{"id":360069,"date":"2022-12-06T07:50:33","date_gmt":"2022-12-06T06:50:33","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=360069"},"modified":"2022-12-06T07:50:33","modified_gmt":"2022-12-06T06:50:33","slug":"ako-su-mogle-one-mozemo-li-i-mi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/12\/06\/ako-su-mogle-one-mozemo-li-i-mi\/","title":{"rendered":"Ako su mogle one, mo\u017eemo (li) i mi"},"content":{"rendered":"

Autorica: Na\u0111a Bobi\u010di\u0107<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Oko sto hiljada \u017eena Jugoslavije bile su uklju\u010dene u \u201eNaroodnooslobodila\u010dku borbu\u201c kao borkinje ili na radu u vojno-pozadinskim organima. Oko jedne petine njih dobilo je oficirske ili podoficirske \u010dinove, 3.344 dobilo je \u201eSpomenicu iz 1941\u201c, a 91 je progla\u0161ena za \u201eNarodnu heroinu\u201c.<\/p>\n

Pred kraj \u201eDrugog svetskog rata\u201c \u010dak dva miliona \u017eena Jugoslavije se na razli\u010dite na\u010dine uklju\u010dilo u borbu protiv fa\u0161izma. Ovoliko brojno u\u010de\u0161\u0107e \u017eena kao aktivnih sudionica rata \u010dinilo je \u201eNOB\u201c jednim od najnaprednijih pokreta onda\u0161nje Evrope i sveta.<\/p>\n

Borba protiv fa\u0161izma tako je neodvojivo bila povezana sa \u017eenskom emancipacijom, \u0161to je rezultiralo priznavanjem pune ravnopravnosti \u017eena u svim oblastima dr\u017eavnog, privrednog i dru\u0161tveno-politi\u010dkog \u017eivota u \u010dlanu 24 \u201eUstava\u201c Federativne Narodne Republike Jugoslavije (FNRJ) iz januara 1946. godine.<\/p>\n

Antifa\u0161isti\u010dki front \u017eena (AF\u017d) nastavio je sa radom do 1953. aktivno doprinose\u0107i obnovi poru\u0161ene zemlje. Nakon ukidanja ove organizacije, rad su nastavile njegove naslednice \u2013 Savez \u017eenskih dru\u0161tava Jugoslavije, a od 1961. Konferencija za dru\u0161tvenu aktivnost \u017eena Jugoslavije.<\/p>\n

MASOVNOST I REVOLUCIONARNI DOMETI:<\/strong> Kako su se borbe protiv okupatorskih i doma\u0107ih nacifa\u0161isti\u010dkih snaga intenzivirale, to je sve ve\u0107i broj \u017eena pristupao \u201eNOB\u201c, i sve \u010de\u0161\u0107e su izra\u017eavale nameru da osim pozadinskog rada u punom kapacitetu budu uklju\u010dene u borbu.<\/p>\n

Tako je u jeku rata, od 6. do 8. decembra 1942. godine u Bosanskom Petrovcu osnovan Antifa\u0161isti\u010dki front \u017eena Jugoslavije. Cilj organizacije bio je da okupi \u017eene, da ih organizuje i \u0161to bolje koordini\u0161e u zajedni\u010dkoj borbi protiv fa\u0161izma. Zna\u010daj ravnopravnog u\u010de\u0161\u0107a \u017eena u referatu na \u201ePrvoj zemaljskoj konferenciji AF\u017d\u201c Mitra Mitrovi\u0107 obrazla\u017ee na slede\u0107i na\u010din: \u201eTim svojim u\u010de\u0161\u0107em u borbi mi smo dale i jednu odliku vi\u0161e ovoj narodnoj borbi, koju ona mora da ima da bi bila op\u0161tenarodna. Kad nas \u017eena ne bi bilo u toj borbi u takvom broju \u2013 onda borba ne bi bila u punom smislu op\u0161tenarodna\u201c.<\/p>\n

Zbog svoje masovnosti i revolucionarnih dometa trebalo bi da je rad AF\u017d (pre)poznat kao mo\u017eda i najva\u017enija ta\u010dka istorije \u017eenske emancipacije na ovim prostorima, i da je deo op\u0161teg znanja. Me\u0111utim, u trenutku kad neofa\u0161isti\u010dki revizionizam te\u017ei da preuzme potpunu dominaciju, nasle\u0111e \u201eNOB\u201c se bri\u0161e ili zloupotrebljava.<\/p>\n

U takvom kontekstu, pri\u010da o hrabrim \u017eenama Jugoslavije koje su se suprotstavile okupatoru i emancipovale se, ujedno pobe\u0111uju\u0107i fa\u0161izam, jednostavno se ne uklapa. U pasivizuju\u0107e, rodno diskriminatorne, konzervativne narative, koji bi trebalo da nas ubede u predrasudu kako oduvek \u017eivimo u \u201ezaostalom, patrijarhalnom\u201c dru\u0161tvu, u kojem je \u017eeni \u201etradicionalno\u201c mesto bilo u ku\u0107i, i kako se ni\u0161ta nikad ne menja nabolje, ne uklapa se istorijsko iskustvo osloba\u0111anja \u017eena i celokupnog dru\u0161tva od siroma\u0161tva i nasilja.<\/p>\n

U tom ideolo\u0161kom crnilu crvenom bojom odska\u010de \u010dinjenica kako su na\u0161e prethodnice sa pu\u0161kom u ruci, u prvim redovima, izborile svoju ravnopravnost. One nisu \u010dekale da im oslobo\u0111enje do\u0111e, niti su se priklonile desni\u010darskim politi\u010dkim opcijama koje im nisu imale ni\u0161ta ponuditi osim porobljenosti u ku\u0107i, u dru\u0161tvu, i na internacionalnom nivou, jer je fa\u0161izam nespojiv sa ravnopravno\u0161\u0107u \u017eena.<\/p>\n

Kad \u010ditamo o izazovima sa kojima su se suo\u010davale \u2013 neprijateljskim ofanzivama, egzekucijama, interniranju u logore, suo\u010davanju sa gla\u0111u, bolestima, ratnim strahotama svih vrsta \u2013 mora nas zadiviti upornost partizanki. Upornost su pokazale i nakon rata kad su ravnopravno u\u010destvovale u radnim akcijama i izgradnji dru\u0161tva iz ru\u0161evina.<\/p>\n

Pri\u010da o delovanju AF\u017d navodi na pomisao da ako su u tako te\u0161kim uslovima rata i razaranja one mogle da se organizuju, mo\u017eemo (li) i mi danas.<\/p>\n

LEKCIJA AF\u017d ZA DANA\u0160NJE POKRETE:<\/strong> Brisanje iz istorije s jedne, i mitologizacija, s druge strane, samo su dva lica istog nov\u010di\u0107a. Delovanje AF\u017d, ma koliko bilo fascinantno, ne treba posmatrati kao daleki (pa time i nedosti\u017eni) ideal, ve\u0107 mo\u017ee poslu\u017eiti kao alat za u\u010denje o tome kako omasoviti i razviti savremene pokrete protiv rodne opresije i klasne eksploatacije.<\/p>\n

Neke od va\u017enih lekcija AF\u017d, koje su nam i danas relevantne, mogu se sa\u017eeti u nekoliko osnovnih ta\u010daka. Prvo, za udru\u017eivanje je potrebno jasno postavljanje zajedni\u010dkog cilja, \u0161to je pre osam decenija bilo formulisano kroz borbu protiv fa\u0161izma, a potom i izgradnju socijalisti\u010dkog sistema.<\/p>\n

Drugo, AF\u017d nije nastao iz vakuuma, ve\u0107 je podstaknut predratnim radom anga\u017eovanih \u017eena, koje su se kalile u mnogobrojnim \u0161trajkovima za radna, gra\u0111anska prava, za mir. Te inicijative su okupljale impozantnu podr\u0161ku i za dana\u0161nje standarde, bilo je na desetine i stotine hiljada protestantkinja i potpisnica peticija. Dakle, kako bi se izgradio masovni pokret, potrebno je vreme i saradnja sa drugim progresivnim pokretima. I u slu\u010daju AF\u017d, uz politi\u010dki oslonac u KPJ.<\/p>\n

Potom, za masovnost organizacije je va\u017ena saradnja \u017eena iz razli\u010ditih dru\u0161tvenih grupa. Tako su na primer mla\u0111e pismene \u017eene dr\u017eale analfabetske te\u010dajeve za starije. \u017dene sa sela, radnice, studentkinje zajedno su sara\u0111ivale kako u obezbe\u0111ivanju medicinske nege za ranjene, tako i na borbenim pozicijama.<\/p>\n

Insistiralo se na tome da razli\u010dite grupacije \u017eena budu ravnopravno zastupljene, \u0161to se ilustrativno o\u010dituje u sastavu prvoizabranog Glavnog odbora AF\u017dJ u koji je u\u0161lo po nekoliko seljanki, radnica, doma\u0107ica i intelektualki iz raznih krajeva Jugoslavije.<\/p>\n

\u017dene razli\u010ditih etni\u010dkih i nacionalnih identiteta su se me\u0111usobno pomagale, s jasnom politi\u010dkom namerom da prevazi\u0111u podele i traume izazvane ratnim zlo\u010dinima usta\u0161a, \u010detnika i drugih nacifa\u0161isti\u010dkih frakcija. I \u010detvrto, organizacija je rasla organski od dole, uz postepeno osmi\u0161ljavanje modela za njenu bolju povezanost pra\u0107enu izgradnjom \u010dvr\u0161\u0107ih struktura.<\/p>\n

KRVAVO STE\u010cENA PRAVA:<\/strong> Gotovo vizionarski Mitra Mitrovi\u0107 je rekla i ovo: \u201eZato, valja da budemo svesne i u ovom momentu jedne stvari: da nam niko nikad ne sme oduzeti ta na\u0161a krvavo ste\u010dena prava, ste\u010dena u jednoj nad\u010dove\u010danski te\u0161koj borbi, za koju su krv dali na\u0161i najmiliji drugovi i drugarice.<\/p>\n

Mi te tekovine moramo \u010dvrsto dr\u017eati, da nam ih niko ne prigrabi, niko od onih koji nas i danas odvra\u0107aju od borbe protiv varvarskog fa\u0161izma\u201c.<\/p>\n

U poslednjim decenijama mnoga od ovih prava su ugro\u017eena, i radna i rodna i politi\u010dka, antifa\u0161isti\u010dke vrednosti se relativizuju, izgubljeni su kvalitet i dostojanstvo \u017eivota. Ako u ovakvim uslovima do\u010dekujemo osamdeset godina od osnivanja AF\u017d, pitanje koje nam se neminovno postavlja jeste \u2013 \u0161ta \u0107emo u narednih dvadeset godina u\u010diniti da stogodi\u0161nji jubilej obele\u017eimo u dru\u0161tvu dostojnom nasle\u0111a organizacije kakva je bila Antifa\u0161isti\u010dki front \u017eena Jugoslavije?<\/p>\n

Danas<\/a>
\nFoto: muzejzena.me<\/a><\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u0160ta \u0107emo u narednih dvadeset godina u\u010diniti da stogodi\u0161nji jubilej obele\u017eimo u dru\u0161tvu dostojnom nasle\u0111a organizacije kakva je bila Antifa\u0161isti\u010dki front \u017eena Jugoslavije?<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":360072,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-360069","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/360069","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=360069"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/360069\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":360075,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/360069\/revisions\/360075"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/360072"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=360069"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=360069"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=360069"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}