{"id":360783,"date":"2022-12-17T07:26:49","date_gmt":"2022-12-17T06:26:49","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=360783"},"modified":"2022-12-17T07:27:12","modified_gmt":"2022-12-17T06:27:12","slug":"samit-eu-i-njenog-zadnjeg-dvorista","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/12\/17\/samit-eu-i-njenog-zadnjeg-dvorista\/","title":{"rendered":"Samit EU i njenog zadnjeg dvori\u0161ta"},"content":{"rendered":"
\n

Pi\u0161e: Peter Schadt<\/strong><\/p>\n

Samit lidera Evropske unije i zemalja Zapadnog Balkana, koji je odr\u017ean 6. decembra, prvi put je organizovan van EU, u jednoj od \u201e\u0161est partnerskih zemalja\u201c. Izbor Tirane, glavnog grada Alabanije, za doma\u0107ina je \u201esignal\u201c zemljama Zapadnog Balkana.<\/p>\n<\/div>\n

\n
\n
\n
\n

Ostalih pet zemalja sa kojima EU \u017eeli da \u201eprodubi saradnju<\/a>\u201c su Bosna i Hercegovina, Srbija, Crna Gora, Severna Makedonija i Kosovo. Nije slu\u010dajno \u0161to EU upravo sada menja ton prema Zapadnom Balkanu i izra\u017eava nameru<\/a> da \u201eaktivno unapredi proces pro\u0161irenja EU\u201c, koji je poslednjih godina prakti\u010dno obustavljen: EU ima bitne interese koje ovih \u0161est zemalja mogu da zadovolje.<\/p>\n

\n

Obezbe\u0111ivanje granica<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Prvo, tu je porast ilegalnih migracija. U izve\u0161taju Evropske komisije, od zemalja Zapadnog Balkana je zatra\u017eeno da prilagode svoj vizni re\u017eim viznom re\u017eimu EU. U drugoj polovini ove godine nekoliko hiljada Indijaca, Burundijaca, Tuni\u0161ana i ljudi iz Gvineje Bisao iskoristilo je bezvizni re\u017eim sa Srbijom kako bi iz Srbije nastavilo svoj put u EU. \u201eOvo se mora zaustaviti\u201c, navodi se u izve\u0161taju Komisije.<\/p>\n

Zahtevi tako\u0111e uklju\u010duju vize za gra\u0111ane Kosova<\/a>, koji su do sada mogli da u\u0111u u Severnu Makedoniju i Crnu Goru bez viza. Prilago\u0111avanje evropskim standardima dopunjeno je akcionim planom<\/a> koji sadr\u017ei dvadeset mera za \u201eborbu protiv ilegalnih migracija\u201c. Dakle, bez \u010dlanstva u EU ili bez izgleda da to postanu u bliskoj budu\u0107nosti, balkanske dr\u017eave treba da vide sebe kao spoljnu granicu EU i da se pona\u0161aju u skladu sa tim.<\/p>\n

Ve\u0107 se uo\u010di samita komesarka EU za unutra\u0161nje poslove Ilva Johanson po\u017ealila da porast broja migranata koji sti\u017eu kopnenim putem u 2022. izaziva \u201esve ve\u0107u zabrinutost\u201c Brisela. Fronteks predvi\u0111a pove\u0107anje od 77%<\/a> u 2023. Ove godine se u EU neregistrovano nastanilo ukupno 281.000 ljudi. Na ovo sada treba odgovoriti: dakle treba da se implementira do sada neimplementirani plan EU<\/a> \u201eda se procedure azila tako\u0111e mogu sprovoditi u sigurnim tre\u0107im zemljama kako bi se smanjio pritisak neregularne migracije\u201c. Drugim re\u010dima: Zapadni Balkan treba da ponese teret rada evropskog upravljanja granicama, uklju\u010duju\u0107i njegove politi\u010dke i ekonomske tro\u0161kove.<\/p>\n

Na ovaj na\u010din EU obnavlja ulogu koju je dodelila balkanskim zemljama 2015. godine: vrednuje ih kao administratore centara za migrante, kao upravlja\u010de priliva migranata ili kao entitete koji \u0107e taj priliv da spre\u010de. Evropske institucije onda gledaju da li se tretman izbeglica koje Evropa ne \u017eeli odvija na dovoljno human na\u010din, i nalaze mnogo toga na \u0161ta mogu da se \u017eale. Tako se EU me\u0161a u grani\u010dne re\u017eime na Balkanu. EU preuzima deo dr\u017eavnih granica i time deo suvereniteta zemalja Zapadnog Balkana.<\/p>\n

\n

Zajedni\u010dke energetske politike<\/h2>\n<\/blockquote>\n

To je slu\u010daj i sa energetikom. Energetski sektor na zapadnom Balkanu je zavisan od proizvodnje elektri\u010dne energije sagorevanjem lignita. Prema podacima Me\u0111unarodne agencije za energiju, 60% elektri\u010dne energije u regionu se proizvodi sagorevanjem lignita, koji je najve\u0107i emiter CO2 me\u0111u izvorima energije. Jo\u0161 uvek postoji vrlo malo planova za izgradnju novih termoelektrana na ugalj na evropskom kontinentu, ali je oko polovina ovih projekata<\/a> planirana u zemljama Zapadnog Balkana. Ovo se ne uklapa u energetski preokret koji prvenstveno promovi\u0161e Nema\u010dka i stoga ga treba promeniti.<\/p>\n

EU je ve\u0107 u oktobru zagovarala zajedni\u010dku energetsku politiku. Tokom posete nekim zemljama Zapadnog Balkana predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen obe\u0107ala je Severnoj Makedoniji 80 miliona evra podr\u0161ke za ubla\u017eavanje visokih cena energenata. Celom regionu je obe\u0107ano 500 miliona evra od EU<\/a> za ulaganje u energetsku infrastrukturu. Dr\u017eave Zapadnog Balkana treba da se integri\u0161u u evropski energetski sistem. Treba zajedno organizovati<\/a> gas, te\u010dni gas i vodonik. Ova integracija u evropski energetski sistem je pre svega ponuda protiv Rusije. Srbija dobija jeftin gas iz Moskve, a novi ugovor je potpisan tek sredinom 2022. godine.<\/p>\n

Ovi milioni predstavljaju politi\u010dki zajam koji EU nudi zemljama Zapadnog Balkana kako bi one zavisnost od ruskih energenata zamenile zavisno\u0161\u0107u od evropskih.<\/p>\n

\n

Protiv Rusije<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Me\u0111utim, o\u010dekivani anga\u017eman protiv Rusije ne zavr\u0161ava se energetskim pitanjem. Srbija se do sada nije pridru\u017eila sankcijama EU protiv Rusije. Beograd nastavlja da odr\u017eava bliske odnose sa vladom u Moskvi. Politi\u010dki, Rusija je sila koja spre\u010dava da Ujedinjene nacije priznaju Kosovo; ekonomski, Srbija se i dalje snabdeva gasom iz Rusije. EU \u017eeli da se ovo promeni.<\/p>\n

U skladu s tim, EU nastavlja da insistira da Srbija uvede i prethodne pakete sankcija Rusiji. Kao kandidat za \u010dlanstvo u EU, Srbija je u obavezi da \u201euskladi\u201c svoju spoljnu politiku sa spoljnom politikom Unije. \u201eMorate odlu\u010diti na \u010dijoj ste strani<\/a>\u201c, rekla je prete\u0107im tonom predsednica Komisije Ursula fon der Lajen u vezi sa ratom u Ukrajini.<\/p>\n

Evropska unija je sasvim direktno insistirala na antiruskom stavu na samitu. Svaka dr\u017eava koja jednog dana \u017eeli da pripada EU mora da se okrene Zapadu i udalji od Rusije. \u0160ta dobija Zapadni Balkan za odanost EU?<\/p>\n

\n

Kontradikcija dr\u017eava Balkana<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Ljudi vole da proglase samit uspe\u0161nim<\/a>: \u201eMo\u017eda je va\u017enije \u0161to ovaj sastanak uop\u0161te postoji, jer u zemljama Zapadnog Balkana raste frustracija\u201c. To nije nimalo \u010dudno, jer su mnoge od tih zemalja godinama u procesu pridru\u017eivanja EU bez ikakvog napretka.<\/p>\n

EU se sada uglavnom bavi samo time \u0161to dr\u017eave u njenoj zoni uticaja u jugoisto\u010dnoj Evropi ne uspevaju da pru\u017ee osnovne politi\u010dke usluge koje se od njih tra\u017ee \u2013 od borbe protiv organizovanog kriminala, koji je postao prili\u010dno rasprostranjen izvor boga\u0107enja u ovim siroma\u0161nim dr\u017eavama, do nadgledanja svojih osiroma\u0161enih gra\u0111ana \u010diju migraciju treba da spre\u010de.<\/p>\n

Dakle, \u201epretpristup\u201c se pokazuje kao sve temeljnija i komplikovanija procedura koja godinama ne uspeva da donese napredak. Ovo metodi\u010dno odugovla\u010denje procesa pristupanja izra\u017eava sve vidljiviju nespremnost da se odr\u017ei makar perspektiva pristupanja zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj Uniji u doglednom vremenskom okviru.<\/p>\n

Evropska metodologija politike uslovljavanja poprima karakter eksplicitne i principijelne rezerve protiv daljeg pro\u0161irenja EU na istok. Pogledajte izve\u0161taje sa samita. Svaki po\u010dinje sa nizom pohvala, nastavlja se sa \u201eali\u201c, nakon \u010dega sledi dugi niz problema koji tek treba da se re\u0161e. Ovo je kontradiktornost politike EU prema Zapadnom Balkanu.<\/p>\n

S jedne strane, Unija \u017eeli odanost balkanskih dr\u017eava njenim politikama, od pitanja izbeglica do odnosa prema Rusiji. Posebno u kontekstu ekonomskog rata protiv Moskve, bojkot ruskog gasa igra centralnu ulogu. Kao nagradu nudi \u010dlanstvo u svom klubu. Konkretno, u Tirani je najavljeno da \u0107e i Bosna i Hercegovina dobiti status kandidata<\/a>, o \u010demu \u0107e se kona\u010dno odlu\u010divati na samitu EU slede\u0107e sedmice.<\/p>\n

S druge strane, \u010dlanstvo je upravo ponuda koja bi trebalo da obave\u017ee ove dr\u017eave da ispune zahteve EU. U tom pogledu, zemlje Zapadnog Balkana nikada ne bi trebalo da budu previ\u0161e sigurne da su potrebni Uniji. To pokazuje i ovogodi\u0161nji samit na kom nisu date nikakve garancije po pitanju pridru\u017eivanja. EU ho\u0107e da Zapadni Balkan bude njeno dvori\u0161te u kojem dr\u017eave prate sve njene direktive u nadi da \u0107e jednog dana i same postati \u010dlanice zajednice evropskih dr\u017eava.<\/p>\n

Sa engleskog preveo: Andra\u0161 Juhas<\/em><\/p>\n

Ma\u0161ina<\/a><\/p><\/blockquote>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

S jedne strane, Unija \u017eeli odanost balkanskih dr\u017eava njenim politikama, od pitanja izbeglica do odnosa prema Rusiji. S druge strane, \u010dlanstvo je upravo ponuda koja bi trebalo da obave\u017ee ove dr\u017eave da ispune zahteve EU<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":276731,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5,12],"tags":[522,558,2632],"class_list":["post-360783","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","category-prica-dana","tag-balkan","tag-eu","tag-samit"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/360783","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=360783"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/360783\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":360784,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/360783\/revisions\/360784"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/276731"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=360783"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=360783"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=360783"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}