Demencija mo\u017ee biti fatalna i sedmi je uzrok smrti u svetu. Ako ne mo\u017eete da se setite nekih stvari to mo\u017ee biti znak demencije. Demencija je iscrpljuju\u0107e stanje koje \u010doveka mo\u017ee li\u0161iti pam\u0107enja, li\u010dnosti i sposobnosti da obavljate rutinske zadatke.<\/p>\n
Svetska zdravstvena organizacija navodi: \u201eDemencija je sindrom u kome dolazi do pogor\u0161anja kognitivnih funkcija pre od uobi\u010dajenih posledica biolo\u0161kog starenja. Postoji nekoliko tipova demencije od kojih je Alchajmerova bolest naj\u010de\u0161\u0107a.Trenutno vi\u0161e od 55 miliona ljudi \u017eivi sa demencijom \u0161irom sveta, a svake godine oboli novih 10 miliona ljudi”.<\/p>\n
Demencija mo\u017ee biti fatalna i sedmi je uzrok smrti u svetu. Prema Alchajmerovom udru\u017eenju za borbu protiv demencije, ‘osoba mo\u017ee umreti od drugog stanja u bilo kojoj fazi demencije. Zbog toga mo\u017ee umreti pre nego \u0161to simptomi demencije postanu dominantni. Ina\u010de, osobe koje su u kasnim fazama demencije imaju i slab imuni sistem, pa je i rizik od infekcija ve\u0107i.<\/p>\n
Jedan od naj\u010de\u0161\u0107ih uzroka smrti ljudi sa demencijom je pneumonija uzrokovana infekcijom.’<\/p>\n
Za sada ne postoji lek za demenciju, ali postoje promenljivi faktori rizika koji mogu pomo\u0107i u smanjenju rizika.<\/p>\n
Kako navode iz SZO, studije pokazuju da ljudi mogu da smanje rizik od kognitivnog opadanja i demencije tako \u0161to su fizi\u010dki aktivni, ne pu\u0161e, izbegavaju alkohol, kontroli\u0161u svoju te\u017einu, jedu zdravu ishranu i odr\u017eavaju normalan nivo krvnog pritiska, holesterola,nivoa \u0161e\u0107era. Dodatni faktori rizika uklju\u010duju depresiju, socijalnu izolaciju, nisko obrazovanje, kognitivnu neaktivnost i zaga\u0111enje vazduha.<\/p>\n
Kako populacija stari, slu\u010dajevi demencije su u porastu, a Tomi Mi\u010del, doktor sertifikovan za holisti\u010dki pristup bolesti, isti\u010de \u0161ta treba znati o stanju i znakovima koji ukazuju na bolest.<\/p>\n
Tri stvari koje ljudi sa demencijom obi\u010dno zaboravljaju<\/strong><\/p>\n \u201eKako starimo, normalno je da po\u010dnemo da zaboravljamo. Gubimo klju\u010deve ili zaboravimo ro\u0111endan prijatelja. Ali za ljude sa demencijom, gubitak pam\u0107enja je mnogo ozbiljniji jer dolazi do pada kognitivnih funkcija.Tada nastaju problemi sa pam\u0107enjem, razmi\u0161ljanjem i rasu\u0111ivanjem. Na primer, ljudi sa demencijom mogu imati pote\u0161ko\u0107a u obavljanju svakodnevnih zadataka ili \u010dak zaboravljaju ko su. Iako svi do\u017eivljavaju demenciju druga\u010dije, postoje neki jednostavni stvari koje ljudi zaboravljaju”, istakao je dr Mi\u010del.<\/p>\n Kako bolest napreduje, ljudi sa demencijom mogu postati sve vi\u0161e povu\u010deni i vremenom mogzu da izgube sposobnost da govore ili komuniciraju. Iako ne postoji lek za demenciju, rana dijagnoza i le\u010denje mogu da pomognu u usporavanju napredovanja bolesti i pobolj\u0161anju kvaliteta \u017eivota.<\/p>\n Va\u017eno je napomenuti da gubitak pam\u0107enja nije jedini simptom demencije. Ostali znaci mogu uklju\u010divati zbunjenost, uznemirenost i agresiju, probleme sa vidom, jezi\u010dke pote\u0161ko\u0107e i promene u pona\u0161anju ili li\u010dnosti.<\/p>\n Za\u0161to je demencija \u010desta<\/strong><\/p>\n \u201eNekoliko faktora rizika je povezano sa demencijom, uklju\u010duju\u0107i genetiku, izbor na\u010dina \u017eivota i medicinska stanja. Ljudi koji pu\u0161e ili zloupotrebljavaju droge imaju ve\u0107u \u0161ansu da razviju demenciju, pu\u0161enje o\u0161te\u0107uje krvne sudove, \u0161to mo\u017ee smanjiti dotok krvi u mozak.Mo\u017ee da o\u0161tetiti mo\u017edane \u0107elije i dovede do problema sa pam\u0107enjem i rasu\u0111ivanjem”, naveo je dr Mi\u010del.<\/p>\n Ljudi koji pu\u0161e ili zloupotrebljavaju droge imaju ve\u0107u \u0161ansu da razviju demenciju, pu\u0161enje o\u0161te\u0107uje krvne sudove, \u0161to mo\u017ee smanjiti dotok krvi u mozak.Mo\u017ee da o\u0161tetiti mo\u017edane \u0107elije i dovede do problema sa pam\u0107enjem i rasu\u0111ivanjem.<\/p>\n Pu\u0161enje pove\u0107ava rizik od razvoja ateroskleroze,Hipertenzija i dijabetes, mogu da pove\u0107aju rizik od razvoja demencije.Ipak, na prvom mestu faktora rizika od demencije je starenje.<\/p>\n Ve\u0107ina ljudi sa demencijom starija je od 65 godina. Kako ljudi stare, gube mo\u017edane \u0107elije i do\u017eivljavaju promene u strukturi i funkciji mozga, \u0161to ih \u010dini ranjivijim na demenciju.<\/p>\n Razlika izme\u0111u Alchajmerove bolesti i demencije<\/strong><\/p>\n Demencija i Alchajmerova bolest su degenerativni poreme\u0107aji mozga koji mogu dovesti do gubitka pam\u0107enja, konfuzije i pote\u0161ko\u0107a sa svakodnevnim zadacima. Me\u0111utim, postoje neke kriti\u010dne razlike izme\u0111u ova dva stanja. Demencija je op\u0161ti termin koji se koristi za opisivanje pada kognitivnih funkcija, dok je Alchajmerova bolest naj\u010de\u0161\u0107i tip demencije.<\/p>\n \u201eAlchajmerova bolest uti\u010de na delove mozga odgovorne za pam\u0107enje i jezik.Ona napreduje sporije od drugih vrsta demencije. Obi\u010dno se razvija kod ljudi starijih od 65 godina, dok drugi oblici demencije mogu da uti\u010du na ljude svih uzrasta.Postoje i razli\u010dite vrste demencije koje mogu izazvati razli\u010dite simptome”, napomenuo je dr Mi\u010del. (Izvor: RTS, Eat This, Not That<\/span>)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Gubitak pam\u0107enja je individualna stvar jer na svakoga uti\u010de razli\u010dito. Ipak postoje neki parametri i uobi\u010dajene stvari koje ljudi sa demencijom zaboravljaju, a koje stru\u010dnjake dovode do postavljanja dijagnoze.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-359756","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/359756","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=359756"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/359756\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":359757,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/359756\/revisions\/359757"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=359756"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=359756"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=359756"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}