{"id":359551,"date":"2022-11-27T08:36:56","date_gmt":"2022-11-27T07:36:56","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=359551"},"modified":"2022-11-27T08:36:56","modified_gmt":"2022-11-27T07:36:56","slug":"budenje-starih-demona","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/11\/27\/budenje-starih-demona\/","title":{"rendered":"Bu\u0111enje starih demona"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Alister Kruk<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Da li \u0107e se va\u0161ingtonsko \u010dvori\u0161te odr\u017eati? Da li i dalje raspola\u017ee resursima dovoljnim da se nosi i upravlja sa toliko doga\u0111aja koji sistem izla\u017eu krajnjoj prenapregnutosti?<\/p>\n

Kako \u0107e vam svet delovati potpuno zavisi od toga da li vam je pogled strogo usredsre\u0111en na sredi\u0161te poretka ili, nasuprot tome, pratite okretanje periferije to\u010dka oko sredi\u0161ta \u2013 i smer koji prati \u2013 te \u0107ete svet videti druga\u010dije.<\/p>\n

Gledano iz perspektive Va\u0161ingtona, sve je mirno: geopoliti\u010dki gledano ni\u0161ta se ne kre\u0107e. Da li su bili izbori u Sjedinjenim Dr\u017eavama? Pa svakako vi\u0161e nema \u201eizbornog dana\u201d, po\u0161to je nova mehanika glasa\u010dkih listi\u0107a nasuprot li\u010dnom glasanju \u2013 koja podrazumeva mogu\u0107nost slanja glasa\u010dkih listi\u0107a pedeset dana ranije i njihovo sakupljanje nedeljama nakon toga \u2013 umnogome udaljena od starog razumevanja odr\u017eavanja \u201eizbora\u201d i postojanja jedinstvenog makro ishoda.<\/p>\n

Iz ove \u201ecentri\u010dne\u201d ta\u010dke gledi\u0161ta, izbori na polovini predsedni\u010dkog mandata nisu promenili ni\u0161ta \u2013 potpuna stati\u010dnost. Ionako su mnoga politi\u010dka opredeljenja Bajdenove administracije stameno \u010dvrsta \u2013 i izvan doma\u0161aja bilo kog Kongresa da ih kratkoro\u010dno izmeni.<\/p>\n

Nova zakonska re\u0161enja, ukoliko ih bude bilo, mogu se zaustaviti vetom. I ukoliko se izborni \u201emesec\u201d zavr\u0161i sa Predstavni\u010dkim domom koji kontroli\u0161u republikanci i Senatom koji kontroli\u0161u demokrate, mo\u017ee se desiti da ne budu usvojeni nikakvi novi zakonski predlozi zbog \u010dvrstih me\u0111ustrana\u010dkih razmimoila\u017eenja i nesposobnosti da se postigne kompromis. Da budemo jasniji, Bajden u svakom slu\u010daju mo\u017ee da vlada preostale dve godine kroz izvr\u0161na nare\u0111enja i birokratsku inerciju \u2013 i da mu tako Kongres uop\u0161te ne bude potreban. Drugim re\u010dima, sastav Kongresa mo\u017ee da ne zna\u010di ni\u0161ta naro\u010dito.<\/p>\n

No, sada preusmerite svoj pogled na rotaciju periferije oko sredi\u0161ta i \u0161ta onda vidite? Obod se \u017eestoko okre\u0107e. On zadobija sve ve\u0107i prostor i ima jasno usmerenje.<\/p>\n

\n

Ipak se okre\u0107e<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Koja je najva\u017enija osa promene izvan centra? Po svoj prilici putovanje kineskog predsednika Sija u Rijad da poseti saudijskog prestolonaslednika Mohameda bin Salmana. Ova osa se\u017ee duboko do tvrdih stena, kako Saudijska Arabija pravi otklon prema BRIKS-u.<\/p>\n

Si po svoj prilici putuje u Rijad da utana\u010di detalje saudijskog pristupanja BRIKS-u i uslove kineskog budu\u0107eg \u201enaftnog sporazuma\u201d sa Saudijskom Arabijom. I to bi mogao biti po\u010detak kraja sistema petrodolara \u2013 po\u0161to \u0107e, sva je prilika, kineski na\u010din pla\u0107anja za naftu biti u saglasju sa rusko-kineskim planovima da eventualno usmere Evroaziju prema novoj trgovinskoj moneti (daleko od dolara). Saudijsko gravitiranje prema BRIKS-u zna\u010di da \u0107e i druge zalivske i bliskoisto\u010dne dr\u017eave \u2013 poput Egipta \u2013 krenuti ovom putanjom.<\/p>\n

Druga va\u017ena promena: turski ministar unutra\u0161njih poslova Sulejman Sojlu rekao je posle ovonedeljne eksplozije u Istanbulu \u201eNe prihvatamo izraz sau\u010de\u0161\u0107a ameri\u010dke ambasade. Razumemo poruku koja nam je poslata, primili smo poruku koja nam je poslata\u201d. Sojlu je odbacio ameri\u010dko sau\u010de\u0161\u0107e kao \u201edolazak ubice prvog na mesto izvr\u0161enog zlo\u010dina\u201d.<\/p>\n

Budimo nedvosmisleni: ministar je upravo rekao Sjedinjenim Dr\u017eavama da idu do\u0111avola. Ovaj izliv \u010distog besa stigao je u vreme kada se Turska saglasila da se pridru\u017ei Rusiji u uspostavljanju novog gasnog \u010dvori\u0161ta u Turskoj, da u\u010destvuje zajedno sa Rusijom u velikim naftnim i gasnim investicijama, kao i da usaglasi sporazum o saradnji sa Iranom. Turska se, tako\u0111e, kre\u0107e polako prema BRIKS-u. I kako se Turska udaljava od jednog geopoliti\u010dkog \u010dvori\u0161ta \u2013 ve\u0107i deo turkijske sfere \u0107e i\u0107i za Turskom.<\/p>\n

Ova dva doga\u0111aja \u2013 od Sijevog sastanka sa bin Salmanom koji trlja nos Sjedinjenim Dr\u017eavama do turskog besa zbog teroristi\u010dkog napada u Istanbulu \u2013 jasno se uzajamno uklapaju da ozna\u010de strate\u0161ko preusmerenje Bliskog istoka, podjednako kada su pitanju energija i monetarni okvir, prema nastaju\u0107oj evroazijskog sferi slobodne trgovine.<\/p>\n

\n

Posve\u0107eni partneri<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Potom je pro\u0161log \u010detvrtka pristigla vest: Iran je obznanio kako razvija visokopreciznu hipersoni\u010dnu raketu. General Had\u017eizadeh je rekao da iranska hipersoni\u010dna raketa mo\u017ee da dosegne brzinu pet puta ve\u0107u od brzine zvuka \u2013 i da \u0107e kao takva mo\u0107i da prenebregne sve postoje\u0107e sisteme protivraketne za\u0161tite.<\/p>\n

Jednostavno re\u010deno: Iran je su\u0161tinski ve\u0107 dr\u017eava na nuklearnom pragu (nuclear threshold state), iako jo\u0161 uvek nije dr\u017eava koja raspola\u017ee nuklearnim oru\u017ejem. Ovo izuzetno tehni\u010dko dostignu\u0107e proizvodnje visokoprecizne hipersoni\u010dne rakete (\u0161to i dalje izmi\u010de Sjedinjenim Dr\u017eavama) jeste ne\u0161to \u0161to donosi promenu paradigme.<\/p>\n

Strate\u0161ko nuklearno oru\u017eje nema mnogo smisla u veoma gusto naseljenim, malim bliskoisto\u010dnim dr\u017eavama sa me\u0161ovitim stanovni\u0161tvom \u2013 i sada Iran nema potrebe da te\u017ei tome da postane dr\u017eava koja raspola\u017ee nukelarnim oru\u017ejem. Stoga, \u0161ta bi mogao biti cilj slo\u017eene strategije obuzdavanja (odnosno Nuklearnog sporazuma, engl. JCPOA), usmerene ka spre\u010davanju ishoda koji je ve\u0107 prevazi\u0111en novom tehnologijom? Kapaciteti hipersoni\u010dnih balisti\u010dkih raketa \u010dine takti\u010dno nuklearno oru\u017eje suvi\u0161nim. I hipersoni\u010dne rakete su daleko efektivnije i lak\u0161e ih je rasporediti.<\/p>\n

Problem za Sjedinjene Dr\u017eava i Izrael jeste \u0161to je Iran to ve\u0107 postigao \u2013 isko\u010dio je izvan ograni\u010davaju\u0107eg kaveza nuklearnog sporazuma. Povrh toga, nekoliko dana ranije, Iran je tako\u0111e objavio da je lansirao balisti\u010dku raketu, koja je nosila satelit u svemir. Ako je tako, Iran sada ima balisti\u010dke rakete kadre da dosegnu ne samo Izrael, ve\u0107 i Evropu. \u0160tavi\u0161e, prema pojedinim izve\u0161tajima, Iran bi uskoro trebalo da primi 60 aviona SU-35, \u0161to je samo jedan segment u njegovim odnosima sa Rusijom koji se vrlo dinami\u010dno razvijaju, a koje je prethodne nedelje u Teheranu zape\u010datio Nikolaj Petru\u0161ev, sekretar ruskog Saveta bezbednosti.<\/p>\n

Da iznova razjasnimo: Rusija je upravo pribavila sna\u017eni multiplikator kineti\u010dke sile; pristup iranskom imeniku kontakata i strategija oja\u010danog tokom vremena sankcija, i posve\u0107enog partnera u moskovskoj velikoj igri u Evroaziji sa kojim postaje super-oligopol osnovnih dobara (commodities). Jednostavno re\u010deno, Iran se priklju\u010dio kao jo\u0161 jedan umno\u017eilac sile rusko-kineske osovine, a du\u017e ove putanje kreta\u0107e se i Irak, Sirija, Hezbolah i Huti.<\/p>\n

\n

Usmerenje ka Evroaziji<\/h2>\n<\/blockquote>\n

I dok evropska \u201ebezbednosna arhitektura\u201d i dalje ostaje zamrznuta u \u010dvrstom NATO anti-ruskom stisku, zapadnoazijska bezbednosna arhitektura se udaljava od stare polarizacije koju su duboko utvrdile Sjedinjene Dr\u017eave i Izrael na sunitsku sferu i \u0161iitski Iran (izme\u0111u ostalog, i kroz takozvane Avramovske sporazume; engl. Abraham Accords) i preustrojava se oko nove bezbednosne arhitekture koju oblikuju Rusija i Kina.<\/p>\n

Ovo ima smisla. Turska se ponosi svojim turkijskim civilizacijskim nasle\u0111em. Iran je o\u010dito civilizacijska dr\u017eava, a Mohamed bin Salman o\u010digledno \u017eeli da njegovo kraljevstvo bude prihva\u0107eno kao jedna ovakva dr\u017eava (a ne samo kao zemlja zavisna od SAD). Cilj \u0160ajganske organizacije jeste orijentisanost ka autonomiji i protivljenje bilo kakvoj singularnosti ideologije. U stvari, po\u0161to je civilizacijska po konceptu koji nastoji da otelotvori, ova organizacija postaje antiideolo\u0161ka i protivna strogoj binarnosti saveza (ili si za nas ili si protiv nas). \u010clanstvo ne zahteva prihvatanje pojedinih politi\u010dkih opredeljenja drugih partnera, \u0161to obezbe\u0111uje da \u010dlanstvo u savezu ne ograni\u010dava suverenost dr\u017eava saveznica.<\/p>\n

Posledica toga jeste \u0161to je cela Zapadna Azija \u2013 u ve\u0107oj ili manjoj meri \u2013 uzdignuta u ovu razvijaju\u0107u evroazijsku ekonomsku i bezbednosnu paradignu. I, prosto re\u010deno, po\u0161to je Afrika ve\u0107 uvr\u0161tena u kineski geopoliti\u010dki tabor, afri\u010dka komponenta regiona koji se ozna\u010dava kao \u201eBliski istok i Severna Afrika\u201d (engl. MENA) tako\u0111e je sna\u017eno usmerena ka Evroaziji. Opredeljenost \u201eGlobalnog juga\u201d se tako\u0111e mo\u017ee, velikim delom, ozna\u010diti kao gotova stvar.<\/p>\n

\n

Bankomat u problemu<\/h2>\n<\/blockquote>\n

\u0160ta onda preostaje starom geopoliti\u010dkom \u201esredi\u0161tu\u201d? Ono i dalje dr\u017ei Evropu pod svojom kontrolom. Za sada, svakako\u2026<\/p>\n

Me\u0111utim, istra\u017eivanje\u00a0koje je objavila francuska \u0160kola ekonomskog ratovanja (\u00c9cole de Guerre Economique) ukazuje da, iako je Evropa od Drugog svetskog rata \u201e\u017eivela u stanju \u0107utanja\u201d u vezi sa svojom potpunom zavisno\u0161\u0107u od Va\u0161ingtona, je nastalo potpuno novo stanje kako su sankcije uvedene Rusiji po\u010dele da donose katastrofalne posledice po Evropu. Posledi\u010dno, i politi\u010dari i javno mnjenje se bore da uvide \u201eko je zapravo njihov neprijatelj\u201d.<\/p>\n

S tim u vezi, kolektivno gledi\u0161te \u2013 zasnovano na razgovorima sa francuskim obave\u0161tajnim stru\u010dnjacima (tj. francuskom \u201edubokom dr\u017eavom\u201d) \u2013 je vrlo jasno: devedeset sedam odsto njih smatra Sjedinjene Dr\u017eave stranom silom koja \u201enajvi\u0161e ugro\u017eava\u201d francuske \u201eekonomske interese\u201d. I oni to vide kao problem koji se mora razre\u0161iti.<\/p>\n

Naravno, SAD ne\u0107e olako prepustiti Evropu. Me\u0111utim, ukoliko delovi establi\u0161menta mogu da ka\u017eu ovako ne\u0161to \u2013 onda se ne\u0161to de\u0161ava ispod povr\u0161ine. Izve\u0161taj podvla\u010di, o\u010dekivano, da iako Evropska unija mo\u017eda ima trgovinski suficit od 150 milijardi evra sa Sjedinjenim Dr\u017eavama, one nikako ne\u0107e dobrovoljno dopustiti da se ovaj ekonomski parametar prevede u \u201estrate\u0161ku autonomiju\u201d. Svaki dobitak u autonomiji posti\u017ee se nasuprot besprekidnog pozadinskog ameri\u010dkog \u201esna\u017enog geopoliti\u010dkog i vojnog pritiska\u201d \u2013 koji ga \u010desto nadma\u0161uje.<\/p>\n

Ameri\u010dki predsednik D\u017eo Bajden razgovara sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen na samitu G20 na Baliju, 15. novembar 2022. (Foto: Leon Neal\/Getty Images)<\/p>\n

Mo\u017ee li sabota\u017ea Severnog toka da bude ona kap koja \u0107e preliti \u010da\u0161u? Delimi\u010dno, ovo je bio okida\u010d, ali Evropa prikriva svoje stare omraze i dugo odr\u017eavane osvetoljubivosti pod \u201eki\u0161obranom briselskog lakog novca\u201d. No, pretvaranje je mogu\u0107e odr\u017eati samo onoliko dugo koliko Evropska unija ostaje glorifikovani bankomat \u2013 dr\u017eave ubace svoje platne kartice i povuku ke\u0161. Prikriveni animoziteti su potisnuti i umireni monetarnim podmaziva\u010dem.<\/p>\n

Me\u0111utim, bankomat je u problemima (ekonomska kontrakcija, deindustrijalizacija i uvo\u0111enje mera \u0161tednje) \u2013 i kako se prostor za povla\u010denje sredstava sa bankomata bude su\u017eavao tako ni poklopac koji pod kontrolom dr\u017ei stare animozitete i tribalna ose\u0107anja ne\u0107e mo\u0107i da iz dugo zauzdava. Zapravo, stari demoni se bude \u2013 i to je ve\u0107 sada vidljivo.<\/p>\n

I na kraju, da li \u0107e se va\u0161ingtonsko \u010dvori\u0161te odr\u017eati? Da li i dalje raspola\u017ee resursima dovoljnim da se nosi i upravlja sa toliko doga\u0111aja \u2013 finansijskih, sistemskih i politi\u010dkim \u2013 koji sistem izla\u017eu krajnjoj prenapregnutosti i koji se de\u0161avaju jednovremeno? Moramo da sa\u010dekamo da bismo to saznali.<\/p>\n

Retrospektivno gledano, staro \u010dvori\u0161te nije \u201eu pokretu\u201d. Ono je ve\u0107 izvelo svoj manevar. Stvar je u tome da su mnogi zaprepa\u0161\u0107eni \u0161to vide \u201eprazan prostor\u201d koji je u pro\u0161losti ne\u0161to zauzimalo. Ne\u0161to \u0161to i dalje istrajava, u vizuelnoj memoriji, kao senka svoje nekada\u0161nje \u010dvrstine.<\/p>\n

Preveo Milo\u0161 M. Milojevi\u0107<\/p>\n

Novi Standard<\/a><\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

I dok evropska \u201ebezbednosna arhitektura\u201d i dalje ostaje zamrznuta u \u010dvrstom NATO anti-ruskom stisku, zapadnoazijska bezbednosna arhitektura se udaljava od stare polarizacije koju su duboko utvrdile Sjedinjene Dr\u017eave i Izrael na sunitsku sferu i \u0161iitski Iran (izme\u0111u ostalog, i kroz takozvane Avramovske sporazume; engl. Abraham Accords) i preustrojava se oko nove bezbednosne arhitekture koju oblikuju Rusija i Kina.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":315828,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-359551","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/359551","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=359551"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/359551\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":359552,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/359551\/revisions\/359552"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/315828"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=359551"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=359551"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=359551"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}