{"id":360219,"date":"2022-12-08T07:22:03","date_gmt":"2022-12-08T06:22:03","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=360219"},"modified":"2022-12-08T07:22:03","modified_gmt":"2022-12-08T06:22:03","slug":"hoce-li-vucic-prebroditi-krizu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/12\/08\/hoce-li-vucic-prebroditi-krizu\/","title":{"rendered":"Ho\u0107e li Vu\u010di\u0107 prebroditi krizu?"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Anja Ili\u0107<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Dvostruki obru\u010d ste\u017ee se oko re\u017eima vladaju\u0107e stranke i njenog prvog \u010doveka. Rat u Ukrajini, koji se poput bombe sru\u010dio u sredi\u0161te evropske politike, ne jenjava ni osam meseci kasnije. \u0160tavi\u0161e, deluje da su obe strane u ovom proksi-sukobu, i Zapad i Rusija, posve\u0107ene jedino udaljavanju od mirovnog ishoda. Pod teretom rata, produbljuju se i nere\u0161eni uzroci krize kapitalizma koja je zapo\u010dela pre skoro 15 godina. Jasno je, me\u0111utim, da la\u0111ari krize \u2013 od onih koji upravljaju najve\u0107im silama, do vladara u malim zemljama poput Srbije \u2013 ne znaju da uspostave povoljan kurs, ve\u0107 nas guraju ka ambisu.<\/p>\n

Vu\u010di\u0107ev re\u017eim to radi u svom prepoznatljivom maniru: ube\u0111uju\u0107i nas da je spreman da odoli svim pritiscima, iako se osipa na na\u0161e o\u010di. Prvi ja\u010di udarac nakon po\u010detka rata re\u017eim je pretrpeo na birali\u0161tima u aprilu, premda je uspeo da pre\u017eivi. Vu\u010di\u0107 je, dodu\u0161e, sa\u010duvao ve\u0107i kredibilitet od svoje stranke, koja je ka\u017enjena pre svega zdesna, ulaskom triju partija tvrde desnice (koalicije oko DSS-a i Dveri, te Zavetnika) u parlament. Ova dinamika ja\u010danja tvr\u0111ih desnih snaga u zvani\u010dnoj politici, pozicioniranja SNS-a kao novog centra i odr\u017eavanja kakve-takve Vu\u010di\u0107eve popularnosti u mr\u0161avoj konkurenciji politi\u010dkih lidera pokazuje se kao presudna za unutra\u0161nju politiku re\u017eima.<\/p>\n

Posledice rata u Ukrajini, ipak, filtriraju se najpre kroz spoljnopoliti\u010dki obru\u010d. Re\u017eimska politika \u201esvesvrstanosti\u201c tu pokazuje svoju protivre\u010dnost: iako su njome ubla\u017eene, ili barem odlo\u017eene, posledice eskaliraju\u0107e politi\u010dke i dru\u0161tveno-ekonomske krize (koje radni\u010dka klasa u zapadnim zemljama uveliko ose\u0107a, zahvaljuju\u0107i otvoreno proratnoj politici svojih vlada), ovo odlaganje dolazi s kamatom koju re\u017eim potencijalno ne\u0107e mo\u0107i da otplati. Naime, vlast se kocka s mogu\u0107no\u0161\u0107u da izgubi naklonost bilo Rusije, od koje Srbija zavisi energetski i diplomatski (u skladu sa vizijom vladaju\u0107e klase o \u201esrpskom Kosovu\u201c), bilo Evropske unije, koja diktira ekonomsku i politi\u010dku putanju svih re\u017eima u Srbiji jo\u0161 od po\u010detka dvehiljaditih.<\/p>\n

Politika \u0161tapa i \u0161argarepe svakodnevno se ispoljava u \u201esvesvrstanoj\u201c sferi me\u0111unarodnih odnosa Srbije. Rusija, tako, jedan dan sklapa novi, trogodi\u0161nji ugovor o snabdevanju Srbije gasom, a ve\u0107 slede\u0107eg koristi Kosovo kao argument za aneksiju okupiranih delova Ukrajine. Evropska unija pak donira 160 miliona evra pomo\u0107i kako bi Srbija prebrodila energetsku krizu, a istovremeno preti isklju\u010divanjem iz procesa evrointegracija ukoliko se ne uvedu sankcije Rusiji. Re\u017eim se za to vreme poslu\u0161ni\u010dki koprca, u nastojanju da ne dobije \u0161ut-kartu ni od jedne strane u otvorenom imperijalisti\u010dkom sukobu. Nevolja je \u0161to nastupa iz potpuno zavisne pozicije.<\/p>\n

\n

Pukotine u re\u017eimskom konsenzusu<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Dodatni izazov za opstanak Vu\u010di\u0107evog re\u017eima predstavlja podeljenost u njegovim vlastitim redovima. Ako je uo\u010di predsedni\u010dkih izbora 2017. godine efektivno odstranjivanje sa politi\u010dke scene Tomislava Nikoli\u0107a, zajedno sa tradicionalnijom i za potrebe \u201esvesvrstanosti\u201c zastarelom politi\u010dkom vizurom koju je predstavljao, za Vu\u010di\u0107a bio relativno lak zadatak, suprotstavljanje \u201eevropskijoj\u201c vizuri unutar SNS-a moglo bi da se poka\u017ee kao ve\u0107i izazov \u2013 pre svega usled razvoja ukrajinske krize. Zorana Mihajlovi\u0107, koja je 2017. godine otvoreno podr\u017eala Vu\u010di\u0107a u SNS-ovom \u201esukobu generacija\u201c, sada se otvoreno suprotstavlja krhkom zvani\u010dnom kursu \u201eneutralnosti\u201c izme\u0111u Istoka i Zapada, zagovaraju\u0107i da se Srbija jasno opredeli za Zapad \u2013 kako u ratu tako i u miru.<\/p>\n

Cenu tog odstupanja od partijskog konsenzusa Mihajlovi\u0107 je platila gubitkom pozicije u novom sastavu vlade, formirane gotovo sedam meseci nakon izbora. Iako se u novom sazivu nisu na\u0161la jo\u0161 neka prekaljena lica, poput Neboj\u0161e Stefanovi\u0107a, Aleksandra Vulina ili Zlatibora Lon\u010dara, utisak je da su oni tek privremeno izme\u0161teni iz politi\u010dke \u017ei\u017ee. Verovatno \u0107e ostati u senci dok se ne slegne pra\u0161ina nad razli\u010ditim skandalima u koje su prethodnih godina bili uklju\u010deni. Ra\u017ealovanje Mihajlovi\u0107, me\u0111utim, ima potencijalno dublje i dalekose\u017enije posledice. Glavna poruka koju je odlaze\u0107a ministarka rudarstva i energetike poslala sa svoje opro\u0161tajne pres-konferencije bila je: bez SNS-a se mo\u017ee, bez Srbije na Zapadu ne.<\/p>\n

Da li \u0107e se borba za politi\u010dki kurs Srbije voditi prvenstveno na unutarstrana\u010dkom ili na \u0161irem planu, ostaje da se vidi. Nesumnjivo je pak da je Vu\u010di\u0107 svestan rastu\u0107eg baga\u017ea koji SNS predstavlja i da \u0107e se, u cilju opstanka re\u017eima kojim rukovodi, mo\u017eda poslu\u017eiti i drugim sredstvima. U tom kontekstu treba razumeti njegovu najavu osnivanja novog politi\u010dkog pokreta u narednih pola godine.<\/p>\n

Predsednikov rezon verovatno po\u010diva na kolikom-tolikom poverenju koje mu je ukazano ponovnim mandatom, kao i na nadi da \u0107e uspeti da ponovi \u201eSNS efekat\u201c iz 2012. godine. Naime, Vu\u010di\u0107 utvr\u0111uje novu politiku centra, \u010diji bi idealan ishod bio da neutrali\u0161e zagri\u017eene evropejce, vrati konzervativniju desnicu pod svoje okrilje i tako izbalansira novu \u201eneutralnu\u201c poziciju. Jedini istinski predstavnik te pozicije, preferiran kako na birali\u0161tima tako i u me\u0111unarodnoj areni, trebalo bi, naravno, da bude njegov pokret \u2013 otvoren i ka Istoku i ka Zapadu, a vo\u0111en krilaticom \u201esrpskih interesa pre svega\u201c.<\/p>\n

\n

Narodna vlada?<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Parola o odbrani interesa \u201esvog naroda\u201c stekla je novu popularnost u kontekstu rata u Ukrajini. Njome se uspe\u0161no slu\u017ee kako stabilokrate, poput Orbana i Vu\u010di\u0107a, tako i predstavnici krajnje, protofa\u0161isti\u010dke desnice koji se u nekim evropskim zemljama, poput \u0160vedske i Italije, upravo penju na vlast. Iako nije te\u0161ko shvatiti za\u0161to populisti\u010dki slogani ovog tipa imaju odjek \u2013 naro\u010dito u pore\u0111enju sa agresivnim zahtevanjem ameri\u010dke i niza evropskih vlada da radni\u010dka klasa njihovih zemalja podnese ogromne \u017ertve u zamenu za ulivanje desetina milijardi vojne pomo\u0107i ratnim ciljevima u Ukrajini \u2013 ispod povr\u0161ine tobo\u017enje brige za narod nema puno istine.<\/p>\n

To je lako uvideti kada se pompezne proklamacije stave u odgovaraju\u0107i kontekst. Uzmimo za primer hvalisave najave ponovo izabranog ministra finansija, Sini\u0161e Malog, o pove\u0107anju plata u javnom sektoru za 12,5% i penzija za najpre 9, pa 12%, a u kontekstu izuzetno osetnog pove\u0107anja tro\u0161kova \u017eivota. Inflacija je trenutno na 14%, pri \u010demu su najvi\u0161e poskupeli hrana, stanovanje i transport \u2013 osnovne potrebe svakog \u010doveka. To zna\u010di da \u0107e novembarsko pove\u0107anje penzija od 9% svakako pojesti inflacija. \u0160tavi\u0161e, ni kumulativno pove\u0107anje penzija od preko 20% ne zvu\u010di podjednako atraktivno kao u vladinim najavama kada znamo da 60% penzionerki i penzionera u Srbiji prima manje od 31.000 dinara, koliko iznosi prose\u010dna penzija. Nekoliko stotina hiljada njih \u017eivi na, u proseku, dvestotinak evra mese\u010dno.<\/p>\n

Ni pove\u0107anje minimalca na 40.020 dinara, koliko \u0107e iznositi (tek) od januara, u praksi ne zna\u010di ni\u0161ta kada \u010dak i sramna kategorija minimalne potro\u0161a\u010dke korpe, prema poslednjim podacima, iznosi skoro 45.000; o prose\u010dnoj potro\u0161a\u010dkoj korpi od skoro 87.000 \u2013 koja \u0107e u narednim mesecima postajati samo skuplja \u2013 nema ni govora za ve\u0107inu radnika i radnica u Srbiji, koji primaju manje od 58.000 mese\u010dno. Mesijanske izjave o \u201ebrizi za svoj narod\u201c kriju, dakle, daleko prizemniju i, imaju\u0107i u vidu od koga dolaze, licemerniju su\u0161tinu.<\/p>\n

\n

Represija i otpor<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Toga su svakako svesni radnici i radnice koji su, s po\u010detkom jeseni, ponovo po\u010deli da izlaze na ulice i stupaju u \u0161trajkove. Razlozi variraju od lo\u0161ih uslova rada, preko neizmirenih obaveza poslodavaca i mobinga na poslu, do uru\u0161avanja kako preduze\u0107a tako i radnih uslova \u201ezahvaljuju\u0107i\u201c partokratiji i klijentelizmu. Upadljivo je, pri tome, da preduze\u0107a koja su konzistentno profitabilna potpla\u0107uju ili uop\u0161te ne ispla\u0107uju svoje radnike. Znaju\u0107i da su upravo oni tvorci tog profita, radnici Po\u0161te uspeli su da svoju borbu za pobolj\u0161anje materijalne situacije \u2013 kroz isplatu zarada iz dobiti i pove\u0107anje plata \u2013 dovedu do relativno pozitivnog ishoda.<\/p>\n

Takvom ishodu i dalje streme zaposleni u Aerodrom keteringu, kojima poslodavac nije uplatio doprinose, socijalno i zdravstveno skoro godinu dana. Oni su u nekoliko navrata stupali u generalni \u0161trajk, prekidaju\u0107i ga po dobijanju obe\u0107anja da \u0107e poslodavac izmiriti svoje obaveze. Borbenost njihovog sindikalnog vo\u0111e, Dragana Kabi\u0107a, na prole\u0107e je ka\u017enjena prinudnim otpu\u0161tanjem, usled \u010dega su se radnici organizovali kroz prinudni \u0161trajka\u010dki odbor. Iako je Ministarstvo za rad, zahvaljuju\u0107i \u0161trajku, bilo prinu\u0111eno da reaguje i nalo\u017ei vra\u0107anje Kabi\u0107a na posao, radnici su na oprezu i pripravni za ponovni \u0161trajk ako se obe\u0107anja poslodavca ponovo ispostave la\u017enim.<\/p>\n

Spremnost dr\u017eave da, do krajnjih granica, \u017emuri na kr\u0161enje sopstvenih zakona i da efektivno dozvoljava represiju nad radni\u010dkim organizatorima videli smo u bezbroj slu\u010dajeva \u2013 od Dragana Ili\u0107a, predsednika sindikata u Zastava oru\u017eju, preko Dragana Kabi\u0107a, do Gorana Mladenovi\u0107a, predsednika Ujedinjenog sindikata zdravstva Srbije, koji je otpu\u0161ten istog jutra kada su zaposleni u klinici \u201eLaza Lazarevi\u0107\u201c organizovali svoj najnoviji protest protiv mobinga od strane direktorke. No, u duboko kriznim vremenima, dr\u017eava je spremna da potegne o\u0161tricu represije i na manje o\u010dekivane mete. Takav je bio slu\u010daj sa ovogodi\u0161njim Prajdom.<\/p>\n

Bez obzira na njegov prete\u017eno ceremonijalan karakter, na premre\u017eenost organizatora Prajda sa vladaju\u0107im strukturama, kao i na potrebu dodvoravanja EU, dr\u017eava je u zadnji \u010das zabranila prethodno odobrenu \u0161etnju. Delom je to bio odgovor na desni\u010darske litije protiv Prajda, ne bi li se tvrda desnica reintegrisala u re\u017eimske redove, a delom upozorenje i probna ve\u017eba za gu\u0161enje socijalnog bunta koji re\u017eim o\u010dekuje. Kao \u0161to nas je epidemija kovida-19 prethodno podu\u010dila, u kriznim okolnostima nema boljeg izgovora za represiju i davanje vanrednih ovla\u0161\u0107enja dr\u017eavnom aparatu od samih tih kriznih okolnosti.<\/p>\n

\n

Kriza i borba za prevlast<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Klju\u010dno pitanje u narednim mesecima nije, me\u0111utim, da li \u0107e re\u017eim uspeti da se spase, ve\u0107 ko \u0107e biti vesnik njegovog dugo pri\u017eeljkivanog pada. Ovo je prospektivno pitanje oko kog levica u Srbiji treba da se reorganizuje kako bi iskoristila mogu\u0107nosti koje produbljivanje krize otvara. Videli smo da tvrda desnica, kako parlamentarna tako i uli\u010dna, nastoji da konsoliduje sopstvene snage \u2013 iako sa promenljivim uspehom i pod teretom svojih unutra\u0161njih podela, na \u010diju kartu igra i sam Vu\u010di\u0107. Ono \u0161to levica ne sme da dozvoli jeste da se desnica predstavlja kao branitelj i nosilac borbenih zahteva radnog naroda. Takvih poku\u0161aja uzurpacije dru\u0161tvenog nezadovoljstva i besa izgledno \u0107e biti i vi\u0161e nego ranije.<\/p>\n

Kao \u0161to je bitno da se re\u017eim ne ru\u0161i zdesna, nu\u0111enjem jo\u0161 nazadnijih, reakcionarnih programa kao \u201ealternative\u201c, tako je bitno i da vladaju\u0107u garnituru ne zameni samo bolji serviser interesa vode\u0107ih aktera u me\u0111unarodnoj areni. Nerazre\u0161ivi konflikt u sr\u017ei re\u017eimske politike \u201esvesvrstanosti\u201c \u2013 naime, taj da se ne mogu zadovoljiti zahtevi me\u0111usobno suprotstavljenih imperijalisti\u010dkih takmaca, naro\u010dito kada su oni u otvorenom ratu \u2013 zna\u010di samo da istinski nezavisan politi\u010dki kurs postaje nu\u017enost, a ne tek daleka mogu\u0107nost, za radni narod kako u Srbiji tako i \u0161irom Evrope i sveta.<\/p>\n

Svetski kapitalizam skoro 15 nemilosrdnih godina tera radni\u010dku klasu \u0161irom planete da svojim \u017eivotima pla\u0107a njegovu krizu. Jedini izlaz iz varvarske budu\u0107nosti u koju nas vodi jeste na\u0161e politi\u010dko organizovanje kao radni\u010dke klase, a protiv svetskog imperijalisti\u010dkog rata koji raspiruju velesile i njihove doma\u0107e sluge. Radni\u010dka klasa ima mo\u0107 da izmakne tlo pod nogama svake vlasti i da povede dru\u0161tvo ka radikalno druga\u010dijoj budu\u0107nosti \u2013 bez rata, kriza i eksploatacije. Od ostvarivanja te mo\u0107i zavisi sutra\u0161njica \u010dove\u010danstva.<\/p>\n

marks21.info<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Re\u017eim Aleksandra Vu\u010di\u0107a iz meseca u mesec sve vi\u0161e podse\u0107a na \u010damac koji propu\u0161ta u jeku bure na otvorenom moru. Da li \u0107e se \u201ekapetan la\u0111e\u201c odupreti spolja\u0161njim i unutra\u0161njim pritiscima i o\u010duvati vlast, ili \u0107e re\u017eim potonuti \u2013 i \u010dijom zaslugom?<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":316176,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[2594,751],"class_list":["post-360219","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","tag-imperijalizam","tag-vucic"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/360219","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=360219"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/360219\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":360220,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/360219\/revisions\/360220"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/316176"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=360219"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=360219"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=360219"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}