-12-20T09:46:03","date_gmt":"2022-12-20T08:46:03","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=360919"},"modified":"2022-12-20T09:47:01","modified_gmt":"2022-12-20T08:47:01","slug":"srbija-u-2023-godini-na-rezervnoj-klupi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/12\/20\/srbija-u-2023-godini-na-rezervnoj-klupi\/","title":{"rendered":"Srbija u 2023. godini: Na rezervnoj klupi?"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Nedim Sejdinovi\u0107<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Kada je pre desetak godina do\u0161ao na vlast, Aleksandar Vu\u010di\u0107 se u zemlji, a posebno u regionu i na zapadu, predstavljao kao politi\u010dar koji je do\u017eiveo katarzu, odnosno preobra\u0107enje, i koji je od jednog ratnog hu\u0161ka\u010da i vatrenog \u0161oviniste sa fudbalskih tribina postao takore\u0107i \u2013 evrofanatik.<\/p>\n

Zapravo je njegova proevropska politika promovisana i nekoliko godina ranije, kada je deo Srpske radikalne stranke (SRS) pobegao od svog dugogodi\u0161njeg \u0161efa, ha\u0161kog osu\u0111enika Vojislava \u0160e\u0161elja i formirao Srpsku naprednu stranku (SNS) na \u010delu sa njim i Tomislavom Nikoli\u0107em. U \u201ebegu\u201c im je, nema sumnje, pomagala i tada\u0161nja srbijanska vlast koju je prevodio demokrata Boris Tadi\u0107<\/a>, ali i neke zapadne zemlje. Hteli su da stvore jaku konzervativnu ali nedvosmisleno proevropsku partiju. Odnosno da se deo srpskih nacionalista, koji su po pravilu rusofilski orijentisani, okrene ka zapadu.<\/p>\n

Sanjalo se \u010dak i o nekakvom dvopartijskom sistemu, u kojem bi naprednjaci bili desni, a Demokratska stranka (DS) \u2013 levi centar. Zajedni\u010dki imenitelj bi bio: ubrzan evropski put.<\/p>\n

Po ustoli\u010denju, Vu\u010di\u0107 je povukao poteze na unutra\u0161njem i spoljnopoliti\u010dkom planu koje su uljuljkali zapad u uverenju da nisu pogre\u0161ili \u0161to su igrali na kartu nekada\u0161njeg ministra informisanja u Milo\u0161evi\u0107evoj vladi. Potpisan je 2013. godine Briselski sporazum<\/a>, kojim je zaokru\u017een institucionalni sistem Kosova i donekle relaksiran odnos Beograda i Pri\u0161tine. Regionalno je Vu\u010di\u0107 slao umiruju\u0107e poruke, pa je percipiran i kao balkanski faktor stabilnosti. Osim toga, unutar zemlje je krenuo u tzv. obra\u010dun sa korupcijom i kriminalom, a uhap\u0161en je i mo\u0107ni tajkun Miroslav Mi\u0161kovi\u0107.<\/p>\n

Ovo potonje mu je donelo ogromnu popularnost, a me\u0111u gra\u0111anima je do\u017eivljavan maltene kao Eliot Nes. \u010cak su se i oni iz susednih zemalja u nekim anketama \u017ealili \u0161to nemaju \u201etakvog politi\u010dara\u201c.<\/p>\n

Sa druge strane, me\u0111utim, stvari su i\u0161le u sasvim drugom pravcu. Bilo je jasno da unutar zemlje ovaj najmo\u0107niji politi\u010dar, bez obzira koju funkciju ima (od 2012. do 2014. je bio potpredsednik vlade, potom do 2017. premijer, a nakon toga \u2013 predsednik Srbije), uspostavlja autokratski sistem, koji je zapo\u010det stavljanjem tajnih slu\u017ebi pod \u010dvrstu li\u010dno-partijsku kontrolu<\/a>. Potom je uspostavljen antidemokratski sistem stroge kontrole medija i pravosu\u0111a. Ove kontrolne poluge su mu potom pomogle da razori druge institucije i politi\u010dke protivnike. Iz pozicije ogromne mo\u0107i, uz podr\u0161ku Zapada, on nije samo uni\u0161tavao ili \u201epripitomljavao\u201c opoziciju i kriti\u010dku javnost nego i svoje politi\u010dke partnere, pa \u010dak i dugogodi\u0161njeg politi\u010dkog saradnika Tomislava Nikoli\u0107a, koga je u potpunosti marginalizovao i prakti\u010dno mu zabranio da se kandiduje za predsednika Srbije 2017. godine<\/a>.<\/p>\n

\u010cesti izbori koji su organizovani protekle decenije bili su prepuni nepravilnosti, svakako ne slobodni i fer. Negativne trendove evropski izve\u0161taji i posmatra\u010di su konstatovali, ali isuvi\u0161e blago, a \u010desto su bili veoma nepoverljivi prema kriti\u010darima Vu\u010di\u0107evog re\u017eima. Na Vu\u010di\u0107evom putu ka Evropskoj uniji, Srbija je tako ostala bez slobodnih medija i slobode govora, nezavisnih institucija i slobodnih izbora, dakle bez demokratije. I da, oni koji su uhap\u0161eni u borbi protiv korupcije, nikada nisu osu\u0111eni. Na \u010delu sa Mi\u0161kovi\u0107em, koji je danas slobodan<\/a>, mo\u0107an i kooperativan biznismen.<\/p>\n

\n

Poruke pomirenja i izlivi mr\u017enje<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Na regionalnom polju, situacija je zapravo bila paradoksalna. Dok je Vu\u010di\u0107 slao poruke pomirenja, njegovi najbli\u017ei saradnici su izlivali mr\u017enju prema susednim dr\u017eavama i narodima. Mediji koji su nedvosmisleno i neprikriveno u slu\u017ebi njegovog re\u017eima, pogotovo brojni \u0161tampani tabloidi, obnovili su ratnohu\u0161ka\u010dku retoriku iz devedesetih \u2013 i ponovo je sve \u201epr\u0161talo\u201c od \u201eusta\u0161a\u201c, \u201ebalija\u201c, \u201ezlih \u0160iptara\u201c, \u201estranih pla\u0107enika\u201c i \u201edoma\u0107ih izdajnika\u201c. Iako se zaklinjao da Srbija ide ka EU, javna retorika je bila dominantno antievropska<\/a>, \u0161to je prouzrokovalo to da danas kao nikada, \u010dak ni devedesetih, u Srbiji evropska ideja nije bila na manjoj ceni, odnosno manje popularna.<\/p>\n

Paralelno se stvarao kult li\u010dnosti ne samo Aleksandra Vu\u010di\u0107a nego i predsednika Rusije Vladimira Putina<\/a>, koji je postajao po\u010dasni gra\u0111anin mnogih mesta u Srbiji. Po vertikali su u strukture mo\u0107i postavljani ultranacionalisti, od kojih su neki okrvavili ruke devedesetih, a vi\u0111eniji \u010dlanovi SNS-a su postajali i osu\u0111eni ratni zlo\u010dinci. Interesantno je da je u evropskim dokumentima tek 2020. godine konstatovano da se u Srbiji vodi antievropska kampanja<\/a>, posle osam godina njenog trajanja.<\/p>\n

Stru\u010dnjaci za evropske integracije tvrde da je u pitanju bila strategija Vu\u010di\u0107evog re\u017eima: desetogodi\u0161njom anti-EU strategijom dovela je do toga da gra\u0111ani misle to \u0161to misle, pa sada ima lagodnu poziciju da se sakrije iza njih i da u svakom trenutku odustane od evropskog puta, su\u0161tinski ili \u010dak formalno. Do jednog trenutka je od tog puta vlast imala politi\u010dke i finansijske benefite, ali od tada mo\u017ee da ima samo \u0161tete. Naime, on podrazumeva, izme\u0111u ostalog, i obra\u010dun sa kriminalom i korupcijom, a oni su bili i ostali \u201cconditio sine qua non\u201d Vu\u010di\u0107evog re\u017eima.<\/p>\n

Ne mo\u017ee se re\u0107i da poslednjih desetak godina zvani\u010dna srbijanska politika nije uspe\u0161no balansirala izme\u0111u Rusije i Zapada. Rusija ostvaruje svoje interese u Beogradu, a Zapad opet ne \u017eeli da se Srbija potpuno okrene Kremlju. Toj lagodnoj poziciji je doprinosio i onaj, ve\u0107i deo srpske opozicije i javnosti koji je nacionalisti\u010dki i rusofilski, a koje re\u017eim zapravo pa\u017eljivo gaji. Vu\u010di\u0107 je slao poruku Zapadu: ako ne ja, onda \u0107e do\u0107i ovi! I to je, uglavnom, davalo rezultate. Mada su zvani\u010dni evropski izve\u0161taji iz godine u godinu konstatovali probleme u slobodi medija, vladavini prava, borbi protiv korupcije \u2013 nedvosmisleno je jasno da je Vu\u010di\u0107 i dalje imao podr\u0161ku sa Zapada<\/a>.<\/p>\n

Na ozbiljne dru\u0161tvene i politi\u010dke probleme u Srbiji, Zapad je odgovarao podr\u017eavanjem \u201cdijalo\u0161kih procesa\u201d u Srbiji i \u201cja\u010danjem institucionalnih kapaciteta\u201d, zanemaruju\u0107i da je dijalog u dru\u0161tvu ukinut zahvaljuju\u0107i re\u017eimu, a da su institucije obesmi\u0161ljenje uspostavljanjem autokratskog sistema, u kojem se potpuno otvoreno sve odluke donose iz jednog centra mo\u0107i. Vu\u010di\u0107 je politi\u010dar kojem je Evropa zdu\u0161no gledala kroz prsti, a to je posebno bilo vidljivo dok je na vlasti u mo\u0107noj Nema\u010dkoj bila Angela Merkel i njena partija CDU<\/a>, koja je ina\u010de partner Vu\u010di\u0107evoj stranci u Evropskoj narodnoj partiji.<\/p>\n

\n

EU zahteva otklon od Kremlja<\/h2>\n<\/blockquote>\n

A onda je Merkel oti\u0161la u politi\u010dku penziju, a u Nema\u010dkoj su vlast preuzele socijaldemokrate, liberali i zeleni, koji nisu skloni da podr\u017ee o\u010digledno uru\u0161avanje demokratije u Srbiji, niti da za\u017emire na sve gore regionalne odnose na Zapadnom Balkanu, u \u010demu Srbija ima klju\u010dnu ulogu. Potom je Rusija izvr\u0161ila agresiju na Ukrajinu, \u0161to je Vu\u010di\u0107a dovelo u veoma nezgodnu situaciju. Ogromni su pritisci sa Zapada da Srbija uskladi svoju spoljnu politiku sa EU<\/a>, odnosno uvede sankcije Rusiji i napravi ozbiljan otklon od Kremlja. Tako\u0111e, ja\u010daju pritisci i da se re\u0161i problem Kosova, kao i da se stvore uslovi za slobodu izra\u017eavanja, te krene u odlu\u010dnu borbu sa kriminalom i korupcijom. U poslednjem Izve\u0161taju o napretku Srbije, spominje se i pogor\u0161anje politi\u010dkih odnosa Srbije sa zemljama u regionu, a posebno se spominju Hrvatska ili Crna Gora.<\/p>\n

\u010cini se da, \u010dak i kada bi to htela, Vu\u010di\u0107eva vlast ne mo\u017ee da ispuni zahteve EU. Zna\u010dajnije odre\u0111enje prema ruskoj agresiji i uvo\u0111enje sankcija Kremlju \u2013 poljuljao bi ozbiljno ovaj re\u017eim, s obzirom na dramati\u010dno rusofilstvo u zemlji<\/a>. Nedavni doga\u0111aji, kao \u0161to su dodeljivanje nacionalnih frekvencija isklju\u010divo re\u017eimskim propagandnim televizijama i intenzivirani napadi na nezavisne medije i novinare, pokazuju da re\u017eim ne\u0107e odustati od klju\u010dnog instrumenta mo\u0107i \u2013 a to je beskrajna kontrola i zloupotreba medija.<\/p>\n

Ve\u0107 smo rekli da nije realan ni obra\u010dun sa kriminalom i korupcijom, iz prostog razloga \u0161to je Vu\u010di\u0107eva vlast \u2013 a to pokazuju skoro svakodnevne afere koje otkrivaju istra\u017eiva\u010dki centri \u2013 ogrezla u kriminalu i korupciji. Najnoviji politi\u010dki problemi na Kosovu kazuju da nema ni\u0161ta niti od normalizacije odnosa sa Pri\u0161tinom, a nacionalisti\u010dke izjave i samog Vu\u010di\u0107a i drugih zvani\u010dnika pogor\u0161avaju ionako lo\u0161e odnose u regionu.<\/p>\n

Veliki \u0161amar Zapadu predstavlja i imenovanje ekstremnog nacionaliste Aleksandra Vulina na \u010delo mo\u0107ne Bezbednosno-informativne agencije (BIA)<\/a>. Vulin je nedvosmisleno \u010dovek blizak Moskvi, koji se hvali veoma bliskim odnosima sa visokim ruskim funkcionerima, a autor je i sintagme \u201cSrpski svet\u201d, po ugledu na frazu \u201cRuski svet\u201d, koja je osnova velikoruske ideje, koja se krije iza ruske agresije na Ukrajinu. \u201cSrpski svet\u201d je isprana verzija \u201cVelike Srbije\u201d, politi\u010dke ideje koja je glavni krivac za krvave ratove devedesetih. Stru\u010dnjaci smatraju da \u0107e Vulin, osim promovisanja ruskih interesa, tajnu slu\u017ebu koristiti i za me\u0161anje Srbije u unutra\u0161nje politi\u010dke prilike u susednim zemljama. Nekoliko afera iz pro\u0161losti (navedimo samo \u201cslu\u010daj \u017divaljevi\u0107\u201d u Makedoniji<\/a>) pokazuju da je BIA bila u tome aktivna i u ranijem periodu.<\/p>\n

Sve u svemu, Vu\u010di\u0107 na pritiske sa Zapada odgovara cini\u010dno, uz ina\u0107enje, podgrevanjem nacionalizma<\/a> i ksenofobije. Politi\u010dki doga\u0111aji iz 2022. godine ukazuju da \u0107e mo\u017eda slede\u0107a, 2023. godina, biti godina kada \u0107e biti blokiran ionako pretvoran evropski put Srbije.<\/p>\n

To ne mora da bude zvani\u010dno i formalno, dovoljno je da Evropa ka\u017ee ono \u0161to je rekla Turskoj: Sedite na rezervnu klupu i odmorite malo dok se ne sredite i ne razmislite \u0161ta ho\u0107ete! A onda \u0107e stvari same po sebi krenuti lo\u0161e po Srbiju, pre svega na ekonomskom planu: smanji\u0107e se priliv investicija, pove\u0107ati trgovinski deficit, razni evropski fondovi \u0107e postati nepristupa\u010dni…<\/p>\n

Nema sumnje da \u0107e Vu\u010di\u0107ev re\u017eim na ovo odgovoriti onako kako jedino ume: produkcijom politi\u010dkih i bezbednosnih problema u zemlji i okru\u017eenju, te novim cunamijem otklona od Zapada i zapadnih vrednosti.<\/p>\n

\"\"*Nedim Sejdinovi\u0107<\/em><\/strong> je novinar i pisac iz Novog Sada. Autor proznih i esejisti\u010dkih knjiga, sara\u0111uje sa nekoliko medija u regionu. Bavi se pra\u0107enjem i analizom politi\u010dkih, medijskih i kulturnih prilika na Balkanu.<\/em><\/p>\n

Tekst je nastao u sklopu izdanja \u201c<\/strong><\/em>Pri<\/strong><\/em>\u010d<\/strong><\/em>a iz regije<\/strong><\/em><\/a>\u201d kojeg sprovode <\/strong><\/em>Res Publica<\/strong><\/em><\/a>\u00a0i\u00a0<\/strong><\/em>Institut za komunikacijske studije<\/strong><\/em><\/a>, u saradnji s partnerima iz Crne Gore (<\/strong><\/em>PCNEN<\/strong><\/em><\/a>), Kosova (<\/strong><\/em>Sbunker<\/strong><\/em><\/a>), Srbije (<\/strong><\/em>Autonomija<\/strong><\/em><\/a>), Bosne i Hercegovine (<\/strong><\/em>Analiziraj.ba<\/strong><\/em><\/a>) i Albaniji (<\/strong><\/em>Exit News<\/strong><\/em><\/a>), u okviru projekta “Kori<\/strong><\/em>\u0161\u0107<\/strong><\/em>enje novinarstva zasnovanog na <\/strong><\/em>\u010d<\/strong><\/em>injenicama za podizanje svijesti i suprotstavljanje dezinformacijama u medijskom prostoru”, uz podr<\/strong><\/em>\u0161<\/strong><\/em>ku Britanske ambasade u Skoplju.<\/strong><\/em><\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Politi\u010dki doga\u0111aji iz 2022. godine ukazuju da \u0107e mo\u017eda slede\u0107a, 2023. godina, biti godina kada \u0107e biti blokiran ionako pretvoran evropski put Srbije. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":316176,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[3],"tags":[],"class_list":["post-360919","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-analize-i-misljenja"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/360919","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=360919"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/360919\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":360922,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/360919\/revisions\/360922"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/316176"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=360919"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=360919"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=360919"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}