{"id":359148,"date":"2022-11-20T07:04:08","date_gmt":"2022-11-20T06:04:08","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=359148"},"modified":"2022-11-20T07:04:58","modified_gmt":"2022-11-20T06:04:58","slug":"ko-je-fasista","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/11\/20\/ko-je-fasista\/","title":{"rendered":"Ko je fa\u0161ista?"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Jan-Werner M\u00fcller<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Gotovo ta\u010dno jedan vek nakon \u0161to je fa\u0161isti\u010dki vo\u0111a Benito Mussolini organizovao<\/a> Mar\u0161 na Rim i preuzeo vlast u Italiji, Giorgia Meloni, politi\u010darka \u010dija je partija daleki izdanak prvih italijanskih fa\u0161ista, postala<\/a> je italijanska premijerka. Da li smo svedoci povratka fa\u0161izma \u2013 politi\u010dkog fenomena koji je u periodu posle 1922. odjeknuo daleko van granica Italije?<\/p>\n

U postavljanju takvog pitanja nema ni\u010dega lo\u0161eg, ali olako potezanje F re\u010di omogu\u0107uje radikalno desni\u010darskim liderima da se brane tvrdnjama da su njihovi kriti\u010dari skloni preterivanju, pa otuda verovatno preuveli\u010davaju i pretnje demokratiji. Sasvim o\u010dekivano, u prvom obra\u0107anju parlamentu Meloni se potrudila<\/a> da se jasno distancira od fa\u0161izma.<\/p>\n

Ipak, razmi\u0161ljaju\u0107i o fa\u0161izmu danas moramo imati na umu da je on istorijski prolazio kroz razli\u010dite faze. U dana\u0161njoj Evropi i Americi nema fa\u0161isti\u010dkih re\u017eima, ali nesumnjivo ima partija \u2013 me\u0111u njima i vladaju\u0107ih \u2013 koje bi vremenom mogle evoluirati u pravcu fa\u0161izma.<\/p>\n

Kao i drugi sistemi politi\u010dkih uverenja, fa\u0161izam je sposoban da se razvija. Dana\u0161nji liberalizam nije ono \u0161to je bio pre 100 godina, a savremeni konzervativizam \u2013 koji ne treba me\u0161ati sa reakcionarnim ili samo ortodoksnim stavovima \u2013 smisao pronalazi u pa\u017eljivom prilago\u0111avanju okolnostima koje se neprestano menjaju. Takvi sistemi su definisani temeljnim vrednosnim opredeljenjima koja bi trebalo da ostanu prepoznatljiva kroz vreme. Liberali pri\u010daju pri\u010de o slobodi, a konzervativci o opasnostima brzih promena i ograni\u010denjima ljudskog uma u poku\u0161ajima preoblikovanja dru\u0161tva.<\/p>\n

A fa\u0161isti? Pre svega, svi fa\u0161isti su bili nacionalisti i svi su obe\u0107avali<\/a> nacionalni preporod \u2013 to jest, da \u0107e zemlju ponovo u\u010diniti velikom. Ali nisu svi nacionalisti fa\u0161isti; tako\u0111e, mnogi politi\u010dari drugih usmerenja obe\u0107avaju glasa\u010dima neku vrstu preporoda. Ono po \u010demu se fa\u0161isti istorijski izdvajaju jesu veli\u010danje ratnih sukoba i ratni\u010dke hrabrosti, kao i insistiranje na strogim rodnim, nacionalnim i rasnim hijerarhijama, uz uverenje da su razli\u010dite rase predodre\u0111ene za ve\u010dne i smrtonosne sukobe.<\/p>\n

Dana\u0161nja radikalna desnica o\u010digledno nastoji<\/a> da obnovi<\/a> tradicionalne rodne uloge i hijerarhije i dobar deo energije generi\u0161e strogim politikama isklju\u010divanja: oni koji su strano telo unutar nacije moraju se potisnuti, da ne bi vremenom zauzeli mesto dominantne zatvorene grupe. Ali tu je i opasnost koja dolazi iznutra: to su \u201eliberalne elite\u201c i manjine \u2013 svako ko ne pripada onome \u0161to radikalno desni\u010darski populisti nazivaju \u201eobi\u010dnim ljudima\u201c.<\/p>\n

Takve politike isklju\u010divanja ne moraju nu\u017eno biti udru\u017eene sa glorifikacijom nasilja i sukoba kao na\u010dina da se mu\u0161karcima (obi\u010dno su u pitanju mu\u0161karci) pru\u017ei smislen, disciplinovan, herojski \u017eivot. Glorifikacija nasilja je proistekla iz op\u0161te mobilizacije u Prvom svetskom ratu, kada je Mussolini slavio<\/a> \u201erovokratiju\u201c: aristokratiju hrabrih ratnika koji su se zbratimili u rovovima \u2013 nasuprot dana\u0161njim vikend ratnicima koji ratuju tastaturama. Kada se rat zavr\u0161io, Mussolini je nastavio da primenjuje nasilje u zemlji. Isto tako, Hitlerov uspon ne mo\u017eemo razumeti van konteksta surovih desni\u010darskih milicija nastalih u Nema\u010dkoj po\u010detkom 20-ih godina.<\/p>\n

Nije slu\u010dajnost to \u0161to su fa\u0161isti\u010dki re\u017eimi nastajali u zemljama koje su pora\u017eene u ratu (u slu\u010daju Nema\u010dke) ili su se ose\u0107ale pora\u017eenima (Italija). Nije slu\u010dajnost ni to \u0161to su fa\u0161isti\u010dki re\u017eimi ranije ili kasnije zapo\u010dinjali nove ratove, za razliku od tradicionalnih autoritarnih re\u017eima koji radije ne mobili\u0161u gra\u0111anstvo.<\/p>\n

Sveprisutna atmosfera nasilja danas izostaje. Da, veterani su natprose\u010dno zastupljeni u nasilnim kohortama radikalne desnice i njihovi lideri doprinose onome \u0161to filozofkinja Kate Manne naziva<\/a> \u201eprelivanje agresije\u201c. Ali \u010dak i tamo gde radikalna desnica osvoji vlast, njeni predstavnici poku\u0161avaju da demobili\u0161u gra\u0111anstvo i ostvare miran su\u017eivot sa konzumeristi\u010dkim kapitalizmom.<\/p>\n

Da li to zna\u010di da treba obustaviti debatu o fa\u0161izmu? To bi bilo preuranjeno. Kao \u0161to je istaknuti istori\u010dar Robert Paxton pokazao<\/a>, fa\u0161izam se razvija prolaze\u0107i kroz razli\u010dite faze. Dok su prema danas naj\u0161ire prihva\u0107enom mi\u0161ljenju na\u010dete demokratije 20. veka nestajale u nasilnim dr\u017eavnim udarima, demokratija u 21. veku \u010de\u0161\u0107e je \u017ertva ambicioznih autoritarnih figura koje suptilnim zakonodavnim manipulacijama prakti\u010dno onemogu\u0107uju smenu vlasti. Takvu autokratizaciju \u2013 \u0161to je ru\u017ean, ali neophodan neologizam \u2013 nije lako uo\u010diti i ona je utoliko opasnija.<\/p>\n

Ali ovim pore\u0111enjem se zanemaruje \u010dinjenica da fa\u0161izam \u2013 i pored glorifikacije nasilja \u2013 \u010desto nije morao da pribegava nasilju da bi ostvario postavljene ciljeve. Mussolini nije umar\u0161irao u Rim. Doputovao je spava\u0107im kolima iz Milana, a kralj i tradicionalne elite su mu predali vlast u nadi da \u0107e zaustaviti politi\u010dki haos u zemlji u trenutku kada se \u010dinilo da to niko drugi ne mo\u017ee u\u010diniti.<\/p>\n

Tako\u0111e, zaboravlja se da je Mussolini godinama vladao<\/a> unutar struktura italijanske demokratije, \u010dak i uz pomo\u0107 znatnog broja samoprogla\u0161enih liberala u svom kabinetu. Praktikovao je stil vladanja danas poznat<\/a> kao \u201eautokratski legalizam\u201c. Dr\u017eao se slova zakona, ali je kr\u0161io njegov duh; ili je donosio nove zakone na na\u010din koji je proceduralno bio ispravan, ali je vladavinu jednog \u010doveka postavljao iznad vladavine prava. Da ne bude zabune, bilo je tu i u\u017easnog nasilja \u2013 najpoznatiji primer je ubistvo socijalisti\u010dkog politi\u010dara Giacoma Matteottija. Ali Mussolini je otvoreno nastupio kao diktator tek 1925. (Hitler je od prvog dana na mestu kancelara jasno pokazivao pretenzije da ostvari punu rasisti\u010dku totalitarnu vlast.)<\/p>\n

Poistove\u0107ivanje dana\u0161nje radikalne desnice i fa\u0161izma nema utemeljenja kao politi\u010dki sud. Ali moramo pa\u017eljivo pratiti kako se radikalna desnica razvija. Prelazak u fa\u0161izam \u2013 u otvoreno proklamovanje autoritarizma i glorifikaciju nasilja \u2013 mo\u017ee se odigrati veoma brzo ili mo\u017ee trajati veoma dugo. U svakom slu\u010daju, najva\u017enije je uvek dr\u017eati na oku stavove tradicionalnih elita. To je jedna od lekcija iz vremena uspona Mussolinijevog fa\u0161izma koju do danas nismo dovoljno razumeli.<\/p>\n

Project Syndicate<\/a><\/p>\n

Preveo \u0110or\u0111e Tomi\u0107<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Poistove\u0107ivanje dana\u0161nje radikalne desnice i fa\u0161izma nema utemeljenja kao politi\u010dki sud. Ali moramo pa\u017eljivo pratiti kako se radikalna desnica razvija<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":358019,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5,12],"tags":[1079],"class_list":["post-359148","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","category-prica-dana","tag-fasizam"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/359148","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=359148"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/359148\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":359149,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/359148\/revisions\/359149"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/358019"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=359148"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=359148"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=359148"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}