{"id":360805,"date":"2022-12-18T07:28:44","date_gmt":"2022-12-18T06:28:44","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=360805"},"modified":"2022-12-18T07:28:44","modified_gmt":"2022-12-18T06:28:44","slug":"dosadasnji-rezultati-ukrajinskog-rata","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/12\/18\/dosadasnji-rezultati-ukrajinskog-rata\/","title":{"rendered":"Dosada\u0161nji rezultati Ukrajinskog rata"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Miroslav Samard\u017ei\u0107*<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Aktuelni rat na Istoku Evrope ne vodi se samo izme\u0111u dve dr\u017eave, Rusije i Ukrajine. U pitanju je po\u010detak velikog sukoba oko toga koja ekonomska velesila \u0107e imati hegemonu poziciju u svetskom kapitalisti\u010dkom sistemu. Zbog spektakularnog uspona Kine, Zapad sve vi\u0161e gubi tu privilegiju. Globalizacija kao akumulacijska strategija kapitala vi\u0161e ne obezbe\u0111uje prednosti krupnom kapitalu sa Zapada, ve\u0107 nasuprot, njegovom najve\u0107em istorijskom rivalu \u2013 Kini. Takav sukob strate\u0161kih interesa u istoriji se obi\u010dno re\u0161avao ratovima. Mirni prelaz sa jednog hegemona, SAD, na drugog, Kinu, nije mnogo verovatan. Danas se sve vi\u0161e govori o tome kako se vra\u0107amo u 1914.<\/p>\n

U kapitalizmu politika i ekonomija nisu odvojene. Vladaju\u0107e kapitalisti\u010dke oligarhije, skrivaju\u0107i se iza tobo\u017enjih nacionalnih interesa, oduvek su nastojale da resursi njihovih dr\u017eava budu upotrebljavani tako da slu\u017ee potrebama bur\u017eoazije.<\/p>\n

Pre Prvog svetskog rata kaptalizam je bio globalizovan, a me\u0111unarodni poredak bio je multipolaran. Multipolaranost mo\u017ee voditi miru samo ukoliko su konkurentske sile spremne da uspostave pravila za upravljanje konfliktima i da formiraju me\u0111unarodne institucije koje su kadre da obezbede re\u0161avanje sporova me\u0111u dr\u017eavama bez upotrebe nasilja.<\/p>\n

Izvesno je da me\u0111unarodni poredak danas dobija sve vi\u0161e multipolarne karakteristike, ali ne postoje institucije koje bi omogu\u0107ile mirno odr\u017eavanje takvog odnosa snaga. Ujedinjene nacije su od po\u010detka Ukrajinskog rata jo\u0161 vi\u0161e izgubile na zna\u010daju. Paradoks me\u0111unarodnog javnog prava sadr\u017ean je u samoj Povelji UN kojom je zabranjena svaka neodbrambena upotreba sile, ali pet velikih sila imaju pravo veta u Savetu bezbednosti. Ovih pet dr\u017eava mogu da spre\u010de bilo koju odluku SB koja se kosi sa njihovim strate\u0161kim interesima. U Osamnaestom brimeru Luja Bonaparte Marks je pisao: \u201dJer svaki paragraf Ustava sadr\u017ei svoju sopstvenu antitezu, svoj sopstveni gornji i donji dom: u tekstu-slobodu, u primedbi ukidanje te slobode.\u201d<\/p>\n

Nakon neuspeha da dobije ovla\u0161c\u0301enje Saveta bezbednosti UN za agresiju na Irak 2003. predsednik SAD D\u017eord\u017e V. Bu\u0161 izjavio je da c\u0301e UN izgubiti svoju \u201crelevantnost\u201d ukoliko ne sledi ameri\u010dke planove akcije. Drugim re\u010dima, me\u0111unarodno javno pravo i me\u0111unarodne organizacije nasle\u0111ene iz vremena posle Drugog svetskog rata gotovo da vi\u0161e ne funkcioni\u0161u.<\/p>\n

\n

Raspadanje Evropske unije<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Ukrajinski rat ubrzava proces dezintegracije institucionalne strukture Evropske unije stvorene ugovorima.\u00a0 Ve\u0107 posle izbijana finansijske krize 2008 postalo je jasno kako EU ima previ\u0161e sistemskih defekata koji, uz primenu redovnih upravlja\u010dkih mehanizama predvi\u0111enih ugovorima, ne mogu biti ispravljeni. Interesi bogatih i siroma\u0161nijih dr\u017eava sve su divergentniji.<\/p>\n

Do izbijanja Ukrajinskog rata nema\u010dka vlada predstavljala je najva\u017eniji centar odlu\u010divanja u Uniji, Brisel je bio u Berlinu. Vremnom su tro\u0161kovi o\u010duvavanja asimetri\u010dne EU za Nema\u010dku postajali sve ve\u0107i, a korist od nje sve manja. Za Berlin je o\u010duvanje evra bio prioritet jer je valuta koja je slabija od DM donosila ogromnu korist nema\u010dkoj izvoznoj industriji.<\/p>\n

Nema\u010dka ekonomija bila je najpre pogo\u0111ena blokadama zbog pandemije 2020. i 2021. Poreme\u0107aj u globalnim lancima snabdevanja doveo je do skoka cena komponenti koje su nekada dobavljane iz Kine. Tako\u0111e, do\u0161lo je do pada tra\u017enje za nema\u010dkom robom na klju\u010dnim azijskim izvoznim tr\u017ei\u0161tima, pre svega u Kini. Ukrajinski rat uzrokovao je skok cena energije i drugih sirovina i dodatno destabilizovao lance snabdevanja. Sve je to dovelo do ugro\u017eavanja dostignutog ekonomskog uspeha Nema\u010dke u XXI veku koji je po\u010divao na uvozu jeftinih sirovina i energije, posebno iz Rusije, i velikoj potra\u017enji za nema\u010dkim proizvodima u ostatku sveta. Takva strategija ekonomski je bila veoma uspe\u0161na, ali je nema\u010dku privredu u\u010dinila ekstremno osetljivom na eksterne \u0161okove.<\/p>\n

Diverzija na gasovodu Severni tok, izvr\u0161ena u oktobru, iza koje najverovatnije stoje SAD, ne ostavlja sumnju da je disciplinovanje Nema\u010dke jedan od glavnih ciljeva koji Va\u0161igton \u017eeli da ostvari Ukrajinskim ratom. Da bi Kina bila obuzdana, a SAD zadr\u017eale vode\u0107u ulogu u svetskom kapitalist\u010dkom sistemu, neophodno je spre\u010diti da bilo koja dr\u017eava iz zapadnog bloka uspostavi i odr\u017ei autonomnu saradnu sa Kinom i Rusijom. Ako bi do toga do\u0161lo, SAD bi izgubile vode\u0107u svetsku poziciju.<\/p>\n

Rusku invaziju na Ukrajinu 2014. Berlin i Pariz su videli kao priliku da se oslobode uticaja Sjedinjenih Dr\u017eava. Prema Sporazumima iz Minska 2015. ruski napad\u00a0 tretiran je kao prvenstveno unutra\u0161nji sukob, a Rusija je smatrana neutralnom trec\u0301om stranom. Amerikancima ovakvo re\u0161enje nije odgovaralo i zog toga su podsticali Ukrajinu da ga ne primeni.<\/p>\n

Pitanje je, me\u0111utim, koliko dugo \u0107e za Nema\u010dku i Evropu lojalnost Sjedinjenim Dr\u017eavama biti va\u017enija od njihovog ekonomskog prosperiteta i zaposlenosti. Zeleni o\u010digledno smatraju da je rat Zapada protiv Rusije odli\u010dna prilika da se Nema\u010dka oslobodi energetske zavisnosti od Rusije i da Evropa postane \u201czelena\u201d. Politi\u010dke organazacije te vrste Tarik Ali je nazvao \u201cekstremni centar\u201d.<\/p>\n

Izme\u0111u 27 \u010dlanica EU postojale su dve glavne podele: na bogate severne zemlje i siroma\u0161nije ju\u017ene(mediteranske); druga podela bila je izme\u0111u onih dr\u017eava koje su bile vi\u0161e liberalno kosmopolitske i one vi\u0161e konzervativne. Me\u0111u drugim najistaknutije su bile Ma\u0111arska i Poljska. Isto\u010dnu periferiju Unije \u010dine konzervativna dru\u0161tva bez zna\u010dajnijih demokratskih tradicija koja su nespremna da prihvate kulturnu homogenizaciju koju name\u0107e Brisel.<\/p>\n

Od 24. febrara drasti\u010dno je porastao politi\u010dki zna\u010daj isto\u010dnoevropskih dr\u017eava koje su najodaniji saveznici SAD i koje podr\u017eavaju radikalan antiruski stav. Najuticajnija me\u0111u njima je Poljska. Danas vi\u0161e nikome iz Brisela i Berlina ne pada na pamet da kritikuju poljski konzervativizam, odsustvo vladavine prava u toj dr\u017eavi, diskriminaciju LGBT osoba i sl. Po\u010detkom juna (evropska) Komisija je odobrila 36 milijardi evra pomoc\u0301i EU za oporavak Poljske koja je bila blokirana zbog dugogodi\u0161nje zabrinutosti u vezi sa nepo\u0161tovanjem demokratskih normi u toj zemlji.<\/p>\n

Poljska je sada u prilici da sna\u017enije uti\u010de na debatu o buduc\u0301oj strate\u0161koj orijentaciji EU. Premijer Mateu\u0161 Moravjecki zagovara uniju \u201cjakih, jednakih i slobodnih nacija\u201c. Takav koncept u\u017eiva podr\u0161ku ve\u0107eg dela dr\u017eava \u010dlanica iz Centralne i Isto\u010dne Evrope.\u00a0 Te dr\u017eave decenijama su bile pod dominacijom SSSR-a i nespremne su da svoj suverenitet prenesu na neki drugi centar mo\u0107i.<\/p>\n

Francuska i Nema\u010dka dugo su posle 24. februara oklevale da se nedvosmisleno stave na stranu Ukrajine. Stara Evropa je sigurno \u017eelela da Rusija \u0161to pre pobedi u ratu, \u0161to bi oslabilo ameri\u010dku ulogu u evropskoj politici. (O tome je nedavno govorio Boris D\u017eonson). Njihov interes bio je da \u0161to pre obnove saradnju sa Rusijom kakva je postojala ranije. Angela Merkel ne govori istinu kad ka\u017ee da su za nju Minski sporazumi bili samo kupovina vremena kako be se Ukrajina osposobila za rat. Ona poku\u0161ava da se dodvori rusofobima koji dominiraju u zapadnom establi\u0161mentu i da prikrije \u010dinjenicu da je uvela Nema\u010dku, a i celu EU, u Putinovu energetsku yamku. Merkleova je bila najve\u0107i pobornik gradnje gasovoda Severni tok 1 i 2 i to svakako nije radila da bi pripremala sukob sa Rusijom.<\/p>\n

Va\u017ean aspekat \u201cvelike ameri\u010dke strategije\u201d je sasecanje u korenu Makronove doktrine o \u201cstarate\u0161koj autonomiji EU\u201d prema kojoj bi ona trebalo da bude samostalni faktor u me\u0111unardonim politi\u010dkim i ekonomskim odnosima. Ova ideja ima mo\u0107ne protivnike i u nema\u010dkom politi\u010dkom establi\u0161mentu u kome su atlantisti\u010dke struje uvek bile jake, i pre nego \u0161to su Zeleni ponovo u\u0161li u Vladu pro\u0161le godine.<\/p>\n

Zbog nastojanja SAD da pot\u010dine Evropsku uniju svojim politi\u010dkim i ekonomskim\u00a0 interesima periferne isto\u010dnoevropske dr\u017eave dobile su mnogo ve\u0107i geopoliti\u010dki zna\u010daj nego \u0161to su imale pre izbijanja rata. Osim toga, ove dr\u017eave smatraju da ih od \u201cruske pretnje\u201d ne\u0107e za\u0161titi EU, ve\u0107 to mo\u017ee da u\u010dini samo NATO, tj. SAD. U postoje\u0107im okolnostima veliko pro\u0161irenje EU na istok pokazalo se kao \u0161tetno za Nema\u010dku i Francusku, jer su novoprimljene dr\u017eave najve\u0107i ameri\u010dki saveznici. Za klju\u010dne zemlje Stare Evrope pro\u0161irenje Unije bilo je ekonomski isplativo zbog ve\u0107eg tr\u017ei\u0161ta i rezervoara jeftine radne snage. Ali, isto\u010dnoevropskim \u010dlanicama Unije takav, \u010disto komercijalni nema\u010dko-francuski pristup nije odgovarao.<\/p>\n

Krajem jula, biv\u0161i nema\u010dki ministar finansija Volfgang \u0160ojble, poznat kao \u201cdavitelj Gr\u010dke\u201d i najokoreliji pristalica fiskalne discipline u EU, u jednom intervjuu rekao je da bi francusko-nema\u010dkom tandemu, koji je do sada dominirao Unijom, trebalo pridodati i \u2013 Poljsku !!! U EU ne postoji nijedna dovoljno moc\u0301na dr\u017eava koja bi mogla da bude samostalni hegemon. Nema\u010dka i Francuska, iako su bile upu\u0107ene na me\u0111usobnu saradnju, nisu do sada uspele da se dogovore oko centralnih organizacionih pitanja i politika integrisane Evrope.<\/p>\n

U prvih deset meseci rata SAD su uspele da konsoliduju svoju dominaciju u zapadnom bloku. Evropa je ponovo u podre\u0111enom polo\u017eaju prema SAD, kao \u0161to je bila tokom Hladnog rata. Ostaje da se vidi da li \u0107e militarizacija Evrope, pod rukovodstvom NATO, tj. SAD, uspeti da prevlada dosada\u0161nje destruktivne centrifugalne sile koje su dovele u pitanje opstanak Unije. Mali su izgledi da \u0107e taj novi na\u010din integracije biti uspe\u0161niji od onog koji je primenjivan u protekle tri decenije<\/p>\n

Jo\u0161 uvek nije jasno za\u0161to je Bajdenova administracija izbrala da se u isto vreme konfrontira i sa Rusijom i sa Kinom, umanjuju\u0107i tako \u0161anse na uspeh. Me\u0111u ameri\u010dkim stratezima jo\u0161 uvek ima onih koji smatraju da je Rusiju trebalo pridobiti kao saveznika u obuzdavanju Kine.<\/p>\n

Ve\u0107ina dr\u017eava \u010dlanica EU suo\u010dava se i sa ozbiljnim unutra\u0161njim politi\u010dkim izazovima od kojih je jedan od najzna\u010dajnijih porast uticaja krajnje desnice. Najranjivija dr\u017eva Unije, Italija, ve\u0107 je dobila ultradesnu premijerku. Iako se najuticajniji evropski desni\u010dari nisu preterano anga\u017eovali oko podr\u0161ke Putinu, o\u010digledno je da liberlne elite uo\u010davaju da ih rast desnog populizma ozbiljno mo\u017ee ugroziti. Doga\u0111aji u Nema\u010dkoj od 7. decembra, kada je vi\u0161e od 3000 policajaca bilo anga\u017eovano da bi bila uhap\u0161ena grupa od dvadeset i jednog desnog ekstremiste, dokazi su za takvu tvrdnju.<\/p>\n

Narednih meseci vide\u0107emo da li \u0107e i u drugim \u010dlanicama Unije uslediti represija protiv neonacista i ultradesni\u010dara koje, naro\u010dito levoliberalni krugovi sumnji\u010de da predstavljaju Putinovu petu kolonu. Mnogi od njih su u pro\u0161losti stvarno pru\u017eali otvorenu podr\u0161ku Putinu. Ali, kad se pribli\u017eavaju izbori obi\u010dno menjanju retoriku i prilago\u0111avaju se politici evroestbli\u0161menta. Poslednji primer te vrste je nova italijanska premijerka \u0110or\u0111a Meloni.<\/p>\n

Uspon krajnje desnice je direktan rezultat kolapsa evropskog koncepta socijalne dr\u017eave. Centristi\u010dke stranke nisu ni poku\u0161ala da za\u0161tite svoje bira\u010de od katastrofalnih posledica neoliberalne globalizacije. Da stvar bude jo\u0161 gora, artikulaciju socijalnog nezadovoljstva centristi su prepustili ultradesnim demagozima.\u00a0 Neoliberalni \u201cprogresivizam\u201d, koji insistira na kvir ideologiji i gotovo prisilnoj kulturnoj homogenizaciji i odustajanju od tradicionalnih kulturnih normi tako\u0111e je otvorio politi\u010dki prostor koji je desnica iskoristila.<\/p>\n

Rast uticaja krajnje desnice neoliberalni \u201ckosmopolitski\u201d establi\u0161ment koristi kako bi suzbijao tzv. \u201cpopulisti\u010dku opasnost\u201d. Vladaju\u0107i evropski krugovi sve dru\u0161tvene pokrete, organizacije i pojedince koji kritikuju na\u010din delovanja EU, rastu\u0107u nejednakost i protive se vojnim agresijama NATO progla\u0161avaju za fa\u0161iste kako bi ih onemogu\u0107ili da u\u010destvuju u politi\u010dkom \u017eivotu.<\/p>\n

\n

La\u017eni imperator Vladimir Putin<\/h2>\n<\/blockquote>\n

U vojnom i polit\u010dkom pogledu ruski napad na Ukrajinu je diletantski isplaniran i traljavo izveden. Putin je zaratio sa NATO\u2013om koji \u010detrnaest i po puta vi\u0161e izdvaja za vojsku od Rusije.<\/p>\n

Ispostavilo se da je Putin vi\u0161e postmoderni markenti\u0161ki politi\u010dar nego dr\u017eavnik. Tokom njegove duge vladavine ruska dr\u017eava i privreda nisu konsolidovani. Putin je vo\u0111a politi\u010dke oligarhije stasale u bezbednosnim slu\u017ebma (siloviki) \u010diji motiv nije bio obnova ruske dr\u017eavne mo\u0107i ve\u0107 prisvajanje prihoda od izvoza mineralnih sirovina. Takva politi\u010dka elita nije sposobna za velike poduhvate, kao \u0161to je sukob sa Zapadom.<\/p>\n

Jedan od dosada\u0161njih rezultata rata je kastriranje Putinove harizme. Iako su analiti\u010dari do pre nekliko meseci isklju\u010divali mogu\u0107nost promene re\u017eima u Moskvi, ona vi\u0161e nije neverovatna. U sistemima li\u010dne vlasti opstanak lidera ne po\u010diva na institucionanim mehanizmima, ve\u0107 na spletkama i li\u010dnim lojalnostima. Tokom dosada\u0161nje vladavine Putin je stekao mnogo neprijatelja koji bi, ukoliko stanje na frontovima bude nepovoljno po Rusiju, mogli da iskoriste njegovu slabost i svrgnu ga.<\/p>\n

Pokazalo se da Rusija ne raspola\u017ee respektabilnim kapacitetima u konvencionalnom ratovanju. Vojska u tehni\u010dkom pogledu nije modrenizovana, a ima i tradicionalnu i zastarelu organizacionu strukturu. Ona je mnogo manje sposobna od zapadnih armija da vodi \u201cinteligentni\u201d, \u201cdigitalni\u201d rat. Dokaz za tu tvrdnju je masovna upotreba iranskih dronova. Putinova pretnja da \u0107e upotrebiti nuklearno oru\u017eja sve je manje uverljiva.<\/p>\n

Nespsobna da pobedi na vojnom planu, ruska strana zapo\u010dela je masovno uni\u0161tavanje ukrajinske civilne infrstrukture kako bi naterala stanovni\u0161tvo da izvr\u0161i pritisak na doma\u0107e vlasti kako bi one pristale na kompromis koji bi za Putina bio povoljan. Takvu strategiju koristio je i NATO tokom agresije na SR Jugoslaviju 1999. i ona nesumnjivo predstavlja kr\u0161enje ratnog prava i ratni zlo\u010din. To ne zna\u010di i da Ukrajina nije odgovorna za ratne zlo\u010dine.<\/p>\n

Tako\u0111e, veliko je pitanje da li \u0107e zbog sankcija ruska vojna industrija biti u stanju u narednom periodu da nastavi nesmetanu proizvodnju naoru\u017eanja. Zbog neo\u010dekivane neefikasnosti vojske u Ukrajini ruska vojna vojna industrija verovatno \u0107e pretrpeti veliku \u0161tetu jer \u0107e inostrane narud\u017ebine opasti.<\/p>\n

Bez obzira na dosad re\u010deno, ne zna\u010di da postoje zna\u010dajni izgledi da Ukrajina mo\u017ee posti\u0107i svoj maksimalsti\u010dki ratni cilj \u2013 oslobo\u0111enje svih okupiranih teritorija. Nesrazmera u vojnoj mo\u0107i je suvi\u0161e velika. Ukrajinski nacionalisti i radikalni antiruski politi\u010dari na Zapadu trebalo bi imaju na umu rusku poslovicu po kojoj medveda ne treba derati dok niste sigurni da je mrtav.<\/p>\n

Nedavno je britanski analiti\u010dar Pol Rod\u017eers izneo prili\u010dno realnu prognozu da je Sjedinjenim Dr\u017eavama u interesu da rat \u0161to du\u017ee traje kako bi Rusija bila iscrpljena. Zbog toga one Ukrajini dozirano isporu\u010duju naoru\u017eanje koje omogu\u0107ava da se ona uspe\u0161no brani, a da u isto vreme na mo\u017ee ratna dejstva da pro\u0161iri na samu Rusiju. \u017drtve koje \u0107e ukrajinski narod pretpreti bi\u0107e stravi\u010dne, ali donosiocima odluka u Va\u0161ingtonu to ionako nije va\u017eno.<\/p>\n

Sjedinjene Dr\u017eave jo\u0161 uvek odlu\u010duju koliko \u0107e rat trajati. Samo one mogu primorati Ukrajinu da sa saglasi sa ustupcima koje Rusija mo\u017ee prihvatiti da bi rat bio okon\u010dan. U tom slu\u010daju Putin bi verovatno razmotrio da vrati deo ukrajinske teritorije koju je Rusija okupirala. Ali, za sada je nere\u0161iv problem Krima, jer u Moskvi niko ne bi bio spreman da ga preda Ukrajini.<\/p>\n

\n

Kina i globalna kriza<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Putinove me\u0111unarodnopoliti\u010dke kombinacije su tako\u0111e bile pogre\u0161ne. Iako ve\u0107ina dr\u017eava nije prihvatila da uvede sankcije Rusiji, ona do sada nije dobila ni zna\u010dajnu podr\u0161ku. Kina je prili\u010dno uzdr\u017eana, izme\u0111u ostalog i zbog toga \u0161to bi konfrontacija sa Zapadom u ovom trentuku nanela \u0161tetu njenoj privredi. To je bilo predvidivo. Osim toga, \u010dvr\u0161\u0107i rusko-kineski savez predstavljao bi pretnju za Indiju, koja bi se, zbog straha od kineske dominacije u Aziji, \u0107vr\u0107e vezala za SAD.<\/p>\n

Unutra\u0161nja zbivanja u Kini su ogromnog zna\u010daja. Model privrednog razvoja koji je u poslednje \u010detiri decenije doneo spektakularne rezultate i u\u010dinio Kinu mo\u0107nom, iscrpeo je svoje produktivne potencijale. Kina sada tra\u017ei novu privrednu strategiju, ali nije jo\u0161 uvek jasno kako \u0107e ona izgledati. Osim toga, SAD grozni\u010davo nastoje da svojim geopoliti\u010dkim rivalima onemogu\u0107e pristup kriti\u010dnim tehnologijama. Bajdenova administracija je 7. oktobra otpo\u010dela tehnolo\u0161ki rat protiv Kine, postavljanjem strogih ograni\u010denja i opse\u017ene kontrole izvoza ne samo \u010dipova ve\u0107 i njihovog dizajna i opreme za proizvodnju. Trgova\u010dki rat protiv Kine nije bio prolazni impuls ameri\u010dke politike pod Trampom. Njegov naslednik ga je nastaviio jo\u0161 agresivnije.<\/p>\n

Sociolog Volfgang \u0160trek smatra da \u0107e svet, ukoliko ne bude postignut me\u0111unarodni bezbednosni aran\u017eman koji na neki na\u010din uklju\u010duje Rusiju, verovatno zavr\u0161iti u bipolarnoj konfrontaciji izme\u0111u Sjedinjenih Dr\u017eava i Kine. Evropa \u0107e u tom slu\u010daju biti podre\u0111ena Sjedinjenim Dr\u017eavama, a Rusija \u0107e biti zavisna od Kine. U takvom svetu nec\u0301e biti mesta za evropsku autonomiju ili suverenitet, za nezavisnu Evropu kao trec\u0301u globalnu silu. \u0160trek smatra da \u0107e evroazijski kontinent biti podeljen na ameri\u010dki i kineski deo, sa te\u0161kim oru\u017eanim grani\u010dnim sukobom na isto\u010dnom kraju isto\u010dne Evrope i zapadnom kraju Rusije, isklju\u010dene iz Evrope. To je, dodaje \u0160trek, uvek bilo omiljeno re\u0161enje desnog krila ameri\u010dkog spoljnopoliti\u010dkog establi\u0161menta, jo\u0161 tokom 1990-tih, a posebno ameri\u010dkih neokonzervativaca kojii su vodili Sjedinjene Dr\u017eave u ratovima protiv Iraka i Avganistana, izme\u0111u ostalih. Evropski napori da se spre\u010di rat u Ukrajini, koji je uklju\u010divao pregovore o sporazumu iz Minska izme\u0111u Francuske, Nema\u010dke, Rusije i Ukrajine, propali su zbog ameri\u010dkog protivljenja i rastuc\u0301e snage desnog krila ukrajinskog nacionalnog pokreta.<\/p>\n

*Autor je politikolog iz Zrenjanina.<\/p><\/blockquote>\n

H-alter<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ukrajinski rat ubrzava proces dezintegracije institucionalne strukture Evropske unije stvorene ugovorima.\u00a0 Ve\u0107 posle izbijana financijske krize 2008. postalo je jasno kako EU ima previ\u0161e sistemskih defekata.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":339382,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-360805","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/360805","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=360805"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/360805\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":360806,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/360805\/revisions\/360806"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/339382"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=360805"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=360805"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=360805"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}